Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Kući! SULTANA: Okani se, Sreto, mene, molim te, kao mog brata! SRETA: Ni reči više, nego kući! TRIFIĆ: Stante, evo dolaze karuce. Sreto, sad ćemo viditi koja je čija žena.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARIJA: Laži i paralaži. ALEKSA: Šta je toliko trpite? Napolje s njom! MITA (ščepa je za ruku): Napolje! MARKO: Stante malko, stante; eto i Batića. ALEKSA (na strani): Taj mi jošt treba! 7.
ALEKSA: Šta je toliko trpite? Napolje s njom! MITA (ščepa je za ruku): Napolje! MARKO: Stante malko, stante; eto i Batića. ALEKSA (na strani): Taj mi jošt treba! 7. BATIĆ, PREĐAŠNjI MARKO: Baš si u dobro vreme došo.
BATIĆ: Sad će gospodin baron moći valjda u policiju. (Ščepa ga.) MARKO: Stante! Prsten najpre i novce, zaboga! BATIĆ: Tako?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
U njoj poju tri anđela, Oni poju rajsku pesmu. Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu, De gu poju tri anđela!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kakva je to komedija opet?“ viknu vojnik. Gospoda, sva jedanak osvijestiše se; svi u jedan mah „načaša glagolati“. „Stante!“ prekide ih konte, mahnuv rukama, kao orlušina krilima. „Gospodine đenerale!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
tvoj je prednjak, neka te đavo nosi!“ Onda žena đipi onako s pokrovom, pa stade trčati za svetom i vikati: „Stante, narode, moj je prednjak! moj je prednjak!“ A svet kad vidi, pomisli da se povampirila, pa beži!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ama, šta je jopet? — pita mlinar. — Kako šta je!? Umra je gvardijan... — Gvardijan umra! — Stante svi! — viknu Vrtirep, dotrčavši u taj mah. — Ajte naokolo u manastir!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Ovo je moj rođak Svetozar ot Ružičić, koji je... RUŽIČIĆ (digne ruku): Stante! Ružica je cveća carica. Kad je boginja Venus, ili Afrodita, Adonisu jagnjence davala, raskrvavi se od trnja okolostojeći
Koliko su vaši ti bogovi sa malo postarijim personama zadovoljni bili, samo da im je pun trbu. RUŽIČIĆ: Stante, Baucis i Filemon, srećni par ljudi. Oću — tek tako mogu ja moja sočinenija izdavati. SARA: Oćete, mon frere?