Jakšić, Đura - PROZA
A, međutim, opet izgledaše kao jedna jedina porodica kojoj je kućni starešina preminuo: niko nikoga nije vređao, ni mlađi starijega, ni stariji mlađeg, svi su se u golemoj žalosti složili; svi su
Obradović, Dositej - BASNE
Neki reku da ih privežu starešini na vrat ili za rep da mu zveče i čine poštenje. Starešina obače zahvali svima za takovu učtivost i otmenost, ali u isto vreme umoli od sebe takovo poštenje s kojim ne bi se
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Turci se žestoko počeše braniti; nji’ov starešina Guša Musta-baša uzjâ na hata a mač u ruke i uprav potrča sokakom, a Đoka Mićanović (iz sela Klinaca, sat i po niže
Njegova družina sva prsne i kojekuda razbegne se, pa tako i oni što su se u sela bila razišli, kako čuju da im je starešina poginuo, poplaše se i svi pobegnu u Vidin k Pasmandžiji, koji se još pre toga osilio i od sultana otcepio, i sav
I zapovedimo starešinama (kućevnim), da svako mora dovesti na ispovest a starešina mora najposle ostati. Ona dva stara (sveštenika) ispovedaju stare ljude, a nas trojica mlada učimo decu kako se valja
” U isti čas pogine Džora-Osman, turski starešina. Turci pobegnu, a naši zaokupe i, oni odmorni od kuća, poteraju. Turci begajući pobacaše puške, ̓aljine, obuću, da bi
A Turčin poviče: „Kome da se predam, koje vam je starešina?” — Vojnici poviču: „Predaj se Katiću Janku” (koji se tuna nablizo trefio); i Janko dotrči sa zapetim pištoljem u ruci,
godine, — prvi oko Karađorđa, Jakova, Milana i kneza Sime i proči̓ starešina mirski̓ i duhovni̓, Jova Protić pak oko Milenka, Dobrnjca i proči̓ — navale da se sinod postavi.
po jedan sovetnik bude, zato Boža odma napisa od njegove — Karađorđeve — strane zapovest: da svaka nahija sobere od starešina, buljubaša, kaluđera, popova, kmetova i od prostog naroda celu skupštinu, i da između sebe izberu najboljega,
No i tu nećemo dugo sediti. Kazaću vam zašto. Smederevske nahije starešina, Đuša Vulićević, dođe u Smederevo, u srpsku varoš. (A Turci bili su svi u gradu i kako su jošte bili 1804. leto.
o svemu našem narodu, a najpače o svojoj nahiji, motriti, istraživati, raspitivati i čuvati, da ne bi jači slabijega, starešina, buljubaša, ili gazda siromaha pravednoga napadao i gazio, i ako to ne bi̓ mogao mojim dobrim sovetovanjem prekratiti,
Ja zapitam jednoga: „Koje je arambaša?” jer sam upamtio od onoga što mi petake uze, da je arambaša nji̓ov starešina. — „Ono je, veli, što je u tokama, što ga momak češlja.” Ja skinem kapu, pak odem te ga poljubi̓ u ruku.
Sva vojska povika: „Tako je, tako je, i jedan starešina biti mora svima; no među nas ljubov i slogu! i da se s Turcima bijemo i našim starešinama pokorni i poslušni budemo,
Narod je prost, nenaučan, osobito sluša i povinuje se tko mu se gode starešina naѕove”. G. Hudelist: „Ja, ja, znamo mi to dobro da narod nije kriv, no su krive nji̓ove starešine, a osobito nji̓ov
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A batalio se, brate, dakako! — nastavlja kapetan. — Eno, pre nekih godina, znam — prođe starešina. Ako ga sretne počem seljak, makar i ne bio iz njegovog područja, on će mu na čitav puškomet stati i skinuti kapu; čak
« I to sve odonda otkako je došao tako »čestit, vredan, revnosan i redak starešina u ovo područje, koje nek bog dâ da se dugoljetno podrži pod rodoljubivom upravom njegovom, a sve na sreću vernih sinova
Kmet Purko još s vratnica viknu: — Domaćine!... Ima li koga doma? — Ima, ima! — odazva se Srećko, kućni starešina, praunuk Mirjanin, i istrča iz kuće. — Jesi rad gostima, Srećko? — upita čiča Mirko. — Dobrim u svako doba!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kruška je ćutao. — Nemoj ćutati! — reče harambaša. — Ti si postavljen za starešinu onome narodu. A starešina u jednom selu, to je isto što i starešina u jednom domu. Je li tako? — Pa šta sam skrivio? — upita Kruška.
— reče harambaša. — Ti si postavljen za starešinu onome narodu. A starešina u jednom selu, to je isto što i starešina u jednom domu. Je li tako? — Pa šta sam skrivio? — upita Kruška. — Zavađao si narod. — Jok ja. — Jesi.
,.. Hvala ti na očinskoj pažnji!... Hvala ti na hlebu i soli!... Ali... ja ne mislim tako!... Ovde si ti starešina. Ovaj je ovde pod tvojim okriljem — neka nosi danas glavu... Ali sutra, prekosutra, do moga izdisaja — on je moj!...
Ko se ne bi zagledao u zemlju koja ga je odnijala!... Čini mi se da gledam svoje raskopano ognjište.. I ako bi ikad bio starešina, ovdje bih stanovao!... Sve mi je oku na pogledu... I... i još... nikad ne bih smetnuo s uma da mi se valja svetiti!...
— Evo ti starešinstva, pobro! — To neću! Zar ti, koji tolika čuda gradiš, nisi valjan starešina? I, posle, šta mi je to: starešinstvo?...
Obarale su šumu i prevrtale crnu zemlju... Stari Trčag, koji beše u neku ruku kao starešina zbega, uzvikivaše: — Tako, deco, tako!... Alal vam vera!... A čija si ti, snaho?
Da se oprostimo i alalimo!... Ja sam siguran da se više ovde na zemlji nećemo videti!... A starešina sam. Možda sam ti kadgod što i nažao učinio... Oprosti!... — Oprosti i ti meni, a tebi neka je bogom prosto!
srma — čisto srebro, srebrni novac stinuti se — ohladiti se, stegnuti se subaša — podstarešina, poljak, seoski starešina takum — oprema, konjski pribor talambas — bubanj talpara — brvnara tančica — vrsta tanke puške tepsija — plitka i
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
IV TAJA Od svih prosjaka on je bio najlepše obučen. Kao da je bio neki njihov starešina, ili vladika im. Naguntan: sa po nekoliko pari odela na sebi, u nekim širokim, čohanim čakširama, dolamama, opasan
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
je to od njih i čuo kad oko vatre, tamo na frontu, pričaju o tome kako se produžuje bolovanje, a misle da ih niko od starešina ne čuje. Onda je on od njih doznao i kako se veštački dobija žutica.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u njihovoj stasitosti, u nemoj pokornosti te gomile, koja je udarcima tabana odgovarala na gromoglasne komande svojih starešina. Iza njih, u daljini, i on je video red jablanova, a zatim plavetnilo neba, ali to je kod njega budilo samo tugu.
– pomoću svog znanja austrijskog naoružanja, može, jadnog dana, steći, i te kako, blagonaklonost svojih, rosijskih starešina, i više činove. Treba samo da mu jezik bude kraći. Isakoviče, u Rosiji, očekuje, sasvim sigurno, lepša budućnost.
Teodosije - ŽITIJA
I tako primivši taj manastir, zapovedi da se zove „Lavra svetoga Simeone“, a starešina u njoj zapovedi da bude i da se zove arhimandrit, jer je i sam pre toga u gradu Solunu od mitropolita i episkopa za
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Podelu rada podešava starešina, uz pristanak ostalih, prema sposobnostima i godinama pojedinaca. Stariji i jači bave se najtežim zemljoradničkim i
Onome koji ima sposobnost za trgovinu može starešina odobriti da se njome bavi. Drugi se, naročito zimi, bave raznim zanatima korisnim po zadrugu.
Ali prema zadružnim običajima starešina se mogao smeniti i drugi izabrati. I žene su mogle biti izabrane za starešinu. Hajdučki starešina je određivan opštim
I žene su mogle biti izabrane za starešinu. Hajdučki starešina je određivan opštim pristankom ili izborom. Manastirske starešine su birali narodni predstavnici pre nego što su ih
U stalnim borbama s Turcima ona su se pretvarala u organizovane družine za napad i odbranu. Plemenski starešina bio je onaj koji se istakao hrabrošću i delima. Na vlast je dolazio izborom i prećutnim pristankom.
u slavu Božju, u slavu svijeh svetijeh, u zdravlje domaćinovo, u zdravlje crkveno ili svešteničko, u zdravlje svojijeh starešina ili poglavica, u zdravlje carsko, u zdravlje sofre; osim napijanja uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi, koje svi u
Jedna se porodica u Mavrovu zove Vlahovci i zna da je aromunskog porekla; starešina te porodice zna još malo aromunski i zove se Pandil.
Ovi su krali i pljačkali celu oblast osim Žrnonice, u kojoj je za vreme. Turaka sedeo kajmakam (sreski starešina) i bilo žandarma i nešto vojske. Torbeši su, kao i svi otpadnici, vrlo odani muhamedanskoj veri.
Patrijarh je bio tada ne samo duhovni već i svetovni starešina svih Srba. Izgledalo je da se povlastice koje su davali austrijski vladari više daju nekoj veroispovesti nego jednom
Još i u drugoj polovini XIX veka ovo je stanovništvo živelo u velikim zadrugama, koje su danas gotovo sasvim iščezle. Starešina zadruge se zvao gazda. Uređenje i unutrašnji život bili su isti kao u zadrugama u Mačvi, u Srbiji.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
prіncіpalіs) domaćin kuće, sopstvenik radnje, gazda, starešina provijant (ital. provіanda) — hrana, jelo, životne namirnice prokator (od lat.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sluge iza njega behu zaostale malo i on oseti potpunu samoću. Jašući dalje, razmišljajući o raspodeli starešina i vojnika, koje je sve lično znao, on se potpuno uspava.
posečenim vinogradima po kojima su trčkale tekunice, poređaše se, u potpunoj tišini, na poluglasne zapovesti svojih starešina, mada se odatle već ni njihova vika, preko, ne bi jasno bila čula.
mu konjanici privedoše neke zarobljenike, podrobno ih ispitivaše, preko tumača, o njihovim oficirima, o raznim činovima starešina, osobito potpolkovnika i polkovnika, sav žut u licu, od nemoćnog besa.
Jašući putem, uz peskovitu obalu, razmišljajući o raspodeli starešina, o mogućim premeštajima u druge pukove, koje su neki od oficira želeli, i koje je trebalo, od đenerala, da izmoli,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Predak obezbeđuje jedinstvo roda, bratstva, plemena, a starešina (često najstariji otac u zadruzi) svojim autoritetom osigurava slogu u zadruzi.
Na samom vrhu hijerarhije kao najviši autoritet nalazi se „domaćin“, „starešina“ ili „glava kuće.“ Obično je za domaćina biran najstariji muški član, otac i deda muških članova porodice.
nekim sposobnostima koje obično ima najstariji član, ali starost tu nije presudna, kao što se često pogrešno misli. Starešina, „prirodni zaštitnik“ svoje čeljadi mora da uživa poštovanje i ugled svih članova zadruge i zato se na ovo značajno
¹⁹ Starešina je taj koji određuje šta će ko raditi i zadrugari moraju bespogovorno izvršavati njegova naređenja. On je taj koji održav
imovinu, da se stara da svi poslovi u zadruzi budu na vreme obavljeni, da sve dažbine vlastima budu isplaćene itd. Starešina obavlja i sve kultne, religijske dužnosti, odnosno on kao glava porodice opšti sa precima — zaštitnicima zadruge; on
Kada se zadrugari mole Bogu, kaže Vuk, „on počinje i svršuje“.²⁰ A kada u kući ima gostiju, starešina ih prima, gosti i razgovara s njima za posebnom sofrom.
Kada ostari, on predaje starešinstvo drugom, mlađem i uglednom muškom članu. U slučaju da starešina loše obavlja svoj posao, da se karta, pije i da ne misli na opšte dobro zadruge, zadrugari ga tada smenjuju. Domaćica.
Domaćica je ženski starešina. Ona je vršila podelu rada među ženskim članovima zadruge i nadgledala je da li oni valjano obavljaju svoje poslove.
Matavulj, Simo - USKOK
službu duhovnika u njihovoj domaćoj crkvici, a njemu, starijem bratu i mlađoj sestri bješe učitelj, gotovo u svemu domaći starešina. Najviše po njegovim savjetima, roditelji Janovi odlučiše da ga dadu u popove, a zbog te odluke mali se razgoropadi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
uzbuđeno opeva zlu sudbinu srpskoga naroda u Austriji, verolomnost novih gospodara, nerodoljublje srpskih crkvenih starešina.
vlasti ograniče i uteraju u granice morala i hrišćanske vrline, da narod vrši kontrolu nad radom svojih crkvenih starešina i da i sam ima udela u upravi nad crkvom.
Tek 1812. postao je arhimandrit i starešina manastira Šišatovca. On stiče književan glas, u vezi je sa svim srpskim i mnogim stranim piscima, ali se u manastiru
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA: Ne vidim šta bih imala da razmišljam. ADVOKAT: Ja sam, na primer, vrlo strog starešina. DANICA: I ja sam vrlo savesna. ADVOKAT: Pa onda, pedantan sam. DANICA: Ja sam na dužnosti vrlo tačna.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onaj koji zaviruje u kokošarnike i na čiju se glavu spuštaju pesnice svih pretpostavljenih starešina... Eto, taj mali pešak stoji sada kao džin u ovoj crnoj noći na braniku otadžbine, dok pozadina mirno spava.
A sigurno ima nešto što nije u redu, što su oni možda prikrili od njega, da mu se posle smeju. Sem toga, kakav bi on starešina bio, ako ništa ne primeti. Zaustavi se nasred štale i pogleda svuda okolo sebe. — Šta je ono?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ograđeni izvor hrabar - zaručnik, mladoženja, muž Čaršija - trg, poslovni deo grada, trgovačka četvrt čauš - starešina nad nekoliko vojnika u turskoj vojsci, vodnik čelebija - mlad gospodin; titula mladića plemićkog roda čemerika -
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
” Iz te posvete ispletoše se čitavi škandali; i kako je mladi pesnik bio činovnik, to njegov starešina ovako dostavi gospodinu ministru: „(Ime i prezime sam zaboravio, te se mora uzeti uobičajeno N. N.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A ja, vala, ne bojim se ni samog ustabaše ribarskog... Ja.... I posle toga, brate, ono mi je starešina, njega moram poslušati. Ali i on je, brate, hrišćanin i star čovek, pa zna šta je đakonov stomak!...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ja sam vojnik, tako sam vaspitan, vojnički. Dosad sam bio u ovoj komandi, sad prelazim u ovu. Ne pitam ja ko je starešina, nego: „Razumem!” JEVREM: Pa jeste! A kako veliš, je li sve onako spremno? SEKULIĆ: Šta spremno?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Cele bi nedelje presedela tamo u selu kod svojih sinova i snaha, gde je bila kao neki starešina, jer joj muž umro, ali, čim bi došla subota ili kakav praznik, odmah bi ovamo do njih dolazila, uvek donoseći po nešto
Prvo što je ona od njega bila starija, a i što je to bila Markova, „batina“ sestra, koja im je, u osustvu njegovom, bila starešina. A drugo što se znalo da sama ona vrlo dobro zna kakav bi zbog toga lom i nesreće nastale.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vuk ne vije što je mesa gladan, Nego vije da družinu svije. Gde je dobra starešina — Vesela je sva družina. Gluhu šaptat’, sl’jepu namigivat’ — Baš ko trijezan pjana svjetovati.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ „Nije, ženo“, rekne čovek, „ono je prednjak i starešina onih drugih | ždralova, a ja sam tvoj starešina, daklen je moj prednjak.
“ „Nije, ženo“, rekne čovek, „ono je prednjak i starešina onih drugih | ždralova, a ja sam tvoj starešina, daklen je moj prednjak.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” To jest: „More, kaluđeru, da pođeš; tako mi bota, imaš šta gledati! — odgovori mi Dima Duka, jedan od prvi[h] starešina.
Ovo je posao mirski[h] ljudi, starešina i poglavara, koji su ne samo slovom, nego samim delom pravi sveti oci. Ko je meni za bogom najveći sveti otac razve
priključiti sputešestvenik — saputnik sraženije — borba starost — staranje, briga starosta — načelnik, gradski starešina stojati — baviti se stranoljubije — gostuljublje stroptiv — uporan, neposlušan sugub — dvostruk sumnjavati — sumnjati
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U tome ih zateče podne. — Šta ćemo sad? — pita Vrtirep... — Oprostite, braćo, ja se ne namećem kâ starešina, ali, videći da ste vi izgubili glavu više nego ja, ja... — Ti si se ponašâ kâ pravi čovik!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćimu je mati više puta pričala: pod ovim bagremom, Vasilije, prvi njen domaćin, oštrio je noževe. Bio im je starešina, ali je svim Prerovcima koji su polazili za njim on oštrio sečiva za Turke. Skupljali se u zaranke.
Ćute i žene i deca, obešenih glava na plotu između jasenova, slušaju nož i gledaju venac varnica. Jer, Vasilije, starešina Prerova, kad se oštre noževi i polazi, žene nije puštao u avliju. Mogli su samo preko plota da gledaju.
Strancu i gostima je govorio: „Ovde je živeo Vasilije Jovčić, dugogodišnji starešina prerovski, Karađorđev četovođa, a prvi muž moje pokojne majke Kate.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Retko je ko u nu i zalazio. Ali kad nakon dugog bolovanja umre dečakov otac, seoski starešina dođe da ih upita od čega će sada živeti. Majka zaneme. Zatim objasni da i ona pomalo rezbari. Neće pasti selu na teret.
Dečak će donositi drva iz planine, a s vremenom i on će naučiti da rezbari. — Bez prstiju? — starešina se nasmeja. — Bole ga pošalji u grad da prosi. Više Že biti koristi!
— Bez prstiju? — starešina se nasmeja. — Bole ga pošalji u grad da prosi. Više Že biti koristi! — izlazeći, starešina se saže da ne udari glavu u dovratak, a majka zajeca, pomislivši: »Možda je on u pravu?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedan deo sveštenstva bavio se astronomijom, hronologijom, aritmetikom i geometrijom; starešina tog odeljenja bio je Rehmozis, upravnik zdanija knjiga.
Kleantes, starešina atenske škole stoičara, pozva celu Grčku da optuži Aristarha zbog njegovog, bogovima mrskog učenja, kojim htede da sveto
U određeni čas pojavi se u dvorani izaslanstvo egipatskog kralja. Njegov vođa i starešina Euristenes pročita na glas pismo svog vladara, upućeno Hijeronu.
“ NIKOLA KOPERNIK U hladu senovitih arkada manastira Svetog Pavla pred zidinama Rima šetao se tamo amo starešina tog manastira, prečasni opat Bonifacije, i razgovarao sa jednim mladim došljakom koji je baš toga dana, 15 aprila 1500.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Torbe su naše — ciktala je žena — a moj muž je starešina esnafa. — Čestitam, o čestitam! — uzviknu student kao da je jako tronut. — Ženo!
i puno bora čelo po kome su, ispod šajkače, neuređeno padali pramenovi njegove crne kose, pa sam mislio: koliko ovaj starešina, pun snage i prostote, mora ulivati poverenja ljudima koje vodi. — Ti znaš — nastavljao je on — svi smo danas nervozni.
— Bog bogova. Posle je povirila neka žena i uzviknula: — Bože, pa to su sve mrtvi. Onda se grohotom nasmejao starešina apsane i dreknuo: — Auf!
Pa se graja gubila sve više dok nije potpuno sve zamuklo. Onda se opet začuli teški koraci i starešina apsana upao je besno unutra: — Šta je? Jeste li digli glave? Ovo je bila samo proba.
Jest. Ja priznajem da nisam tada radio kako treba da radi valjan starešina. Ali ne rekoh li vam: nikad mi se nije tako dopadalo živeti...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Nije, ženo, — rekne čovek — ono je prednjak i starešina onih drugih ždralova, a ja sam tvoj starešina, daklen je moj prednjak.
— Nije, ženo, — rekne čovek — ono je prednjak i starešina onih drugih ždralova, a ja sam tvoj starešina, daklen je moj prednjak.
izvolite vagan — žitna mera; čanak vakti sahat — određeni (suđeni) čas, tačan rok vala(h) — tako mi boga valija — starešina vilajeta van — (znači i) već već — (znači i) više vešti — mršava stvorenja vižlin — turski novac od 60 para vižlje
nafaka — izdržavanje ne kopaj trica — ne pričaj koješta nožice — makaze obenđelučiti — opiti obervrag — đavolski starešina obestrviti — uništiti upropastiti ovarisati — dostići, domisliti se, pogoditi odaždene — otera odaženeš — oteraš
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Na čelu sela bio je knez, ili starešina, obično neki naočit seljak. Moj otac je bio knez nekoliko puta. Popovi i narod birali su svoje duhovne i svetovne
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Doba je da se odmore. Muško i žensko spustilo se na vruće paštice do ognjišta. No nogama ostade starešina, s omotanom skupljenom maramom oko glave.
I ono dvoje pridošlica oznojiše se. — Ej ti, hoćeš rakije? — upita Zagorku starešina. Žena se pridigne. Momče se prene, protare oči i zagleda se nekuda neodređeno. —Hvala! Nije od potrebe. Toplo je...
— upade druga u reč. —Jesam, dušo. Ovo mi je sin, i glavom na nj pokaza. —Kako te muž pustio bez sebe? — šalio se starešina. —Čovjeku se desila nesreća: bolan je, — izreče žena i zagleda se u vatru. —Što mu se dogodilo? Kaži!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
između dva dela tovara povrh samara arno, harno — dobro (govori se u Prizrenu i Makedo– niji ataman — kozački vojni starešina besa — arnautska vera, zadana reč bektaš — pripadnik derviškog reda kojeg je osnovao Hadži–Bektaš binjiš — širok
reč bektaš — pripadnik derviškog reda kojeg je osnovao Hadži–Bektaš binjiš — širok ogrtač od čohe bulju(g)baša — starešina buljuka, vojni starešina jedne knežine velenac — šareni vuneni po– krivač, ćilim, šarenica gajle — briga glja — oblik
derviškog reda kojeg je osnovao Hadži–Bektaš binjiš — širok ogrtač od čohe bulju(g)baša — starešina buljuka, vojni starešina jedne knežine velenac — šareni vuneni po– krivač, ćilim, šarenica gajle — briga glja — oblik za gle (u Ora– hovcu)
Krakov, Stanislav - KRILA
Iako je odblesak vatre padao po svemu, ipak je bilo tamno. — Izgibosmo, izgibosmo, zavapio je Mardžukić, gojazni starešina komordžija, i nabrajao je mrtve. Možda su zbog toga njegove oči bile pune suza. Dušku su oči suzile zbog dima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U prvim redovima nema ni jednoga oficira; nekoliko narodnih starešina više viču zbunjeno, no što komanduju. Turke nismo iznenadili, oni su nas dočekali spremni s puškom u ruci, svaki na
Ako me pitate je li velika zasluga vojenih starešina, što Šumatovac nije pao? — reći ćy vam da je značajno to, da u Šumatovcu posle odlaska đenerala sa štabom nije ostao
Ostao je jedan naš narednik iz stajaće vojske i nekoliko narodnix vojenih starešina (Dimitrije Antonović Holštajn bio je profesor, novinar, a ne vojnik).
Ali opet zato zasluga vojenih starešina, koji su ostali u šancu, velika je: oni nisu bežali. Vara se ko misli da ovo ne znači mnogo.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXIV Božić, Božić, mio danak, Ko ga ne bi milim zvao, Ko li ne bi vesô bio, Ko se ne bi radovao! „Evo kolač,“ starešina reče, „Kolač treba seći, ko će s kim da seče?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pomeri lagano nogu mršteći se i nastavi: — Slušao sam podsmešljive napomene mnogih starešina, kako „rat nije svadba“. Ali rat nije ni zabava. Bar za nas grešnike koji ginemo. Ali, druže, to je bila kasapnica.
Toga dana baš prispeo je sa položaja kao rekonvalescent kapetan Voja, komandir mitraljeskog odeljenja, inače starešina Brane „Mahera“. Brana nam je odmah kazao da mu je nadimak „Fikus“.
—... Od danas, gospodin kapetan je sobni starešina. Njegovim naredbama pokoravaćete se bezuslovno. Gospodin kapetan će mi dostavljati svakog dana o istupu pojedinaca, a ja
U neko doba noći budi nas neka larma pred paviljonom, vrata se širom otvaraju, i šumno ulazi sobni starešina Voja „Fikus“, sav okićen lišćem, u obema rukama drži po flašu konjaka i komanduje: — Mirno!...
„Fikus“ stavlja flaše konjaka na sto, i, povodeći se unazad, veli: — Neka se z-na ko je sobni starešina, sunce vam potporučničko... — Živeo naš sobni starešina! — Živeo! — prihvataju ostali, i dižu se sa kreveta.
— Živeo naš sobni starešina! — Živeo! — prihvataju ostali, i dižu se sa kreveta. Brana „Maher“ prilazi svome komandiru i kao da mu raportira: —
„Fikus“ mlatara rukama, ali to čini više od sevdaha, jer mu glava stalno pada na rame. — Živeo naš sobni starešina! — viče promuklim glasom Pera „Đevrek“. Ostali prihvataju uzvik. — A... Š’a kaže?... Poredak!...
Neka ide... i... on, i njegov... upravnik... u... — glava se njegova svali na jastuk i kapetan „Fikus“, sobni starešina nad četrdeset potporučnika, u četvrtom paviljonu rekonvalescentnog logora, zaspa mrtvim snom. — Ovako se više ne može..
Meni je i tamo dobro.“ Tada je neko od pukovnika predložio da oni sami preuzmu tu tešku dužnost sobnih starešina. Njih četvorica. Pa neka ti sinci majčini samo vrdnu. Upravnik je opet sazvao sve potporučnike.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
sednica mir ― svet mirija ― porez, danak misirača ― bundeva mliti ― misliti mrlinaš ― strvinar muktar ― starešina mahale (reona) u gradu, seoski starešina, turski državni činovnik munara (minare) ― visoki vitki toranj džamije s kojeg
danak misirača ― bundeva mliti ― misliti mrlinaš ― strvinar muktar ― starešina mahale (reona) u gradu, seoski starešina, turski državni činovnik munara (minare) ― visoki vitki toranj džamije s kojeg mujezin poziva muslimane na molitvu mur
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
i plitko, nismo imali snage da se oko njih suviše majemo, a i voda je bila svuda okolo, za tili čas bi ispunila raku. Starešina naš, naš iguman, koga smo se iz ne znam kojih razloga svi odreda pribojavali, ostajao je živ, doduše i sam vezan za
Ali baš tada je Lauš kupio po selima župe vojnike za pohod na Grke, pa je kliški starešina odredio njega, ne osvrćući se na kukanje i zapomaganje njegovog oca.
Želeći da se dodvori Laušu, starešina je uperio prst baš u Kirču i ni u koga drugog, jer mu se činilo da je mladić snažan, zdrav, snalažljiv, otresit i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali u višim razredima osetismo jednu čvršću ruku. Naš razredni starešina postade jedan mladi doktor matematike koji se Varićak zvao i svoje ime u nauci osvetlao.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Još mlad, ali zadovoljan i ponosan sobom; već dosta ugojen. Obučen upola vladičanski kao svaki »namesnik«, starešina nad ostalim seoskim sveštenicima. Lica mirna, umorna, ali još živih, željnih očiju).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ipak, na odjek pucnja skočio je u kafani mladi, neobično lepi Stanoje, starešina poglavarstvene straže, i bez šinjela potrčao prema kasarni.
I zato, kažu, moraju pomalo i piti... Kaplar Radovan priča mi, kaže, „Pre tvog očuva, dvojica su nam starešina poginuli. Jednoga je zaklao pijan apsenik, nisu ga dobro pretresli, imao je nož...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
) — (skraćeno od) prijatelj PRINADLEŽITI — pripadati kome, ubrajati se među PRINCIPAL (nem. Prіnzіpal, iz lat.) — starešina, gazda; načelnik, poglavar, gospodar PRIOBRETENI — dobijen, stečen PRISOJUŽAVATI — pridruživati, prisajedinjavati
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
naučiti: kad sretne starešinu koga treba da pozdravi, on treba pri pozdravu da okrene glavu na onu stranu s koje starešina prolazi, a ne na suprotnu, što se mora smatrati kao vrlo razložan propis.
— primećuju pravila vrlo mudro — može vojnik pozdraviti starešinu i ranije nego što je propisano, ako primeti da ga starešina pogleda a ima izgleda da ga docnije neće pogledati“.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
se kroz gomilu, isprsi se pred jednim pešačkim pukovnikom i strogim glasom progovori: — Gospodine pukovniče, vi kao starešina treba da nam služite za primer, a ne da sami stvarate nered! — Gospodine potpukovniče, pazite šta govorite!
Vi hoćete da nam prekinete kolonu i nikad se ne bismo sastali u ovim besputnim krajevima. Kao starešina, ja to ne mogu dozvoliti!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako su već od samih sebe počeli da beže. — Moramo nešto učiniti! — reče starešina sela i naredi trojici najhrabrijih mladića da se popnu na zvonik i čeličnim užetom vežu zvono.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
S PESMAMA) LICA: HADžI TOMA STOJAN, sin mu ARSA, predsednik opštine MITKA, brat Arsin MARKO, vodeničar Tomin POLICAJA, starešina nad pandurima PANDUR KMET CIGANSKI GRKLjAN, Ciganin, svirač, otac Koštanin KURTA, ciganski pandur KATA, žena
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U pesmi on nije vojni starešina, plemić, nego čovek iz naroda, čobanin ne samo po odelu (do onoga trenutka kad skida bugar-kabanicu da bi svojim
je narod dao da živi nekoliko vekova, od Dušanovog do hajdučkog vremena, da druguje sa svima junacima i da im bude starešina. Naš narod je vekovima bio sužanj, naša zemlja je vekovima bila nepregledno krvavo razbojište, pod sabljom i kopitom.
U periodu mira između kandijskog i morejskog rata imao je zadatak da kao najistaknutiji uskočki starešina sprečava napade uskoka na Turke.
No kad pobliže osmotrimo tu gospodu, videćemo da su ona u mnogo čemu obični seljaci. Jug je ne samo otac nego i starešina, tipični domaćin čvrste i cvatuće porodične zadruge. To se jasno vidi iz pesme Banović Strahinja.
Miloš Vojinović bio je „stavilac“ (prema Stojanu Novaković stolnik; prema Svetozaru Matiću, izgleda: vojni starešina) kod cara dušama. Ti se kaži zemlje Karavlaške, tj. kaži da si iz Karavlaške ( izostavljeno zbog stiha).
blizu Novog Pazara (stara prestonica) deli — omeo, hrabar, odvažan, srčan delibaša — zapovednik nad lakom konjicom, starešina konjanika delija — vojnik, konjanik junak delinski perčin — perčin kakav su nosili vojnici Demir-kapija — predeo u
u Hrvatskoj, danas selo (južno od Petrinje) zulum — nasilje zulumćar — nasilnik ibrišim — svileni konac iguman — starešina manastira iđe, iđem — ide, idem ižljeći — izići izvaditi (agaluke) — izmoliti izgubiti (koga na megdanu) -
graničar, konjanik serašćer — glavni zapovednik nad vojskom serbes — bez brige serdar — (u Crnoj Gori) nahijski starešina; (inače) vojnički starešina.
— glavni zapovednik nad vojskom serbes — bez brige serdar — (u Crnoj Gori) nahijski starešina; (inače) vojnički starešina.
ular čatiti — čitati čatrnja — cisterna, betonirani prostor za čuvanje vode čauš — stražar, dvorski vratar, pandur; starešina nad nekolicinom vojnika (pešački narednik); šaljivčina u svatovima (koji je ranije bio starešina nad nekolicinom ljudi,
vratar, pandur; starešina nad nekolicinom vojnika (pešački narednik); šaljivčina u svatovima (koji je ranije bio starešina nad nekolicinom ljudi, vodio ih i držao red među njima); svat koji prenosi naredbe staroga svata; glasnik čaša