Upotreba reči stari u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

E, baš sam željan ljudi i sveta!... Ne znam gde se moj stari prijatelj Marko toliko zabavio? Ima, valjada, dve-tri nedelje kako nam nije došao?... To vi’š, Maro, nije lepo od njega!

u mesec dana po jedanput i videti: sin će sa tugom gledati kako mu je otac za kratko vreme osedeo, kako se pogurio — a stari nemoćan otac videći sina kako mu se mlađana snaga porušila, kako mu velike grahoraste oči upadoše u glavu, a oko

Na glavi je imao crnu kačketu, kao što je po unutrašnjosti Srbije stari praktikanti nose, kaput dugačak, bez dugmadi i bez boje, beše tako nešto nalik na sivo.

Đače se pokloni i ode. — E! E! E! — Hm! Hm! — Da! Da! Posle takih znakova raziđoše se gospoda stari penzionari i dobri trgovci. 1871. MOJA LjUBAV PISMO POKOJNOJ CENZURI Groblje je nemo, a mrtvi ne čitaju...

On i sam nije znao kud je uprav’ polazio. Da li učitelju, ili zapisu, ili njojzi... Ali je stari uča primetio da se Milisav kod zapisa nije više puta ni prekrstio, nego polako, kradimice, provuče se kroz Orašje, pa

Jest, i to je istina bila... Stari begunac, kad nije mogao u svojoj domovini naći mira ljubljenoj saputnici mučnoga života, doveo je u novu otadžbinu, da

— Pocrkaće kao miševi!... Pepelom njihovim će se još sutra igrati planinski vetrovi... A ja? Ta ne reče l’ mi onaj stari zlikovac da ću biti hajduk kakvoga nije u Srbiji bilo?... . . . . . . . . . . . . . . .

U tome času najveće njine ushićenosti iziđe iz gustog branika stari Sremac; lice mu beše ozbiljno, hladno kao i obično, samo glasom je malo zadrhtao: — Milisave sinko, uđi u kuću!

Nožić beše zarđao, pa mu skoro i ne ličaše da stoji uza onu sjajnu pušku na kojoj se sve sijalo. Stari Sremac skide s duvara nož i kao neku dragocenost položi ga pažljivo na astal...

Stariji ljudi i kmetovi skupiše se kod sudnice. Tu dođe i stari učitelj. Čudiše se tome i govoriše da otkako je Planinca, nije se nikome kuća zapalila.

Pa ujedanput vrisne... — Šta ti je, Jelice? — pita je stari Sremac, koji od nekog vremena slabo s kime govori, a kod kuće se retko kad i bavi, nego sve nekuda po selu i po

Starac kucnu malo na pendžer. — Ko je?... — začu se meki glas staroga učitelja. — Ja sam! — odgovori starac. — A! stari Sremac!... Šta li ga ovamo donese?... I on se diže s asure, otvori vrata i gledaše u staroga Sremca.

Obradović, Dositej - BASNE

” neka viče. O zlom sažaljenije imati, to je na pogibel mirnim i dobrim ljudma. Zato pravo vele naši stari: da je gori jatak od pustahije.

„Μη μ΄έπεσιν στέργε νόον δ΄έχε και ϕρένας άλλας: Nemoj me rečma ljubiti a um i misli na drugu imati stranu”, veli stari Teognid. No, sa svim tim, blagodarnost je | lepa dobrodjetelj i rađa se iz blagorodna srca.

Razumno naši stari vele: „Kad se Ciganin ocari, obesi i svog oca”. A Inglez veli: „Many man claims only to show his elevated littleness:

” „Psi su, sinko, kavgadžije”, — otvešta stari — „a ja od prirode na kavgu mrzim, pak se volim uklanjati.” Naravoučenije Srećan je čovek takova složenija koji se

Onda se mačak učini mrtav i pruži se bez uviženija. „Ne prevari”, rekne mu jedan stari miš. „Mešinu od tvoje kože da vidimo, ne bi k njojzi pristupili, nekamoli tebi jošt neoderatu!

Od istih pogrešaka od kojih su ne samo naši stari stradali, no i mi bogzna koliko smo| puti črez njih zlopatili, i opet nećemo da ih se čuvamo.

Njima to ne može zaviditi, ibo sveto jestestvo to ne da. Mi, već stari, sami sebe ne možemo tako lasno poboljšati kako možemo našu decu.

Svak pošten i pametan neka rasudi: je li pravo i razumno zato što su se naši stari za zakon mrzili, proklinjali i gonili, da i mi to tvorimo? Zato što su oni nesrećni bili, da i mi nesrećni ostajemo?

Žabe oko jezera čujući topotanje, uplaše se, pak ti bržebolje stanu strmoglav skakati u jezero. To videći jedan stari zec spreda, okrene se i vikne: „Stoj! Što ta laža, — počne govoriti — mal' ne učini s nami!

” Onda počnu tražiti predikatora, al' njega nejma. Od tada naši zecovi živu kako su i njihovi stari živili, niti već slušaju kojekakve laži.

„Bolji je nablizo prijatelj nego nadaleko brat)” veli Sirah. A premudri Isiod stari kako nas lepo o ovom sovjetuje: „Ό τις σέθεν εγγύθι ναίει, τον μάλιστα καλείν επί δαίτα, τοί γαρ ει τι σοι χρήμα

Hoćeš li znati, vele naši dobrodjeteljni stari, kakav je ko: ne pitaj nadaleko, gledaj samo kako s komšijama živi. U egipetskomu otačniku stoji napisano da u

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Kad sam bio jošt mali, pričala mi je moja baba Manda, da su se naši stari doselili od crnogorske granice iz Birča. Onda je ovaj kraj Srbije bio gotovo sasvim pust, ne znam, ili je to bilo zbog

Pričala mi je moja baba i to: da je slušala, da naši stari, kad su se iz svoji’ krajeva ovamo krenuli, da su učinili zavet, da se onde stane i nasele, gde čuju vola da bez

nikakva pisma i nikakve carske oprave, i ja se počnem sumnjati, no opet poverim Ivanu i Kićanu, jerbo su moji ljudi i stari poznanici, a i milo mi bude da se čas pre turskog zuluma izbavimo, jer nam je bio sasvim dosadio.

Naskoro posle toga poruči meni iz Boljevaca neki Arsa Andrejević, moj stari poznanik (on je rođen u Valjevu, pa ubio Turčina i utekao u Srem) da idem da vidim cara.

) Ovo što ću sad da vam pišem, pričao mi je moj otac Aleksa da su njemu njegovi stari pričali, a on nije zapamtio: — Kad su same spa’ije s carskim beratima u Srbiji bile, uzimali su od svakog žita, krome

Hazur Hadži-Mustafa-paša, hazur! hazur!” Sutra rano stari vezir izađe iz grada, a novi Hadži-Mustafa-paša, bivši bina-emin, sedne u saraje, a tugovi mu posle od cara dođu.

Trgovina bila je slobodna; ko šta ima, kome hoće i pošto može proda. Crkve i manastiri stari počnu se opravljati i iznova graditi davši samo 500 groša veziru za izun (dozvolenje); pak gradi crkvu gdi hoćeš i

izučim taj vrletni bukvar, i počnem časlovac, i u mesecoslovu naučim svece kazivati, a to mi je vrlo lako bilo iz oni̓ stari̓ kalendara, jer koji je krst pola okružen crvenom bojom, ono je mali svetac, i od podne može se raditi; i koji je sav

Teško onome koji prvu čašu svake svoje naklonosti do dna ispije! U to vreme (1793. godine) bio je paroh stari moj učitelj popa Stanoje i pop Nikola iz Kršne Glave, oba stari i ne velike nauke, no što se tiče krstiti i venčati i

U to vreme (1793. godine) bio je paroh stari moj učitelj popa Stanoje i pop Nikola iz Kršne Glave, oba stari i ne velike nauke, no što se tiče krstiti i venčati i druge obrede crkvene, to su dobro znali i mene u tome poučavali.

Također doterali smo i̓ u red da sa velikim molčanijem idu na celivanje, najpre stari ljudi, a posle žene, potom devojke, i sve po dvoje pred ikonom u jedan red po dvaput se prekrste, na desnu stranu

da ja moje zakletve ne prestupam niti cara izneveravam i ostavljam, no car ostavlja mene i sav narod srpski, kao njegovi stari što su naše pradede ostavljali.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

u Kosmaju se viđalo i vampira, i veštica, i zduhaća, i drekavaca, i svakog čuda, ali — divljih ljudi nikad dojako. Stari čiča Nenad pamti obe krajine, zapamtio je više od desetinu kojekakih vampira, trojicu i sam probo glogovim kocem, a

Kumovaće Purko, jer već ionako pada Radojci kum; stari svat biće čiča Mirko, a dever Srdan, kao ponajmlađi, među njima.

o Strahinji, o Savi Savanoviću i o zaroškoj vodenici, i kunu se svim čudima na svetu da je sve tako bilo i da su im stari tako kazivali.

Kad sam se mučila toliko godina, neće mi zar biti ništa ako se pomučim još neko vreme... — Ono jest, snaho — poče stari Jezdimir.

Vuja je već odsedlao konje i oterao u voćnjak. Posle je otišao u kačaru, gde mu je alat, te uzeo da koriči neki stari triod. Taj dan nije hteo nikako sesti s popom i pošom ni za ručak ni za večeru.

rčin — nezgodan čovek Sag ke — sad će sajuziti akt — spojiti akta koja se odnose na isti predmet salauski marjaš — stari turski novac, vredeo je otprilike 2 groša.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Crna Bara imala je svoga kmeta i svoga popu. Kmet Jova Jurišić odavno je kmet Crnoj Bari. Stari se njegovi tu davno nastaniše, pa su njegovu kuću smatrali kao starosedelačku.

Da kažem ko je Marinko. On je — seljak. Orao je i kopao te se hlebom xpanio; a to su mu i stari činili. Otac njegov doselio se iz Obarske, iz Bosne, u Crnu Baru, pa je, naskoro zatim, umro.

U gazdaluku — nije, lepši — nije, stasitiji — nije!... Što baš on da je uzme?... Lazaru se svrteše suze u očima. Stari lisac smotri to, pa kao pas kad trag nanjuši... i on, po prvim znacima, potera odmah dalje. Video je da je u žicu darnuo.

I, stegnuvši pesnicu, baci strašan pogled pa kuću oca Lazareva. — Teško tebi, stari Ivane — riknu on. — Teško tebi, krove, koji si prvo zaklonio glavu onome zlikovcu!...

— Ali kad lažeš — pazi!... Nemoj da te uhvate! — Ama ne uči ti mene! To je moj stari zapat!... Ja kad stanem lagati, i sam mislim da je istina! — E, tako, vidiš! — nasmeje se Kruška.

Svi me dobro znate!... S vama sam rastao i odrastao!... Svi vi dobro znate i moju decu!... Znaš ih najbolje ti, Ivo, stari kardo moj!... Ta u tvojoj su kući odrasla!... Sve selo zna da su to dobri radini!...

Hoćete da me ubijete?... Evo!... Na!... Dve stotine godina je prošlo kako su moji stari udarili temelj onoj kući koju ste vi prokleli!... I za dve stotine godina senka srama ne pade na onaj krov... a danas?..

Kome je od vas djed temenom u ovu zemlju udario?... Ded̓, recite!... Nikome!... Stari vaši, kao i ja, pobjegoše, da im bar crijeva ne krče ako zulum moraju podnositi!... Zeka je govorio lepo, rečito...

— Ta prestanite!... Dosta ste kapale!... Stanite, da vidim ljude!... Željan sam ih kao travka rose!... Stanite!... Stari popa se zaplaka, kmet Jova tako isto... Zeka stiskao pesnice pa gleda po ćoškovima, a suze ga oblevaju...

I Petra, i kućani, sve beše življe i veselije... Ta, eto, opet nastadoše stari dani, dani sreće i razgovora!... Eto, ljudi prelaze prag za koji se mislilo da ga neće prekoračiti noga čovečja.

Kipeo je gnevom. „O, gde hoće da satru čoveka ni kriva ni dužna!... Al̓, neće... Tu je bog, stari prijatelj!...” Pa okrete žurno dnu sela. Uputio se popovoj kući. „Prvo da njemu javim, pa ću onda potražiti Stanka...

Buljubaša”, tu je imao svoj stalni stan sa svojim „golaćima”, Tu se stvorila čitava čaršija, i doskora, pa i danas, stari ludi zovu Parašnicu „kasaba”, što znači varošica. Za ime Parašnica svezana je i jedna pričica.

Dučić, Jovan - PESME

O BOGU 299 DRUGOVI 300 PESMA O ŽENI 301 JEVREJSKA PESMA 302 SVETAC 303 ZIZEMA 304 SEME 305 STARI ZAPIS 306 PESMA HRISTU 307 NA RASKRŠĆU 308 DODATAK 309 VRBAS 310 MOLITVA 312 NA CAREV ARANĐELOVDAN 314 BOSNA 316 LIČKI

A kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni: činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu. ČEŽNjA Nebesa su prazn

No skriveno zvono kad pod svodom lednim, I opet se začu iz topola stari, Sva dolina strahom ispuni se jednim, I užasnom strepnjom, i panikom stvari. PONOĆ U sobi muzeja gluho noćno doba.

Ove besanice nove, rastrzane, Čini mi se iste kao stari boli; I sve nove suze što maločas proli, Kô suze od juče, kô suze od lane.

Dade hramu sela, zaseoke, paše; Na stari mlin vrati iz Zletovske vodu; Dade ulje, tamjan, i odežde naše; Lik Pantokratora u velikom svodu.

Carski vitezovi, kneževi gospari, Jedni prema drugim, kad se muklo začu Plašljiva reč Kneza; i mladi i stari Svi drže poglede na carevom maču.

Sve za suncem kao narodi što sele, Idu deca putem kud su prošli stari, S nevidljivom zvezdom u oku što žari, S njinom strašnom reči navrh usne vrele.

Jedini od ljudi s kim su uvek bili Svi muževi dobri i sve žene časne.“ DUBROVAČKI BAROK Sela je za stari beli pijanino, Dok u vrtu sporo pada mrak i kiša. Kamin osvetljava goblene i ino; Oseća se miris ruža i slatkiša.

Kamin osvetljava goblene i ino; Oseća se miris ruža i slatkiša. Sluša sedu gospu samac u te sate Stari knez Getaldić, njen ljubavnik prvi. O vratu mu visi krst Anuncijate, Međ prstima burmut uzbuđeno mrvi.

U svom gnezdu od konoplje i suhog granja ležao je na jajima stari dvestagodišnji gavran i spavao zimskim snom. Njegova stara krv zagrevala je jaja pod njim, u kojima su se polako začinjala

To je bilo pre dvesta godina. Stari gavran, uspavan sada u gnezdu, oseti kako se u njemu uzbudi sav bes instinkta, i kako navali krv kao vetar i kao plamen.

Između njega i celog sveta stajala je sad, visoko do neba, otrovna vegetacija njegovog sna. STARI ZAPIS More će ti govoriti o Beskrajnosti, nebo o Čistoti, a mračni čempresi o Tuzi.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ne znate šta hoćete, pa ne znate ni šta radite!... Haj, haj, kako su vaši stari begenisavali devojke, a kako se vi danas — zaljubljujete! Svi vi, svi!...

O, kako mu tu beše drago sve: i stari orahov orman, i zarfovi oteti od nekog turskog paše još u prvom našem ustanku, i skrhani nogari za kacom u podrumu, i

— Nijesam nikakijeh. — A znaš li pravilo službe kako valja i „obredoslovije”? — Ja, oče vladiko, što rekao neki stari pop Stoko: koga sam krstio nije se poturčio, koga sam vjenčao nije se rastavio, a koga sam opojao nije se povampirio.

Međutim, mijenja se štošta u selu — vrijeme čini svoje! Naš stari učitelj ostavi nas — ode, siromah, na put na koji se ide zatvorenih očiju. Bog da mu dušu prosti! Žao nam ga je bilo.

Ohladio sam se. Ti si se nasmejao snu koji sam ti poslao i ja se sad smešim i tarem ruke kô Čifuti kad podvale stari šešir pod nov. Ohladio se, rekoh.

lanceolata — bokvica (latinski naziv) plaštanica — platno na kome je naslikano mrtvo telo Isusa Hrista pleta — stari austrijski srebrni novac; cvancik polani — preklane pompa — raskoš; bogato priređena svečanost ili proslava

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Šta je, stari? — veli mu pop Ćira. — Post’o si razgovoran nešto noćas, a? Razbio mu se valjda san, pa izbija! Ne znam samo dokle će

Sve to obešeno uz jedno i uz drugo đule. Šta ti tu nema! I noga od nekih stari makaza kojima su nekad sekli krila guskama, da ne preleću u komšiluk, — i dva grdno velika eksera, — i tučak od nekog

odahnu malo dušom — pa se uputio za pevnicu, i to za onu koju je držao Arkadija crkvenjak, a drugu je pevnicu držao stari učitelj s kim se Arkadija natpévao i naravno da ga je uvek nàtpevao, jer stari učitelj je nekada vrlo lepo pevao, ali

crkvenjak, a drugu je pevnicu držao stari učitelj s kim se Arkadija natpévao i naravno da ga je uvek nàtpevao, jer stari učitelj je nekada vrlo lepo pevao, ali sad mu mnogo smeta starost.

Kad pusti glas pa zapeva, svi se okrenuše levoj pevnici, da vide ko to peva. I stari učitelj diže naočari na čelo pa pogleda bolje prekoputa, a stari Léksa leceder ostavi sto pa priđe bliže pevnici, da

I stari učitelj diže naočari na čelo pa pogleda bolje prekoputa, a stari Léksa leceder ostavi sto pa priđe bliže pevnici, da bolje čuje i izbliže vidi toga »slatkoglasnoga«, kako sam reče.

— veli pop Spira, i uputiše se iz porte. GLAVA ČETVRTA Kakvih ti opisa nema u njoj! Tu je opisan i stari šarov, i lopov mačak, i mladi guščići i stari patak, i popina ćerka i učiteljeva poseta; drugim rečima, opisano je

GLAVA ČETVRTA Kakvih ti opisa nema u njoj! Tu je opisan i stari šarov, i lopov mačak, i mladi guščići i stari patak, i popina ćerka i učiteljeva poseta; drugim rečima, opisano je jedno idiličko predveče uoči nedelje u kući

Uz bunar je stajao nog valov oko koga se neprestano gurkala i džakala živina, a naročito patke i pačići, a onaj stari već olupani valov bio je privezan za donji kraj đerma da se lakše vuče ogroman kabao iz bunara.

jedna mlada rumena devojka, frajla Jula, popina ćerka, i zadubila se u posao, kad se najedared trže, jer zasikta stari gusak iza njenih leđa na gosta koji se (posle dužeg pripovedanja pop-Spirinog o tome kako je skinuo sav dug s kuće) već

tužbama komšija, nasrtao je i na živinu, davio komšijske piliće i vrebao golubiće, a konabio mlade golupčiće kao kakav stari penzioner.

— Stari sede pred kućom pa pućkaju na lule; poneki se tuži na kamiš i vajka se što ga je sinoć zaboravio da iščisti, pa sad dob

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

koji su već i po nekoliko puta prekopavani, njima se samo tada, na zadušnici, iznosi i razdaje, jer vele: oni, onako stari, odavna umrli, već i ne jedu. Dosta je njima posle samo pomen i molitva. I zaista, na taj dan, njihovi, živi, dolaze im.

Pa kad ocu, materi daju parastos, spomen, oni ujedno i njemu. Iz očajanja. Ne znaju šta da rade. Što više stari, raste, tim gori. Niti živi, niti mre. Dugačak, bled, a bez krvi snaga, nežna mu, nežna... više mrtva.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Vidim ja! — Ostavi ti to meni, stari sam ja vrabac! Samo to hoću da znam — dakle, nije se na meni jako poznavalo? — Onako — kako da vam kažem — upola ste

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Komanda, brate, komanda — Ostav'te me, čoveče božiji, koja sam da sam — A vi? — Ako važe stari rasporedi onda znam, ako ne važe... — Ljudi, ništa se ne zna. — Užas! — Ja sam četvrti prekobrojni.

Ako iko, ti si je zaslužio. Ti, mislim, imaš zlatnu medalju? Pa jest, imaš je! E pa brate, i stari su ti bili junaci, eto tvoj otac, čitava se čuda o njemu pričaju na javoru, pa deda, pa svi.

Ovaj stari orman, u kome stoje moje građanske rite i ostaci vojničke uniforme, ništa se nije promenio. Služi on, olupina nijedna,

Sve užasno I sve ove posmrtne liste stoje ovde, uramljene na zidu, mirne su, požutele i ćutljive. Stari kaznačej Mijailo, gazdaričin prvi muž, umro 1888.

I četvrta, i peta stoji plakata i sve one ćute, gledaju ovamo u mene i opominju me. Stari kaznačej, što je nosio arač knezu Karađorđeviću, kapetan Mladen, što je za svoj novac kupovao lojane sveće a radio

A sve ostalo užasno je isto. I kao u ovoj sobi, baš kao u ovoj sobi sve one stare plakate neumitno stoje, sav onaj stari, plesnivi nameštaj Evrope tu je.

— Dakle bila i godišnjica? Živio pokojnik! Živio pokojnik! — Zar tako, dok smo mi stari svom snagom podizali ugled zemlje, vi ste ga obarali — meša se onaj stariji čovek, babin poznanik.

Afrika

kod koga ljubomora uopšte ne postoji u obliku u kome kod nas, čast da mu belac počasti ženu ili kćer svojom pažnjom. Stari trgovci slonovačom nisu mogli uspeti u pregovorima sa crnačkim kraljevima, sve dok se ne bi pokazali galantni prema

Pod nama se protezao „bar“, i stari iskidani gvozdeni molovi kao prepotopski kosturi. Masa sasvim nagih crnaca, svih plemena, nesrećnih, bednih,

divljak. Naprotiv to si ti to je onaj koji opisuje to je divljak, razbojnik, gadan, ratar (Čovek zemlje). On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“.

Ako uspe da boja uhapsi, on će ga izvući iz hapse i uzeti sebi za slugu. Pri tom kod ovog Švajcarca, koji je stari kolonijalac, postoji još i surevnjivost da se jedan novodošli bez velike muke navikava na specijalne prilike u Africi.

Između džinovskih stabala, koja se guše u svome granju i lišću kao pregojeni stari crnci u salu, trepere vitke palme sa rumenim grozdovima u lišću.

Oboje stari, ekstatični, divni i detinjasti. To je jedan smešan par prvih ljudi u ovom crnom raju. Naš dolazak za njih je neverovatan

Pošto „Stari lav“, kako ga ovde zovu, voli decu, to on mobiliše nekoliko desetina crnih mališana koji su od tog trenutka svuda oko,

Sada je došao belac, sada ne sečemo!“ Stari se odjednom oduševi. Njegova igra postade drastična, lascivna, klovnovska.

Švajcarac puca i omah drugi jedan sivi još veći majmun, stari, skače ogromnim skokom mladome upomoć, i zatim oboje nestaju.

u drugu, iz jednog čudno osvetljenog dvorišta u drugo, obećavaju nam za to veče u selu Đula tam–tam, koji će izvoditi stari ratnici, pod maskama i na visokim štulama. U bifeu za stolovima svi belci u snežno belim odećama.

To je, sedeći tesno, sve što može i stati. Kraj nogu N-ovih, kao zakačen, i kao samo što ne ispadne, stari Mejov otac, koga N. neprestano grdi što mu svojim leđima greje nogu.

Pred Banforom su bezlisni baobabi ogromne debljine, stari vekovima. To su ti baobabi puni teških plodova i gigantskih ptica koji su se toliko dopali mome sedome prijatelju da je

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

A u podrumu ima devet stotina akova. MIŠIĆ: Tako su ponajviše stari ljudi, sve se boje da neće im stići, a to je zato što ne mogu da rade kao što bi želili.

JANjA: O, gospodin notarius, imam već prilika za nju. Kir Dimu, moj stari prijatelju, čovek pošten, vredno trgovac... MIŠIĆ: Zaboga, za njega da date vašu gospodičnu kćer?!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Jedino su na njoj, crni, ostali dvoglavi orlovi Habsburga. Na toj visini, sa trećeg sprata, stari feldmaršal‑lajtnant je mogao da sve dogleda.

Kad je sedeo, jedva je bilo moguće obići ga. A imao je glavu kao u konja. Dok je Grk brbljao kao čegrtaljka, stari Švaba pomisli, u sebi: „Oberkrigskomisar, eto, nije ništa bolji, nego neka kameralna gaziblata.

Učtivo je dovede do jedne stolice i ona sede. Provodadžije onda – jedan stari major i njegova žena – počeše da se šetaju, gore‑dole, po sobi, da se šepure, kao pauni, a da brbljaju kao patkovi.

On se usiljeno smešio. Kad su je opet posadili, da sedne, da bi mogla u razgovoru da učestvuje, stari major mu postavi pitanje, da li ima neplaćenih dugova.

Neću ja da budem prvi Isakovič što pisa, pa poreče. Nisu takvi bili ni naši stari! Idem, pa šta bude! Aha! Aha!“ Đurđe se bio ispravio i htede da nešto kaže, ali samo odmahnu rukom i poče lulu da pali.

A imao je – kad je imao – neki ofucani, stari, trikorn na glavi. Nisu bile crvene više ni njegove utegnute, husarske, čakšire. A ni oderane čizme nisu više bile žute.

Međutim, te oči su postale vrisak kirasira, u Temišvaru. Kad je stari Engelshofen prvi put video tu ženu, rekao je da ta Isakovička ima oči, kakvih ima samo u žednih lavica.

Beda, laž, nepravde, velika prevara, a ne hrišćanstvo. Turci su im se sad činili gospoda, a Garsuli, pa i stari Engelshofen, ličili su im sad na fukaru. Ceo jedan narod želeo je da ode, od takvog hrišćanstva, u daljinu.

Činilo se da neko, beo, po bašti, hoda. Svetlost sveće bila je pala na neki stari rast, koji je bio ispod prozora, a koji je bio sav čvorav, pun čvoruga, kao prilepljenih slepih miševa.

Zašto, kaže, kukaju toliko? Pa nije Trifun ni prvi, ni poslednji, muž, koji je ženu otpustio. Tako su radili i naši stari, kad brak nije valjao. Što se oni u to petljaju? Varvara je smatrala da su česti porođaji krivi svemu.

A tast je tome doprineo. Stari Stritceski traži da Petar, ako već hoće da ide, ostavi u Novom Sadu Varvaru. Veli, hoće da mu je ćerka blizu, pri

Kad nas ne bude bilo i kad duž Dunava i Slavonije ostavimo prazninu, Dvor će, i njegov stari drug, grof Harah, naseliti tamo Elzašane i Lotringijce, kao da nas nikad ovde nije bilo.

Teodosije - ŽITIJA

videti prizor dostojan Božjega milosrđa: svi stojahu u crkvi ispovedajući božastvo i izobličavajući jeres, kao što su stari u Jordanu ispovedali grehe svoje kada moje očišćenje Isus jednako sa grešnicima bezgrešni krštavajući se očišćavaše

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Izgleda da su geometrijski oblici ove umetnosti vrlo stari. Dinarski svet pokazuje u običnom životu dosta bistrine ili brzog shvatanja, neretko i dosetljivosti i hitrine duha.

Puteva je više i bolje se održavaju a stari način prenosa konjskim karavanima skoro sasvim iščezava. Ovaj je napredak ubrzan naročito od građenja prve železnice

U isto doba javila se u novoj državi velika figura Vuka Karadžića, koji je, napuštajući stari slovensko-ruski književni jezik, digao narodni jezik na visinu književnog i stvorio potpuno fonetsku azbuku.

Starovlaška grupa Idući od Šumadije pa na jugozapad Stari Vlah počinje južno od Užica i širi se do reke Lima i mestimice ga prelazi.

Idući od Šumadije pa na jugozapad Stari Vlah počinje južno od Užica i širi se do reke Lima i mestimice ga prelazi. Stari Vlah obuhvata i Sjenicu i Ravnu Sjenicu ili Pešter i na sever se širi do Sarajeva ili do planine Romanije.

U tursko doba se Stari Vlah smatrao kao prava hajdučka oblast. Još dugo posle oslobođenja Srbije Starovlasi su bežali u šumu i odmetali se u

Ipak su se održali stari običaji o Božiću, o slavi i venčanju, samo što su uopšte izgubili od životne snage i što je nestalo mnogih obreda koji

U jednom izveštaju mletačkog guvernera u Splitu, 1574. god., reč je o podeli životnih namirnica stanovništvu; jedan stari, slepi uskok, koga vodi unuka, vraća se s onim što je dobio pevajući pesmu o Kraljeviću Marku a narod je u horu

Ovim doseljenicima nije bio nepoznat duh kojem je prožet stari grad. Svi, a naročito oni iz niske Hercegovine, imaju osobitih sklonosti za trgovinu.

su varoši bile potpuno pogrčene i tu se nailazi, čak i u tursko doba, na nekoliko centara u kojima se održao stari balkanski život: Serez, Njeguš, Voden, Muskopolje, unekoliko Ohrid itd.

Staro se balkansko stanovništvo povlačilo u planine i napuštajući stari način života odavalo se stočarstvu. Slovenske mase, koje su se sve više množile, postepeno su prodrle i u

Ovakvo je stanje trajalo još oko 1860. godine, i stari ljudi govore danas o vremenu kada su svi bili vezani jednom verom („naša edna vera, risjani ljudi“).

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Sjede stari mlinar i započe piti zajedno s krčmarom. Slavna je to pijanka bila. Toliko su šlje- mali nekakvu ljutu rakiju da im se

Baci me, Tošo, stari druže! Ni džak ni mačak Tošo nisu se micali s mjesta. Čiča na to mudro zaključi: — Poštedio si mi, znači, život.

— Uf, uf, sad smo obrali bostan! — zakuka čiča. — Ko će nam sada kazati koji je od nas krčmar, a koji čiča Trišo, stari mlinar?

Pojavi se čak i jedan stari som s ogromnim brkovima, pa kad ču čičino pitanje, on odrečno zavesla repom, a to je na njegovom nemuštom ribljem jeziku

Čuvši ovaj tutanj od prezrelih krušaka, jedan stari miš pomoli glavu iz svoje rupe, ali baš u tome trenutku s grane preda nj stresnu mačak Tošo.

ženo, donio sam ti jednog lovca miševa — zabrunda Brko, a njegova srdita žena samo me pogleda i viknu: — Pa to je neki stari prepredeni mačor, lopov od glave do pete, po nosu mu se poznaje!

Svi s odobravanjem primiše dolazak Miša proroka. — A, kako je bijel, pa čist, pa ružičastih očiju! Jedan stari ćoravi miš, kome su mačke otkinule pola repa, prvi se javi za riječ: — Strašljivi i oprezni mišji narode, došao nam je

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Sutra kad se sretnemo, videćete kako ćete već drugače gledati na život. ALjOŠA (uvijajući svoj stari kaput, iz kojega je preneo papire umotane u novine): Samo, znate, ja sam pisal... (Odlazi.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

On ima naročit talenat za to! - Hteo sam da dodam još nešto, ali sam se prisetio da nema smisla: stari predaje književnost u njenom razredu. - Vi znate šta mislim? - dodao sam, a ona je odmahnuvši glavom prsnula u smeh.

Nešto kao: „Šta mislim kad kažem reč majka”, „Moj najveći doživljaj” itd. Stari predaje u prvom i drugom razredu gimnazije, osmoletki, a honorarno još i u ekonomskoj školi, tako da su zadaci koje on

Ležim u krevetu, pokušavajući da se ne sećam onoga što mi je stari rekao, iako mi to nije rekao prvi put. Ali, njegove reči - da ću završiti kao propalica - ovoga puta deluju posebno

Još jednu godinu slušati sav ovaj davež bilo je gore nego osuditi sebe na robiju. Na stranu što će stari ponavljati kako ne vidi na koga ličim i kako su njegova svedočanstva kad je bio u mojim godinama znala samo za četvorke

Postajalo mi je jasno zašto su se Vlada i moj Stari redovno zaljubljivali u kurve. To mora da je jače od njih, govorio sam sâm sebi, sve dok nisam pogledao u Nedu i setio se

Tamo, u šupi, oni smrde kao đavoli, ali ona ne da ni jednog da ispečemo, a što je najčudnije stari joj pri tom povlađuje. Pre pola godine iz kaveza su nestala dva.

Počinjao sam da se preslišavam: Puškin, Ljermontov, Gogolj, prilog vremena prošlog, sveze i stari Barabančik. Ljermontov me je obarao na izvestan način, ali sam zbog nečega stalno ponavljao dečju pesmicu o Barabančiku.

Ataman je sedeo na jednoj od klupa zagledan u prozore naše gimnazije i grickao semenke suncokreta. - Zdravo, stari! - rekao sam. - Zdravo! - okrenuo se i opipao me pogledom kao što Stanika opipava kokošku koju namerava da kupi.

- zgrabih je oko struka i zavrteh na stazi između grobova. - Sada možemo bez brige na igranjac. Moj stari će sutra platiti karte! - povukoh je ka izlazu iz groblja, ali ona reče da je nešto zaboravila.

Gospodin prota, na primer, dr Jovanović, stari Francuz, milostiva gospođa upravnika Vodne zadruge i još neki imali su takav rečnik da su mirne duše mogli da popune

” Moj stari nije više imao oči za njega. - Urediću ja već to - obećao sam gospodinu svom ocu pre dva dana za doručkom, pozvao Atama

Ona je govorila i onda sam čuo da se vrata ispod nas otvaraju. Bio je to Stari s neke dve mačke, ali Vesna je i dalje pričala tako da nisam mogao da čujem šta je to o čemu oni dole raspravljaju.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

U dućanu, u običan dan, na sebi je imao stari kratak „jankl”, leti i bez njega, sa zasukanim rukavima na košulji, pa onda uvek čakšire u čizmama, kapa od crne kože.

Suvonjava, visoka ženska oko četrdeset, pitomog izgleda. Uđu u kanapu. Tu je jedan stari bilijar, već iskrpljen, stolice dosta stare i otrcane, pa četiri mala zelena stola, i jedan veliki. Ima već i društva.

Ostado’ udovac, posao mi bolje pođe, pošten sam čovek bio, stari gospodari nudili mi novaca na mali interes, ja sam doduše pošteno i uredno interese plaćao.

Kod nas možemo dobar stari „auspruh” dobiti, akov po sto forinti, a takovi plaćaju velikaši u Poljskoj najmanje pet stotina forinti za jedan akov.

Krečarev glas jedva se čuje, a Čamča svaki čas kašljuca, a gospodar Sofra nadmeće se sa lopovima. On je stari vašardžija, pa poznaje mušterije. U pevanju užasna disharmonija.

Gospodar Sofra sad počasti i molera i birtaša. Kad moler ode, putničko društvo opet zapodene svoj stari običan razgovor. — Šta sad rade naše žene? — reče Sofra.

Onu trojicu lopova, što su u birtiji sedeli, rukama bi ih sve izmrvio. Moj negdašnji zanat spasao je i mene i vas. Ja, stari tabak, naučio sam se na zimu i vrućinu, i ta tvrdoća olakšala mi je trgovinu.

— Oj, čertovski Čamčo, otkel ti prišel? Ljubi se s njim, stari su znanci. Čamča je „švercer” osobito na vinu. Već armicijašu u kolima je bio poznat glas Čamčin, a Čamča mu poljski

Drugi put ću ti pripovedati, dok se malo oporavim, odjačam. Tako se donekle razgovaraše, pa onda opet na stari posao.

Plava, visoka devojka. Taj kasapin, gospodar Polaček, vrlo je bogat i stari poznanik gospodara Sofre. Poznaju se i pozdrave. Naravno da Šamika tu ne sme faliti.

U svakog brkovi obrijani. Sad i mladi i stari igraju, i sam knez. Muzika od lendlera ide notom po pesmi „Ich hab’ meіn Schіmmel verkauft”.

Raduju se. Frajla Lujza ne bi branila ma da opet kod „Belog konja”, samo da sa Šamikom igra. Pred ručak dođe i stari i mladi Polaček. Šamika se pretstavi i, posle običnog pozdrava, kaže mu zašto je došao i bilete uruči.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Tek kad ču da će snaha da mu rodi, ponosit na svoje Vukoviče i Isakoviče, kao i njegovi stari, pođe da ih vidi, iznuren, od putovanja, trgovanja i podlosti, na koje beše navikao.

Izuzev čas ujutru, kad joj je dolazio jedan stari hećim iz Beograda, koga je dovodio na svojoj lađi sam kir Aranđel, a koji je lečio nekim travama što ih je morala piti

ušla kroz kapiju, na široku ledinu sa crkvicom i velikom kućom, pod stare hrastove, pred Aranđela Isakoviča izišao je stari iguman, koji ga brzo umiri, rekavši da je episkop kod kuće, samo negde u vrtu.

Pred zoru, kad su pristizali Zemunu, on je ležao u kolima satrven noćnom vožnjom, izbledeo, omatorio, kao neki stari jarac, uzdrhtale brade. Zvezde koje su gasnule, nije više gledao, kao ni svetlost što je u visinama treptala.

Uvek opkoljen psima, zaogrnut, a samo u košulji, sav zarastao bradom i obrvama, taj stari pas spavao je i dalje na pragu kuće, pokriven i uvijen tolikim ćebadima, da se nikad nije znalo gde mu je glava, a gde

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Verovanja i običaji koji prate rođenje izuzetno su stari, arhaični, široko rasprostranjeni i veoma otporni na promene i gašenja.

putopisac piše: „Djeca se po drevnome narodnom običaju peru u hladnoj vodi, pa Morlaci doista mogu za sebe reći što i stari stanovnici Italije: Sinove, rod čvrsta kova, odvodimo prvo do rijeke i dajemo im da očvrsnu u strašnom ledu i

Isti cilj se magijski obezbeđuje i na taj način što se dete polaže u kolevku žmurećki.²⁶ BABINE Babine su stari običaj koji se sastoji u obrednom obilasku i čuvanju deteta i porodilje od strane rođaka i komšija prvih dana po

Zato neki ljudi, kad samo prolaze pored kumove kuće, skidaju kapu u znak poštovanja.⁵⁸ Nekada se, pričaju stari ljudi, pred kumom padalo na kolena, ljubila zemlja, a kapa se skidala „kao pred ikonom“.

U Bosni, na Poklade (uveče) stavlja se stari opanak u vatru i pri tom se veruje da će od ovog neugodnog mirisa veštice pobeći.

Srbi se silno boje uroka. Mnogi stari pametari znaju da kažu: „Više je ljudi otišlo pod zemlju od uroka nego od svih drugih bolesti.

¹⁷³ (Najbezbedniji su, pak, oni ljudi kojima se ne zavidi: maljavi, ružni, ćelavi, stari itd.) Pošto u narodu vlada veliki strah od opasnog dejstva zlih očiju i uroka, pronađene su mnogobrojne zaštitne mere

103, br. 395) — Niko starost ne voli. (A. Š., NP, 1976) — Ej, starosti, pogano oružje. (A. Š., NP, 1976) — Stari su ljudi tvrdoglavi i od toga ih samo ašov i motika izleči. (LMS, 1860, knj. 101, br. 436) ANALIZA I TUMAČENjE 1.

To su, pre svega, žene (majke, devojke, udovice), ali i svi oni koji su stari, nejaki, ubogi. Krajnji cilj kletve je nanošenje nepopravljive štete ili čak smrti omrznutom licu.

imaju prezriv stav koji se izražava u svakodnevnom životu, ali i u običajima, verovanjima, poslovicama, pričama itd. Stari ljudi često kažu: „Žene se biju čibukom a ljudi nožem ali puškom“; „Konja i ženu treba držati za ular“; „Na pseto

“¹² Dete je deobom očigledno bilo zbunjeno jer su njemu, koliko otac i majka, isto toliko bliski i „stari tatko“, „bato“, „deda“ itd.

) Rasprostranjenost i važnost učenja ugledanjem na roditelje (starije) potvrđuju i mnoge narodne poslovice: „Što stari čine, to mladi uče“; „Djeca govore što čuju od oca i majke“; „Primer čini više nego reč“; „Što god dete zlo i pogano

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ljubavna pisma koja prežive srce i ruku što ih pisa kad se naga nađu na tuđem hladnom dlanu, kad sveštenici i grešnici stari, kad tvoji pisari, podvlačiti redove u njima stanu.

ZA ZVERI OKLEVETANE Za grabljivice i zveri oklevetane, za vukove što se kroz zabran stari, u letnje dane, spuštaju smireno kao kardinali, za lava u prašumi što sanjari kao pesnici romantičari, za porodicu

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Bilo je tu još nekih mirisa: hladnih hodnika sa rasutim đubretom, kiselog kupusa bez mesa iz menze »Stari grad«, pa onda mirisa nekih uličnih uglova, kad čovek ne zna šta drugo da radi nego da pridržava leđima neki zid da se

koga sve nije dodirivao. odakle sve nije bio izbačen sa svojim vlasnikom, taj stari sivi džemper! Jedanput, na nekom dugom putovanju, poče da mi nedostaje.

smo tako i ne primećujući gotovo čitav život u tom divnom, mirišljavom podrumu u Kosovskoj ulici, u kome su se okretali stari filmovi. Ali, vratimo se u jednu današnju nedelju, u tri popodne!

Njih dvoje se klackaju na klackalici, spuštaju niz tobogan, menjaju se za sličice na kojima su životinje i stari tipovi automobila...

se da je baš toga jutra, u aerodromskom toaletu, razgledao svoje lice uništeno ranim jutarnjim letom i utvrdio da stari.

Kad ste stigli? Koliko ostajete? Gde ste se smestili?« — mislio je, a kazao najmilije što može (stari lisac), kazao je: – Divno je što smo svi tu! Nadam se da ćemo se viđati?

vetru, više ne pričinjavaju nikakvu radost, baš kao da je neki rasejani scenograf posle predstave zaboravio da skloni stari dekor (sve je iščezlo sem nepotrebnih kulisa i statista! Ribarske svađe Karla Goldonija, možda?

– Ne prestaješ da se obrazuješ čak ni leti...—govorila je, razmičući nisko poleglo granje. — Stari manastiri, stare tvrđave, stare zidine, staro kamenje, starci... Sve same stare, polovne stvari!

– Boing! — reče sanjivo stjuardesa. — Rimski boing u tri. Boing, boing! Dok su se spuštali niz kamenjar, napred stari vodič, za njim čovek, stjuardesa slomi potpeticu. – Zar ti nisam rekao... - zausti mladi čovek.

u torbu kad su mi se farmerke izlizale, majice isprale i pocepale, kad su knjige za leto pročitane, sandale pokidane, a stari žileti tupi? Potrošio sam, dakle, nerazumno još jedno leto, a mogao sam da ga pažljivije koristim, da mi duže traje.

Nismo kupovali novi akumulator jer smo se nekako ipak nadali da će se stari jedanput napuniti i povratiti izgubljenu snagu, i tako su prolazili dani i nedelje tog srećnog leta.

Ah, ta popodneva, ta vrela popodneva… PORAZ Nisi lep, al' si drag, Bel Ami… (Stari šlager) Stajali su sa rukama u džepovima i razgovarali, prateći krajičkom oka ljude iz orkestra koji su se pripremali

Matavulj, Simo - USKOK

Odista su Crnogorci udarili!.. Zar opet!?... Pomagaj, sveti Tripune!... Opet stari jadi!... Kad graja utoli, slobodniji građani potekoše ka crnogorskim vratima, gdje kroz maglu vidješe na bedemu

Nema ih ovdje ni deset, no smo sve vaši, ćesarevi ljudi od skoro, hvala da je bogu! Na to se i stari Pijero ohrabri, te se primače i zapita: — Pa šta ćete tu, u ovo doba, kad znate da se grad otvara pošto sunce ogrije?

Sad knez nema u domu od muškijeh glavah nâko jedno uvuče u kolijevci!... Ala je stari soko ohronuo, potavnio, jadnik!

Pred gradom knez uzjaha na svoga ostarjelog, ali još držećeg Putalja čuvenog po Katunskoj nahiji i po Primorju, koga stari ban bješe počeo jahati prve godine devetnaestoga soljeća i koji mu dobro posluži za vrijeme dugog ratovanja.

Ženske pristupahu da mu ljube ruku, ali se on branjaše. Najzad stari ban graknu: — Haj’te, ženske, naprijed! Milice, Anđe, Gorde, Kiće, haj’te doma!

Koliko je godina Milici? Po svoj prilici sedamnaest-osamnaest! Šta stari upravo misli kad ga nudi da ostane s njim? Valjda ne pomišlja da ga uzme za „pristava“? — Ima li, Janko, u vas krtole?

— Jest to rekao — potvrdi mati. — A naš stari đavo zbilja se zaljubio u njega. Čuste li đe ga nudi da ostane s nama. Budi bog s nama.

Mi smo ti, dakle, uskoci, kao što je sva Crna Gora. Kad su naši stari ovamo uskočili bila su samo dva bratstva, Erakovići i Rajčevići, narod od dva brata, od Eraka i Rajiča.

Pop Marko, Rako Mrgudov, Krcun Serdarev i Pero Purov odvojiše se da pjevaju. Ostala gomila uvrsta se u polukrug. Stari Mrgud stade preda njih i viknu: — Hajde, sinovko, da poigramo. — Elamo, vaistinu!

— U našim krajevima dugo žive ljudi, koji imaju vijeka, kojima ne bi suđeno da poginu. Ovaj naš striko Mrgud, stari barjaktar, zanago najstariji u Crnoj Gori, imao je gdje zaglaviti i pedeset puta!

Nikada od njega nećeš čuti da pominje svoja junaštva, da se hvali, kao na primjer ovaj stari Mrgud, koji te eno sad gleda i jedva čeka da graja utoli, da počne. Po duši, ima se čim hvaliti, a i on je dobar.

To je bio vazdašnji povod spora između starijeh i mlađih; stari tvrđahu da Francuzi nijesu nikakvi vojnici, da su pobjede nad njima bile laka stvar; mlađi tvrđahu da Francuzi u

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Evo sve što vidite ovde, to je njino i Božije. PROVODADžIJA: To je lepo. MATI: I MI SMO već stari, koji dan jošt, pa kom će sve nego njima.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Gledao ih lovac stari, Pucati mu beše žao. Uze listak knjige bele Pa je zeke — nacrtao. Zeka, zeka iz jendeka, danaske si srećan bio!

Zeka, zeka iz jendeka, danaske si srećan bio! Danas ti je — dece radi Stari lovac oprostio. Što je za srpsku decu Čika-Jova, za američku će, nešto kasnije, postati doktor-Džes (Geuss).

u drugom svetu, bio pesnik; književno stvaranje se svodi na prisećanje i prizivanje okončanih pustolovina imaginacije. Stari su koreni lepote i dobrote u nama; izvori daleki i nerazaznatljivi; dragoceno zaveštanje u detinjstvu smo primili.

ponešto izmijenjeno, a ujutro se budio vedar i lak i svaka stvar izazivala je u njemu tihu svijetlu radost, bio to neki stari sanduk na suncu, orah pun hladovine ravnodušna goveđa glava nagnuta preko ograde.

„How pleasant to know Mg. Lear!” Who has written such volumes of stuff! („Kako je prijatno znati gospon Lira!” Stari je napisao tolike koještarije!)19 Dokolice su to i koještarije samo u odnosu na vladajuće književne standarde.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Oni koji su se na račun tvoj obogatili, beže; a što će biti s onima koji ne mogu bežati, koji su stari, slabi ili bolesni, o tom se niko ne brine.

SMRDIĆ: To je istina; ali znamo mi. ŠERBULIĆ: Pak zar bi vi mene izdali? Mi stari prijatelji! SMRDIĆ: Dobro, samo da ne okrive nas.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

I prjebihom zdje četiri leta, po zlu dobra čekajući i ne doždahom, a ot sele jedinomu Bogu vjedomo.« Stari patrijarh Arsenije III, 1705, u pismu jednom ruskom boljaru, piše o stanju preseljenog srpskog naroda u Ugarskoj: »Bežeći

Ti stari i novi doseljenici stvorili su jednu nacionalnu celinu, koja se vrlo brzo prilagođavala novim uslovima života i uspešno

Svi ti stari »graždani«, »kupci«, »počtenorodni gospodari« i »počtenorodni majstori«, radni, trezveni, sa malo zadovoljni, štedljivi,

Srbi nisu bili zadovoljni Kurcbekovom štamparijom. Stari strah od unije bio je uvek veliki i sa krajnjim nepoverenjem primane su crkvene knjige štampane u »inovernom« Beču, u

Jedan deo Račana prešao je u Ugarsku, i u novoj domovini oni su produžili svoj stari prepisački posao. Iz reda tih Račana, koji su tako nastavljali staru srpsku pismenost, javilo se nekoliko pisaca koji

Ali sa školskim i književnim napretkom ruskoslovenski jezik sve više je zavlađivao. On se smatrao kao stari slovenski jezik, zvaničan jezik pravoslavne crkve, i crkveni ljudi trudili su se da što bolje pišu njime.

Otrgnut od knjiga i u stvarnom životu, Dimitrije se počeo trezniti. Ali kada se prva povoljna prilika ukazala, stari verski zanos se ponovo razbuktao i on opet zaželi da ode u pustinjake i svetitelje.

I Dimitrije se baca na čitanja života svetaca, pada u najveći verski zanos, gladuje, muči svoje telo kao stari hrišćanski sveci. 17. februara 1758.

zdravoga razuma i potrebama novoga vremena, da se iz nje izbace praznoverice, fetišizam, ritualizam, farisejstvo, svi »stari plesnivi i zarđati običaji«.

On priča živo, živopisno i zanimljivo, i njegovo živopisno pisanje podseća na intimne razgovore koje vode stari i dobri prijatelji.

Pitanje o književnom jeziku uglavnom se svršava: stari ruskoslovenski jezik napušta se u početku XIX veka, neko vreme vlada takozvani »srednji stil«, mešavina narodnog i

Ali kao crkveni čovek on je i za stari ruskoslovenski, crkveni jezik, i piše takvim ruskoslovenskim jezikom da su njegovi učenici pojedine njegove ode morali

Milićević, Vuk - Bespuće

Okolo, na svojim stalnim mjestima, stari gosti kavane, zavaljeni, zaklonjeni novinama koje su prošarane praznim, konfiskovanim stupcima; kadgod se, s jedne

GLAVA TREĆA Neobično ga je nešto dirnulo u duši i čitavo tijelo streslo mu se nekom strepnjom kad je opazio da se stari jablan više kuće osušio.

Jedno momče iz komšiluka odjašilo je bilo po doktora u drugo selo. Doktor dođe tek oko podne. Stari odleža u postelji neka četiri mjeseca i pridiže se, omršavio, posijedio, mrkiji i nesnosniji nego što je bio, zamišljen

Gavre Đaković baci pogled za djetetom, čisto ne vjerujući. Ko bi to bio da ga traži! Da nije kakav stari prijatelj koji je ovamo slučajno zalutao i sjetio se njega? Zašto da ga uznemiruje taj svijet? .

inženjer“ , izgovoreno tako kao da je on već morao to ime stotinu puta čuti i čvrsto mu stisnu ruku kao da su bili stari poznanici.

— reče on više nego žalosno. - Šteta, šteta! — mrmljaše on. I iskapi novu čašicu. I on je zasio u toj sobi, kao da je stari gost kuće, slobodno se kretao, smijao, pričao na dugo i široko o svome Pragu, o češkom pivu, grdio Nijemce, razvezao o

Pa poslije razgovora, on je opet postajao stari i puštao se sa uživanjem svojoj čami, ne trudeći se da daje mislima izvjestan pravac; mrzilo ga da se obmanjuj e.

prozora njegovo kašljanje ili kako odzdravlja svojim pogrješnim naglaskom, i sve se to najednom izgubi i u kuću se vraća stari mir.

Gavre Đaković puštaše starog da mu priča, ne slušajući šta mu ovaj govori. Stari ode radnicima i ostavi ih same, i Gavre Đaković ne usuđivaše se da je pogleda u oči.

igranje, i Gavre Đaković nije htio više nikada od toga doba da popusti tolikim molbama Panekovim da otpočnu ponovo. Stari se dosađivaše i izlažaše uveče u birtiju. Gavrino burence i onako je bilo na izmaku.

ugrija, nasmija se prezrivo na sve budalaštine i crne misli s kojima se gonio nekoliko mjeseci, i izvuče iz džepa neki stari broj novina u kojima se tražila kuća i zemljište na prodaju, i napisa jedno pismo.

Sremac, Stevan - PROZA

I tako se jedanput mre! Majstoru se samo kuva i menja boju, a Jova ga odobrovoljava i umiruje i kaže: da on kao stari socijalista ne bi za živu glavu zakinuo radeniku; i tako skine s vrata majstora.

I on se opet nekako ućuška u državnu službu. I jednoga dana se opet obrete među gomilom praktikanata kao stari Jug među Jugovićima. »Samo da se nađem za državnim jaslima, a posle mi je kolaj posao!« reče on.

mogao da uhvati odakle je, iz čije je, to jest, kuće; jer tu u blizini je sedeo i gospodin garnizonar, pa je Jova kao stari vojnik imao rešpekta, pa ne bi bio rad da se mrazi s tom kućom.

Jovan okide. Ja strašno li je zapraštio stari kremenjak, jedina zaostavština od dede po materi! — Pali, komšija! — viknu zadovoljno Jovan onome u drugu avliju svome

Zatim ga ostavi visoko da ga žena ne bi dohvatila, jer takvim stvarima samo ljudi mogu rukovati. — Stari sam ti ja eškija, priko! Kad sam služio u vojsci, onda behu još »jegeri« sa zelenim ispuškama.

Mog’o sam i tamburmadžor da postanem, samo da sam za tri prsta viši bio. A u krvi mi je to bilo! Moji su stari iz Arnautluka, a ded mi je petnaest godina vojevao s knjaz-Miloša u Miloševoj buni...

— Čekaj, — »ranžira« Jova. — Idem ja napolje da ispalim jedan tufek, Srbi smo, a ja sam ti, priko, stari eškija, »jeger«, priko!

A ti otpočni »Roždestvo«, a eto i mene odmah da ti pomognem. Silno li puče stari kremenjak, kao ono nekad Krnjo i Zelenko na Žabljaku.

Ti vojnik, ja vojnik, stari »jeger«, pa se to slaže kao stikovi u pesmi, i liči, priko, da ja tebi nazdravljam kako drugu, vojniku i vrsnom

njihovom inače vedrom životu i mutnih i oblačnih dana; poneki put je pala susnežica na njihov ljubavni žar, ali je to sve stari žar najzad otopio.

Pa takav je i posle ostao, kad je u javan život stupio. Ostao je isti onaj idealista, stari borac protivu tiranije, ma u kom se vidu ona pojavila. Borio se protiv kapetana i pisao češće dopise.

Radičević, Branko - PESME

desnicu ruku, Okom planu, riječ progovori: „Tamo, braćo, za onom planinom Gnijezdo je ponajžešće guje, Tamo živi stari Mustaf—aga Što nam braće puno ucvijeli, A najljuće mene je uio, No da mŷčim kada sve već znate.

sjahuju, I na juriš spremaju se živo, I evo ih, već se opremiše, Već se kreću, već se približuju, Međ prvijem stari Mustaf-aga, Fata zgleda: „Ala, grješna l' ti sam!

Ta dvaest nas ima na jednoga — Jala za mnom koji žena nije.“ Tako viknu stari Mehmed-beže, Pa od gnjeva čisto se podmladi, Trže sablju, naže niz stijene, A za njime navališe Turci.

'Ajd'mo, ajd'mo!' stari reče, Kajgana se bogme peče.' I unutra ulegoše — No da vidiš sreće loše! Oboje se skameniše A od čuda što

On stari nije neg' ti momci mladi, Al' mladosti se on svoje ne sladi; Na licu njemu vidim dve-tri pruge, No da l' od velje upar

Tad ka trska zatrese se. Pa se u kob njemu krenu: „Sad se ide“ — viče — „stari? Tako li se za me mari?“ 138. „Pa ti si muž?“ — Ovo štene U malo me ne razdera!

Taj stari gledi Milanovu tugu, Pomoći njemu teo bi on rado, Boljetice on ove znade rod, Al' de će naći prema njojzi lek?

Al' pred dvorom zelenika trava, A na travi šarena ponjava: Svom je ocu prostrla ćerčica, Tu mi sedi stari Žeravica. Davno starac odrvô se sanku, Raduje se gostu na uranku.

Pobismo se, stade šara cika, Beše mrtvi, beše ranjenika, Al' bez rane ne bi nijednoga, Svaki ljuto branio je svoga; Stari Stanko i on dopâ muka, Slomila se desnica mu ruka. To su, brate, to su jadi naši, Ali eto i tvoji i naši.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Nije ga čak volio ni u ruke uzeti bojeći se da ga na neki način ne obesveti i ne uprlja. Djedov rođak Sava, stari lopov i nikakva vjera, često bi se oko toga dohvatio s djedom.

Te jeseni niko ga pod Grmečom nije vidio. Na jednome mjestu djeda utješiše pričom kako je stari govorio da će preko Une, u Kaure, da tamo pretresa i pravi samare.

Bio ti je među njima penzionisani austrijski „feljbaba“ Vuk Rašeta, stari lopov Sava i dosta nekakvih kosmatih starčina s kožnim ćemerima i torbacima u kojima se krilo pola tajni ovoga svijeta.

Najređi djedov gost bio je onaj neumorni skitnica, stari samardžija Petrak, ali zato je dočekivan s najviše radosti, vike i prijateljskog gakanja.

Ispod gustih Samardžijinih obrva odjednom prosinuše stroge tužne oči. — Rade, stari pošteni domaćine, a znaš li ti uopće šta je to konj, to ti meni reci, džeko jedna? — Pazi ga!

Ovaj svijet oko mene šašav je i budalast, a nisam ja. Stega popušta tek onda kad se pred našom kućom pojavi stari samardžija Petrak, neumorna skitnica.

Još nije ni ušao u avliju, a već grakće na mog djeda: — Jesi li živ, Rade, stari moj paripe?! Vidi ga, vidi. Ihi, počelo je!

Zgodio bih tako i u Ameriku samo da znam put i da se ne bojim pasa. — Čekaj ti samo, otići će stari Petrak — prijete mi u kući kad već sasvim prekardašim.

Bacam se u ćošak po one naše najduže grablje, a stari samardžija polako ispravlja noge, ispravlja leđa, vrat i okreće se djedu, sjedećivom i začuđenom.

— U štalu, sivonjo stari, pa tamo njači — vraća mu samardžija. Još mi u srcu kljuca tuga za dolinom i ostavljenim djedom, ali kad mi kroz krošnjato

— Đede Petrače ...— zaustim kroz stegnuto grlo, a stari potukač, pogađajući moju neizrečenu dječju tugu, spremno nadovezuje: — Idemo, delijo, idemo.

Tu opet zastade, na nekoliko metara podalje od slikara, i prokašlja se. — Hajde, stari, priđi, priđi — pozva ga bradonja ne prekidajući posao.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI Sadržaj IZ STAROG JEVANĐELjA 2 PRVA SUZA 3 UVELA RUŽA 11 STARI DANI 34 ĐURĐEV-DAN 35 U NOĆI 40 STANOJA 48 U

Stanković IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI Sadržaj IZ STAROG JEVANĐELjA 2 PRVA SUZA 3 UVELA RUŽA 11 STARI DANI 34 ĐURĐEV-DAN 35 U NOĆI 40 STANOJA 48 U VINOGRADIMA 54 NUŠKA 61 NAŠ BOŽIĆ 65 STARI DANI 73 ONI 82 POKOJNIKOVA

SUZA 3 UVELA RUŽA 11 STARI DANI 34 ĐURĐEV-DAN 35 U NOĆI 40 STANOJA 48 U VINOGRADIMA 54 NUŠKA 61 NAŠ BOŽIĆ 65 STARI DANI 73 ONI 82 POKOJNIKOVA ŽENA 98 IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI IZ STAROG JEVANĐELjA PRVA SUZA Čim dođe nedelja

VINOGRADIMA 54 NUŠKA 61 NAŠ BOŽIĆ 65 STARI DANI 73 ONI 82 POKOJNIKOVA ŽENA 98 IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI IZ STAROG JEVANĐELjA PRVA SUZA Čim dođe nedelja ili drugi koji prazničan dan, posle ručka, za vreme najveće

Kapija beše velika, stara, sa pohrđalim alkama i ispod koje se mogaše čovek provući u svako doba. Ispred kuće beše stari bunar a oko njega naslagane velike ploče od kojih je oticala ustajala, crna barica po kojoj patke ceo dan batrgahu.

Više bunara bila je vinova loza, a nasred dvorišta stari dud — „šandud“. S leve strane beše odmah potok, a iza njega vaša bašta ograđena zavaljenim i isprekidanim plotem...

U njoj je bilo nagomilano sve bogastvo koje beše preostalo: kao stari persijski ćilim, po rafovima veliki „sahani“, srebrni „zarfovi“ za šolje, pozlaćeni čiraci za lojane sveće, po

Sad nešto rano dođe. (1899) STARI DANI ĐURĐEV-DAN Ako ikada srce zaboli, duša se razdraga i slatka tuga obuzme dušu — to je pri uspomenama na prošlost,

Vidiš li? STARI DANI Šta ima sad tamo da vidite? Ništa. Prosta, mala varošica, opkoljena vinogradima i brdima. Sa udaljene stanice

— Žene, pesmu, bre! — Viknu sa čela sofre stari čiča Arsa, a mintan već izvukao iz pojasa i razgolitio svoje kosmate grudi. Žene ne mogu. Još ih stid.

— Vi prvo kao stariji, pa onda mi, — odgovaraju mu one i već se došaptavaju koju će pesmu pevati. I zaista stari osvetlaše obraz. Majka tečina s Mojom babom i još nekoliko njih starica zapevaše: Adži-Gajka devojku udava.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

opštemu celoga naroda jeziku pišu, onda prosveštenije razuma i svet učenija ne ostaje samo pri onima koji razumevaju stari književni jezik, no prostire se i dostiže i do seljana, prepodavajući se najprostijemu narodu i čobanom, samo ako znadu

Znam da mi može ko protiv reći; da ako počnemo na prostom dijalektu pisati, stari će se jezik u nemarnost dovesti, pak malo pomalo izgubiti.

— — — Nek nauče — — — to je lasno reći, ali nije učiniti. Koliko je oni(h) koji imadu vreme i sposob za naučiti stari književni jezik? Vrlo malo!

Neće ni naš stari propasti, zašto učeni ljudi u narodu vsegda će ga znati i s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostajanije

a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su pro|zišli, Bošnjaci će ostati Bošnjaci i biće što su nji(h)ovi stari bili. Za sav, dakle, srpski rod ja ću prefvoditi slavni(h) i premudri(h) ljudi misli i sovete želeći da se svi polzuju.

Kostić, Laza - PESME

Pred nosili' će ići po redu popovi, u odeždama crnim sa sveti krstovi. Ti popovi su stari, sve večni bolovi, sve uzdisaji crni, ti crni popovi. Pred popovi' će biti đačića koji red, da poju „svjati Bože!

„Pogle, pašo, što se delo na vrh gorama? — Mrki brci, mrko čelo, mrka donama!” „Valjda, čedo, pomrkuje kakav stari brest!” Al' u curi sve silnije zla se budi svest. I opet se zadimio žuti ćilibar, i opet se ponovio čudnovati šar.

da čitam što? da pišem što? da nov započinjem iskušljivosti lov, il' za vremena stari trošim plen? Al' glasnik dođe, glasnik dođe crn, da prekužiti moram oboje — iskustva nova gorak zalogaj u pobratimstva

SPOMEN JOVANU ANDREJEVIĆU Ne sudi meni, presuđena seni, ne sudi mi zanesen pokušaj iz onih svetova blagosloveni' u stari te domamit zavičaj! Al' čim da te mamim? čim da te zovem? čim da ti tepam, da ti govem?

” Za ruku je rukom grčevito stisnu, od bola bula i od jada vrisnu, obneznani se, pade mu na grudi; u grudma ledenim stari plam se budi, u grudma ledenim, ispod razvalina negdašnjih snova, negdašnjih milina, upali se iskra prvoga

Lepo lice sve je bleđe vajaoca Minadira, a posete sve su ređe Valadile od Misira. „Što mi vene dete moje?” stari kralju ćerku pita, — ponosita Valadila samo ćuti, samo sniva.

dok nališe samrtnikom sveta ulja i mirisa, izdahnô je već i stari kralj Ramsenit od Misira. Poviše im belo telo u pokrove od papira, a po njima napisaše od ljubavi šta sve biva!

Progovara gazanski stari vođ: ,,Ne ostaje nam druga pripomoć, delila samo, prevara i noć, kom ne dosadi mržnja do sada, tom ljubav nek je smrtna

Drugari mu se stari zgledaju; da l' gnjevne možda reči tuviše, te smišljaju da dobar beše svet? — Osmeškuju se „Mlad je suviše!

” Ućutao je gazin stari knez — iščekuje se Delilina reč. Jeste li vid'li hrčad, ogarčad, kad gospodara svog opskakuju, te štekom draže lovački

Dve se u meni pobiše cile, mozak i srce, pamet i slast. Dugo su bojak strahovit bile, k'o besni oluj i stari hrast: Napokon sile sustaše mile, Vijugav mozak održa vlast, razlog i zapon pameti hude, Ѕanta Maria della Ѕalute.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Sve tice odgovore da nisu videle, „nego — vele — ima jedan stari orao, koji ne može da leti, pa je ostao u šumi: može biti da bi on znao kazati za taj grad“.

Mladić mu počne pričati šta je vidio na putu, i zapita ga bi li mu mogao to protumačiti. Onda stari stane govoriti: — Ono što čovjek diže kamen, pa ga ne može dignuti dok ne natrpa još maloga kamenja, znači da čovjek ne

Pošto mladić ispriča starome i devojci šta je snivao, i radi čega je toliko puta prevalio, stari mu dade kćer i blagoslovi ih, te se vjenčaju. Ako su živi, i danas im je dobro.

mladi; ali nijesu to tičići, nego velike tičurine, kakvijeh on nije nikada vidio; pa dobili već krila i perje kao i stari.

„Tim bolje — pomisli — bar ćemo biti u društvu!“ Pozdraviše se i zamalo pa zametnuše razgovor ko da su stari poznanici.

Posle nekog vremena čuje on da se stari njegov gospodar sprema na galiju preko mora čak u drugo carstvo, pa otide sa svojim novčićem k njemu, i stane ga moliti

Potom naš putnik pođe s galijom kući. Kad dođe kući svojoj, dođe mu stari sluga njegov da ga pita šta mu je doneo za onaj novčić.

Blizu te varoši bili su nekakvi stari mlini. On se svrati u jedan od tih mlinova da prenoći. Prije četerest godina ti su mlini usanuli. Džomet uniđe unutra.

— Baš mogu, — reče Nesreća — evo jednog starca gde nam ide u susret, pa ću pokušati. — Pomoz' bog stari! — Bog pomaže. — A što, stari, na leđima nosiš ta drva, zar nemaš svojih kola?

— Pomoz' bog stari! — Bog pomaže. — A što, stari, na leđima nosiš ta drva, zar nemaš svojih kola? — Nemam, bogme, jer sam siromah, pa ne mogu da kupim konja i kola.

Sutradan podapne opanke, pa hajd opet u drva, a Sreća i Nesreća već ga čekaju. — No stari, — pita ga Nesreća — gde su ti kola? Zar opet ideš pešice u drva?

Hajd on na pijacu sa onom poturom, pa stane obilaziti svu ribu redom, najzad će mu reći jedan ribar: — Ti se, stari, toliko vrzeš oko ove ribe: ili hoćeš da ukradeš pa ne umeš, ili bi kupio a nemaš za što.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Ja gledam, što je pravo, da mu ugodim, ali on se srdi, te srdi. Već ne znam, kako ću. JEVREM: He, he! Jošt je stari Maksa.

DOKTOR: Moj razum nije za druge. (Manojlu) Da produžimo nauku. Stari su mislili po nekima spisateljma... MANOJLO: To su morali biti veliki glupaci. DOKTOR: Zašto?

STANIJA: Što da idem? Što da vidim? Bezobrazluk? — Štono pripovedaše stari, da je jedna varoš propala u zemlju za bezobrazluk, i Beograd će propasti.

LjUBA: Ja sam molila moga babu da mi naruči jedan, pak kaže dobar je i onaj stari. Čisto me je sramota već da u njemu idem. PIJADA: Pa tvoj nije ruzan. LjUBA: Već skoro je izišo iz mode.

Sila je duh, duh je mladost, mladost život, voda starost. MILOŠ: A iskustvo? MARKO: Iskustvo je stari put za poznatog putnika. Sad ću ja faliti onog koji je deset redi jednim drumom išao, i nije put pomeo!

Lalić, Ivan V. - PISMO

kuca; I tek u zoru kapke takne san mi, Kad tvoj se tanji od blizine sunca: Već godinama u sinkopi snimo, A naša ljubav stari kao vino.

svetu onda kad smo sami, Kad duša sveta šapuće iz mraka, Učimo mudrost druženja s tišinom — I ljubav naša stari kao vino. (25—27.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

u jednoj mojoj fioci, sasvim dole, ispod svih svih onih hartija i ostalih fazona, zalepljena je slika starog Foknera. Stari Fokner je sila jedna i, kad god otvorim tu fioku da uzmem hartiju i standrčem kakvu glupost u mašinu, stari Fokner me

Stari Fokner je sila jedna i, kad god otvorim tu fioku da uzmem hartiju i standrčem kakvu glupost u mašinu, stari Fokner me tako preseče pogledom da se maksimalno zastidim!

Bogami, već sam pomislila da ovde nemate nikakvog ugleda kod kelnera! A šta je ovo? Kečup? Sila je stari kečup! Baš fino ime za zbunjivanje! Zove se kečup, a u stvari liči na običan sos od paradajza! I šta sad?

U stvari, da me večeras niste izveli na jedno ovako fino mesto, umrla bih a da ne bih nikada doznala čemu služi stari kečup, na časnu reč! Jao, kad sutra budem istrkeljisala u ulici s kim sam klopala starog kečupa!

Bože, čega sve nema unutra! A, evo je! To sam vam donela na poklon! Jeste, to je ona fotografija iz fioke — stari Fokner, lično! Ma nema veze, snaći ću se već nekako bez nje, ali vi ste sada u pitanju ... Mislim ... Shvatate...

se godina kad je mom matorom išlo naopako: nismo imali lovudže ni za jedno pristojno mesto pod kapom nebeskom, ali stari „Čamac“ je uvek bio nekako tu, pod rukom, i uvek bi se našlo toliko lovijanovića za dva sendviča sa salamom ili nečim

nekako dovoljna sama sebi, hoću da kažem, čovek bi, gledajući je, prosto poželeo da se malčice i sam ubaci pod taj njen stari kaput — kuću. Jednostavno, njoj nije bio potreban neki „Čamac“ na Adi; svoj brod je nosila stalno sa sobom.

Skoro će kraj rata. Mene još nema ni od korova. Za stolom sede tri starca. Stari Josif Visarionovič, stari Čerčil i još stariji Ruzvelt.

Skoro će kraj rata. Mene još nema ni od korova. Za stolom sede tri starca. Stari Josif Visarionovič, stari Čerčil i još stariji Ruzvelt. Stari Čerčil ne prestaje da se ukokava votkom i puši cigarilose u ogromnim količinama.

Mene još nema ni od korova. Za stolom sede tri starca. Stari Josif Visarionovič, stari Čerčil i još stariji Ruzvelt. Stari Čerčil ne prestaje da se ukokava votkom i puši cigarilose u ogromnim količinama.

Stari Čerčil ne prestaje da se ukokava votkom i puši cigarilose u ogromnim količinama. Stari Ruzvelt sedi u paralitičarskim kolicima.

Stari Ruzvelt sedi u paralitičarskim kolicima. Stari Josif naliva starom Čerčilu staru votku ukočenom rukom, a levi brk mu se neprestano trza udesno. Oni upravo dele svet.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: Tu imate pravo. No kako dođosmo do roda? ALEKSA: Vašu blaženopočivšu mater držao je stari Batić kao sopstvenu kćer, vospitao je i udao. MARKO: Ali otkud vi to sve znate? ALEKSA: Molim, molim.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Koga li svjetlo Mačkovo mami i ko bi noćni uhoda bio? Na njemu ćurak, ni nov ni stari, pa tamno crven i sav se žari, tinja u snijegu i čudno sijeva kao da vatra dogorijeva.

“ Uzalud Mačka doziva drug, daleko bješe zeleni lug. Stari se Mačak za lovom vije, Pijetlića svoga ni čuo nije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tu jagnje luta sa runom sjajnim po šumi gustoj, stazama tajnim i mirno sluša divljine huk, a stari zeka, u sjeni breze, prastaru priču unuku veze: „Živjeli nekad lija i vuk ...

ponoć vozi srebrne sanke, a vjetar gudi uspavanke, i zvijezde klize niz Mliječni put, dok čika Mjesec, beskućnik stari, sjedi sa žapcem u mlakoj bari i sluša pjesme uz fenjer žut.

“ Jednoga dana, priča nam kaže, drugovi pošli da Vrapca traže. Sivku je pričo Njakalo stari da tamo silno magarce cijene, vidjeće, kažu, čudesne stvari: magare časte kud god se krene.

gluvoj noći, pod crnim krovom, mnogo se strašnih desilo stvari, bez traga, glasa, u mlinu ovom iščeze mnogi pomeljar stari. Ujutru samo, unedogled, niže se stopa divovskih red. Vjetrovi metu i kiše škrope čarobnog mlina prastari krov.

“ Cvokoće Brko u mrkloj tami. „Pa taj se nebom pokriva samim! Otkuda samo toliki džin da dođe noćas u stari mlin? Bježati treba pred ovom bijedom, jer će nas ždera pojesti redom.

„Požuri, some, čeka te mačka!“ Najednom Toša dopade trkom, u krilo čiči lupi ko vreća. „Pomagaj, stari, ako si drugar, dolazi, evo, najezda pseća!“ Poskoči čiča, prestrašen vas, pa istog trena u vodu — pljas!

Jeseni jedne, tmurnoga dana, kraj mlina ja sam prošȏ tu me sretoše drugovi stari: Žuća i mačak Tošo. O ždralu bajku pričahu plavu, i meni čežnjom smutiše glavu.

“ Priskoči Žuća, zubima škljocnu, ko da je đavo ušao u nj, povuče jednom, cimnu iz peta, izvuče stari seljački gunj. Istoga trena provali voda, veselo točak poče da igra, poskoči Žuća, pobeže Toša, oba ih zali

Sećaju me se drugovi stari — otkad zajedno nismo! — i jutros, evo, iz kraja rodnog, ovakvo dobih pismo: „Moj stari znanče, što li mi radiš,

Sećaju me se drugovi stari — otkad zajedno nismo! — i jutros, evo, iz kraja rodnog, ovakvo dobih pismo: „Moj stari znanče, što li mi radiš, odavno od nas ode? Piše ti Šarov, poznanik Žućin, sa Japre, hladne vode.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Vi radite za markizu čiji muž ima lovište na Manjem? — A ne, to je njen sin koji ima tamo lovište. Stari markiz je umro još pre no što sam se rodila. — Oni žive stalno ovde?

— Gde je njegov zamak? — Na Većem Ostrvu. To je nekada bio manastir i napušten. Stari markiz, senator, kupio ga je budzašto. Potrošio je više miliona da ga pretvori u zamak. Mladi markiz...

— O, ne biste nam smetali Ni najmanje. Viđamo se često; i posle, mi smo stari verenici, rekli smo dakle sve jedno drugom.

— Sigurno, sigurno... Ali ja sam uvek... Evo oca! Pričekasmo nekoliko trenutaka dok nam stari ne priđe. — O, dobro došli, gospodine. Kako vam se dopalo na Ostrvu? — Izvrsno. — Otkuda ti ovuda, oče?

Ne vredi biti dobar kada se svet toliko iskvario posle ratova. Stari su se takođe iskvarili. Roditelji ne vole decu kao nekada a deca čim prohodaju zaborave na roditelje.

— Ne znam na koga mislite? — Mislio sam da je samo jedan stari ribar ovde. Zaboravio sam njegovo ime. — To bi mogao biti takođe tvoj otac! — reče jedan od njih onome drugom.

Je li vas vozio? — Ne, trebalo je da me vozi prošle godine na ostrva. Posle sam sa njegovim sinom išao u ribnjake a stari nam se pridružio. To nije bio jedinac; mislim da je imao još jednog sina.

— Je l̓ se Pipo zvao onaj što vas je vozio u ribnjake? — Mislim. — E pa stari je sigurno moj otac. — Sigurno. — O, nikako nije ni mogao biti ko drugi, jer je dosta da dođe neki stranac pa da je

Vrlo će se obradovati, videćete. — Hajdemo onda! Pođosmo sa mola, ali je jedna nova ličnost prilazila. — Kuda to, stari vođo? — A, Armando, ti! Gospodin hoće da obiđe moga Pipa. To je stari prijatelj. Vodimo ga, vidiš. — Baš ljubazno.

— Kuda to, stari vođo? — A, Armando, ti! Gospodin hoće da obiđe moga Pipa. To je stari prijatelj. Vodimo ga, vidiš. — Baš ljubazno. Pozdravite Pipa.

— To kažem i ja. Najzad, zašto meni svi to kažete kao da ga ja hranim! Doviđenja, Armando. — Doviđenja, naš stari. — Vidite li ovoga? Bio je bogat nekada. Imao je tri kuće u selu i neke četiri barke. Sad ima samo jednu.

Da mama nije došla sa pijavicama i pustila mi krv, šta bi bilo sa mnom! Stari ribar je išao po sobi kao dadilja. Dodirivao je sve, i kad je stigao do prozora, otvorio ga širom.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Kakav bol im muči grudi, I duboki uzdah budi? „Moja deca suze liju, Jer ih dušman muči stari, Dušmanski im krvcu piju: Turci, Nemci i Madžari, Što slobodan svuda nije, Zato Srbin suze lije”.

Sve grli mir i san. Po kašto zaurla samo Susedov stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I đeram škripi sve i voda žuboreć' pada.

Razležu se pesme mile, Od miline gori grud — Beračice kao vile Neumorno lete svud! A stari babajko nadgleda i pazi, Obilazi burad, gde se grožđe gazi, Pa veseo starac usred ove trke, Zadovoljno suče raščešljane

Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubogi i stari dom: Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom.

Al' nad visom, što se diže Parajući magle plave, Živi jedan svedok stari Srpske snage, srpske slave, Pet vekova on stražari, Bez odmora i bez smene, Pet vekova on stražari S ove strašne, sure

A taj večni, suri stražar — To je carski or'o stari Nad sumornim urvinama Stolećima što stražari. On oblake krilom tuče I ognjene munje baca, I kliktanjem oglašava Divnu

2 Kad sveštenik stari u odaju dođe, A despot ogrnut crnim ogrtačem, Pa niti se diže, nit mu ruci pođe, No nemirno zvecka mamuzom i

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

ko će kad da se rodi i da l su dovoljno južni oni koji su sišli preko Karpata i da l se starac opet ženi da li se žene stari Sloveni rodićemo se opet slični bilju manje sužni o blago nama i teško meni!

minut ispred konjanika koji uvek znaju strašno mesto eto stranci okupani osvajači dolaze po meso i dele devize stari znanci igraju se kopljem vrlo ratu orni severnjaci vredni i učtivi zatim Sloven u sopstveni korak zapleten Mongol

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Kô veli: čekaj da ja to nekako udesim bar dok se ne ohladim. Neka Agaton izvuče iz sanduka stari, crni kaput, neka istrese naftalin i neka ga ispegla; neka Tanasije obuče svoje crno odelo, ono što ga je pravio za

TETKA: Pa nećemo! DANICA: A gde ćemo? TETKA: Pa, videćemo! DANICA: Ja bih tako volela da se vratimo u onaj stari stan.

A tamo je gore Trifun; našao u trpezariji jedan stari špil karata, pa sam samcit igra, a deli udvoje. SIMKA: A koju si sobu ti uzeo? MIĆA: Ja? Onu koja mi i pripada.

PROKA: Pa? Govori, brate Agatone, govori! AGATON: Ama, neka je on sto puta advokat, stari sam ja islednik, ne može on meni izvrdati. PROKA (radoznao, prgav): Govori već jedanput, kumim te bogom!

AGATON: A on samo gleda u zemlju i ćuti, ne sme da me pogleda u oči, jer bih mu ja iz očiju pročitao testament. Ali, stari sam ja majstor, ne ispuštam situaciju kad je jednom ščepam.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A planine i pojate ostale su puste... SIROTE MAJKE... Moji su roditelji stari, patrijarhalni ljudi. Majka se brinula da mi se nije šta desilo, a otac, kao stari ispravan činovnik, razmišljao je da

SIROTE MAJKE... Moji su roditelji stari, patrijarhalni ljudi. Majka se brinula da mi se nije šta desilo, a otac, kao stari ispravan činovnik, razmišljao je da li ću na vreme stići u svoju komandu. Oboje su se obradovali kada su me videli.

tako, da se bar i mi malo opružimo. Iako se ne poznajemo, ophodimo se jedan prema drugome kao da smo stari prijatelji. Vojska nas je izjednačila, idemo istome cilju, borimo se za istu stvar. — Druže, gde ti je komanda?

I niko da mi nije izišao iz vagona! Počeše novi da ulaze; stari se pomeraju, neki sedaju, da bi što pre zauzeli mesto. — Ala smo se zgusnuli — dobaci neko.

Naučićeš se, de!... Ja zagovaram rukovaoca, a mojim zemljacima mignem okom. Oni već znaju... Stari su to vojnici. Nego! U ratu što ko uvati! — tako mi je davao prve lekcije podnarednik rezer-vista, Trailo Živulović.

Kako se zove ovo mesto? — zapitah u prolazu jednoga starca. — Vučjak — i stari pođe, naprežući godine da me stigne. — Odakle idete, deco?

— Odakle idete, deco? Rekoh mu: iz daleka, i zategoh dizgine da se stari ne zamara. — E! — i stari zavrte glavom. — Mnoga su čuda počinili. Ne dajte, deco, da nam dušman porobi zemlju.

— Odakle idete, deco? Rekoh mu: iz daleka, i zategoh dizgine da se stari ne zamara. — E! — i stari zavrte glavom. — Mnoga su čuda počinili. Ne dajte, deco, da nam dušman porobi zemlju. Ne dajte...

Ne dajte, deco, da nam dušman porobi zemlju. Ne dajte... Pratio sam sve muško iz kuće u rat, pa ako treba i ja ću! — i stari preteći diže štap, dok mu je vetar lelujao sede vlasi. — Staraćemo se, dedo! — odgovori Petar nišandžija.

— Staraćemo se, dedo! — odgovori Petar nišandžija. — Ni koske da im niste ostavili! — doviknu stari i, već nemoćan, zastade naslonjen na štap. Skrenusmo i mi u onu oranicu. Začudo, topove nismo ravnali.

— Pomaže bog! — i starac se zaustavi da predahne. — Otkud ti, stari, ovde? — zapita ga podnarednik Trailo. — Lutam tako ne bi li poginuo. Pa me ni dušman neće... Nego kaži ti meni jedno.

A? Vojnici se sakupili i slušaju. — Švaba će da plati, čiko — upade neko od vojnika. — Švaba, je l? — stari nakrivi glavu na stranu odakle dopre glas. — Švaba je platio i zaplatio, psi mu koske razneli...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ona mu priđe slobodno, kao da su stari poznanici, i smešeći se pozdravi ga: — Dobro jutro! Kako u novom stanu? — Dobro jutro želim. The... kad nije bolje...

On protrlja oči i mahnu glavom u stranu, kao čovek koji je gađao zeca, pa ubio — kera... Tome se nije nadao... On, stari lisac, udesio je sve kako valja, i čini mu se da je već krajnje vreme za napad.

XVI U orlovičkoj školi sve se vratilo na stari poredak, radi se ozbiljno, mirno, marljivo... nastavnici se žure da navrstaju ono, što je u toku zimušnjih nepogoda

Ne može biti da će joj ko oteti onu ljubav, koja vladaše do skora među njima!... Ona oseća kako se počinju vraćati stari dani muka i stradanja. Ali dokle će se večno stradati ?...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 57. Opremajte se, Pomoravljani, Pomoravljani, Podunavljani, Po lepu momu devojku. Za ran’, kume, za ran’, stari svate; Moli vam se ženikova majka, Za rana joj snau dovedite, Da donese sunca u nedrima, U rukav’ma sjajne

Posadi se, prvijenče, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas! Posadi se, stari svate, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Arhive te Komande svakako postoje. Bila bi to interesantna lektira za nekog lešinara naše literature. U Srbiji, stari ljudi morali su da ustaju i skidaju kapu okupatorskim oficirima, pa i njihovim ženama, i droljama.

To mora da je teško. Materinsku ljubav nije niko izmislio, ona je tu, kao zvezda na nebu. Sa mnom ručava i jedan stari profesor crtanja, koji mi priča da je, nekad davno, bio austrijski oficir i da je prebegao u Srbiju.

To je bio Milan (Mica) Savić, stari otac mog druga, pesnikinje Anice Savić (Rebac). Stari gospodin bio je strašno ljut što sam jednu svoju pesmu u Lirici

To je bio Milan (Mica) Savić, stari otac mog druga, pesnikinje Anice Savić (Rebac). Stari gospodin bio je strašno ljut što sam jednu svoju pesmu u Lirici Itake posvetio njegovoj ćerki.

“ I ti isti ljudi, odjednom, počinju da prete, da tupave, da lažu, da lude. Goni ih, neko ih goni. Neki stari germanski bog, možda izostao iz Vagnerovih opera. I bes, neki suludi, glupi bes.

U tu svrhu treba osnovati Grupu... Stari, sedi vrtlari sade travu. Velike, mramorne vaze, na kojima se vitlaju bogovi i bahantkinje, i cvetaju tirzosi, ređaju

Svet se smejao, a jedan Amerikanac kupio je sliku za skupe pare. Ipak se stari filozof izvukao iz svega toga ljupko i veselo.

Tu vam lete zakoni, programi, kao kiša, i Renoar, kod koga na prvi pogled izbija „stari satir“, bezbrižan i vedar, ispada najdublji „Grübler“. I to ne samo nad tehničkim pitanjima.

Kakva radost u tuđini susresti, iznenada, jedan ogroman, stari orah. Od sela Kravakule, sve do mora, spuštaju se šume narandži i ogromne masline, među kojima ima i prastarih.

U Tebi nema besmisla, ni smrti. Ti sjajiš kao iskopan stari mač. U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti, i ponavlja, kao dan i detinji plač.

Sunce se rađa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi! Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom. A kad i meni odbije čas stari sahat Tvoj, to ime će biti poslednji šapat moj. Cooden Beach 1956.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

MUŠICE Na proplanku, u jednoj planini, pasao je stari pastir stado ovaca. Sunce je zalazilo i kroz šumska stabla proturilo rukovet kosih zraka u kom je, kao u kakvom

stabla proturilo rukovet kosih zraka u kom je, kao u kakvom vijoru, opijen sjajem zahodnoga sunca, igrao roj mušica. Stari je pastir sedeo na travi i zagledao se u mušice, pa je mislio: zašto je Bog i njih stvorio, kad nisu nikom od koristi.

Humovi, gore u daljini, stene— Sav je predeo kud pogled okrene Blistao kao nekad stari Eden Pre negʼ iz nega Adam bi izveden: Kad svet sijaše nevinim osmehom, Još nezaražen smrću niti grehom Večnom lepotom

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

„Jest, to je jezik kojim je govorio i moj otac, i njegovi stari, i ja, ali nije ta zemlja; on mi je pričao o sasvim drugoj zemlji.

“ Sad se tako izređa desetak govornika iz raznih krajeva otadžbine, a posle svakog govora stari državnik je odgovarao rodoljubivim i jezgrovitim govorima.

Uči sad, dok si mlad možeš pamtiti, a kad dođeš u moje godine, ič! Nikako nisam mogao rastumačiti otkud ovi stari ljudi među decom i šta kog vraga oni uče pod sedom kosom. Kakva li je to opet škola u Stradiji?

— Život su naši stari žrtvovali za ovu zemlju, a mi se još predomišljamo da li za nju samo čast svoju da žrtvujemo! — uzviknuo je jedan

Već za činovnike je lako, oni su i inače naviknuti da plate ne primaju po nekoliko meseci; penzioneri su stari ljudi, dosta su se i naživeli; a vojnici, razume se samo po sebi, i treba da se naviknu na muke i nevolje, pa nije

Neki su starci propali, ali su stari i bili. „Pomrli bi da su i u kući sedeli, a kamoli na putu!” — rekao je onaj govornik, te ohrabrio svet da ide dalje.

— Molim, gospodine, ovaj pevao! Opet šamar. — Molim, gospodine, ovaj igrao lopte! — da stoji! Ne samo što je naš stari, dobri učitelj bio tako pažljiv te je bodrim okom motrio da se predupredi svaki nesrećan slučaj koji bi se mogao desiti

Ljudi obrazovani i poslušni, mirniji mnogo više nego što je od nas kao dece i tražio onaj dobri, stari učitelj, jer njihov mir i dobro vladanje dosadi i obljutavi čak i samoj miroljubivoj policiji.

Slušam te hvale na sve strane, pa se tek i u meni probudi junačka krv srpska. I naši su stari junaci, i oni su umirali na kolu za slobodu; i mi imamo junačku prošlost i Kosovo.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ko bi mogao tada pomisliti, da će on do ovoga doba ostati ovako usamljen, kao stari grm među šibljem?... I on je nekada dugo i mnogo mislio o svojoj budućnosti, mislio je o svojoj ženidbi...

Seća se prošlogodišnjeg ispita. Učili su se stari vekovi. To su već tako proste i zanimljive stvari, da i nema ništa lakše od njih za đaka.

Posle dođe drugi, iz druge partije, mi i njemu činimo po volji: stari časnici odmah sami istupaju, a na njihova mesta dolaze drugi, za koje se zna da su kapetanu dobri.

Nije ni čudo! Odjednom nastadoše nekakve promene, i jedno jutro puče glas: »Dolazi nam za kapetana stari Burmaz!« Da je naša Grabovica obrnula tok uz čaršiju, i to nas ne bi tako začudilo kao ovaj glas, jer smo držali da je

Meni.., onoga... to nije vaše. A ja sam samo hteo.. kako ću reći... da ovaj da vidim; jesam li ja kod vas onaj stari Burmaz koji sam i bio... — Jesi, jesi, gospodine! — povikaše svi u glas. — Dobro, braćo.

» He, ovo smo se mi zaboravili !« trza se Marko i vadi iz džepa požuteo stari časovnik. Dobro je, Taman koliko treba! — Ujaa! ...

Laka im noć!... Prošlo je desetak dana od svadbe Vasine. Baš beše četvrtak. Stari kapetan otputovao je pre dva dana, a danas se nadaju novom kapetanu.

No kad joj jednog dana č’a Gliša dođe sa vešću da je premešten i ovaj kapetan, a na njegovo mesto da dolazi čiča M... stari sreski pisar, koji je sa praktikanturom otpočeo u A...u, pa dođe i do kapetanstva, e onda je ta vest ubi.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Nije mu ovo prvo, a neće mu, — ako je bog onaj stari bog, i stara pamet ako podrži Sretu — ni poslednje biti! I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do danas, kad ja ovo

Te je knjige uvek nosio sa sobom i na dužem i na kraćem putu s takvim pijetetom kao ono — bože me prosti — stari Jevreji što su nosili »Skiniju zaveta«, ili stari poganci svoje domaće lare i penate.

dužem i na kraćem putu s takvim pijetetom kao ono — bože me prosti — stari Jevreji što su nosili »Skiniju zaveta«, ili stari poganci svoje domaće lare i penate. Zatim povadi i poveša svoje haljine. S njima je brže bio gotov nego s knjigama.

A znaš li da zgotoviš kajganu? — Ama zar ja?! Ja sam bog u kajgani! — reče ponositim glasom Makso famulus. — Stari kapetan i sad, đe god sjedne, priča da niđe slađe nije pojeo. — E, dobro. A ti spremi.

— »More« — veli treći, — »kad se stari panj upali, a, ča-Tripune!?« — »More, idi mi bedo s vrata!« — veli čiča Trifun. — »A, ča-Tripune, ne valja ti pos’o!

Biće da je ovo poslednje. Jer kad je zeljov video da je to Mića »Oficir«, stari njegov poznanik, a on prijateljski mahnu repom pa se okrete na drugu stranu, pa produži i on spavanje, iako nije mogao da

obliku, i ništa manje; da je pravi dahija, i da obično, kad pođe u srez, vodi čitavu tevabiju gladnica i najamnika, kao stari persijski carevi; takvom pisanju dao je, valjada, povoda i džgoljavi Purko, jedini iz pratnje kapetanove.

Tek vidiš, a ono ušao neki bes u selo. Ne dopada se seljacima stari predsednik. »Ama pa da je sam Sveti Nikola, vele seljaci, pa odavna je zaseo. Sve on pa on!

A međutim uvek je to tako kad se opaka Erida, božica kavge, nastani u kom mestu i kad se strasti, što rekli naši stari, »uzvolnuju«. I šta ti sve nije bilo.

— veli zadovoljno Sreta, — upis jednako traje! Propašće ka’ Žironda! I zaista! Na dan izbora propade stari predsednik Milisav i svi oni što su s njim bili na upravi. Nova opštinska uprava bi izabrana.

) kako se prevrće n izvrće, i kako jak tres učini, čoveku od miline suze u oku zasjaje«.* »Stari režim je pao, završuje Sreta ovaj dopis (koji je ovde u najkraćem izvodu iznet a koji se u novinama otezao kroz tri

A ja idem natrag, veli u Jevropu, odakle mi stari moji i dođoše. Idem, veli, vamiliji mojoj; a vama eto, veli, moja vlas’ i moje gospo’stvo i moj mal, pa se naredite

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

LjUDI, I MUDRI I LUDI 3 OVAJ DEČAK ZOVE SE PEPO KRSTA 4 RAZBOLEO SE PEPO KRSTA 6 KRSTA PEPO POSLE BOLESTI 8 KAKO ŠETA STARI PROFESOR 9 GDE JE CICA 12 STARCI U LETO 16 PESMA O BABI KOJA PLIVA POSRED SAVE 17 DOGAĐAJ NA ULICI 19 U OPERI 21 U

DAN 34 KAKO SPAVA PLEME ROGOGU 39 KAKO SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT 42 PONOĆ 46 ŠTA SU IZMEĐU OSTALOG RADILI STARI SLOVENI 49 ŽITIJE VESELOG DIMITRIJA 51 BALADA O OBUĆARIMA-KRPAMA 53 ŽIVOT NOĆNOG ČUVARA 55 ŽAL ZA

I sve mu nekako čudno, sveže miriše, Onako... onako... kao tek sašiveno odelo. KAKO ŠETA STARI PROFESOR U nedelju popodne, kad se sve smiri, Kada pod strehom zaspi kavgadžija petao, U takvu nedelju, dok nevidljivi

popodne, kad se sve smiri, Kada pod strehom zaspi kavgadžija petao, U takvu nedelju, dok nevidljivi vetar piri, jedan stari profesor na ulicu išetao.

I produži stari profesor niz ulicu, Deca, kraj lopte u centru, utonuše u ćutanje, Samo je vetar pirkao u tanku frulicu, U nekom

Ja se pitam: vid očinji da li vara me? Eno žene, nasred Save, eno marame! Stari, mladi, dede, babe, bogati, siromasi: Kad je vrelo, svak bi glavu da u vodi pokvasi!

Šta prezire gomila čistača, kad ujutru gega Sa sanducima pod miškom, ko laste kad se sele? — Stari čistači mrze više od svega Da očiste svoje cipele. Ipak, penzionisani trubač, inače tih, Mrzi najviše od svih njih.

Mudre glave, slavni naučnici, Našli i se u neprilici! ŠTA SU IZMEĐU OSTALOG RADILI STARI SLOVENI Dragi prijatelji, hteo bih da vam kažem nešto sasvim novo Iz života naših predaka, plemenitih potkarpatskih

prijatelji, hteo bih da vam kažem nešto sasvim novo Iz života naših predaka, plemenitih potkarpatskih građana: — Stari Sloveni bavili su se lovom, ribolovom, Pčelarstvom, i sitnim krađama. Uh, uh... Šta to čuh! Pa zar su i to znali...

EMIRA Strah kuvajtskog mira Od socijalnih nemira: Kad grom pred kišu grune, On pomisli: „Evo pobune, Ustaju stari i mladi, Da šiju zavrnu vladi!

je jeo, pred veče tiho preo I nikad nije zakoračio u svet beo; — A letos, u julu — jer jul je mesec lud — Moj stari mačor ode neznano kud. Hodajući, voleo je, tako, malo da gega.

Cvokotale su od prehlade stvari, I slike, na zidu, lile gorke suze, Drhtao je astal, dok orman stari Raširivši krila, govoriti uze: „Ovo se više izdržati ne može! Ovakav život jeste život pseći!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

sa mlečcem, ili ženku sa ikrom, niti njen izbačen mlečac ili ikru. Pa kako onda jegulja postaje? pita se stari bradati kaluđer.

Tu se nalazi jedno mesto gde korito Drima naglo silazi, pa voda preko njega teče velikom brzinom. Prema toj odluci stari daljani su porušeni, a pre kratkog vremena su dovršeni radovi na novome daljanu, koji je već ove 1938.

engleskog Kraljevskog Društva engleska marina je stavila na raspoloženje za taj cilj svoj brod »Lіghtnіng«, mali i stari parni brodić, jedan od najstarijih engleskih brodova sa točkovima, koji je već odavno bio povučen iz saobraćaja.

svome povratku svratio i na tako isto pusto i zabačeno ostrvo Sen-Pol, gde je učasnike ekspedicije gostoljubivo dočekao stari ribar Erman sa svojim ribarskim momcima.

Bilo je očevidno da je mreža zapela za neki jak, a nepokretljiv predmet verovatno kakav stari potopljen jedrenjak zaronjen u mulj) i da je to naglo zaustavilo brod.

Rakić, Milan - PESME

Plemići i sebri. Leži strašna smeša. Noć se hvata, Samo munja katkad blisne. Dok poslednje žrtve stari krvnik veša, Nepregledna hrpa ranjenika kisne... Hoće li me naći među njima tvoje Bistre oči, draga?

O znam to dobro, stari oganj da je Nestao, da ga neće biti više. No našu ljubav nema ko da zbriše: Ona se menja, ali uvek traje.

I ja sam gospodar tvoj i tvoga tela, Ko despoti stari vladam tobom sada, Sam napajam usta sa svih tvojih vrela I sva nežnost tvoja samo na me pada.

O kada je tako stari Usud hteo, Da ja izabranik budem, ja jedini, I da, uvek uz nju, vek provedem ceo Očaran, i bačen u čarobne čini.

Kao Hermes stari i s njim Afrodita. Stopi se u meni strašću tvojom celom, Da sav iznemognem pod vitkim ti telom, I da duša moja najzad

Vuče bedno kljuse sipljivo i romo, Bič ga bije, ular steže, žulji ruda. Vranče, ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo. Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si slatke snove sniv̓o.

zraku leti Kad pred toplim suncem stukne zima tavna; Na ikone krotke, starodrevne čari, Što blagoslov nude iz okvira stari̓, Na prostrana polja mesečinom plavna.

I, šetalica, ja se večno krećem Između sveta čeznuća i stvari: Jedan me goni kao krvnik stari, A drugi krišom posipa me cvećem.

Ko tuži tako? Živi ljudi? Il̓ moja ljubav, jadi stari? Il̓ tuđe nade, tuđe žudi? O, šta to mari, šta to mari! Ja plačem kad i drugi strada, Kad tuđa sreća ko cvet vene.

kao santa leda; Ja znam: životom buja svaka tvarka, I hiljadama očiju me gleda Iz gustog žbunja, iz cveća i trave — To stari gresi u zasedi stoje —, I mlaz ledeni kajanja i strave Preplavi namah bedno srce moje.

No našto Grci? Mir pepelu njinom! Ti stari lisci umetnici behu Da svoj osećaj predstave vrlinom, A lepši izgled dadu svome grehu.

Sve iščezne tada. Zaboravljam bolju, A preda me staju redom preci moji, Mučenici stari, i junaci koji Umirahu ćutke na strašnome kolju...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SERDAR VUKOTA Hitali smo da prijed dođemo, ma nikako ne mogasmo brže: no Pecirep i stari Baleta sakupili dvadest tridest drugah, pa u Dugu s četom zapadnuli, dočekali karvan od Nikšićah; pokolji se na drum

Pomislimo: ko će ono biti? Kakvi gosti? — Nije im vrijeme. Kad ali je ono stari Ozro i birani za njim Ozrinići. (Nije od njih nijednoga živa.

Čujaste li kako se pojaše? Zaludu se nedružina druže, sve nekakvi prigovori stari: Miloš, Marko — Mujo i Alija! Pripravlja se, dok odjednom pukne; već previre kȁpa na sve strane.

SMRKLO SE; SJEDE GLAVARI OKOLO OGNjA. IZLAZI MJESEC KRVAV, I BI VELIKI POTRES. U TO ISTO DOBA DOĐE K NjIMA STARI I SLIJEPI IGUMAN STEFAN S BROJANICAMA U RUKE. KNEZ ROGAN Mož li znati, oče igumane, rašta ove gore uzdrhtaše?

VLADIKA DANILO Sve jednako, tada ali danas; vrijeme će svojim tokom hodit, a ovo su stari uredili. IGUMAN STEFAN Ko je da je, nije ugodio.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ti kada otvaraš, mnogo lupaš, i probudiš onoga tamo gore, staroga. A međutim on, stari, zna da nije zbog toga što njega žali, da bi se on tom lupom probudio, uznemirio, rasterao mu se san; nego zbog toga da

ipak on, jedva izdržavši nekoliko meseca bračnoga života, produži tobož svoja putovanja po varošima, a u stvari svoj stari raspusnički život sa čočecima, Cigankama i drugim javnim svetom.

I to ne oni stari begovi, begovi samo po bogastvu, već ovi drugi, koji su, pored bogastva, isto tako bili školovani i naučeni kao i on

Ali njega to brzo zasitilo, te opet nastavio svoj stari način života. Kao i pre, kada je bio neženjen, moralo se njemu isto tako gore, odvojeno, nositi, i ručak i večera.

iz početka dosta olako išlo i ispadalo za rukom da se ništa ne primeti, već da, kao i pre, cela rodbina, naročito stari stričevi i tetini, uvek bivaju počašćivani ljutim rakijama i dobrim pićem i kafom.

i leta — a to nikome, ni sebi nije priznavala — sve sa većim strahom i užasom počela primećivati kako, što više stari ne lepotom i snagom, nego godinama, pored svakidašnjeg nemira zbog izlaska u svet, sve jače, sve jasnije se ispoljava,

Tako je bilo i sada. I da se ne bi prljala, bila je obukla neki stari mintan, koji joj je bio tesan, te su joj se prsa čisto kršila.

one žute široke tepsije; pa onda ispred njega, gde on sedi, suhe stepenice, koje vode na gornji boj, a tamo do kapije stari šamdud sa račvastim kožastim stablom, a do same kapije binjektaš koji je bio istina propao u zemlju, ali mu se još

Istina | dušeci su bili skupoceni, teški, od same vune, ali stari, i pored najnovijeg, najopranijeg čaršava, kojim su opšiveni, nije moglo a da se ne oseća onaj vonj starih, toliko puta

čas ispijala kafu, a oko nje, kao uvek, bio je prostrt iznad asura, da bi bilo mekše i ne čuo se hod — onaj veliki, stari ćilim sa Solomunovim slovima. On je celu sobu ne samo ispunjavao, nego i bio veliki za nju.

U tom Magda istrča iz kujne i polete kapiji. Na kapiji, poštapajući se i vođen dečkom, pojavi se stari „deda“, sveštenik Rista.

Već i ne vidim, i ne čujem, a i na smetnji sam onim mojima. | I onda otpoče da se tuži, kao svi suviše stari ljudi koji, ne što im se ne mili živeti, nego što vide koliko ih njihovi u kući ne paze, digli ruke od njih i u neko

Pandurović, Sima - PESME

PLAMENOVI 53 SVUDA JESEN 60 VATRE SPASENjA 62 ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE 64 ISTINA 66 STARI MOTIV 68 U IZNURENOM OSEĆANjU JEDNOM 70 TRAG VREMENA 73 NA PUČINI 75 ODBLESCI 77 PADA CVEĆE 79 U POLA

Svaka ideja lepa brzo se, čudno kvari U meni samom sada, n izvorište čisto Negdašnjih snova talog života prlja stari.

Šta mari? Ponoć je prošla. – Zora rudi... Treba nam leći, snovi moji stari. Često smo puta ustali; Često smo puta duge noći bdili I prkosili nevidljivoj sili.

Ko će još pep’o srca sad da žari? Najbolji odmor još nas čeka. Treba nam leći, snovi moji stari. Svi ćemo proći ovako; Svi ćemo brzo prebroditi vâle Ludog života, nepojamno male, A teške za nas tako.

I tada Doći će dobre sudbe večni dâri: Spokojstvo, mir, bez bola, jada. Treba nam leći, snovi moji stari. NEIZBEŽNOST Nad glavom nam plovi jato róda, Peva tužnu pesmu rastanaka Preko šuma, livada i vóda, Pred krilima

Može biti sporo, Al’ će tek doći klonulost i zadah Da skriju sve što voleo sam skoro. Osećam da se lagano odvaja Stari svet želja i misli od mene, Da su mi dani sa sve manje sjaja, I bledo cveće spomena da vene.

Zaspaću mirno pod Istine velom Sa vencem snova preko mrtvih grudi. STARI MOTIV Raznežena jesen: mlaki dani neki, S mirisom davnine, proleća i čežnje, S radošću naivnom k’o detinjske težnje;

Danas me zalud stari vetar bije Po licu, da me svega opomene, Da vidim kako sve prolazno nije I da me seti sve lepote njene. Zalud!

Nas nosi sudbe mala, trošna ljuska. ODBLESCI U Dunavu se stari grad ogleda: Opale kule, crna gradska platna; U njima prošlost izumire blêda Što k’o san čili, otmena i zlatna.

Tu ne sija sunce nit’ se leje šire, Tu talasi nemi troše čvrste hridi. Stari se dani sa nama ne mire, I agonija prošlosti se vidi. PADA CVEĆE Usplahireno cveće vetar niše... Proleće.

Sve to neće dati ono što je prošlo; Al’ pohodiće nas dah sreće nam stari, I to što je tužno i s nategom došlo Imaće opet nenadmašne čari; Osetićemo miris ljubičica Starih, i ljubav, i nadu

Jer nekad su tuda, oborene glave, Prolazili stari silnici do mesta Gde minare holo u visine plave Dizaše mesec kojeg davno nesta.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Valjda su stari znanci, oni dvojica! Čovjek na prozoru ne trenu očima, no dugo i dugo stajaše nepomičan. Fala Bogu, koga gleda po

Vladika se prošeta dva-tri puta po sobi, pa iziđe i on i siđe niz kamene stepenice od dokseta, uputivši se k crkvi. Stari Stevan užižaše svijeće pred ikonostasom kad Gospodar uđe.

Stari Stevan užižaše svijeće pred ikonostasom kad Gospodar uđe. Stari se snebi najprije te prekide posao; pa zabobonja nešto i istrča vukući po patosu dugačku trsku.

Stevan, jednako rešetajući glavom, vrnu se na svoj posao; ispod oka stari poglêdaše na Gospodara, neće li ovaj opaziti kako je on nezadovoljan što duhovnici zadocniše.

Oni se primicahu, strašni u licu, i grozeći se put mladića. Stari izvadio iza pasa nečesovu ključinu pa hoće njom da ga udari, pop zamahnjuje onijem bremenom knjiga i cilja ga pravo u čelo,

„Lagano, dijete, ne prenagljuj, jer će nam svijem pogibija pući!“ „Ono su dva Adžajlića, ona dva naprijed; moji stari krvnici. Ostali... jadi ih znali svijeh...

„Mir!“ breknu lagano stari. Onaj prvi što pjevaše već stiže. Ture stade baš pred šešanom Otašovom. Bješe mu, valjda, piljak, što li, upao u opanak

iz sjevernoga kraja Česke, od vlasteoske porodice, kojoj je plemstvo iz davne prošlosti potjecalo a i danas postoji. Stari njegovi ostaviše trajan spomen u povijesti svoje otadžbine — spomen koji zadobiše neki mačem a neki kao visoki crkveni

Djeca mu pripovijede sve. On im kaza da je taj lovac glavom grof Pavle Pšenel. Da je stari glupan nekome od njih sjekirom glavu razmrskao ne bi ih valjda više taj zločin porazio no što ih porazi samo to ime.

Vrata se u taj mah otvoriše i u sobu stupi Vencelov otac. Vencel sin povjedi mu, gotovo kroz plač, što se dogodilo. Stari, pošto neko vrijeme omjeraše Jana, naredi da se opet sijeku.

bješe klonuo i gotov da očaja, ali njegova snažna narav ote se, te naelak, bar se tako pričini — priklopi se svemu. Stari slobodnjak, po cijelu bi nedjelju smišljao što će pisati svome posinku; ne bjehu to obična pisma, no po čitavi tabaci

Vlada, odbivši Janu na ludost, a i s toga što bješe koljenović i što mu stari uvijek vjerni biše, oprosti mu, ama pod uvjetom da izuči i potonji razred vojničke škole, a po tome da služi u vojsci.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

i grubih i prostih, čak i drastičnih poređenja (Zaljubljen kao pinter u bure, Dosadan kao vašljiv kožuh, Doterao se kao stari fijaker, Ofucao se kao papudžijski mačak, Pao u sevdah kao magare u jendek itd.).

Po njemu, kad koja poslovica hoće da se rekne, u narodu se obično pre toga kaže ili doda: „Štono (ima) riječ“, „Štono stari vele“, „Štona babe kažu“ — itd. — slučaj i sa govornim izrazima.

Raste kao vrba. Rumen kao ruža. Sâm kao suvo drvo u planini. Suv kao vejka. Tanka kao konopljika. Utanjio se kao stari dub u lazini. Šupalj kao bukva. 2 ŽIVOTINjAMA Beži kô sova od sunca. Bijel kao labud. Bježi od ljudi kao divlje pače.

— U zajam — u najam. — Gdje se dug ukopiti, ondje rđa caruje. — Dužan kese ne veže. — Stari dug — nova zakrpa. — Tko se dugom hvali, taj se gladom hrani. — Tko na veresiju pije, taj se dvaputa opije.

— Nije poginuo zajam, no vraćanje. — Bogat je ko nije dužan a mlad ko je zdrav. — Stari dug kova naplata. O NOVCU — Novac je lovac. — Para bije gđe ni zrno neće. — Novac (je) dušogubac.

— Grijeh najmanji zlo je najveće. — Dvared greši ko se grehom hvali. — Čiji gresi, toga i kajanje. — Stari greh nova pokora. — Digni uzrok, dignut’ ćeš i grijeh. O LAŽI — Laž je majka prevare. — U laži je puno pobratima.

— Grehota i sramota najbliže su komšinice: čuvaj se prve, ne boj se druge. — Čija šteta onog i sramota. — Stari rug nova sramota. — Dobar glas daleko ide, a zao još dalje. — Bolji je dabar glas, negoli zlatan pas.

— Rekla je lisica kad ga nije mogla dohvatiti. Ko je moj, blizu rupe stoj. — Kazao nekakav stari miš ostalim mišima kad su se negđe s mačkom mirili. Komar stanuo volu ča rog.

Onamo čak ima i priča kako je sveti Sana jednom u planini šiljao vukove u razne torove da večeraju. Tu jedan stari vuk priđe i rekne da je star i nemoćan, te da ne može nikud u tor da ide.

Daj, Bože! da se oslobodi svaki sužanj i nevoljnik tavnice proklete i tiranske ruke. Da bog da! V) O VENČANjU 1 Stari svate gospodine, dobre ti sijede.

I opet ti fala, moj bane stari svate, i spasi te Riste i Bogorodice. 2 STARI SVAT DOMAĆINU DEVOJAČKOG DOMA Za doma i domaćina i njegove sreće i ćese,

I opet ti fala, moj bane stari svate, i spasi te Riste i Bogorodice. 2 STARI SVAT DOMAĆINU DEVOJAČKOG DOMA Za doma i domaćina i njegove sreće i ćese, za njegovog plemena i sjemena, stada i rala,

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

ako ti više što ne znaš, to je sve ništa; stani da ja tebi kažem jednu pravu istinu: Kad ja bija u mlado doba stari čovek, onda mi imadijasmo mlogo košnica, pa bi i ja svako jutro brojio, i sve bi čele prebrojio, a košnica ne mogu.

Posle nekoga vremena | čuje on da se stari njegov gospodar sprema na galiji preko mora čak u drugo carstvo, pa otide sa svojim novčićem k njemu, i stane ga moliti

Po tom naš putnik pođe s galijom kući. Kad dođe kući svojoj, dođe mu stari | sluga njegov da ga pita šta mu je doneo za onaj novčić.

ako ti više što ne znaš, to je sve ništa; stani da ja tebi kažem jednu pravu istinu. Kad ja bijah u mlado doba stari čoek, onda mi imadijasmo mnogo košnica, pa bih ih ja svako jutro brojio, i sve bih čele prebrojio, a košnica ne mogu.

d. Knjiga će ova osobito biti za mladež i mušku i žensku, a i stari ljudi i žene čitaće je s velikom radosti kako radi čistoga narodnog jezika tako i radi narodnijeh misli u ovoj struci

d. Knjiga će ova osobito biti za mladež i mušku i žensku, a i stari ljudi i žene čitaće je s velikom radosti kako radi čistoga narodnoga jezika tako i radi narodnijeh misli u ovoj struci

“ Sve tice odgovore, da nisu videle, „nego“ vele „ima jedan stari orao, koji ne može da leti, pa je ostao u šumi: može biti da bi on znao kazati za taj grad.

“ „Zlo i naopako“ odgovori seljanin. „Pričaju, gospodaru, naši stari da su čuli od svojijeh prađedova, kad je Hristos po zemlji hodao, da je hodio za njim sveti Petar i nosio vreću sitnoga

Sveti Sava - SABRANA DELA

Ako li se ko po grehu nađe u tome tako zarobljen, bilo da su mladi, ili stari i ostareli u monaštvu, ili su novaci, ljubavi zakonu da se pouče od eklisijarha, ili ako se ne isprave, da se vežu

(Jn. 10, 11) Zato molim vas, čeda moja ljubljena, bogati i ubogi, stari i mladi, držite uputstvo moje, oca vašega! ,Boga bojte se, cara poštujte', (І Petr.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

u mladosti, ne obzirući se nimalo na svoje nedostatke i nesovršenstva, želi samo i govori: „Kamo sreća da su naši stari pametniji bili!” U trideset godina vozrasta počinje sumnjati da nije Ni sam dosta pametan bio.

Ukorenjenije stari[h] običaja podobno je korenju veliki[h] drva; za koliko godina su se uglubljavala daleko u zemlju, toliko potrebuju da se

Ali, što ćeš, taki su stari ljudi, a navlastito pri vinu; kad šta počnu, ne umedu svršiti. Nuto moga posla! Za čast i goštenje činim ljude nevesele!

Ništa ti nije gore od nevesela i namrgođena čoveka. A ti otuda, stari Malenica,jadan, što si umukao? Ne bolu li te već usta od tolikog ćutanja?

I sam episkop, po dugom smijanju, okrene se k domaćinu: „Je li, gospodaru Jovo, ovde je bolje da stari Malenica besedi, koji uzro|kuje smej i veselje, a ja moj razgovor valja na drugo vreme da odložim?

Bog pravedni i milostivi sozdao je človeka svobodna; dao mu um i razum da ga u svako vreme vode i prosveštavaju. Stari su mislili za sebe, a mi valja da mislimo za nas; nismo ni mi od panja otesani.

Svemoguć je jedan vladetelj u svom narodu kad narod savršeno pozna dobro namerenije svoga vla-detelja. Stari običaji naroda imadu silu vere i zako-na i kako ko počne u nji[h]ove običaje dirati, čini Mu se da mu u veru i zakon

Ova sva čitanja tu su mi polzu prinela, da sam [se na] naš stari slavenski jezik privikao; a s druge strane, bila su mi štetna kao svima onima koji najmanjega razumenija logike ne

i čelovekoljubne cesare i cesarice proizvodi češće na svet, koji će svu Evropu, Serbiju, Bosnu i Hercegovinu, naši[h] stari[h] milo otečestvo, Bolgariju, Greciju i ostale božjem raju podobne zemlje od tiranstva, gluposti i varvarstva izbaviti

Zašto, kako se što počne protiv stari[h] plesnivi[h] i zarđati[h] običaja činiti, nama[h] da viču — „Propadosmo! Propade pravoslavije!

i da se ne plaše kao deca u pomrčini, da, ako kad načalnici i poglavari budu hoteli na polzu opštestva što protiv stari[h] običaja ustanoviti, neka misle kao razumni i slovesni ljudi, i neka se za svoju prostotu svojej polzi ne protive.

Nije to sve. Nose i kojekakva parčeta stari[h] [h]aljina, pa kažu ili da su od Bogorodičine [h]aljine, ili od kog drugog sveca.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Cijela se kuća zvaše novom mađupnicom. U staroj mađupnici u manastiru zimi se grijahu fratri, kao god što stari mlječar pridadoše ka riznici.

Šta li se sve nije vrzlo po njegovu mozgu te noći? Nepoznati krajevi, seljaci na putu, stari gospodin sijede brade i njegov suhi drug, burmut, rijeka, galebovi, paunovi, lađa, vozari, manastir, crkva, orgulje,

I šalje te radi gubavog Kenje! Ma šta to može biti, dite?! Cigurno nika velika stvar. A šta ćeš ti raditi, ako dođe stari Krkota s njim? Znaš, odma mu reci: „Rš! nisu tvoji posli!“ Tako učini. Ladaj se mudro, drago dite!

Sahraniše nesrećnog đakona, pak se, malo-pomalo, poče povraćati stari red u manastiru, ali se, u isto vrijeme, poče osjećati „žata“.

Ne bi mu ni to pomoglo, ali je Mačkov ujak, duvalo, stari prijatelj provincijalov. Pa onda fra-Žvalonja tija je da provincijal zađakoni Lisa, ali to ne može biti, zato je Lis ljut.

I vi, najposlin, nemate dirita da tirate ljude odavlen, ovo je komunsko, ovo su naši stari podigli. — Ma koji: vi? — pita Bakonja. — Svi sreda.

Đaci se zgledahu. Već je prošlo polak godine otkad se stari sluga podjetio, te bjehu navikli slušati njegove razgovore bez glave i repa, ali je dotle uvijek tiho govorio.

Bijaše čovjek stričevijeh godina, stasit, prav, bijele kože i pitoma lica. Ostali kako koji, većinom stari. Od đaka upade mu u oči jedan zdepast, neobično široka lica, sa velikom brnjicom u uhu.

se glasno smijahu, osobito Bodul, te je to privlačilo pažnju fratara, a fra-Bone mu reče, polazeći: — Dakle, imaš žicu stari Jerkovića da miluješ šalu, a ne kô fra-Brne! Ajdemo! Bone ga odvede u glavnu ulicu, k advokatu.

I po njegovoj šali s Mašom vidjelo se da su stari znanci. Najzad se njih trojica krenuše u grad. Trebalo bi čitava knjiga da se opiše sve što je Bakonja vidio putujući

Bakonja pokloni ocu i materi polovinu od onoga što mu preteče pak, se vrati u manastir. Stari fra-Brne živio je još šest mjeseci, uvijek pri svijesti, uvijek strahujući od smrti. Najzad joj podleže.

put otvorenijeh prozora, na kojima lepršahu kitnjaste zavjese, predmeti velikog ispitivanja i nagađanja ženskom „uvu“. Stari crkvenjak, koji je služio osamnaestoricu paroha (jer se u K. često mijenjahu), sjeđaše pred crkvom oborene glave.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Niz tebe sav krvari Medved sa vencem od inja I slepe slonovi stari. Prepun si zmija, majmuna. Dok negde u dnu tek tinja U setnom snu zlatna kuna.

Sve su se misli skrile kojekuda: Ko kad u gradić gde se već svi znaju Bane u stari sokak nova luda I nagna narod u beg (dok psi laju).

TAMNICA Opažam: moja kuća stari. Sve više tamni moja soba. I škripe patos, pluća, stvari. I okolo se haba roba. I dok za svojim stolom sedim, Osećam

Ćosić, Dobrica - KORENI

Čim ti kiša ognjište gasi, onda se veče ne pamti, niti misli na jutro buduće... I zato smo ti mi, stari, veliki sebičnjaci i oštrozube izelice. A dobri jesmo u pesmama uz gusle, i kad je to korisno. U podrumu je uvek tmina.

On mora biti kao ja, pravi, stari radikal, adamovac. Kad Vukašin uzme dizgine, poslanikovanje će prepustiti Đorđu, uz moju pomoć i s mojim ludima moraju

Moja soba, reče glasno, a zimski miris voća i suvog livadskog cveća u venčićima na zidovima i stari miris ove sobe, samo ove sobe na svetu, poteče svim njegovim žilicama kao krv.

Bolje bi bilo da ga je obavestio o dolasku. Zaslužio je da se raduje makar do večere. I onaj stari. Simka unese žar i naručje drva.

— Što bogoradiš Ti, stari beskućniče? — prekoran glas iz mraka uplaši Nikolu, razbi njegov zanos, oskrnavi njegovu tajnu i svetinju, i dugo potraja

se društvo menjalo, žene su sa šegrtima, uz pretnje i prekore, odvodile kući pijane muževe, dolazili su novi, vraćali se stari, mamurni, neotrežnjeni.

krvi — Aćim zadrhta od osećanja neke neumitne kazne koja se nadnela nad njim, koji se još greje na Vasilijevom ognjištu. Stari Prerovci su pričali: trećeg dana odnekud se vrati Lazar, uđe u avliju i zateče Vasilija pod bagremom. „Pomaže Bog!

Ovo je moja buna. Biće žešća od Timočke. Lepo, slatko da pogine, onako kako su ginuli stari radikali. „Kako si ti, babo, postupao prema njemu?“ Vukašin se podigao i obgrlio kolena. Sav je bio u senci.

Moj se sin ženi. Devojka je dobra i kuća je poštena. Što se .Mi, stari, politički ne slažemo, to je druga stvar.“ Svi su to čuli. Nekoliko grlatih povika odbilo se od počađavele tavanice.

Beli zidovi kuća posiveli su u strahu od pustoši i rušenja. Na odžaku se zeleni lišaj. Spekle se i zgrčile ćeramide kao stari, bačeni opanci. Na jasenovima lišće je crno. Plugovi nikad nisu bili ovako zarđali.

Stoji u senci graba, pod njim rečica teče zeleno i zvonko. Livada majem opkolila i stegla stari kameni zid, godinama izrošavljen i izglodan, koji umorno mili oko manastira i konaka.

Stajao je na vratima, gledao u žagor i kašalj, a neko je viknuo: „Aćime, eno ti sina! Ti si stari skupštinar, sedi s njim da ga poučiš redu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— A sada pozdrav! — reče Taško Oraško, a mala četa uglas viknu: — Dobro veče, i dobro te našli, stari! — Još bolje mi došli! — reče starac i pomisli: da nisu to oni koje sam video da izlaze iz plodova oraha?

Glatko i kao kost belo bilo je njeno lice. Zar je i mogla primetiti da stari? — Poljubi me! — odvaži se da joj predloži jedne noći dok je mesečina rasla nad morem nežno srebreći vrhove talasa i

— zabrinu se najmlađi šaran i pođe najvećem brkatom somu da ga pita za savet šta da se radi. Ako stari čarobnjak ne zna — niko neće ni znati. Šarančić pođe na put još pre zore, ali starca nije bilo lako pronaći.

— promrmlja som kroz brkove. — Kažeš da reka ne može bez cveća? Pa, budi ti cvet! Jednom u godini budi cvet! — stari čarobnjak podiže palicu, a šarančić oseti kako postaje prozračan i lagan.

Kojim su putem Peletini saznali za to takmičenje, stari letopisi ne govore. Samo se na jednom mestu, istina neodređeno, spominje Crnoglavka, te se pretpostavka da je ona

Pa, ipak, u noći, kad talasi narastu kao planine, večito upaljeno oko svetionika na ostrvu bilo je spas za mornare. Stari svetioničar je to dobro znao. uz unuka, talasi i galebovi bili su mu jedino društvo.

Mogao bih, kasnije, s njim pobeći! Kad bi stari bar jednom zaboravio da upali svetionik!« Ali starac je, tačniji od Večernjače, čim se rub zapadnog neba zarumeni,

Činilo mu se da mu broj brodova sporo raste, sve dok mu ne pade na pamet: »Gle, za jedan potonuli stari brod mogao bih dobiti dva nova!

— Gle našeg princa! — uzviknu dvoranin. — Opkolite voćnjak, vojnici! Stari car jedva još diše. Neko mora vladati carstvom! — Carev izaslanik pokloni se pred princem, ali ovaj poče da uzmiče.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

“ (Milan Kostić, „Stari Dorćol“, 1937) FRANCUSKA ULICA Preko Trga Republike, tu gde je pešački prelaz između Narodnog pozorišta i Kneževog

Tako je bilo i kasnije. Kad bi jahao kroz prostranstva, pored Dunava, ocećao bi nad sobom stari sunčani bezdan, i svetlosti kako odasvud nadiru i trepere, u igri, kao prva zračna prepreka između neba i zemlje: tada

Vremena su nemirna, opet, mržnje i zlo budni, opet, oba su Obrenovića, i stari Miloš i mladi Mihailo, u izgnanstvu, knez je Aleksandar, sin Karađorđev, a vladaju ustavobranitelji.

Ne prepoznaje on njih, ne prepoznaju oni njega, a i kako bi? Nije ki lako prisetiti se ko je taj stari čovek. On, svakako, ima neke papire. Papiri? Uzun Mirko, odjednom, vidi onog stražara na Sava-kapiji, u zoru 30.

Još onda, kada je prvi put rasklopio stari časlovac iz kojeg će se, kasnije, učiti slovima, Dobrača je slovo naslutio kao tajanstveni beleg jednog podneblja u

Ponekad bučnije protutnji stari automobil ili se skotrlja, od Studentskog parka, šumor lišća; ponekad zalutaju i rasvetljeni dečji glasovi.

Odnedavno ih je opet pisao a ti novi stihovi, po njegovom mišljenju, nisu bili ništa bolji nego stari, samo što to sada nije imalo značaja: patetični a razumljivi, delovali su, izgleda, ne samo kao podstrek nego i kao zov

Kad je to čuo, stari Knez je, u Beču, pobesneo. Krajem prošlog i početkom ovog veka istoričari su, proučavajući bečki arhiv otkrili i ovu

kućice koje su, moguće je, imale neki značaj u prošlosti, nego na to da je tu, sada, ured sudije za prekršaje Opštine Stari grad.

Vidari, koji su odmah pozvani, prepoznali su bolest crvenog vetra. Uplašeni, zahtevali su da se taj stari čovek što pre prenese na neko mesto zdravije od tih odaja Pašinog dvora u kojima su se, pod drvenim tavanicama,

septembra 1808. godine, kad je, pred samo podne, pošao da govorom na svečanosti otvori Veliku školu, stari Dositej koračao vrlo bodro, naročito dok je prolazio pored kuće ruskog izaslanika, u samoj blizini Škole.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Moje tice lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med; Ali moje srce, ali moje grudi, Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se mesto

“ J. Jovanović 3maj XLV OTAC I SIN Jedanput ide stari Amidža, K'o neki sedi mandarin, A za njim tapka, trči, skakuće Junačke krvi najmlađi sin.

Ti grobovi, Stari, novi, Oni sjaju Svakom naraštaju Kad se umlje u prošlost udubi, U tamnini da se ne izgubi; Kad se pustiš u davnine

K'o duša jeseni, kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i prirodu bonu; I kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni; činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu. J.

Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, I gluhi časi neosjetno teku. Na polju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim.

On vazda voli govor i sijelo Otvorite mu!“ ...I mi svi, k'o vjetar, Trči i vratâ prijevor izvuci. I stari susjed, visok kao brijeg, Tresući s ruha napanuli snijeg, Javio bi se s fenjerom u ruci.

Sva novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto Sučući brke, stari susjed vješto Poč'o bi priču iz dalekog doba.

“ I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti, i sobu mi zari... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči, i od sreće plačem... A.

No skriveno zvono kad pod svodom lednim I opet se začu iz topola stari', Sva dolina strahom ispuni se jednim, I užasnom strepnjom, i panikom stvari. J.

Sve grli mir i san. Po kašto zaurla samo Susedov stari pas; il' pozno došavši s rada Ispreže ratar plug, i stoku umornu poji; I đeram škripi sve, i voda žuboreć' pada. V.

Frkće okis'o konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidi ubog i stari dom. Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom; A vetar sumorno

Vranče! ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo; Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si zlatne snove sniv'o.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Za dan dva ta soba dobi svoj stari izgled i uređaj. U njoj je bio smešten glavni deo moje biblioteke, tu je stajao i pisaći sto, a pored njega beše udobnih

Nijedan od njih ne mogadne da mi dade odgovora. „Svake godine izliva se taj stari Nil iz svog korita i plavi svu svoju okolinu.

Ali ga ovde čekaše užasno razočarenje: pijaca beše prazna, bez robe. Tu se nalazio samo jedan stari, poluslepi ribar, Milon po imenu, koji ne beše više sposoban za ribolov, ali se, lukav kakav je bio, odlično razumevao

Aristoteles se nasmeja i, kako beše gladan i žedan, posluži se ribama i iskapi svoje bokalče. „Ti mi, stari, ne pričaš ništa o Platonu, a on je najpoznatiji od sviju“. „Njega sam ostavio da njime zasladim ovaj naš doručak.

ne podleže nikakvim vidljivim promenana, to važi isto i za otstojanja tih dvaju nebeskih tela od Zemlje, kako su to već stari astronomi uvideli, a Pitagorejci zamišljali da su Sunce i Mesec pričvršćeni na svojim kristalnim sferama, i nošeni od

pravio je odlične aparate za premeravanje dužina i uglova; u zvezdari aleksandriskog Muzeiona smenjivani su stari astronomski instrumenti novima, solsticijalnim armilama i zidnim kvadrantima.

Vreme visokih poleta beše prohujalo, a stari duh aleksandriske nauke ugasio se u elementarnoj nepogodi, u požaru slavne biblioteke aleksandriskog Muzeiona.

Sve ove događaje koji su potresali stari svet valja imati u vidu ako hoćemo da pravedno ocenimo poslednjeg velikog astronoma aleksandriskog Klaudija Ptolemaja.

Kadgod sam ga prelistavao i čitao, divio sam se koliko su stari Aleksandrijci daleko stigli na polju astronomije, kako su bili u stanju da sa velikom tačnosti prate unapred i unazad

Prvobitna poluga, obešena u svojoj sredini, nosaše na svom desnom kraju svoj stari teret, pretstavljen pravouglom; ispod njenog levog kraja beše obešena sredina one nove, dodate, poluge koja je imala

Njen desni kraj nosio je svoj stari veliki teret, a levi kraj onaj novi teret, jednak polovini velikog. Poluga je bila obešena u tački, udaljenoj za

„Dobro, gospodaru, kako zapovedaš“. Ne beše to lak posao ostvariti kraljevu želju i zapovest. Stari narodi imali su u ono doba dosta razvijenu građevinsku tehniku, gradili su hramove, kuće, pristaništa, vodovode i

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

“ „Pravo kažeš, i ja nikoga ne molim.“ „A tvoji roditelji, šta ovi kažu?“ On se malo zamisli: „Ovi moji? Stari su, zadovoljni da me vide oženjenog. Sve ostalo je sporedno.“ Do zore smo ostali u razgovoru.

dve i po godine docnije, jednoga dana, dobijem od njega pismo kojim me poziva da neizostavno odem k njemu, ako sam onaj stari; da mu je moja pomoć neophodno potrebna i da ću, možda, žaliti ako se ovom pozivu ne odazovem.

Dakle, tačka! Ja sedoh pored njega i sam vrlo zbunjen mučnim prizorom. Ali jedan stari gospodin, suv, sed, sa šiljastom bradicom, odgovori vrlo brzo dok mu je brada podrhtavala: — Kako, brate, molim te,

— Bolje nego svi mi, svežiji ste od sviju nas. — Tu je već more! — Gde li ćemo posle?! Ali divizijar, stari vojnik, zakopčan, nema volje ni da nagovesti. I oficiri srču i ćute.

I kao što su stari, u antičkom dobu, nosili statue svojih bogova u borbama, klanjali im se, ubijali u ime njihovo i čuvali ih da ne padnu u

— Govori lakše, tako ti Boga, jer ako te čuje stari telegrafista, svisnuće naprečac od bola. Stari telegrafista, prvi je hugista u Srbiji, sav smežuran starac od

— Govori lakše, tako ti Boga, jer ako te čuje stari telegrafista, svisnuće naprečac od bola. Stari telegrafista, prvi je hugista u Srbiji, sav smežuran starac od osamdeset godina, žive mošti u nekoj crvenoj bluzi

Kao koleričan leš, sav je crn i sparušen. Kad čovek posmatra Grka, vidi kako i nacija stari i izumire. — Ali to je preterano, gospodine. Ne treba dopustiti...

njegova se sudbina znala) nego do onog idućeg prvog, kad ću opet moći da one svoje, onako navikle, noge vratim u onaj stari, redovni i slatki položaj.

Moglo se primetiti da se okolo sve radovalo dok se ona podizala. Deca i stari uživali su što je tu, pred njihovim očima, novo zamenilo staro.

U kola smo seli obojica kod Pavlove kuće. I eto, bilo je to tada. Stari kočijaš Stevan, u velikim čizmama preko kolena, otvorio je uslužno vrata zatvorenih kola i, propuštajući prvo Pavla,

A u stvari, nikad on i nije čovek neskroman bio, niti se u prve redove isticao, iako su mu se stari, istina dosta davno, iz same Crne Gore i Brda doselili.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Uzalud su bile Aničine energične batine, uzalud je stari Toma stalno obnavljao krestu staklenih krhotina na grebenu zida koji ga je dijelio od Egidijeva dvorišta.

Zar još i danas, na primjer, stari Kant nema izvjesnu svoju specifičnu draž sa svojim utanjenim, žičanim glasom, sličnim onom oglodanom, pomalo

Bio je to tih, ulizan stari momak, još uvijek pod skrbništvom majke, krajnje brižljiv u odijevanju i pipavo savjestan u svakom poslu.

Lagano zastrto nebo, tišina u kući. Čas sabrane šutnje pred kišu. U blagovaonici, stari klavir na tankim, krhkim nogama, požutjela zubala kao okorjeli pušač.

te me zateče gdje pišem (okrenut sam joj leđima, ne vidim je), povuče se na prstima i tiho, priklopi vrata — pssst! stari radi! I opet se smijem sam sebi.

— Neka se pošalje tamo, preko mora... u Stari kraj!... Ostao sam i ja neko vrijeme bez odgovora, zagledan u ljeskanje topoline krošnje. — Pa dobro! Kad hoćeš, pišimo!

Sve sami sušti, krvavi ljudožderski folklor! — Stari je nastavio mirno: — Da, postoji uprav tako: kao jedan „sadržaj moje svijesti“.

— Po mom ličnom ukusu, bog postaje pomalo težak tek onda kad počne zadobijati izvjesne volitivne funkcije. Stari se nije obazro na ovakvo moje povlađivanje. — ...

Čak i takav bog još uvijek ima svoju vrijednost... (O, o! stari pomalo prelazi u ofanzivu — pomislim ja.)... Ali mi smo ljudi nepravedni, ne dozvoljavamo drugome ni onu istu mjeru

Već sam se bio pokajao što sam izazvao taj besmisleni razgovor, ali sad je bilo kasno. Trebalo je pustiti da stari očita svoje.

Ili, tačnije, s punom nebrigom da li realno postoji ili ne postoji ... Ali stari nije upuštao: — A, molim te, što to znači, u tvojim ustima, „realno postojati”?

Ali ako hoćete da kažem ozbiljnije, a ujedno iskrenije, moju misao, stari bog je mrtav, bespovratno mrtav. A, što je najgore, izgleda da još ništa nije uspjelo da ga koliko-toliko efikasno

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

osuđivan na robiju za opasne krađe i, posle brzoga pomilovanja, koje su mu »prijatelji« umeli isposlovati, produžavao je stari zanat. U krađi i napadima bio je plahovit kao oluja.

On postade opet onaj stari, odvažni mladić, koji srlja u opasnost bez razmišljanja... »He, odsad nećemo kao jutros, zacelo nećemo« — pomisli on i

— Kod njega ne idi ; a ako mi što javi, videćemo. To je stari lisac, znam ja njega dobro. Posle ovoga iziđoše obojica k društvu.

Dosada je važila među devojkama kao stari ratnik, o kome se priča da ga kuršum ne bije. Ali, što se može dogoditi svakom ratniku, dogodi se i njoj : od tolikih

— Ono je neko prokletstvo od Boga, samo ne znam da li zgreših ja ili moji stari. — Dete je, brate, pa ne zna; treba je naučiti — reče mu žena. — Ćuti, ženo, da od Boga nađeš; kakvo dete!

Dogonio sam ti onomlane merteke iz naše šume -— odgovori Đurica i nasmeja se prijateljski, kao stari poznanik. — A, ti li si to! Ja bih rekao, pa opet kô velim... neće zar to biti. A kojim dobrom?

— He, dušu li mu, nije to... ona samo provrti, a čutura udari klin. — More čuvaj se da ne zaklinoše. — Stari smo poznanici. Ha-ha-ha! ... — odgovori Pantovac i stade da savija cigaru. Nasta kratko ćutanje.

Oblak pliva... ide u raj, a jest, o raju. Ko li je tamo ? — Moj tata izvesno, a i svi stari Dražovići... Istina jest, više nema nas Dražovića. Ja ću poginuti, to je već izvesno, a ja sam poslednji, dece nemam...

— Sve su to trice i kučine! umeša se Živko pisar, stari policajac. Kakve prilike i vospitanije, kakvi bakrači! Ehe... kažem...

A pod njima se vijuga stari i sedi Dunav, valjajući na moćnim plećima bezbrojne ledene sante, čiji se lom i sumorno potmulo šuštanje pronosi besnim

— Požuri se, što brže možeš. Ali dobro otvaraj oči: ono je stari zlikovac. Stići ćeš tamo još za viđela. A ja ću te čekati iza vatrenjače, pa da noćimo kod mene.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— I s tim vrag otide. Kad prođe već blizu godina dana, vraga nikada kući nema, a stari jednako loži vatru, pa i ne zna kad mu je godina.

Kad to sveti Ilija čuje, zakala pa dođe tamo. Kad on tamo, al̓ stari sjedi i loži vatru, a Ilija mu reče: — Pomozi bog, starče! — Bog pomogao! — odgovori starac. — Pa šta radiš?

Potom sveti Ilija otide, a stari ostane sam. Kad zamalo al̓ dođe vrag, pa ga pita: — Šta radiš, stari? A stari se izadre: — Evo ložim vatru.

Potom sveti Ilija otide, a stari ostane sam. Kad zamalo al̓ dođe vrag, pa ga pita: — Šta radiš, stari? A stari se izadre: — Evo ložim vatru. — A kad ti je godina? — pita ga vrag. — Danas, — odgovori stari opet ljutito.

Potom sveti Ilija otide, a stari ostane sam. Kad zamalo al̓ dođe vrag, pa ga pita: — Šta radiš, stari? A stari se izadre: — Evo ložim vatru. — A kad ti je godina? — pita ga vrag. — Danas, — odgovori stari opet ljutito.

A stari se izadre: — Evo ložim vatru. — A kad ti je godina? — pita ga vrag. — Danas, — odgovori stari opet ljutito. — Pa hoćeš li još služiti? — pita vrag. — Hećy, — reče starac — nego me plati, pa da idem dalje.

A vrag mu reče: — Bolji bi ti bili novci. Ali stari reče: — Neću, nego kabanicu, pa ćy se pokriti s njome gdje budem spavao.

Kad to vrag čuje, dade mu kabanicu, a on je uzme pa je zamoči u kotao i otide. Kad stari dođe na jedno polje, uzme i ocijedi kabanicu, a od one svake kapi postane ovca, tako da najedanput sve polje oko staroga

A kad to sveti Petar čuje, otide nazad pa kaže bogu šta je stari rekao, a bog mu reče: — A ti hajde pa ih išti za sebe, neka ih tebi proda kad ne da meni, jer su njegove, može da radi

I tako stari ostane u raju. NEMUŠTI JEZIK U nekakva čoveka bio jedan čoban, koji ga je mnogo godina verno i pošteno služio.

Majstor ga dočeka, izgrdi, naruži, ama štono reknu: ni pas s mesom, te mu dade opet stari posao, da prodaje somune. Jednoga zimskoga jutra podiže se vezirović da obiđe svoju staru majku, ali je ne nađe kod

mladi; ali nijesu to tičići, nego velike tičurine, kakvijeh on nije nikada vidio; pa dobili već krila i perje kao i stari.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam. I ta pesma nosi meni nove dane, Mada su k'o juče i sad stari zraci, Dok nad mojom glavom isti su oblaci. I ta pesma nosi meni nove dane.

Al' nije. Ja znam svi ti dani stari, I želje, njena tuga i lepota, I nežne veze osmeha i čari Nemaju više za mene života.

4 Imao sam i ja svoju mladost, Sad je gledam i osećam da su Stari dani bili jedna radost, Jedna ljubav koju život rasu.

I sad, kad priđu moji dani stari, Dani veliki, al' mrtvi za mene, I tvoje oči, i usne plamene — Jedino što se krv moja zažari.

NIRVANA Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari.

Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari. PRESTANAK JAVE Dolaze dani i noći bez jave, I kao senke,

duše mogu da drhte od milja, Lepote, što pruža daljina i san: Da se zaboravi i život bez cilja, I kuća pod nebom ovaj stari stan, I bol koji živi, nemo sreću skriva, Kao suton sunce, kao zvezdu dan.

I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan, Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

” KRVAVI DANI ISPOD ZVEZDE SREĆE Pozvaše nas u rat svi grobovi stari, I zavetna mis'o, i božija volja, Duh velikog cara, opali oltari, Jauk sa Vardara i Kosova polja.

Oni spavaju, ti naši sinovi, U svojoj krvi, bezbrižni k'o tići, Zaboravljeni k'o mrtvi krinovi, I ponositi k'o stari plemići.

Za muke, grehe, nevolju, mene, Oni su znanci odavno stari; U društvu s njima gasi se, vene Ponos i polet, mladost i čari.

Al' mi ćemo ući u taj, stari stan Sa ljubavlju novom koja bole skriva Kao suton sunce, kao zvezdu dan. Tu ćemo gledati da se lepo sniva.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Instalacije su bile neispravne i baš u toku svečanog otvaranja, kojem je prisustvovao i stari car Viljem I (William I), veliki deo zida se srušio, zbog kratkog spoja.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet. Rado je recitovala psalme. Poznat joj je bio i život svetaca. Njen omiljeni svetac bio je sveti Sava.

Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet. Rado je recitovala psalme. Poznat joj je bio i život svetaca. Njen omiljeni svetac bio je sveti Sava.

Posle toga, ljudi su govorili da ni stari Baba Patikin ne bi umeo to bolje sročiti i izgovoriti. A majka plakala od radosti; učitelj je klimao glavom, a popa se

Kao i ostali Banat, Idvor uglavnom živi od poljoprivrede i u vreme žetve u njemu vrvi kao u košnici. Stari i mladi, ljudi i stoka, svi se usredsređuju na žetvene radove. Ali niko ne radi toliko koliko srpski vo.

likovima svetaca; javne istorijske građevine od kojih je svaka pričala svoju priču o staroj slavi češke kraljevine; stari kameni most preko reke Moldave sa kipovima hrišćanskih svetitelja; kraljevska palata na bregu Hradinu, koja kao da se

Nijedan prorok nije izustio veću istinu. Na uglu Brodvej i Bauling Grin ulice nalazio se stari Stivensonov hotel, bela zgrada sa zelenim roletnama na prozorima.

- Niko, dobaci Kristijan, buneći se zbog ove očeve primedbe i dodade - A ko ne bi pomislio da ti nisi još uvek stari nemački ”žutokljunac”?

I onda, na svoj stari, poslovički način, završi primedbom: ”stablo kukuruza raste samo dotle dok ne izbiju klipovi, a posle toga sav sok

Cela porodica bila je odevena u najšarenije slovenačko ruho, ali su svi u društvu, pa i sam stari Lukanić, i njegova gospođa i svi slovenački gosti, govorili engleski.

ljudima koji su je stvorili, a ne jednoj jedinoj porodici kao što je na primer Habzburška norodica u Austro-ugarskoj. Stari Lukanić me je zamolio da ga učim američkoj istoriji, a mladi Lukanić obeća mi da će izraditi da me upravnik njegove

Moj dobri stari prijatelj nije znao da sam u to isto vreme provodio mnoge sate studirajući Tindalovu knjigu ”Toplota kao oblik kretanja”

Džim, koji je bio veliki prezbiterijanac, radovao se što sam izabrao da posećujem baš kongregacionalnu crkvu. Stari Lukanić mi je priznao da se može desiti, ukoliko nagovorim njegovu decu da idu sa mnom češće u Plimutsku crkvu, da oni

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ivo Ćipiko PRIPOVETKE NA POVRATKU S RADA 2 BRAĆA 21 CVIJETA 32 ANTICA 53 STARI SVETI SPIRIDON 77 DANGUBA 84 U STRASNU NEDJELjU 93 PRELjUB 99 IVO POLIĆ 121 NOVI HRAM 131 DOMAĆIN 137 PRIPOVETKE NA

ni njihove molbe; još bijesan Arnautin zbiva od njih šalu, smije se starcu i zatvara im vrata od dućana u obraz. Stari Nikola vidi da su se djeca počela ljutiti, a nije ih lako odljutiti kad im prekipi, pa, da ne bude zla, odredi da se s

Ispije čašicu rakije i, ljuto ucvijeljen, požuri da svoje dostigne. Putem besvjesno stiska stari dževerdar i prsti mu grčevito po njemu igraju; htio bi da se umiri, no ne može.

— i osjeti u taj čas da je slobodnije odahnuo. —Ubio si ga! — ponovi stari, i, zamišljen, reče s očitim uvjerenjem: Znaj, i nas si ubio! U trenutku svom trojicom zavlada jedna misao.

—Što je vrijedno u kući, pokupi! — naređuje stari Nikola ženi, i pohita bratu u drugu kuću da mu ostavi i preporuči ono što se mahom sobom ne može ponijeti.

Braća ne znaju kuda će i gdje će stići. Ne poznaju stari zavičaj svojih pređa. Oni tek iz pričanja i junačkih pjesama poznaju zemlju u koju idu.

U svanuće stari Nikola i sin mu Spasoje pođoše na Cetinje da se vlastima prijave i da čisto ispričaju što se dogodilo.

—Pomoći će gospodin! — izreče umilno stari. —Hoće, — potvrđuju sinovi s očitim uvjerenjem. Nanovo ćute. Mladi sudac se zamislio.

Ono dvoje djece što se pred kućom igra požuri za njom. Na najvišoj ravnici ustavi se i sjede pod stari, posrnuo morski bor što odavna prkosi vremenu i čije grane, svinute od udara vjetra, okupljaju se od strane zatišja.

Rastrgnuće ih! — opazi mladi ribar iz društva. — Luda, što ih ne spusti!..... Što će mu jedro? reče kao za sebe stari ribar što je hodio odmah iza Antice. — Marko, Marko!

A neće da pada pljusak, da ubije vjetar i more! — Zlo je! Oluja nosi prama Propadu, — prijegorno reče u vjetar stari ribar. I suton je danas raniji, čamac u njemu izgubio se, a oluja ne popušta.

Čekaju još nekoliko časova, a tada se javi stari ribar. — Nije druge, 'ajdemo natrag, pa dok se malo slegne vrijeme, poći ćemo s lađom za njim... —U ruke božje!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Naši tumači književnosti, naime, stari i noviji, a redom od Skerlića, Branka Lazarevića, Isidore Sekulić, Milana Bogdanovića, sve do Radomira

„Surova“ je sa stanovišta modernog individualizma i humanizma, na šta se Isidora Sekulić stalno poziva osuđujući stari odnos prema deci i zalažući se za novo vaspitanje. „Sirova“, međutim, ili „divlja“ ta kultura nikako nije.

varoši, čaršije, avlije i gornjih (na sprat) i donjih (prizemnih) soba, kao što to opet nalazimo kod Stankovića. Stari, vekovima čuvani običaji nisu samo sputavali ličnost, kao što se to danas nama čini, nego su oko nje stvarali i izvesnu

I s pravom se moglo očekivati da će sve više gubiti svoj predmet stari, na početku pomenuti prekori o slabom znanju jezika, nedovoljnoj pismenosti i stilskoj neveštini.

Sve da je i zaista tako, više se ove pojave u srpskoj književnosti ne mogu objašnjavati na stari način. (1999) O NEBESKOJ ODEŽDI ANĐE KAPIDžIJE Nikši Stipčeviću, prijateljski Za razliku od epskih narodnih

mrzim, mrzim da mi otkrivaju istinu, da sviću dani i da gledaju u mene! [...] onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodi. [...

(3) Stari mornar strmoglavljuje se u more – Čep majke, s glavom naniže kao u život, Otčepljena boca krvavo vino toči u zore Tajan

ulančavanje, reči ne samo što mogu poneti i veći broj denotativnih kao i konotativnih značenja, a to dekoncentriše stari pesnički svet, nagoveštavajući obrazovanje jednoga drugog i drugačijeg. Dve knjige lirike obavljene 1923.

Kao što je poznato, ona je postala neiscrpni izvor pesničkih slika. Samo što se pri tome i sami tropi menjaju, pa stari nazivi više ne podrazumevaju i stare sadržaje.

Raščlanjavaju tekst u onom smislu u kome čovek mora raščlaniti materiju ako iz nje želi nešto napraviti. Tako još stari grčki retoričari vele da je za čoveka teško i da za njega nije lepo ono što nije raščlanjeno, pa da stoga govorni niz

svedočanstvo iz jednoga prelomnog trenutka u razvitku srpske poezije: novi sistem književnih konvencija koji je zamenio stari, kritičar nije mogao da prihvati zato što ga nije razumevao, zato što je na nove poetske tekstove primenjivao staru

Pesnik koji nije sledbenik, nego otvara novi pesnički vidokrug, u isti mah razgrađuje stari. Tako se za Vladislava Petkovića Disa pre može reći sve drugo nego da je savršen kao njegovi prethodnici.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: Sasvim. Onaj stari gazda se iseli, a ti se useliš. RISTA: Pa jeste! ČEDA: Ko bi rekao, molim te, da ti umeš tako filozofski da

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Pažljivome čitaocu neće promaći ovaj dosta neobičan opis mimike na Tomčinome licu u pripoveci Stari dani: usamljen sedi u mraku iza kuće, dok iz osvetljene sobe jednako dopire strastan i zanosan Pasin glas, pa on onda

Pripovetka Stari dani ima središnje mesto u Stankovićevome ukupnom delu, i dabome ne zato što je njome naslovljena njegova valjda najznačajni

gledano - dosta često teče obrnuto, od sadašnjosti ka prošlosti, gde se i nalazi njegova utopijska varoš, njegovi „stari dani” i „pusto tursko”.

Kao i u pripoveci Stari dani, u prvoj verziji Nečiste krvi vreme teče unazad, od sadašnjosti ka prošlosti, to jest sadašnjost preuzima ulogu

I, ako sada učinimo još jedan korak nazad, pa se vratimo na rane pripovetke u zbirkama Iz starog jevanđelja (1898) i Stari dani (1902), videće se da je Stanković prednost davao prvom pripovedačkom licu, kad sam junak izlaže svoje sećanje.

Tako se, na primer, na početku pripovetke Stari dani oglašava pripovedač Mile kao već odrastao čovek, a varoš (Vranje) za njega nije blisko ovde, nego daleko tamo.

Sada bi valjalo izdvojiti neke ključne postupke i osvetliti ih uz pomoć ranije analiziranih pojedinosti. Stari primer za rečenicu glasio je: „Daj sestri svoju svesku”.

Zasad nije ispitano kakvi su doista kod njega, novi ili stari, tropi najčešći, najznačajniji, i kakva im je priroda. Ipak, ponešto se o tropima u Seobama može saznati ako pođemo

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Gajle ič da nemaš. Samo nema takec-vakec: ja toj, ja glava nemaš“... Odi, bre stari pes!... Krajem leta nakon dve godine posle ovoga spuštaše se niz Vardar kroz Demir-Kapiju karavan sa prizrenskim

So junaština. Dade mu hata za dete i mnogi ćemeri so zlato... Take li je? — Pa, aga... — Ubavo!... Vrati li ti toj stari poturski pes? — Vratio mi je sve. I pare i konja.

— „da ne mi je zeme, more Čemeriko, dok ne ti napravim dobro“! — A, take!... Ete, take je rekol toj stari pes!... Toj pogani potur i torbeš!... Takec!... Nastade tajac i pometnja.

— Još jednom, Ivane Vojinoviću, pravo i zdravo, tako ti sve u napredak prošlo: jesi li Srbin? — grmnuo stari prota kao da su gromovi toga trenutka udarili kroz crkvene pećine.

Pa se još ne zna dokle će te muke trajati. Dokle?.. „Dokle, Bože, stari krvniče, i Sveti Petre, jadna uzdanice rajina iz Koriše?

“ Ali se baš u tom času zadade putanjom ozgo sa planine stari kolašinski osobenjak i delija Rujo Luković, večiti čobanin i vazdašnji planinski kolibar, iako iz bogate brnjačke Kuće.

Vukašinović od zadovoljstva sam ščepa od sluge kondir S vinom i pruži ga Durutu, moleći ga da potegne „kao nekad naši stari“... Pa mu i to bi malo.

Kad se zna da se taj znak hrišćanski ni kroz vekove ne može sa čela izbrisati? Kad je stari prota uveravao na jednom saboru u Dubokom Potoku da to osvećeno mazivo prodire kroz kožu i na samoj čeonoj kosti

Nasmejao se stari lisac, odobrio mu tako viteško držanje, pa ga posle nekoliko dana zajedno sa Kasalom poslao u oteti mlin, da tamo budu

Groblje je. A na groblju čovek najlakše razgovara sa sobom. I na mesečini i na vedru danu. Stari sam ja opet krvnik. Ne dam se lako. Eto, gledam odavde niz razboj, ređam svoje doživljaje, pominjem turske grehove.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Danak mori, sunce žeže, A vi, noći, tako sveže. Otac stari, mesec bledi Kroz oblake dole gledi, Gledajući kroz oblake Srebrne nam šalje zrake.

Dotle su humku digli, Zaboli krstaču, I novi stanak čedu Cvećem pokrovili. Prilaze stari, mladi Da humku poljube I majka j’ ljubi mirno — Hvala ti, golube! »Vijenac« 1887. ČOVEČJE SRCE (Od A.

„Ta se rečca otrcala“ — Vele neki stari; Jest, dabogme, po ustima, Ali ne po stvari. Ova rečca, koju davno Ne čujem u grudi, Ova rečca, omladino, Sad

Eh, raduj se, Svetli Kneže! Crno ti je nebo bilo; Evo sad se razvedrilo, Vraća ti se svet. Eh, raduj se, Petre stari, S unucima, s unukama, Pred vama se ne prolama Strašni ambis, klet.

— Zastava se crna Na „Matici“ vije; Što potresa dušu moju To je još crnnje. S Bogom, stari druže, — Od sad grobnik tleni! Neka ti se bršljan dugo Nad grobom zeleni. »Starmali« 1886.

“ PRIČA O RIBARU I O RIBICI (Od Puškina) — SLOBODNO PREVEDENO — Živeo je ribar stari s ženom staricom Ukraj onog širnog mora, sinje pučine.

Ovo staro znaš da nam se juče raspuklo“. Stari deda, kud će, šta će, morô s’ vratiti, Ode k moru, a more se tiho gibalo; On dozivlje šapućući zlatnu ribicu, Ona mu

Zašto nisi zaiskao lepu kućicu, A korito svaki Cigan ume napravit’!“ Stari s’ deda počeškuje iza uveta, Uputi se opet moru, nevolja mu je, A more se talasalo, — vetrić ćarlija. „Gde si, ribo?

“ Pokunji se stari ribar, opet moru hajd’; A po moru gibali se deblji talasi. Zove ribu; riba dođe; starac govori: „Evo mene po nevolji

Sve mi se po glavi Vrze i krstari Krčmarica mlada I njen vojno stari. »Javor« 1886. ČUDNOVATO! „Pésnicom udri, brate, Udaraj makar kuda,“ Rekla mi jedna luda.

Jedan pije što je snažan, drugi pije zbog slabosti. Starci piju jer su stari, a mladići jer su mladi. Zimi s’ pije da se grije, leti da se porashladi.

“) Vi koje su dugi veci školovali. Nemojte se igrat’ u prahu u nizu... Zar ne znate, stari, da je ispit blizu? Ne budite deca što na trsci jašu Il’ maćehu mole da im skuva kašu.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Molim, jeste li što od moje matere dobili? RUŽIČIĆ: Mati jest panj stari, So svojimi dari. EVICA: Niste li kakvu burmuticu dobili?

Krakov, Stanislav - KRILA

Plave malje drhtale su po mršavoj bradi. — Ćuti, ćato, stari buntovniče, kakvu smrt nam pripominješ... Njihovi obrazi su bili rumeni, a pleća široka.

Telefon je sav razbijen i bačen u stranu... — Majčice božja, majčice božja... Stari se krstio. Beli brkovi su dobili groznicu. Zubi mu nisu cvokotali jer ih nije ni imao.

Posle je jedan muzikant svirao u citru, a stari glumac Dile, sada posilni u eskadrili, namršten i svečan, rikao je ”Sinđelićevu smrt na Čegru”.

Četa je kraj čete. Čeka se zapovest. Stari, beli major nagnut je nad slušalicom, i sa svakom rečju što je preko žice prima, lice mu se menja. — Razumem, razumem.

Većina otvara konzerve i jede; posle neće biti za to vremena. A gore grmi sve jače, telefon sve češće zvoni, a stari major se sve više meškolji.

Čiči majoru je nešto neugodno, čupa brkove, a kroz telo kao da mu majušni kuršumi jure. — Samo hrabro, smelo, stari ste vitezi. Napred, pa sa srećom! Kolona se krete. Pod stenama leže uvijena tela, gomile ranaca, bačeno oružje.

Dva gavrana se pojavila daleko na vidiku. Rasli su. Dolaze. Veliki stari ”fermani” su bežali preplašeno od dimova i ovih pretećih tica. Bora se okretao.

Sve im je to, sem mačaka, jedan stari Jevrejin nabavio. Ludovali su kao deca. Vrata su im na ulazu bila niska i o kovana, a drvene su stepenice tužno

Petrović, Rastko - AFRIKA

kod koga ljubomora uopšte ne postoji u obliku u kome kod nas, čast da mu belac počasti ženu ili kćer svojom pažnjom. Stari trgovci slonovačom nisu mogli uspeti u pregovorima sa crnačkim kraljevima, sve dok se ne bi pokazali galantni prema

Pod nama se protezao „bar“, i stari iskidani gvozdeni molovi kao prepotopski kosturi. Masa sasvim nagih crnaca, svih plemena, nesrećnih, bednih,

divljak. Naprotiv to si ti to je onaj koji opisuje to je divljak, razbojnik, gadan, ratar (Čovek zemlje). On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“.

Ako uspe da boja uhapsi, on će ga izvući iz hapse i uzeti sebi za slugu. Pri tom kod ovog Švajcarca, koji je stari kolonijalac, postoji još i surevnjivost da se jedan novodošli bez velike muke navikava na specijalne prilike u Africi.

Između džinovskih stabala, koja se guše u svome granju i lišću kao pregojeni stari crnci u salu, trepere vitke palme sa rumenim grozdovima u lišću.

Oboje stari, ekstatični, divni i detinjasti. To je jedan smešan par prvih ljudi u ovom crnom raju. Naš dolazak za njih je neverovatan

Pošto „Stari lav“, kako ga ovde zovu, voli decu, to on mobiliše nekoliko desetina crnih mališana koji su od tog trenutka svuda oko,

Sada je došao belac, sada ne sečemo!“ Stari se odjednom oduševi. Njegova igra postade drastična, lascivna, klovnovska.

Švajcarac puca i omah drugi jedan sivi još veći majmun, stari, skače ogromnim skokom mladome upomoć, i zatim oboje nestaju.

u drugu, iz jednog čudno osvetljenog dvorišta u drugo, obećavaju nam za to veče u selu Đula tam–tam, koji će izvoditi stari ratnici, pod maskama i na visokim štulama. U bifeu za stolovima svi belci u snežno belim odećama.

To je, sedeći tesno, sve što može i stati. Kraj nogu N-ovih, kao zakačen, i kao samo što ne ispadne, stari Mejov otac, koga N. neprestano grdi što mu svojim leđima greje nogu.

Pred Banforom su bezlisni baobabi ogromne debljine, stari vekovima. To su ti baobabi puni teških plodova i gigantskih ptica koji su se toliko dopali mome sedome prijatelju da je

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ (gleda kroz prozor): Ovamo idu!.. Eno, zastaše!... Kô da se dele u dve gomile? Pred jednom ide stari Koleban, Sa drugom onaj Ćerim mršavi Što mu je sunce vrele Azije Triest godina kožu pržilo Te amo dođe da je

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Još je bio živ, ali crna smrt već mu se beše nastanila na bledom licu. Ižljubimo ga u krvavo čelo. Jedan stari Rus, što beše sa mnom u gomilici onih desetinu, ljubeći Kirilova obli ga suzama i reče: — Zbogom, dobri druže, zbogom

ministarstvo bilo već pečeno, mi odmah videsmo i po tome, što pri izboru kandidata za predsednika skupštinskog stari naši protivnici iako konzervativci Garašanin, A.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Vitlaju se gori, doli, Od muke i žara, To su moji stari boli, Jadovanja stara. Pobegli su od tvog oka, Pa s’ obziru na te... Jedan časak... jedna rečca...

Sme l’ na našem nebu biti Mnogo zvezda, sme l’? Mora biti mnogo zvezda, Crn je onaj mrak, Moji stari crni jadi Ištu svetô zrak. A za pesmu ne brini se, Ta ne umire; Ta ja umem jošte pevat’, Bolje nego pre.

Oj, pesnici, stari druzi, Što srca imate, Nasmejte se na tu ljubav, Koju ne shvatate! XXVIII Blago onom, koji ume Da bez reči bol

Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi! A kum Josim zagrli me: „Stari svate, vesô budi!“ Pesme ječe, čaše zveče, Rumeniji svi u licu. De, starojko, reci i ti Ma najkraću zdravičicu!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

I svi se smeju, pa im izgleda kao da se oni platani klate i sve se ljulja. I deca se smeju, pa čak i stari kapetan Zarić, koji sedi za susednim stolom i veli: — Ej deco, bog vas ne video!... — Ko?... Je l’ ja?

—... Ja prosto ne mogu da razumem... Jest, iako si danas đeneralštabni oficir, ostao si ipak onaj stari pešak, secalica... Ja, mora!... Mora, razume se, jer tako hoće pešaci.

Kada smo izišli iz glavne ulice, njih dvoje držali su se za ruke, kao da su stari poznanici. Ja sam se pravio kao da ih ne vidim, i kao da je to što oni rade nešto sasvim obično i bezazleno, na šta i

Svi se žure da bi se još pre zore vratili u ravnicu. Opet se čuje onaj stari uzvik: „Drž’ desno!“ — jer je noć sasvim mračna. Nigde se unaokolo ne vidi svetla iskra.

Začu se komanda: — Na svoja mesta!... Jaši! Komandiru privedoše njegovog konja. — Je li to „Vitez“? — Stari i verni drug. — Komandir pojaha. — Mi ćemo ići na čelu... Možemo. Za nama je krenula baterija.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

O, pravdo božja i istino sveta! Daj stablom da narasti takva klica, Da sve to lepše peva srpska vila! Već stari Latini su međutim znali da nije dovoljno ako je pesma samo lepa: non ѕatіѕ eѕt pulchra eѕѕe poemata.

meri i obimu je taj prodor bio uslovljen, a koliko nezavisan od Vukove intervencije (jer naravno da je i toga bilo). Stari pesnici naši nisu tako lako mogli odbaciti stare reči: katkada su im tako dobrodošle, iz metričkih, muzičkih razloga,

To nije naročito mnogo; ali nije nipošto ni za potcenjivanje. Treba čitati te pesme sa ljubavlju. Naši stari živeli su njima, u njima i od njih.

I ovoj je istina, lepoto devojko! No kad bi ti znala kakav ti je Gojko, Kako ti je mladostan mladoženja stari, Kako ljubov kipi i serdašce žari, Vala bi mi rekla: — ,Oprosti mi, starče! Hodi da te zagrlim, vukodlaki jarče!

Vas ja zovem u moj sovjet, zaljubljene mlade, Vas, junoše! Je li pravo da to stari rade? Poimlju li oci vaši što ste vi iz' brali, Mogu l' u tom postupati k'o u nekoj šali?

Črez mene znate! Ta vam je pradedni Jezik i vera; sveti i građanski Ocena stari običaji: Stara bez osnova zla je novost!

Kad vojnika primer stari’ Bodrost, hrabrost u nam’ žari, Vid je lepi, vzor je drag Gromom glasnih kad pušaka K’o što molnom iz oblaka Pobije se

Prva reka, Dunav stari, Bregove što Baje kvari, Dom podliva barom širnom, Meni pređe igralište, Sad je lađom pristanište: Izbrodiju mesto

Sa Roksandom iz Leđana, To su, dušo, kumovi nam; Do njih sedi junak krilat, To je Relja od Pazara, — On je, dušo, stari svate; Dever nam je dete Grujo, — I njega ćeš tamo naći: Vojvoda je Bogdan junak, Ljutica mu ime daše, — I on će

” A, tako l’ je, male majstorice? Tud li šibate? Stari se ne hvata miš tom mišolovkom, deco! Dobro! Trčite kad imate i volju i noge. Mlade noge mogu mlada kud zovne pamet.

knj. XXVI Stari pisci hrvatski: Pjesme Antuna Kanižlića, Antuna Ivanošića i Matije Petra Katančića. Priredio za štampu i uvod napisao

Izdrt lakat, trbuh prazan, — moje nevolje! Gunjac stari i fes prodrt, kosa propala! Otac stari, majka pita: „Šta si radio?“ Deca plaču, Žena kune: „Grom te ubio!

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Jok! Eno, bio sam sa mladićima, Sa kojima se Zeta ponosi, A dođe ona tvoja budala — Pas stari — sâm kô što se, U času svoga ludog zanosa, S podsmehom nekim vešto krstio.... JELISAVETA: Vujo? KAP.

) JEDAN STAR SERDAR: Ta reč je strašna: „prognati“. Njega prognati! Hej, druže stari! Ti si na presto njega dognao — A on je tebe starca... prognao... (Starac odlazi.

— Gle, šapće opet knezu na uvo; Eno se smeši... Eh, propao si! Upropastio te osmeh jedini, Vojvodo naša — stari Radošu!... (Glasno.) Oprosti, kneže, izdajniku tom! Taj izdajnik je svu krv prolio Za Ivan-begov i za Đurđev dom...

Ah, bože moj!.... jest, ja sam list!... Il’ nisam? Ne... ja sam stari bor... A moja deca granje lisnato — Knez Đurđe vihar beše užasni — Pa se sa munjom vihar oženi I na temenu moje

Kad i sâm vidim da sam nestao „Da mene nema više u meni —“ Po ovim mojim gadnim ritama Serdar se stari ne da poznati — Po oku valjda?... U oku mi je Nevolje gorke čemer i jad. Na čelu bolja, očaja, glad... (Glasno.

Nu bori se kâ vuk!... Dok evo ti razlijega se glas: da je i stari Šulović prešâ u Turke; a grđi, te zlokobniji, da ni Katunović poginu... taj ni snagu salomi.

Mrak je izjeo!... O! o! o!... (Umire.) SEDMA POJAVA Knez Đurđe, vladika Vavila, serdari, perjanici, Staniša, stari Šulović, Mićić i ostali poturčenici ulaze. VLADIKA: U ime oca i sina U ime neba!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Razvedri mu se lice. — Jesi li se uplašio, mali? — Ti se, sinko, ništa ne boj. Tvoj je bak stari mejdandžija — sokoli ga jedan čičica. — Ne bojim se ja, vala, ništa! — veli Lujo pouzdano.

Rudonja nasrnu svom silom. — Podu'vati ga, Jabo! — viknu Lujo, kao izvan sebe. Jablan, stari, lukavi mejdandžija, posrnu kao đoja na desno koleno prednje noge, pa poduhvati Rudonju ispod vrata.

ili da sjedi u kakvom carskom medžlisu, nije htio ni po koje blago, niti je dao kome svom, iako se znalo, da su njegovi stari sudili na Zmijanju, i da je on potomak od Zmijanja Rajka što se u pjesmama pjeva.

— Kad ne mogu knezovati kô što su mi stari knezovali, neću da budem ni turski alabaš! — govorio je Relja ponosito. Silno je mrzio čaršilije i rijetko je silazio

Jedva su ga digli sa starog kućišta. Baš sam se tukô kad ga digoše. — 'Ajde, stari, prtljaj! — vele mu đendari. On sio na kućni prag, podnimio se na obje ruke, pa šuti i gleda u zemlju. — Neću!

A moj Stole, moja slatka duša, kad odraste, da ide tom Švabi u najam!... A-a, to ne mere biti! — 'Ajde, 'ajde, stari! — vele mu đendari malo blaže. — Moraš, jer te zakon goni; ne gonimo te mi... — Čuješ, gospodine, ostav'te.

moja krv, Bog ti svaku sreću dao! — preklinje pokojni Mijo, a suze mu teku niz obraze kô kiša. — Mi, stari, ne možemo ništa. Zakon te goni; mi te ne gonimo. — Kakav je to zakon?! — jauknu Mijo i svali se na zemlju.

Stole moj, krvi moja, tražićemo mi svoju prâvu. Ić'emo mi u Beč. Znam ja đe su carska vrata... — To ti stari možeš odma' tražiti, dok ti unuk odraste, a sad ustaj! — Baš se mora ići? — pita Mijo i gleda oštro u đendare.

Kod sebe ne da nikom prenoćiti. Sam vladika da dođe, pa ništa! Kažu stari ljudi da je za turskog suda samo jedanput bio u gradu, a otkad je Švaba ušao ne sjećaju se da su ga ikad vidjeli.

I danas se na to tuži i veli: „Stari, krepali Džibukarda, Đurđije i 'rišćani krivi su tome, nebo se nad njima prolomilo!“ Ne drži sluge. Sve sam radi.

Puške učestale. Pucanj se sve bliže i bliže primiče. Isaija uzja konja i pobježe kapetanu na Kadinu Vodu. — I stari su ti bježali, kukavico sinja!

Za mnom, ko se časnim krstom krsti i čiji su stari na Kosovu kosti ostavili za vjeru i otečestvo! — vičem ja kô ris, a obuzelo me nekakvo snažno drktanje i ognjevit merak,

Bojić, Milutin - PESME

I vatre se gase tiho ili s praskom I nove se dižu kô himna razdanja A sav stari blesak u pepelu sanja, Razočaran taštom gordošću i laskom.

Zarazno tvoji mirišu oltari: Tu vek vrh veka u stenama spava. Evo su došli stari gospodari. Jesi li sita krvi što spasava? Ti ćutiš. Vetar kosti razvejava.

I kad razgrnemo pepelišta snova, Stari će se dani uz reč da pomenu: Slušaćemo vatru i veselost njenu, Kô domaćin što se vratio iz lova S pesmom, s kojom

Blesnuće stari tvoj osmeh i njime Ti vaskrsnućeš sve, i maskarada Prošlih celova, snova, serenada Prhnuće kao prezdravelo krilo.

sladiš novom ranom, danima dušu varala bi manom, Da tobom zadnja završi se gama, Stara se priča ponovila snova: U stari grob je došla tuga nova A mislio sam mladalačkom čašom Da pevam himnu, pojen srećom našom.

I aveti pune noćnoga pramenja Pričahu mi čudnu povest u noć ovu: Stare duše togu obukle su novu — Stari dah je, samo odeća se menja. Ja sam bio mrtav ili žive stvari.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Kuda ću i šta ću s ovim Đokom? ŽIKA: Ja bih kao rekao... KAPETAN: Govori! ŽIKA: Pa vi ste stari policajac, znate već kako se u takvim prilikama radi. KAPETAN: Ama, i da znam, ne pada mi sad ništa na pamet.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Uz to je Karadžić, dosledno veran fonetskom načelu, isključio iz upotrebe ćirilsko slovo za onaj stari slovenski vokal čiji je različiti razvoj po dijalektima stvorio kontrast između ekavskog i ijekavskog izgovora u

tradicijskoj reči, pa tako ni patrijarh Pajsije, želeći da napiše Život cara Uroša (1642), ne čini ništa drugo nego stari hagiografski okvir ispunjava novim usmenim predanjem.

v. - oko 1747), koji je pisao uporedo i stari, srpskoslovenskim, i narodnim jezikom. On je vrstan znalac srpskog jezika, istinski jezički stvaralac, majstor

Razlike su dinamizovale književni život. Stari uzori počeli su da gube na vrednosti. Umesto vodećeg časopisa, kakav je bio "Srpski književni glasnik", pojavilo se

Jakšić, Đura - PESME

Moje tice lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med; Ali moje srce, ali moje grudi Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se, mesto

Tamo daleko, na svetom groblju, Potražićemo život il’ grob!“ 11. januara 1867. OTAC I SIN Jedanput ide stari Amidža Kô neki sedi mandarin; A za njim tapka, trči, skakuće Junačke krvi najmlađi sin.

“ Tako zbori buljubaša I za nož se rukom maša. Dalje tvrdi stražar stari: „Braćo moja, graničari! Imam jednog pobratima, A u njemu vere ima; Pa mi dođe kradimice S one strane Tisovice,

I na kuli karauli Lomljavu su tešku čuli, Al’ vitezi graničari Nisu nemim strahom stali; A zidovi, opet, stari Nikad nisu zadrhtali. „Vidite li tursku silu Kako juri u besnilu? Dvesta ih je!...

„Na bajonet!... Na noževe!...“ Buljubaša viče stari, A sinovi graničari Reč mu drugu ne ščekaše: U rukama njihovima Handžari se zablistaše, A krv lopi srca živa Sa

pesme, tužne, mile, Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davnih, stari’, Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi.

Samo one crne zveri, Što đavolji šapat čuju Samo crni kaluđeri Podmuklo se osmejkuju. Pred njima je borac stari, Uzor sveca i čoveka, Što idejom svoga veka I vekova gospodari.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Žeđa jer noćniku ispiti sebi lik. Nasušje daniku u jaram vrat. Doteturava noćna noga stan. Krotina stari žulj teretu se potura. Silazi niz prozore dan. IX Korak ih povazda u lov. Zamku to zapinje ruka, noga u zamci.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Večito se sunča, pari i leči. Ne zna ništa, niti može išta. Pa tako isto, eno čuveni Poglavarci, čiji su stari zakupljivali i naplaćivali danak.

Pa tako isto, eno čuveni Poglavarci, čiji su stari zakupljivali i naplaćivali danak. Čim im otac, stari Poglavar, umro, sinovi, ne samo što batalili radnje već, tukući se među sobom, počeli da se dele.

A za sve to vreme ispred dućana, na tezgi, sedi stari č̓a Mihailo, drugar oca mu, koji nikako da se odvikne od njihova dućana i tezge, na kojoj je s ocem sedeo.

— Mladene, sinko, pošlji mi taj tvoj »tevter«! Mladen je već znao da je to stari Stevan, kao uvek pre ručka, došao u dućan da vidi šta mu sin radi, kako vodi radnju, koju je na njemu ostavio, a on

A ispod Mladenovih na kapiji gazda-Marka vidi se kako sedi tamo sam stari gazda Marko. Pogrbljen, bez pojasa, u papučama i belim, visokim čarapama.

Kao da je on Mladen, tako je stari Marko bio srećan u Mladenu, zadovoljan. Čisto detinjasto radosno slušao je šta se govori o njemu po čaršiji, međ

Kako radnja već uveliko puna, već mora da se kupi do njega drugi dućan da se proširi, nema espap gde da stoji. Stari hadži Zafir već i ne pita. Može Mladen sve iz njegovih magaza da prenese kod sebe.

I tu, u dvorištu, sedeli bi, služili bi se. Stari, svekar joj, sav srećan dirao bi svoju ženu, svekrvu, terao je da brže potrči, donese, posluži mezetom.

On, potresen, da je osvesti, poče joj pričati kako je bilo: kako je stari Aribeg, koji je odavna otišao u Carigrad da tamo, gde se i rodio, umre, ostaviv imanje i taj najveći i najlepši čivluk

Mladen se odupirao, bojao se velike cene, govorio kako nema sad odmah gotova novca, ali, kad je stari Aribeg tako nisku cenu dao — samo u inat naslednicima — da je Mladen znao da bi svi potrčali da kupe, i bojeći se da

I prema sveći, s naočarima; s brojanicama, nagnut nad knjigom, čita uvek Stari zavet. Čita a gorčina ga davi. I, po nesreći, uvek naiđe na psalme koji se s njim podudaraju, njegovo iskazuju:

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

U Sarajevu su nekad na božićnim kolačima bile izrađivane tice od testa sa granom od b. (Danica, 7, 1866, 399). Stari Srbi i Srpkinje, kad idu u crkvu, i danas nose kitu b. (»stegla kao strina b.«, s. n. posl; v.

, 162 i 164). U okolini Đevđelije mrtvacu ispod glave meću jastuk pun suva b. (SEZ, 40, 252; kao što su stari Atinjani stavljali orіganon, upor. E.

Od brezove kore prave se »lile« (buktinje) kojima se, uoči Ivanjdana ili Petrovdana, vrši lustracija stoke (Rudnik; Stari Vlah; Vlasenica, upor. ŽSS, 133 id; GZM, b, 1894, 386. Upor. rimske palilije, od čega možda i reč lile? V.

t.), i u tom slučaju tabuiran je (SEZ, 16, 151). U Jošanici i danas (1913) postoji jedan ogromni, vrlo stari brest, pod kojim je bio zapis.

U okolini Đevđelije toga dana od v. grančica u crkvi dobijenih plete se venac, i veša pored ikone. Stari venac (od prošle godine) čuva se dok se ne zameni novim, pa se onda isitni i sa mekinjama daje volovima (SEZ, 40, 56).

»Postoji, naime, stari običaj da se zmija mora spaliti, jer inače ona oživi« (»Vreme« od 26. marta 1933). Ovaj interesantan običaj može

U Sarajevu su do najskorije prošlosti nosili stari ljudi uza se plodove d. k., verujući da ih to čuva od revmatizma (GZM, 6, 1894, 372.

korena, te iz njega »tera vodu na mokraću« (ŽSS, 309; da k. tera na mokrenje znali su i stari, i zato su ga ponekad oko loze sejali, v. Theophr. Hіѕt. plant. 9, 10, 3; Cato De agr. 114, 115).

L. je i arbor felіx ‹= srećno drvo› i stari srpski idoli, po svoj prilici pravljeni su po prevashodstvu od l. drveta, upor.

(ZNŽOJS, 7, 388). S druge strane, stari šuplji primerci mogu biti na zlu glasu da se u njima, kao i na orahu, kupe veštice (ZNŽOJS, 13, 307; 308).

npr. ‹GNČ, 34, 1921, 265 id; 286›) viljušku i kašiku (SEZ, 7, 43). Kad se svrši svadba, pred razlazak svatova, stari svat kadi sofru bosiljkom i p. (»od šale«?

). Tej od korena se pije protiv probadi (ib., 305), a od lišća protivu kašlja i sušice (GZM, 4, 159; protiv kašlja još stari: cf. grč. naziv βήχιον od βήσσω kašljati), takođe i kada se hoće abortus (ib.). Sok je dobar za uvobolju (ib.).

Ćipiko, Ivo - Pauci

I, uhvativši je za ruku povede je tragom noćašnjih stopa svojoj kući. Studen je stegla, što odavno ne pamte ni stari, ljudi. Bijaše se već obiklo na meke zime, pa u selu ponestade piće blagu.

Krčmar se razljuti, ote mu je iz ruke i po volji naplati stari i novi dug. Pa kad se Vojkan usprotivi i, pijan, sasu grdnjama, ščepa ga gospodarev krčmar za šiju i izbaci napolje.

Odnijeće me vrag ali neka, — parbaćemo se. — Za parbu treba novaca, — opazi stari, motajući peškir oko glave. — Ima novaca, djede!

— Nove su, — opazi pisar. Časom ćute. —Daješ li to za moj dio? —prekide ćutanje stari. —Jok !... Gdje je to? — prevrnu Petar. —Za sva tri dijela dajem ovoliko. Starac pogleda u Petrovu sestru.

—Nećemo biti ni krmeta za kuću, —prekide Rade. —I ne treba nam... — omrsićemo se ovnovinom! — zaveza stari. Ali Rade, videvši ga razgovorna, prihvati ovu lijepu zgodu i napomene mu za sestrin đerdan.

suložništva, ali on se neće sigurno na tome ustaviti: osvetiće se i naći će za to koju mu drago izliku; nisu utaman stari ljudi govorili: „ čuvaj se turske globe i popovske zlobe”.

—Ponijeće ga... — sluša pažljivo stari. —A zadnjih dana neka Rade dođe k meni, poslaću ga biskupu na ispovjed; samome presvijetlome dano je da ga može s

Mislio sam da ćeš sam k meni doći... Znaš, stari uzimao je kad gođ je htjeo, a ja davao... Ali treba i vraćati... Gazda prevrće listove dužničke knjige, traži: —

—Eto, punoljetan si!... Radi, budi pošten i štedi, mogao bi s vremenom i izvući se iz duga... A što ću ti ja? Stari je ostavio za sobom silu duga: kupio one zemlje; molio me i molio, pa, da mu budem pri ruci, popustih...

općinsku upravu ušao i samo radi nje danas se žrtvovao da i gazda—Jovom dođe, jer drukčije ne bi došao, jer još njihovi stari nisu bili prijatelji.

fra—Jeru, goleme, kratke šije, ćelava, kome su i sami prsti na ruci pretili; o desnu mu sjedi gazda Jovo, do njega stari kaluđer otac Dionisije, oštra duguljasta lica i živih crnih očiju, pa mladi kaluđer; s lijeva, pako, fra Ante,

Radi, između dva kruha, lanjskoga i ovogodišnjega, što još nije prispio, ponestade žita u kući. Stari Ilija pod zimu prodade gazda—Jovi žito i sijeno, kao i svake godine.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Prepao se stari. Ja sam i ranije kod njega primećivao neke nastranosti. Gledao bi nekud u prazno, ne obraćajući pažnju na ono što bi mu

Ali, Gospode, tvoje ime se ovde pominje. Pominje se s ljubavlju i nadom. Dimitrije Opet taj Prohor. Opet taj skoreli stari opanak. Dugo se uzdržavao, a zatim je pakost iz njega grunula svom žestinom. Sada se okomio na Doroteja.

Čula sam da je neki stari, otmeni vlastelin, nagnuvši se za vreme obeda prema Laušu, šapnuo: „Lepu kćerku imaš, stari moj“.

Čula sam da je neki stari, otmeni vlastelin, nagnuvši se za vreme obeda prema Laušu, šapnuo: „Lepu kćerku imaš, stari moj“. Lauš je pobledeo, i zverajući okolo očima kao da je uhvaćen u krađi, odgovorio: „Zar ti tako izgleda?

Bio bih prazan kao stari badanj u kome više ne grgolji voda. Da li bih osećao svoje telo? Da li bih u nekoj bistroj bari mogao da pogledam u

Posle sam shvatio da sam izabrao pogrešnog sagovornika jer taj stari panj nije razumeo ni jedne jedine reči od svega onoga što sam mu govorio.

Brzana nisu uhvatili. Stari lisac se izgubio čim je video da je stvar propala. Jelena Napred ide Dadara, jaše na mahnitom crnom vrancu, za njim

Lauš ga je postavio za zapovednika samo zato što mu se Dadara činio neotesanim i pomalo priglupim bojdžijom. Stari nije nameravao da sebi pravi neprijatnosti uzdižući do sebe kakvog visprenog, mladog halapljivca koji će, kad jednom

Dovoljno nepredvidljiv? Dovoljno neshvatljiv? Šta mu je nedostajalo da bi uspeh prijanjao za njega? Naravno, ništa. Sada stari pokušava da zajazi potočić i da ga vrati ponovo u izvor.

Trud ti je bio uzaludan, stari moj hromi viteže. Pipac Razum je ipak prevladao. U cik zore suđenje je bilo završeno.

On nije zaboravio kako mu je Dorotej spasao život, zacelivši mu ranu na kuku, kad su već svi mislili da je stari vlastelin gotov.

Ko će naslediti Lauša u upravljanju župom? Stari je pri izmaku, naglo je oronuo posle vojne, ruke mu se tresu, ne može kašiku ustima da prinese, a da pola ne prospe.

Ilić, Vojislav J. - PESME

I u bolnim tvojim grudma Vaskrsnuće život novi, Oživeće premaleće, Stare želje, stari snovi. I blaženim miomirom Uspavaće tvoje grudi I snevaćeš, - Dok te zvono Smrtnom pesmom ne probudi. 1881.

i mladi pastir sluša klik, i oči žudno sklapa, I sanja vedri dragin lik; I duh se s pesmom stapa, Pa burno, strasno stari dom Oblazi željom živom, i samac gorom bludi s njom, Pokriven maglom sivom. Ah, mili druzi!

Sve grli mir i san. Pokašto zaurla samo Susedov stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I đeram škripi sve i voda žuboreć pada. 1883.

burne težnje ljudskog samoljubla Stvoriše papu - i stvoriše s njim Čitave vojske groznih Torkvemada, I Rim je opet onaj stari Rim! IV Istina gde je?...

A ljupki, nemirni Ljeljo, sretnuvši sedoga starca, Hladnoga Boreja, reče: ,,Kuda si pošao, stari?“ „Idem na nebo gore, na zemlji mesta mi nema, Jer vrednu ratar, sinovče, za mene slabo već mari, On slavi Ljelja sad.

Više njih se paprat diže i s ruina šušti stari', I s graktanjem orô suri uzvija se i šestari. A sumorna omorika nad njenim se diže humom, Ona znači večnu tugu i peva

Frkće okisô konjic I žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubog i stari dom: Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom A vetar sumorno zviždi

Muhamedanske Mavre on živo skupljati pođe, Obori kalifat stari i na tron kordovski dođe. Za mudre njegove vlade procveta Kordova slavna, Da joj ni drevni Bagdad ni Gasna ne beše

Al' nad visom štô se diže Parajući magle plave, Živi jedan svedok stari Srpske snage, srpske slave. Pet vekova on stražari, Bez odmora i bez smene, Pet vekova on stražari S ove strašne,

A taj večni, suri stražar To je carski orô stari, Nad sumornim urvinama Stolećima što stražari. On oblake krilom tuče I ognjene munje baca, I kliktanjem oglašava Divnu

I stari krpa se trže. On reči pojmio nije, Ni nadu na lepši život, koja se u njima krije Ali je pevanje čuo, i nežna tuga ga uze.

1892. VEČE NA BRODU Gore na ravnom krovu, gomila Turaka sedi I stari nekakav derviš. On setno u žice bije, Tiho, sumorno peva. Mesec je izgrejô bledi I tama obale krije.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

PRVI DAN 152 XXVII SVETO PISMO I PRIRODNE NAUKE 159 HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA 163 XXIX JEDAN STARI AMFITEATAR, ŽIVOT ZVEZDA, SUDBINA ZEMLjE 167 XXX PROJEKAT VOZA ZA SAOBRAĆAJ SA MESECOM 172 XXXI VOŽNjA NA

Njegova plodnost je nadmašavala plodnost samoga Egipta, tako da su ga stari zvali baštom sveta. Tu su se odmenjivale snažne i dobro uređene države sa ogromnim prestonicama, kao što su Ur, Niniva

„I stari Vavilonci i Haldejci, a naročito njihovi sveštenici, kojima je to bila glavna dužnost, posmatrali su zvezdano nebo pažlji

najvažnijim scenama velike drame u kojoj je um čovekov otkrio tajne sveta, onda moramo na prvi čin u Mesopotamiju, u stari Vavilon Nabukadnezarov. Potrebno je da se za taj put odenemo na način onog vremena.

Iz tog zida strče, u razmacima, visoke kule, a ispred njega se prostire širok i dubok rov. To je Stari Vavilon! Herodot priča da je kroz taj zid vodilo sto bakarnih kapija, noviji asirolozi misle da ih je bilo samo osam.

Svi istoričari pričaju da je Vavilonski toranj bio složen iz više kula, postavljenih jedna na drugu, a Herodot, stari podvaladžija, govori o osam kula. A pred nama stoji jedna jedina.

One kao da lutaju među ostalima, pa zbog toga i dobiše naziv lutalica ili, po grčkom, planeta. Vavilonci i ostali stari narodi poznavali su pet takvih lutalica: Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn.

Zbog svega toga su Vavilonski astrolozi vrlo savesno pratili kretanje planeta, i o tome su sačuvane njihove pribeleške. Stari su i Mesec ubrajali u planete, i vodili računa o njegovom izgledu i položaju pri svojim vradžbinama.

Zato ga sada i ne spominjem, da bih očuvao hladnu krv i održao se na visini objektivnog istoričara. Stari Egipćani upotrebljavali su u svome kalendaru godinu koja je imala stalnu dužinu od 365 dana.

Upotrebio sam za nju istorisko gradivo. U jednom grčkom manastiru u Carigradu čuva se jedan stari rukopis, jedan hrišćanski molitvenik iz trinaestog veka.

Bratija manastirska, obaveštena o mojoj poseti, dočeka me vrlo srdačno, pokaza mi stari svoj molitvenik i ostavi me, po mojoj želji, nasamo sa njim.

Mi izbegosmo tu sudbinu samo zato što smo bili rđavo gorivo. „Oko polovine osmog veka postadoše stari spisi traženom robom, jer se Arabljani počeše interesovati za grčku nauku i literaturu.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

pesme tužne, mile, Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile, I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davni', stari', Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi, – Kako ste se onda bili, Kako ste se krvavili:

Stanković, Borisav - TAŠANA

Šta mi ti tu: te ovo, te ono. Kao da ja ne znam gde su bačve! I kao da smo mi, dok je bio živ i stari i mladi gazda, katkad odavde odlazili trezni. Kao da sam ja od jučerke ovdek, te ne znam kako se ovdek jede i pije...

Ti bar znaš kakav ja imam amanet. Ti znaš kakav mi je amanet ostavljao kad umiraše stari ti gazda, a moj pobratim. Znaš li? STANA Znam... oh, Bog da ga prosti!

Kako da si sama? Pa eve tu sam ja! Ja bih ti svaki dan dolazila, ne bih te ostavljala; ama onaj stari, tatko ti, ne da.

STANA Ima, ima. Čuva se. HADžI RISTA (Stani): I da spremiš onakve »mafiše« kolače, kao nekada kada je i tvoj stari gazda, moj pobratim... STANA (gordo): Znam, znam, pa...

STANA (gordo): Znam, znam, pa... HADžI RISTA (u šali): Ali onakve iste, ne mnogo šećera, nego onakve kao kad ja i stari hadžija u veče zasedimo. Ulazi Mladen (vodeći decu za ruke. Deca obučena u novo.

I kada nam ti javi, jedva dočekasmo. SVI BEGOVI Tako je, jedva dočekasmo. REŠID BEG Baš dobro da mi stari ostavimo mlađima i ženskadiji da se vesele u haremu. Mi ćemo sa Sarošem. SVI BEGOVI Sa Sarošem.

S masnom kamilavkom. Obrastao u bradu, kosu. Sav zaudara na plesan, burmut, duvan. Iza vrata viri mu zavučen stari čibuk. ARSENIJE (uvodeći ga): Tu smo, tu, dedo. MIRON (drhteći, poklecujući): Osećam, osećam, sinko, da sam tu.

ARSENIJE Boga mi, hadžike, sad ga nisam video. Ali, sigurno je na groblju. Sigurno se opet u kakav stari, već ispucan grob zavukao i tamo leži, pošto ga tu, kao bajagi, niko ne može upaliti. (Odlazi.) Graja na ulici.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

taj puškar, nekada prvi momak, a na kraju samo firmonosac radnje koju odavno vode njegovi oženjeni sinovi iz prvog braka. Stari mladenci, na svoje vlastito čudo, rodiše sina, i stadoše kriti dete. Palanka onda navali na babicu.

Jedared si u životu govorio jasno i kratko, onda kad si tresnuo utijom u ogledalo.” Stari ljudi u palanci govorili su da je u Risti ded njegov, puškar.

Ne pišu ništa prijatno. Prestale su tako bar i one nekadašnje strašne vesti, i to valjda znači da im je dobro. Stari i Srećko se tako saživeli, da prosto jedno isto govore i misle. Sin sve više liči na oca.

Kod Srećka je došlo zapaljenje pluća i nije izdržao. Sahranili su ga na sami Badnji dan. Stari, slab i bolestan, vozio se do groblja; kćeri i sinu ništa nije javljao.

Žena koja je zalazila da pogleda kuću, počela je da potkrada domaćina nemilosrdno. Kirajdžije nisu donosile kiriju, a stari je nije tražio, jer se bojao svega i svakoga, i nije više znao kako da nastoji na svom pravu.

Metnuli su ga tobože u bolju klasu, jer će plaćati. Ali je to bilo tako strašno i neobično, da se stari drugog dana vratio kući. Upao je u svoju sobicu kao što se kamen gurne u rupu. Hteo je da naloži vatru, pa ostavio.

Šor nije više zavirivao kroz prozore. Niko od ukućana nije prišao da što pita ili predloži. Posle dva dana vratio se stari u blagodejanje, sa dva mala sandučića stvari i s bogojavljenskom vodom. Slabosti su naglo ophrvavale novog blagodejanca.

Kuća da se proda, novac podeli unucima. Advokat zapita koliko je unuka, a stari odgovori da ne zna. „Budim je daleko, Rumunija daleko.” Sahraniše nekada uglednog majstora blagodejanje i advokat.

Ni familija, ni smrt. Međutim, kako priča stari grobar, krezub i drevan, ali odličnog pamćenja i živa kronika palanke, u Budimu nikog više nema; i ćerka i zet i unuka

Živela su braća u dva domazluka, u dvema polovinama kuće. Sjedne strane, stari otac i mlađi brat sa svojom Švabicom. Na toj strani je vladao tvrdičluk.

Toša je mnogo voleo Ljubu, i razuveravao oca; i još se i smejao starčevom svedočanstvu pomoću senki. A stari mu je pametno odgovorio: da on često sedi u avliji na suncu, i poznaje senke svih ukućana, i da je senka, po njemu,

Palanka sad poče da nazire avet razdeobe imanja. — Stari će se povampiriti kad oseti koji će salaš na leto da deli njegovu žetvu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— Ne bojte se, ljubezni čitatelji, sad mi baš pade jedan stari rukopis od vremena Muse Kesedžije. Istina, više od polak su ga moljci i miševi izgrizli, ali šta marimo mi zato, kad on

Evo, dakle, kako stari rukopis našu povest počinje: U jednom selu bila je neka devojka, imenom Roksa ili Roksanda, tako lepa i umiljata da se

malo, i — — ljubezni moji čitatelji, meni je žao što vam ne mogu povest dovršiti, jer je baš ovde morao kakav pacov stari rukopis tako strašno izgristi da se ni pod koji način pročitati ne može.

svakom na volju ostavljam nek tolkuje sebi kako oće, ili kako ume, ili kako dostiže (to nije svejedno), a ja idem dalje stari rukopis prevrtati, koji pridodaje da se naš mladi putnik s Roksandom venčao (opet malo izgriženo), da se prekrasno

za oproštenje što ne mogu slabog pamtenja radi titulu točno da predstavim), no budući da su ove ponajviše kopije stari, nikakovo vpečatlenije na njega ne učine.

Uzmite, dakle, i vi stari kalup ako mislite da nam se dopadnete, inače badava je sva vaša šegačina i dosetljivost.« Ispovedam da me je ova

vam ne treba spominjati; čuli ste jučer razgovor naši gospodara kako je neki filozof disertaciju u šest časti izdao, da stari Rimljani nisu stakla imali, niti su mogli imati, i baš kad je knjiga iz pečatnje izišla.

Istina, naš stari rukopis kaže beseda dolazi od besa, budući da se često i bes s besedom druži, i muža do besa dovodi, koji je pređe pri

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Vele, kada čovek ostari, da se u njemu ponova javljaju nekadašnji detinji osećaji i, što više stari, sve se više vraća u dečji mentalitet. Ja to donekle primećujem na sebi, bar u pogledu osećaja.

ćilimi i jastuci iz kuće, daske iz šupe, brašno iz kujne, vuna iz jastuka za brkove i brade, pa onda suknje, stari kaputi, kurjuci od kose i svi drugi predmeti koje mali odmetnici poberu i donesu iz svojih kuća.

I zatim je, na zadovoljstvo predsedavajućeg, sve u tome tonu išlo. Ja sam na ispitu jednostavno izmešao Stari i Novi zavet tako vešto kao što bi dobar kockar izmešao dva pakla karata.

I da je to jedan ili dvojica, ali ceo stari vek pun je tako strahovitih imena da je čoveku lakše proći kroz neprohodne američke džungle no kroz stari vek.

ali ceo stari vek pun je tako strahovitih imena da je čoveku lakše proći kroz neprohodne američke džungle no kroz stari vek. Sećate se svi možda onoga nesretnoga Artakserksesa, na kome su tolike generacije lomile jezik?

Istorija se, kao što je poznato, deli na stari, srednji i novi vek. Ispred staroga veka, kao neki predgovor istoriji, postoji predistorijsko vreme, a na kraju

Kad čovek, ovako udaljen od obaveze da zna lekciju, posmatra istoriju, ona mu ovako otprilike izgleda: Stari vek: zidanje piramida, duge i krasnorečive besede, filosofiranje, obožavanje mnogih bogova i mnogih žena.

U starome ih je i srednjem veku manje bilo, te nije, hvala bogu, sve ni zapisano, što čini da je stari i srednji vek dosta prijatna lektira.

To je ta konjugacija zbog koje su verovatno i izumrli stari narodi koji su se morali služiti latinskim jezikom. Kao što ima naroda koji su izumrli od kuge ili od čume, tako je

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Svega šest. Dve pokvarene. — Auh!... Gospoda mu milog! — Čekajte! — upade komandir. — Jesi li ti siguran, stari? — Dece mi... — Dobro. Vodnici neka su kod svojih vodova. Niko od vojnika da se nije makao s mesta.

Ja ću sa ordonansom poći da se uverim. Pođite i vi sa mnom! — obrati se meni. Tek tada kao da se otreznih. — Stari, hajde napred! Komandir sjaha s konja, a i mi ostali...

A podsvesno tinja i radoznalost, da ih vidim najzad. Ama, ti nas nešto daleko vodiš? Nemoj, stari, da se igraš glavom — šapuće komandir. — Eno onde! — z astade starac. — Tamo je crkvena porta. Eno je i vatra.

Dakle, Nemci su. Jedini je izlaz da udarimo jednim bočnim putem. — Onda se priseti: — Je li, stari, kakav je to put? — Dobar... za kola... — Svejedno. Nemamo vremena. Jašite!

— Dobar... za kola... — Svejedno. Nemamo vremena. Jašite! Bez larme, govora, niko da ne pali cigaretu. Ti, stari, idi napred! Polazi! Kretosmo lagano kao pri pogrebu. Krckali su topovi.

A još uvek smo išli baš njima u susret. Put mi se mnogo odužio i ne mogadoh da izdržim više: — Nemoj da pogrešiš, stari. — E, moje dete! — odgovori starac, kao da je hteo reći: Poznajem ja svaku stazu i bogazu. On skrete sa strane puta.

Starac kao senka odmiče preda mnom. Zapitah ga kud vodi ovaj put. — Za Stari Adžibegovac, ako uspete da se izvučete. Negde desno svitnu nešto. Ne znam da li je blizu, ili daleko...

Unutra je tinjao žižak I oni zatražiše da im se otvori. Da se malo odmore, a i da ponesu, ako što nađu. Stari vodeničar, verovatno gluv, kao i mnogi koji se tim poslom bave, nije čuo njihovu lupu, te vojnici razvališe vrata,

A nešto malo docnije saznali smo za poreklo ove legende. Ukrućeni i naduveni stari generali davali su zadatke mlađim oficirima. I uvek one poznate priče: severna i južna vojska.

znam valjda da se u rov ne ide sa konjima. — I Kralj zaustavi svoga konja da bi sjahao. Prišao je i stari kraljev lekar. — Veličanstvo, nemojte se izlagati... — Zar i ti?... E, moj doktore...

“ E, eto im, neka prate sad četu... Iz zemunice iziđe stari lekar, i obrati se meni: — Je li, tobdžija, gađaju li ovu osmatračnicu?

Preda mnom je stajala sa strane puta grupa ljudi oko jednoga čoveka, obučenog u stari šinjel bez one „šlinge“ pozadi. Paćeničko lice njegovo okruživali su crna brada i brkovi.

Petrović, Rastko - PESME

Tad kralj sam stari, Obučen u jegere i ležući na krevet, Udiše nozdrvama strasno sve korpice cveća Kojima je zasađen tapet; Za politiku

Gde sam to sada? Verujte da je onda tek ono: kad me dosada savršenstvu vodi; onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodu.

Nimalo strpljenja da prkosiš mukama, Pljuni! Savladaće te pesnicama svet. Stari mornar strmoglavljuje se u more Čep majke, s glavom naniže kao u život, Otčepljena boca krvavo vino toči u

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Reši se mali suncokret da nađe leka svojoj muci. Obrati se travama za savet. Trave su stari prijatelji. Ali trave nisu znale tajnu okretanja za suncem: nisu mu mogle pomoći! Tada mališan upita potok šta da radi.

Pa i nema! CRVENI MAKOVI Žena je počinjala već da stari, ali je tuga što nema dece nije napuštala. Mlâde se nebo i zemlja svakog proleća, plode ribe u vodi i ptice u vazduhu,

Pričini se Starcu da to i nije Strašilo, već stari prijatelj Sofronije koji mu ide u susret. Najduži i najmršaviji je bio Sofronije u devet sela unaokolo. Kuda je otišao?

Kuda je otišao? Odakle stiže? Strese se Starac, podiže ruku: — Ipak si se vratio? — reče. — Šta sam mogao, stari? Dozvao si me svojim mislima. Rodio bostan ove godine, vidim, a i žito već rudi. Davno nisam video takvo!

« Kad, odjednom, Sofronije viknu: — Ne kradi, Stari, ne kradi! — Ko bi vrbovo lišće krao? — okrete se Starac i vide Strašilo kako stoji na samoj ivici reke držeći

visoko u vazduhu poče silaziti, dođe do starca koji je hteo i ispred tuđih vrata da počisti, i reče: — Hajdemo, stari! Starac se trže, uze metlicu i krete ka gradu. Gomila radoznalaca pratila ga je na odstojanju, bez reči.

— Drži se još malo, stari! — šaputao je starac. — Ima još šarana i štuka, još somova brkatih i masnih.. A onda je došao dan kad starac štuke i

»Šta ove o bunaru trućaju!« mladić je gnevno podiže i krete, srećan što mu je potok vratio njegov stari lik. Duboko u sebi činilo mu se da vidi kako u tami neke pećine, na dnu jezera, na obali mora — blista izgubljeni ključ.

— Gle, svici! — uzviknu budna sasa u livadi. — Gle, duše pravednika! — prekrsti se stari ribar. — Gle, dukati! — pljesnu dlanovima tvrdica, a zvezde se spustiše još niže da zemlju izbliza pogledaju.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

A to sve nadvišuje stari krov saborne crkve na kome se blista zlatan krst. Zidovi sobe su u »dolapima«, uzidanim ormanima, za čuvanje

Zar je ovoj kakav život? (Nabija fes. Teško, gorko.) Eh, Stambolke Redžepovice, mori, žalna pesmo moja! Stari Redžep na put, a ja kude njuma. Ciganka me vodi. Ciganka na kapidžik ostade da čuva i pazi, a ja kude njuma, gore u odaju.

Ne li me izdadoše, potkazaše? Dremka me uhvatila na njojno zrelo, belo, grlo, a stari Redžep iz dolap, kude se bija sakrija — s’s jatagan na mene poleteja.

Ovamo ti! Ovamo, veštice, ovamo koske stare da ti rastresem. Utrči Marko. MARKO (uplašeno): Gazda, hadžija stari! STOJAN (đipi uplašeno): Otac! Šta ću mu ja? (Polazi kapiji, da je zatvori.

Aferim! (Ustremi se Magdi): A ti? Tako li se stari gazda poštuje? MAGDA (ponizno): Oh, gazdo! TOMA Tako li se moj hleb jede?...

Tako li se stari gazda poštuje? MAGDA (ponizno): Oh, gazdo! TOMA Tako li se moj hleb jede?... Nego kao veliš: »stari gazda star je, umreće, a mi mladoga da čuvamo«. A, to li? MAGDA Oh, gazdo, zar ja? Ja! Magda tvoja...

Ne ljuti se toliko! TOMA (besno): Kako? Da se ne ljutim? Šta sam ja? MAGDA Gazda! Gazda! Stari, mili, slatki gazda! (Ljubi ga u ruku.) Nemoj, gazdo! (Pokazuje na jelo, piće.) Sedni!

A i nana. Ona se sada ne ljuti na tebe nego na oca. A on tamo, pričaju, čuda čini po Sobini. Otac kao da nije stari otac! STOJAN A ko mu svira? STANA (ustežući se): Pa još ona... STOJAN (gnevno): Idi! STANA Bato! STOJAN Idi!

KATA (odlazeći): Oh, Ciganka je, sinko, ona! Utrči Marko. MARKO (zadihano, dižući posteljne stvari): Hadžija, stari!... Brzo! Juh! (Skuplja postelju i odlazi. Za njim odlazi i Stojan.) Ulazi Hadži Toma, zagrljen sa Koštanom, i sa ostalim.

(Odlazi.) SALČE (kriči vijući se): Ne, gazdo! Šta učini? Kuku, aman, gazdo! GRKLjAN (rasplakano): Stari smo, gazdo! Za hleb ćemo bez nje da pomremo i izginemo!... ČETVRTI ČIN Ciganska mahala. Sniske ograđene kućice.

Šantić, Aleksa - PESME

36 NAŠ STARI DOME 37 GOSPOĐICI 38 JESEN 39 BADNjA VEČE 40 VODENICA 41 NA PO PUTA 43 JEDNA SUZA 44 POZNI ČASOVI 46 EJ KONjICU 48 MOJA

54 BOKA 56 MI ZNAMO SUDBU... 57 MOJA OTADžBINA 58 Muzi 59 *** 60 O BORE STARI... 61 OTADžBINO, GDJE SI? 63 MOJI OČEVI 65 POVRATAK 66 BALADA 67 SELjANKA 68 MOJI PUTEVI 73 SOCIJALNE PESME 74 O KLASJE

Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, i gluhi časi neosjetno teku. Napolju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim.

On vazda voli govor i sijelo — Otvorite mu!'' ... I mi svi, kô vjetar, Trči i vratâ prijevor izvuci. I stari susjed, visok kao brijeg, Tresući s ruha napanuli snijeg, Javio bi se s fenjerom u ruci.

Sva novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto. Sučući brke, stari susjed vješto Počô bi priču iz dalekog doba.

I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti i sobu mi zâri... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči i od sreće plačem... 1910 — 1911. MOJ OTAC Još kô da ga gledam.

Šumore breze, dršće list do lista, Mrmori potok ispod vrba stari'; Odbleskom mekim dijamanta čista Modru mu trsku zlatan crvić zari.

1913. IZ BOLNIČKE ĆELIJE Kako si lepa, Sestro Pavina! Ponoć je, je li? Svrh vrata bije Časovnik stari. Napolju vije Vetar, i sipa U okna naša Pahulje bele. Zaklopi zbornik Pa sedni bliže uz odar moj.

Kiseljak, 11. jula 1903. NAŠ STARI DOME Naš stari dome, kako si oronô! Kapije tvoje niko ne otvara, Po njima mirno crv dube i šara — Grize, kô čežnja

Kiseljak, 11. jula 1903. NAŠ STARI DOME Naš stari dome, kako si oronô! Kapije tvoje niko ne otvara, Po njima mirno crv dube i šara — Grize, kô čežnja jedno srce bono.

Ovdje mi negda bješe raj... A sada? Na moje srce grobna zemlja pada, I ja se rušim kô ti, dome stari... 1906. GOSPOĐICI Nekada sam i vas na kolenu cupkô I donosio vam slatke šećerleme, I ljubio dugo vaše plavo

1908. O BORE STARI... O bore stari, mučeniče sinji, Gromom su tvoje prsi raskrhane I nova rana sve te više kinji. Opaljen gledaš u

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

UDAJA SESTRE LjUBOVIĆA 738 72 BAJO PIVLjANIN I BEG LjUBOVIĆ 744 73 KOSTREŠ HARAMBAŠA 753 74 STARI VUJADIN 760 75 MALI RADOJICA 763 76 JANKO OD KONjICA I ALI-BEG 771 77 VUK ANĐELIĆ I BAN ZADRANIN 780 78 PREDRAG

U Mahabharati stari Bhišma upućuje ovakve reči Durjodhanu: „Spavaj mirno, Gandharin sine, sutra ću biti veliku bitku, o kojoj će pričati

Junak je dužan da pomene boga, a bog obavezan da pomogne junaku. Ako se bog okrene protiv junaka, onda je on stari krvnik. U bitku se uvode mrtvi sveci sa zadatkom da raznim čudima uništavaju neprijatelja.

Neprijatelja se nisu plašili. Ako bi mu pali šaka, ćutke su podnosili najsvirepije muke, kao Mali Radojica n stari Vujadin. Za neprijatelja nisu imali milosti.

Najizrazitiji hajdučki likovi su: Starina Novak, Grujica Novaković, Kostreš harambaša, stari Vujadin, Mali Radojica, ljuba hajduk-Vukosava.

Nežna srca prema jagnjetu koje je ostalo bez majke, on je bio bezdušan prema nasilnicima. Stari Vujadin i Mali Radojica imaju ulogu pobednika na mukama, ali svaki na svoj način.

je — kaže ova pesma — mlad, nema ni šesnaest godina, još nije ni video megdan, a protivnik mu je na glasu megdandžija. Stari, onemoćali otac ispraća ga sa strepnjom i tugom, sa blagoslovom koji predstavlja jedno od najuzbudljivijih mesta u celoj

— i u pesmama Stojan je veoma veliki junak, — kako ga sami Turci nazivaju — ljuta pod kamenom guja, stari megdandžija, koji je „dodijao caru i ćesaru, u Latinskoj kralju latinskome“.

zove u borbu za odbranu ljudskog dostojanstva, zove u „planine i krševe ljute“ i u „pećine, kuće zazidane, što su njini stari zazidali od velika straha i zuluma“.

U Homera imaju stalne epitete veoma mnoga ljudska n geografska imena, a kod nas samo nekoliko takvih imena: Jug Bogdan (stari), Relja (krilatica), Alil (gojeni), Dunav (tihi), Kosovo (ravno), Biograd (stojni).

Niko — ni stari grčki, niti ikoji drugi epski pesnik — nije opevao toliko tužnih događaja koliko on. Kod Homera ima samo nekoliko

I svi su prikazani tako da izgledaju kao izvajani. Sa kakvom je samo veštinom i preciznošću naslikan stari Đurađ u pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika!

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

To je ponekad činio samo djed, a dobri striko, ako bi se kadgod i naljutio, tukao je prutom stari gunj u kome nije bilo dječaka, i karao ga: — Evo ti, nevaljalče, sad si dobio što te spada!

Popravio je čak i stari školski globus, samo je na njemu zemljinu kuglu malo i suviše nakrivio, pa je ličila na pijanca, koji se upravo sprema

— Možda će nam poljar o tome nešto znati da kaže — reče knez. — Ej, ženo, je li tu negdje stari Lijan? Na poluotvorenim vratima pomoli se starčevo špijunsko lice. — Tu sam, kneže viteže.

Krenuo je, dakle, stari Lijan da uhodi dječake u samom Gaju. Postaviće zasjedu na zgodnu mjestu i odatle osmatrati. Ni ptica mu neće promaći.

— Imaš pravo — poučno reče knez. — Još stari narodi služili su se ljestvama pri opsadi gradova. — A moj se brani kamenjem — reče jedna strina.

— A moj se brani kamenjem — reče jedna strina. — Moram zato ponijeti kakav stari lavor da zaštitim glavu. — I štitove su stari ratnici sa sobom nosili —dodade knez.

— Moram zato ponijeti kakav stari lavor da zaštitim glavu. — I štitove su stari ratnici sa sobom nosili —dodade knez. —A ja ću se naoružati bocom dobre rakije — javi se poljar Lijan.

Dječaci se složno strpaše na tu neobičnu municiju i po napadačima pljusnu čitava kiša od krompira. Zveknu od pogotka stari lavor kojim se štitila ona domišljata strina, a odnekle iz blizine začu se dreka poljara Lijana: — Vojsko, povlači se!

U ruševinama Žujine kućice nastanio se stari zec. Zamislite, šta bi se samo desilo da za tu nečuvenu drskost čuje Nikoličina kuja! Vijala bi ga kroz pet sela.

Dječaci se u prvi mah zbuniše i zastadoše, a onda Jovanče lukavo zaškilji i odvrati: — Idemo da vidimo naš stari logor. A otkud ti ovdje? — Šta je to vas briga — smrsi momčina i rogušeći se dodade.

— Još malo pa smo u velikoj sobi, striče Lijane. XII Snekakvom prestrašenom žurbom stari avnoni „dvokrilci“ testerisali su plavetnilo toplog ljetnjeg krajiškog neba.

je bio istinski ožalošćen, tako žalostan kako ga dječaci dotad nikad vidjeli nisu, nit su vjerovali da se jedan stari poljar, okorjeli nepismenko, može zbog jedne škole toliko rastužiti.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

ČOVEČIJE PRIRODE 412 CAREV KAPIDžIJA 413 RASPRA 415 UČITELjIMA 416 O NEDOSTIŽNOSTI SAZNANjA 418 SVETLOST KOJA NE STARI 419 O ZVEZDANOM PORETKU 420 STVARANjE SVETA 421 TANCI ILI FILOSOFIJA?

Na hrptu našemu zid zidaju grešnici i na glavi krušac se s kopitami potkovatim vrše. Kakvi mladi, takvi i stari. Dvojim gospodarom jedan sluga s poslovanjem svojim ne može na volju ugoditi. Ne rad duše, nego rad guše.

Nečist ko brka, njemu pod nosom ponapre smrdi. Drugom zlokobljenje, onom i zavrat pada. Svakad je bolji stari vojak negoli novi i vino staro svrh mušta (neka ponapre bujna pamet i krv prevri i lepo se utaloži, da na meri stoji,

Pažeći pamet svoju da ne poludi terajući nikim nestignuto i domišljeno. SVETLOST KOJA NE STARI Kakono sunčana i mesečnja i zvezdana jasnost i svetloća od njihova sazdanja nisu se promenili od ono dobi, nit su

nit su ostarili, ni ogrubili, a eto, sami znamo i vidimo da svašto živo što je god sastaljeno od mesa i krvi, to sve stari i grubi i sve prohodi i nestaje ga s ovoga sveta i ka zrelo žito u svako se dobi požinje i zbira se.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

“ Svaki ju je znao i pevušio, i ženjeni i neženjeni, i mladi čapkuni i stari dilberi pevuše je. Čak i prozaični ćir-Moša Abenšaam pevušio bi je kad bi što dobro prodao, ili kad bi, sarafeći, koga

Pred kućom su još i dva stara granata i lisnata šamduda, nekoliko dunja i dva dafinova drveta, koja je jako pazio stari čorbadži-Zamfir.

Tada ga obuzima slatka seta, i stari Zamfir tada tiho žali za mladošću svojom pod cvetnim dafinovim drvetom, koje je i onda tako isto mirilo.

Bio je stari ašik. U mnogim pesmama je spevan s mnogim, sad već čestitim i primernim matronama, staricama. Mlađi svet i ne peva

I sam stari penzionisani predsednik suda, koga su mlađi činovnici među sobom zvali „mačor“, i on bi se svaki put okrenuo za Zonom,

još onako u letu, u skoku, skrstiti noge i odmah se i posaditi prekrštenih nogu, kao Turčin, i sve je to, što bi naši stari pisci rekli, svršio u jednom okatrenuću.

Pred kućom puno šimšira, a među šimširovim drvećem jedan veliki stari šimšir, koji čak i hlada daje. Niko ne pamti da je ikad manji i tanji bio; i sam ded Mančin pričao je da se još detetom

Uostalom, i bez toga ne bi se dugo čekalo na to, jer tamo, na Istoku, ranije se i sazreva a ranije i stari. Čim devojče počne da grize donju usnu i terzija joj počne da meri i šije fustane — ona je za udaju; a dečak, čim počne

— Batisa ni se sve, snajke-Jevdo! Sve ni batisaše: i varoš, i čaršiju, i selo, i crkvu, i kuću, i stari adet, i stari čes’, i staro živuvanje — sve ni, bre brate, batisaše jabandžije!...

— Batisa ni se sve, snajke-Jevdo! Sve ni batisaše: i varoš, i čaršiju, i selo, i crkvu, i kuću, i stari adet, i stari čes’, i staro živuvanje — sve ni, bre brate, batisaše jabandžije!... Ovoj kako će da mu bidne, koj će da znaje!...

“ E, zašto nećeš? — „Ne mogu“, reče. — Zašto ne možeš? — „Ne mogu, reče; trupam, reče, sas one puste potkovice ,kako stari mezuldžijski, reče, konj!“ E, kud se naučilo teja reči da zbori?!

Iz daljeg razgovora doznao je Mane od Vaske da je po čorbadži-Zamfirovoj kući pravi lom zbog igranja Zoninog, za koje stari Zamfir zna, a još više zbog Zonine naklonosti prema Manu, o čemu Zamfir i ne sluti, jer svi kriju to od njega.