Jakšić, Đura - PROZA
A kad su ga povalili na macke, stegao je srce da se ne bi pred starijim zlikovcima osramotio... I, zaista, jedan od starih zločinaca nije mogao a da mu tom prilikom ne uzvikne: „Sinovče, od tebe će čovek biti!...
Obradović, Dositej - BASNE
Ovakovi slavni primeri daju meni povod iz različnih starih i novih jezika najlepše basne izabrati, i na našem serpskom jeziku na svet izdati.
Sveta je reč naših starih: „Spomeni se hleba i soli!” Premudro Greci sovjetuju „Mίσει ως ϕιλήσων: Mrzi kao da ćeš opet ljubiti.
Kad su Atinejci počeli od dobrodjetelji svojih starih odustavati i lenosti predavati se, onda je to bilo kad Timon, videći takove besposlene, kaže im daje naumio u svojej
Ono što mu je car i narod dao nek se dan i noć stara kako će zaslužiti, i neka zaboravi one turske običaje svojih starih koji su sve dostojinstvo episkopstva u tom držali da sveštenst|vo deru i biju.
” Naravoučenije Neka se niko ne hvali s blagorodstvom svojih starih koji nije nasledio one iste dobrodjetelji i preimuštestva črez koja su njegovi pretki blagorodstvo zaslužili.
Našto su onim poslednjim, ištećenim i poraboštenim Atinejcem i Makedonjanom prva njihovih starih viteštva i dobrodjetelji razve na veću sramotu i uničiženije služile?
Ne samo od starih vremena, nego i u današnjoj učenoj Evropi, mnogi se nahode velike nauke i česnoga života kotori samo zato što se počnu
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upita onaj što je pogađao u kaiš. — Bog zna ko je!... — poče onaj što je izgubio na popu. — Ja sam slušao od starih ljudi, kad intereždžiji ode duša na onaj svet, rastope srebra pa ga zaliju; a telo mu nikad ne može istrunuti u zemlji;
— Kako je ove godine letina? — pita kapetan jednoga od njih. — Ta svakojako, gospodine! Nema onih starih godina. — Nema, ja — nestalo je onog berićeta.
A onako se, bolan, lepo živeli!... Učitelj Grujica, nije, da rekneš, od onih starih, što još ne mogu da ovarišu u ovim novim bukvarima i čitankama, nego čovek od mlađeg sveta; uči ti on đake sve po
— Sve je tako, ama nema ni smisla ni vajde dokazivati tako što kapetanu Paji. Kapetan Paja bio je od onih starih kapetana, kojih danas retko ima, i koji su u svoje vreme izučili samo dva-tri razreda osnovne škole, pa posle dugom
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kućani, kad ih videše, zanemiše od čuda. I oni se uzjazbiše kad videše Stanka, koji je plačući ljubio ruke starih roditelja. Stanko se osvrte, skoči, uze pušku, koju uza zid beše prislonio, i stade gotov da puca na njih. — Stoj!
Jeste li došli mene da hvatate? — Nismo! — reče pop ozbiljno. — Nismo došli tebe radi nego radi ovih starih grobova... Popine reči razbudiše Aleksu. One padoše na njegovu dušu kao blaga dažda na suvu zemlju...
Stanko neprestano pogledaše na kapiju. Očekivao je nekoliko svojih starih drugova sa Parašnice da pomognu oko posla i peciva. — Nema ih još? — pita Aleksa. — Čini mi se, idu...
Jelica je lebdela oko njih. Mila, srdačna, ona bi vazda razgonila setu starih roditelja i oni je blagosiljahu... Ali je Aleksa osećao kako ga nestaje...
Dučić, Jovan - PESME
Još bakreno nebo raspaljeno sija, Sva reka krvava od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija Iza crne šume starih četinara.
SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova; noć svetla i plava. Kô nemirna savest što prvi put spava, Tako spava more u nemom blistanju.
I sva ova ljubav koju srce snije Što se čini tako i mlada, i nova — Sve je osvetnički fantom starih snova: Kobni eho reči izrečenih prije.
Magarac lagano čupka travu, oko starih znamenja i plemićkih grbova. Tako ceo dan. Najzad sunce uđe među planine i prosu na reku svoj poslednji krvav zrak.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I ja ti kažem, — mamin glas poče emfatično da zvoni — i ja ti kažem da se on nikad neće dati zlu! On je od starih ljudi! On je junak i veruje u Boga! Idi, ako ćeš!... Ali u njenim očima stajala je drukčija presuda.
Najposlije mrdnu obrvama: — Znaš, snaho, sve je tako! Ama ja sam slušao od starih ljudi da ne valja deci kvariti taka posla. U nas je, hvala bogu, velika kuća. Ne verujem te nas neće biti osamdeset duša.
Đeda sve navijajući se uđe u svoju sobu. Otvori kovčeg i izvadi jedan đerdan od nekakih starih orlaša. Turi đerdan i jedan ubruščić u nedra i dođe ponovo bunaru. Svi se behu umili, a svima je Anoka polivala.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
) Opet će me zadržati od posla k’o i odonomadne, — veli gđa Soka, pred kojom stojaše jedna gomila starih plesnivih rukavica, koje je sekla i spremala da pokriva flaše od paradajza koji je baš toga dana kuvala i za zimu
— veli pop Spira. — Ja sve mislim — veli domaćin — da su krivi naši episkopi. Nema više onih starih popova, a starih popova nema jer nema više ni onih starih vladika.
— veli pop Spira. — Ja sve mislim — veli domaćin — da su krivi naši episkopi. Nema više onih starih popova, a starih popova nema jer nema više ni onih starih vladika.
Nema više onih starih popova, a starih popova nema jer nema više ni onih starih vladika. Pamtim ja, bože, u moje detinjstvo šta se pripovedalo i govorilo o mitropolitu Nenadoviću, pa o Stratimiroviću!
Bolje kaž’te ukratko: ništa nije ko u starije doba; niti ima više starih episkopa, ni starih paroha, ni starih parohijana, ni starih učitelja...
Bolje kaž’te ukratko: ništa nije ko u starije doba; niti ima više starih episkopa, ni starih paroha, ni starih parohijana, ni starih učitelja... — A, baš ste mi iz usta izvadili, počitajemi — prihvati domaćin.
Bolje kaž’te ukratko: ništa nije ko u starije doba; niti ima više starih episkopa, ni starih paroha, ni starih parohijana, ni starih učitelja... — A, baš ste mi iz usta izvadili, počitajemi — prihvati domaćin.
ukratko: ništa nije ko u starije doba; niti ima više starih episkopa, ni starih paroha, ni starih parohijana, ni starih učitelja... — A, baš ste mi iz usta izvadili, počitajemi — prihvati domaćin.
ne može otresti k’o ni onaj Dositejev Abu Kazem Tamburi, bagdadski trgovac, što nije mogao da se kurtališe svojih starih papuča.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
a iza nje bila je ledina za nove grobove i reka po kojoj, gdegde, bilo je mladih, visokih topola a ostalo bilo puno starih, krivih vrba.
A sav u bradi, kosi; sa golim rukama iz odrpane košulje i golim kolenima iz starih čakšira koje se jedva drže na njemu. I, tako kradući se, zazirući od svakoga, ide i jedva čeka da nađe i zavuče se,
XVI MARKO Kažu da je usled nađenih nekih u zemlji starih para pomerio pameću. Bio krupan, koščat. A mračan. Nikad ne govorio, niti se čuo kad išao.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
zagledala sramnu ranu koja je krvavila, i sve one stvari oko njega i uspomene na njih, i neispavane i zasuzile oči starih, i naročita užurbanost i vrednoća njegove zbunjene žene, koja se svaki čas koketno i nekako značajno smešila na nega čim
Afrika
Poseta šefu: Fransis Bef! Njegov dom je ogromna urođenička koliba koja me je podsetila mnogo na slike starih rimskih letnjikovaca. Svuda oko kuće, pokrivene ogromnim slamnim krovom, verande ispred prostorija ograđenih asurama.
Sela su sačinjavala savršeno tip starih egipatskih staništa, isto kao što i ludi Bobo imaju do poslednjega detalja verni izgled klasičnih Egipćana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dvorište, u krugu, između starih, topovskih, đuladi, od kamena, bilo je izlizano od čizama zatvorenika, koji su hodali tu da opruže noge.
ostade samo njegov prtljag, pun hleba i jestiva, sa kojim je bilo povezano i jedno ćebe, i nekoliko opranih obojaka, par starih čizama, i trikorn, koji je bio oprljen na vatri, i kao metlom probušen, na temenu.
Sa njima će poći samo žene i deca, kaže, i nekoliko starih slugu, koje ne misle da ostavljaju. Računa da će sa njima poći jedno dvesta duša. A čitava bi sela pošla, da mogu!
Lazaret je, kad mu se prilazilo, bio slika nekog, ludog, konglomerata, starih, kamenitih, zgrada. U njemu je sada bilo zatvoreno trideset i sedam ljudi, Črnogoraca, sa dvadeset žena i decom.
U blizini, pred ulazom u lazaret, crneo se most, sastavljen od starih pontona, a kraj mosta, neka stražara, već osvetljena.
Tvorevinu svojih ruku. A Pavle je pričao da je kod njih odsedeo samo malo. Žalio je, kaže, to dvoje starih ljudi, iako mu nisu bili ni rod, ni pomozbog.
To je bio svečan trenutak za Grozdina. On je pokazao avliju i štale, preostale iz dobrih, starih vremena, i staju, sa kolima, među kojima su bile i jedne, crne, paradne, kočije.
Nikad se nije pretvorio u pravi, neprolazni, oganj ljubosti, prema sapatnicima, nego je bio kolebljiv, kao što se granje, starih, vrba, lako ljulja, na vetru. On je jahao, pognute glave, nekoliko sati, za tim svojim sunarodnicima, a posle se vratio.
Sa Trifunom su jahala dva husara. Ispod starih hrastova, iznad jarka, iz sedla, Pavle tad viknu, ni sam nije znao zašto, ime Trifuna.
U štapskvarteru se ulazilo, između dva donžona, koji su bili novi, a ne iz starih vremena, a čiji su, šiljati, plavi, krovovi, kapali od snega, na Suncu.
Teodosije - ŽITIJA
Tako peći, radi vaših duša i dušu svoju omrznuh, sećajući se starih svetih, koji su u bolu srca za svoje saplemenike Bogu govorili: „Ako cpacavajući spaseš narod ovaj, ako li ne, onda i
niko neće ugledati Gospoda, koju ako primivši sačuvate spašćete se, jer zbog vašeg spasenja pribrojaćemo se i mi redu starih svetih.
Jer ni ovaj nije bio huđi od starih i velikih svetih, a pokazao se da je mnogim dobrodeteljima neke i prevazišao. Zato se ne kolebajmo dvoumnim mislima u
naročito želeći da vidi ove potrudi se, misleći da će od njih više čuti i videti, kao od drevnih, jer govore da je u starih sve bolje od novih.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
velike šume i pojedina drveta ili grupe drveta koja se dižu na brežuljcima, sa humki i među ruševinama, naročito grupe starih hrastova; žmarci podilaze i strepi se od starina i ruševina, od starih gradova, kula i crkava.
sa humki i među ruševinama, naročito grupe starih hrastova; žmarci podilaze i strepi se od starina i ruševina, od starih gradova, kula i crkava.
O svim tim prirodnim i istorijskim predmetima ima dinarski čovek pored starih, tajanstvenih, kadšto mračnih priča, još češće jasne priče iz narodne ili iz oblasne prošlosti.
U najvećim okršajima šumadijski seljaci se sećaju svojih starih junaka koji im služe za primer. I pesma kaže: „pomislite na stare junake.“ Nacionalna svest i nacionalna zadaća.
godine); najzad sa Bukumirima, koji su zauzimali sadašnju oblast plemena Bratonožića. Ima još po koji ostatak od ovih starih plemena u današnjim raškim i crnogorskim plemenima.
erskoj oblasti, naročito u Starome Vlahu i u sjeničkom kraju, još i danas dosta rasturenih porodica koje nose imena starih plemena (Bukumiri, Mataruge, Lužani i Varage).
U svakom plemenu ima po nekoliko starih srodnih rodova koji čine plemensko jezgro. Oko ovog jezgra su se grupisali novi doseljenici sasvim drukčijeg porekla,
Oko ovog jezgra su se grupisali novi doseljenici sasvim drukčijeg porekla, obrazujući bratstva, i ostaci starih plemena. Dakle, više su aglomeracijom nego srodstvom stvorena ova plemena.
Govore osobito lepim i živopisnim srpskim jezikom, u kome ima puno figura i karakterističnih starih reči ali oni upotrebljavaju i dosta posrbljenih turskih reči.
u Poljicima (u karsnom predelu Mosora), ali tu ima i jedna grupa vrlo starih doseljenika iz Bosne. Vredno je istaći da se je deo starog stanovništva Boke Kotorske iselio u predeo severno od
Usled smenjivanja raznih vladavina, usled starina i starih uspomena kod mnogih Bokelja je razvijena ljubav i interesovanje za starine i istorijski smisao, težnja za istorijskim
Drugi čine grupu šjorova, sinjora, starih vlastelinskih ili trgovačkih rodova, koji žive takođe vrlo skromnim životom. Jedan ribar lovi za sebe i za svoga šjora
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
A taj Neko sigurno misli: — Znam i ja da mi se smrklo, jer se u džaku ništa ne vidi. Pored kola promiče red starih vrba. Kola, znači, putuju kraj neke rijeke. — Sad ćeš ti meni u vodu, svinjo jedna! — gunđa čiča i opet se okreće.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Pa zašto ne? Jedan pravi zbirku poštanskih maraka, drugi zbirku staroga novca, lula, starih satova, jelenskih rogova; što ne bih i ja imala svoju pasiju?
ĐAKOVIĆ: Sve se može osporiti i potvrditi, zavisi od moći logike. I u čemu je uostalom filozofija starih grčkih filozofa Pitagore, Isokrata i Eshila?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
istog tona tri gracije (Aglaja — sjaj, Eufrosina — veselost, Talija — obilje) — boginje čari, lepote i ljupkosti kod starih Grka i Rimljana Ćef (arap. ćeif) — dobro raspoloženje, radost, veselje ćurdija (tur.) — kratak krzneni kaput Ulan (polj.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Aranđel Isakovič podiže se, u kolima, i vide red starih bagremova koji behu povezani isprepletanim šibljem, tako da tuda, kolima, nije bilo moguće proći.
u selu što se spuštalo na vodu, u sredini sa drvenim zvonikom, pod čijim su krovom bile izvešane ikone, donete iz starih domova Vukoviča i Isakoviča.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
u nekim drugim oblastima života, ovde, kada je u pitanju sudbina tek rođenog deteta, drže se „za svaki slučaj“ starih dobrih verovanja koja, ako možda i ne mogu da pomognu, ne mogu ni da odmognu.
S., Život i običaji naroda srpskoga, Prosveta—Nolit, Beograd 1987, s. 206. ²⁷ Gezeman, G., Čojstvo i junaštvo starih Crnogoraca, Cetinje 1968, s. 156. ²⁸ Bogdanović, L., „Srpsko narodno blago“, Karadžić, 8—9, Aleksinac 1900; Đapović, L.
, „Nekolike opšte pojave u staroj srpskoj religiji“, u: isto, s. 259. ¹³ Gezeman, G., Čojstvo i junaššvo starih Crnogoraca, Cetinje 1968. ¹⁴ Miljanov, M., Primjeri čojstva i junaštva, Rad, Beograd 1976; Pavićević, M. M.
91—94. ³² Karadžić, V. S., Crna Gora i Crnogorci, Nolit, Beograd 1987, s. 343. ³³ Gezeman, G., Čojstvo i junaštvo starih Crnogoraca, Cetinje 1968, s. 134. ³⁴ Marković, S., isto, s. 57; Grbić, S. M., isto, s. 303; Tanović, S.
, Narodni život i običaji u Skopskoj Crnoj Gori, SEZ, VII, Beograd 1907, s 362. ³ Gezeman, G., Čojstvo i junaštvo starih Crnogoraca, Cetinje, 1968, s. 134. ⁴ Vukosavljević, S., Pisma sa sela, Savremena škola, Beograd 1962, s. 142.
Gezeman, G., „Jednom mrtvom pesniku“, Zbornik u slavu Filipa Višnjića, Beograd 1936. Gezeman, G., Čojstvo i junaštvo starih Crnogoraca, Cetinje 1968. Gete, J. V., „Srpske pesme (1825)“, u: S.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nosio sam ga godinama, sve dok od njega ne napravih ličnost. Njegov levi rukav mirisao je na gar starih železnica. Njegov desni rukav mirisao je na povratak iz vojske, džip »vilis« i tovatnu mast za konzerviranje motora.
zatim čistača cipela pred bivšom Hipotekarnom bankom, koji je nekada tako neponovljivo umeo da izmami sjaj iz mojih starih cipela i povrati, bar nakratko, osećanje elegantnog siromaštva; gradskog ludaka videh i njegov večiti, neprekinuti
Ostali ga istog časa zaboravljaju, zaobilaze i jure dalje, pred sveznajućim prepotopskim očima kornjača u rukama starih veštica.
Pešači sa Novog Beograda čak do Karaburme. Obilazi skladišta starih stvari. Pretražuje. razgleda... Čeprka po tom džinovskom činovničkom đubrištu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
u parisku Bibliothèque Nationale, manje zbog ozbiljnih istraživanja, a više da bih prelistavao retka izdanja i komplete starih časopisa.
Mnogo je starih, svudaprisutnih istina koje bi, ponekad, vredelo ponovo izreći; samo govoreći s decom, i o deci, savremeni pesnik je u
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
CAR 331 BOŽIDAR KNEŽEVIĆ 332 V DANAŠNjA KNjIŽEVNOST 334 KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE 335 DOLAZAK MLADIH NA MESTO STARIH 336 INDIVIDUALISTIČKI KARAKTER DANAŠNjE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI 337 NACIONALNI OPTIMIZAM 338 DUHOVNI I KULTURNI NAPREDAK
i moralnih prvosveštenika, koji su sa narodom delili svako dobro i zlo, ali bilo ih je, i to više, koji su se držali starih balkanskih kaluđerskih navika, smatrali svoj položaj kao izvor zarade, primali mito, grabili novac.
Izvesno, srpski preseljenici u Ugarskoj izostajali su iza starih naroda koje su tamo zatekli, ali su ulazili u modernu kulturu i postali najkulturniji deo srpskoga naroda, nosilac
Kada je pisao svoja dela bio je »v starosti glubocej«. Prešavši u Ugarsku on je doneo veliki broj rukopisa i starih štampanih knjiga, srbulja.
može da se vidi nekoliko stvari: i početak uticaja ruske teologije na srpske pisce, i podizanje obrazovanja naših starih kaluđera, i jačina tradicije srpskoslovenske književnosti.
U isto doba dobije pismo pećkoga patrijarha Arsenija III, u kojem se priznaje za potomka starih vladara srpskih 1689. krene u Srbiju da diže ustanak, sa velikim titulama: carskog poverenika, naslednog despota
u Hopovo, sav se bacio u pobožne knjige, »progutao i proždrao«, kako sam veli, sva žitija, i počeo čitati debele knjige starih hrišćanskih asketa i novijeg ruskog bogoslovlja, ruske crkvene dogmatičare, polemičare i besednike Javorskog, Polockog,
Obradović se tu otresao od starih predrasuda i zabluda, ali ne potpuno. Sa crkvom još nije raskidao i nosio je uvek crkveno odelo.
On počinje voditi borbu protiv dogmatizma, fanatizma, »starih plesnivih i zarđatih običaja« u crkvi, protivu velikih zloupotreba crkvenih ljudi, a naročito kaluđera, i svojim perom
Vićentije Rakić, pobožan hrišćanski pesnik i versifikator starih hrišćanskih romantičnih legendi, stoji u punoj suprotnosti sa nehrišćanskim racionalističkim dobom u kojem je živeo i
On sam sastavlja slova dь (d + ь), lj (l + ь) i nj (n + ь); ć je uzeo iz starih srpskih knjiga; slovima f i h, za koja je mislio da se u narodu ne izgovaraju, služiće se tek docnije (slovo h,
To nije bio samo jedan od onih starih »ljubitelja čtenija«, kakvih je kod Srba dosta bilo u prvoj polovini XIX veka, no je i sam radio na književnosti, i pored
Milićević, Vuk - Bespuće
On se sjećaše pričanja starih ljudi da ta crkvica bijaše sazidana na ruševinama jednog, od Turaka spaljenog i sa zemljom sravnjenog manastira, čiji se
Sremac, Stevan - PROZA
Vaše meso, moje koske!« Time je hteo reći da, iako je čovek koji prati i razbira za novosti, ipak je poštovalac starih blagih običaja, klečanja, packe, apse, virgaza, da je ta šibljika »u raju uzabrata«.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Četu, pravu četu, jakako, moj rođo, samo da mi je odakle namaknuti jednu kitu starih ličkih noćnika i delija. Osokoljen, Sava prijateljski protrlja svoj čekinjast obraz o svečevo lice i smekšano procepa: —
vrapčjih srca i mi osjetili da još može da se diše i korača, najprije ostadosmo raspeti između svjetlucava razbojišta starih sprava i alatki i toplog ptičjeg grgutanja negdje pod mlakim krovom od siva „eternita“. — Golubovi!
Ko se to više prepao: mi od golubova ili pernati gugutani od nas, trista i više godina starih istraživača, hajduka, kopača blaga i šta ti sve nismo bili. Lov nam nije pošao za rukom.
tavan potopljen u sjenke i tišinu, ali s prvim jesenjim kišama, evo nas, istraživača, da ponovimo pređene puteve naših starih. Tako smo, iz jeseni u jesen, uz kuckanje kiše po eternitu, lagano rasli i prodirali naprijed.
Ima tu članova partijskih komiteta, omladinskih i AFŽ-ovskih rukovodilaca, odbornika, starih uglednih ljudi, rodoljuba, članova njihovih porodica, političara antifašista, aktivista koji se prebacuju na druge
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
detinjstva i mladosti; san stare, pocrnele i čađu svu ispunjene kuće sa velikom baštom ograđene tarabama i pune cveća, starih šimširova, ispucanih stabala od krušaka i kajsija, S gustim, gustim džbunovima i grmljem; san potoka što pored kuće teče
Beše bogatih starih ikona, srebrno kandilo; slike Božjeg Suda, Jerusalima, Peći, Ravanice, u zlatnim okvirima i to počađale, plesnive, sa
Prljava, nikad neoprana košulja virila je samo krajevima iz hrpe starih mintana, te su joj se videle čak i smežurane, bakarne boje, dojke...
Red je da ga ja ispratim, ali ona ne dâ, jer zna da bih, čim bih izišao na kapiju i video ulicu — onaj niz velikih starih portâ, ispucane zidove, na nekim mestima srozane i polomljene crepove, pa još drugove kako se vuku po ulici tamo-amo,
A seljaci jauču, viju se i krvlju iz rana šaraju kaldrmu. Naviše, iznad ugnutih, starih krovova i bašta, diže se veliko, žuto zdanje, okružno načelstvo, u čijem dvorištu po kaldrmi, obrasloj travom, i ispod
Kostić, Laza - PESME
Položiću joj telo na čudna nosila, od pokidanih žica i starih gusala. Za nosili' će ići rodbina njena sva: Lepota, mati njena, i Vera, sestrica.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
tom shvatanju tražili arheološku dubinu i nastojali da izdvojimo kamene temeljce, valjalo bi nam poći od engleske zbirke starih pesama Tome Persija (izdane 1765), preko Makfersonovih mistifikacija škotskih balada, putopisa iz Dalmacije
pa udri njima po korenu; odmah će se otvoriti gvozdena vrata od velikoga podruma, u onome podrumu ima toliko ljudi i starih i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i žena i devojaka da možeš naseliti čitavo carstvo; onde su i tvoja
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— kako to izvesti? Tu njemu padne na pamet fenomenalna ideja! Na tromeđi između Austrije, Italije i nas — Starih Slovena, održavala se svake godine tradicionalna biciklistička trka internacionalnog tipa: mislim, žute majice i ti
Jer, nije rezon da se nosi stari bluzon! Prošla je sezona za nošenje starih bluzona … Posle sam opet malo zaboravljala Mišelina.
moje mišljenje, mislim, vi ste prvi potegli tu temu, verovatno ste primetili da je život sam po sebi korigovao skulpture starih Grka. Kada ste uopšte videli makar i jednu jedinu Milosku Veneru sa rukama? — upitah, sumanuto se cerekajući.
A kao glavni adut protiv starih Šveđana im je u tome što Šveđani nikog ne zovu kući, ne može, kao, nijedan naš čovek, sve i da se ubije, da ufura u
se protiv svoje familije, škole, kuće, ulice i države, da biste ostatak godina stucali sećajući se sa čežnjom dobrih, starih vremena!
pred ogledalom, i vratimo se na poprište od dugmića, šnala za kosu i levih čarapa, kad maman iznenada naleti na svežanj starih koverti zavezan gumicom za viklere. U čemu je stvar?
Izbacuje knjige sa polica, zaviruje u slanik; podiže tepihe i pretresa džepove starih pantalona. Naravno — čabar! što je najsmešnije: dobro se seća da je negde sakrio sam od sebe dve cigare, ali u
Daju mi sve od sebe da i njih malčice pustim unutra. U poeziju, mislim! Što se tiče tih divnih, starih žurki, kakve-takve, one su bile u sţanju da vas izvade iz zime i gluvarenja.
A Zokijeva kuća je ona vrsta starih stanova sa dva ulaza, mislim, za goste i za poslugu, jer je pravljena u vreme kad su ljudi još mogli da pronađu kućne
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Neću da lovim, neću da spremam, milosti nemam!“ Pa ipak čiča krenu se kradom kraj vrba starih, poznatim putom, logoru ribljem, dubokom viru, tamo se smesti s dugačkim prutom. Udicu baci i viknu: „Hop!
! Oho-ho-ho-ho, puče mi trba!“ „Ta što se čudiš? — povika Toša, i već bi da ga lema — I ja sam stigȏ do starih vrba, a dalje — ničeg nema.“ — A ždral će: „Nisam iz neba pao?“ „Otkuda ideš, vrag bi te znao!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Dobro veče. Prestaju da rade jedan trenutak. Dižu glave sa veza. Jedan starac, između nekoliko sasvim starih žena, posmatra svoj povređeni palac na nozi. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Lepo vaše selo. — Da, lepo.
Ono što je iznenađivalo, beše levo od stola zidana peć za kuvanje; od rđavih starih cigalja, olepljena jedino oko ognjišta. Dimnjak je izlazio kroz gornje okno na prozoru.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Sivo sumorno nebo... Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
I naša će se golotinja u reči odenuti ko breza s proleća u lišće. EPITAF SLOVENSKOG PRAPESNIKA Zbog starih naših pesama u novoj me ovoj veri otpadnikom i vragom nazvaše.
Svakoga dana nešto se uvis ponese i spas nam pređe preko usana. BEKSTVA PO SRBIJI Gde su stada reči starih gde je loza orna zbor glagola pravda glasna i davorja pita on iz voza još je prošle noći iznad kamenoloma video
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onako osamljen, u crnoj dugoj mantiji, ličio je na nekog svetitelja sa starih ikona. Okrete se nama, pa širokim pokretom ruke učini krst i tada do nas dopre kao neki tajanstveni podzemni glas: —
Ovoga momenta otadžbina od vas to ne traži. Ali vas mole skrštene ruke vaših starih roditelja, vaše dece, da ovu tajnu naše baterije krijete, i da nikom ne govorite, do poslednjeg daha...
Uđosmo u kuću i ona mi pokaza lestvice, kako bih se popeo na tavan. Ispod dasaka i starih ćilimova pronađoh prilično bure, da ga jedva izvukoh i dokotrljah do otvora.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona još nije stekla onu neobičnu veštinu mnogih starih učitelja, da cele godine tuku decu dušmanski, a na ispitu deca vesela, smeše se na učitelja, gledaju ga slobodno...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Završio je pred puščanim cevima. Lunačarski je, jednom, pričao kako je teško iskoreniti poštovanje starih ikona. A Gorki je branio Mirskog, da nije kriv što je potomak knezova.
Na žalost, ja sam ubrzo napustio i želju da učim medicinu. To je bilo zato što je onda bio običaj starih studenata u Beču da novodošlog („brucoš“) odvedu u podrume gde mrtvace seciraju, i da mu u ruku tutnu ruku, ili nogu,
bio je doterao dotle, da je za poeziju smatrao i to kad kaže: da će i on dati život za otadžbinu, neozaren sjajem starih, feudalnih, vitezova, ali svestan onoga šta daje i zašto ga daje. Kao da plaća porez.
samo zato da bih naučio da budem tvrd i da gorko volim, ali sad su me čađave stanice, plač, i, osobito, pripovetke tih starih ljudi koji me jednako šalju u tuđinu, gde me čeka nešto novo i bolje, raznežili.
Oni su naslonjeni na zid, prokisli i mirni, gledali nekud, Sećate li se ribara, starih, izrađenih, pretrgnutih, kako stoje na obali, među konopljem, na svakom dalmatinskom ostrvu, i gledaju isto ovako,
I kao što na duši nosim rub starih bedema u kojima sam bio zatvaran, ili lake vrhove kampanila venetskih varošica, ili kamenih dalmatinskih sela, i stenja
Tamo idem. Svi ti ljudi, koji će poći sa mnom, ne znaju me. Oči njinih starih žena zure, kao da su slepe. Zvonce tramvaja zvoni kroz ovaj krš tako ludo. Poći ćemo kroz neku neizmernu pustoš.
Pustio sam ih da redom gledaju kroz moj dogled, i učio ih krišom, da puše. Ona su me vodila i pokazivala mi ruševine starih kuća na obali, gde se iskrcala Marija Stjuart, pre četiri stotine godina, kad beše nevesta.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
U njegovoj kancelariji se osećaše miris izmirne i tamjana kao god u kakvom hramu, a na stolu njegovom vazda pobožnih, starih i već požutelih knjiga.
prostaci u vrlo malom broju, a neobično mi beše prijatno što je meni bog dao fino srce i plemenitu, vitešku krv naših starih.
Svaki koji u sebi oseća i trunku viteške krvi naših starih, grabiće se da što pre mirno i s ponosom podnese muke i bol, jer je to bol sveti, to je žrtva koju otadžbina i opšte
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kako s kaldrmom, tako je išlo i u svemu ostalom. Kod nas se u svemu živelo po porecima, koji su nam ostali od naših starih. Kako je bilo pre stotinu godina, tako je i sada, — sve pod jednu meru i na jedan način.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A sem toga govora još je nešto zadržala od starih svojih navika što je bunilo pomalo i selo a i gazda-Đorđa. Volela je da se mlati sa kučićima povazdan.
Mehana lepo dekorisana šimširom i šarenom hartijom; lelulaju se lanci, načinjeni od šarene hartije i starih novina, pa se od lampe na sredini pružaju u sve ćoškove mehane.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Njihove su posete vrlo retke, Sa njima se viđamo o praznicima. Kad dođu, deca mogu da se sklone Iza kuće, u hlad starih trešanja. Kad dođu, donesu kilogram i po bombone I dva kilograma ljubopitljivog smeškanja.
Kukurek drhti. Al od svega Mi razumemo jedino nadu. MART To sunce zvrnda iznad krovova U danu punom starih poslova. Jedna je pčela na šljunak sela, I poskočila, kao vrela.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Jedan od njegovih starih momaka, na koga smo pomenutom prilikom bili naišli i koji je tu, na pustome ostrvu ostao stalno nastanjen i obavljao
Raznovrsnim gnjuračkim aparatima, kakvi su izmišljeni i sa više ili manje uspeha upotrebljavani još od starih vremena, te su dubine povećavane i dostignuto je do koje stotine metara.
koje po dubinama gone svoje žrtve i gutaju ih, borbe gnjuraca sa ajkulama i drugim morskim nemanima, konture i skelete starih jedrenjaka potopljenih burama i dr.
Rakić, Milan - PESME
Kad se spusti veče, i vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone, U čas kad zavlada mir kraj mene širom, I šuma zaćuti, i
Ležim u tami kao klada, Ne vidim ništa, ne znam ništa... II Pokatkad moja mis̓o plane Kao nekada starih dana, Setim se moje večne rane, Negdašnjih težnja i megdana.
I prezirem tugu, zaboravljam bolju, Jer u meni teče krv, predaka moji̓. Mučenika starih i junaka koji Umirahu ćutke na strašnome kolju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
vune, ali stari, i pored najnovijeg, najopranijeg čaršava, kojim su opšiveni, nije moglo a da se ne oseća onaj vonj starih, toliko puta krpljenih, prešivanih a nikada nerastresivanih spavaćih haljina.
Jedino, odozgo sa gornjeg sprata, kroz napukle tavanice, što dolazi suvota od starih dasaka, šindra i ukrasa drvenih po rafovima, sobama i doksatu.
Još više je zbunjivala svirka ispred kuće a najviše navala sve ta: komšiluka, dece, i starih žena, što počeše, kao na svakoj proševini, da pune kuću čestitajući: — Srećno, srećno, tetka-Stano!
je prepokrivan sad, sigurno od onog novca dobivenog za nju, padoše joj u oči nove ćeramide, koje su jasno odudarale od starih, crnih, mahovinom već obraslih, crveneći se, kao da su od mesa, kao — a to nije mogla da pojmi otkud joj dođe i zašto
Pandurović, Sima - PESME
Varljivi svet starih iluzija plavi Staru baštu nada što davno ne lista; Krupno sunce sija u prolećnoj slavi, U svetlosti što je, kao
gnušanjem, bolom u časima datim Za ljubav, ja sam smešan komplot kov’o U društvu strasti i gneva, da skratim Spomena starih vaskrsnuće novo, A sebi jadno ispaštanje ovo.
Osećam da je ovo groblje pusto Spomena mojih, da verno nad njima Još samo starih breza lišće gusto Šušti i tužna saučešća ima.
nas dah sreće nam stari, I to što je tužno i s nategom došlo Imaće opet nenadmašne čari; Osetićemo miris ljubičica Starih, i ljubav, i nadu proleća, Pa ma i mlada a uvela lica, — Mi, po milosti božjoj, deca ovoga stoleća.
I osećam dušom miris blage ambre I istočnu radost, i ljubav, i strasti Gospodara starih ponosne Alhambre Što ispiše pehar kratke zemne slasti. U meni se strasti svih vekova bore.
I tada se javi huk ogromnih mâsa, Silueta oštra bledog Robespjera, I buntovni protest tribunskoga glâsa, I pâd starih dogmi, prestola i vêra.
prvih snova, radosti i jâda, Kolevku detinjstva, mesta draga, sveta Gde i sada, možda, u samoći cveta Uspomena starih koji bledi cvet.
U ljubavi i sreći rânog doba Mislio sam na mržnju ovog sveta, U mladosti — na dane blizu groba, U radosti — na tugu starih lêta.
I slutim sudbinu jednog čudnog dana, Kada će, u buri što se svuda širi, Moje srce s bolom svojih starih râna I nemirom večnim — večno da se smiri.
Bilo je dobrih, starih dana, Kada je srce moje znalo, K’o jasikovo lišće s grana, Treptati svakad, mnogo, malo, Treptati uvek: u tišini,
Život prošlih stvari, prošlih ruža vek, Davnih snova radost, starih jada dah Vetrovi mi dragi nose kao lek S mirisima tela što postaju prah.
Prvo snage, volje, poleta, veselja, Zatim nade, vere, ljubavi, obmâna, I najzad drugova, starih prijatelja, Nestaje k’o magle zorom letnjeg dana.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
); pa i tragovi starih izbledelih i iščilelih paganskih verovanja (Lep kao vila, Prazna (kuća) kao vilina pećina, Crven kao vampir, Jak kao
Otuda i „postoji mišljenje da su neke zagonetke zaostatak obrednih pesama starih nehrišćanskih religija“.2 Degradovane na mesojeđsku zabavu, zagonetke su danas svedene na pogodno sredstvo u prvom
Bogme, tu se iskupiše svi rzusi, najbolji Vrancuzi (Pokazuje rukom prvo na jednoga cara): Romi-aga iz Starih Paraga, (na drugog): Ćoravi Nića iz RacMiletića, (na trećeg): Egavi Toša iz Divoša, (na četvrtog): I lepi Joca iz
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
pa udri njima po korenu; odmah će se otvoriti gvozdena vrata od velikoga podruma, u onome podrumu ima toliko ljudi i starih i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i žena i devojaka, da možeš naseliti čitavo carstvo; onde su i
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: Zaveži, kad ti kažem! i u zaklon! (Sklanjaju se iza drugih, starih, grobova. Oni koji su došli na pratnju stoje nad Anđelkovim grobom i gledaju uvis, u nebo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
na konačištu sreo Adama Bogosavljevića, seljaka što je čitao novine i knjige više od učitelja i lepše o njima govorio od starih kaluđera. Dva dana su ostali u razgovoru i postali prijatelji.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Na početku jedne od tih staza stoji tabla a iznad table je strelica koja upućuje na nekoliko vrlo starih, dvorišnih kućeraka.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
SUNCA Još bakreno nebo raspaljeno sija, i crveni reka od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija Iz crne šume starih četinara.
Noć pod crnim svodom Šumi psalme, paleć' sveće u visini... J. Dučić XCII 5 Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova. Noć svetla i plava... U tvome vrtu svaka ruža spava, Ladolež zasp'o na širokom panju.
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo. V. Ilić CI Sivo, sumorno nebo. Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže; A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna
Kad se spusti veče, i vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone; U čas kad zavlada mir kraj mene širom, I šuma zaćuti, i
Osetićemo miris ljubičica Starih, i ljubav, i nadu proleća, Pa ma i mlada, a uvela lica, Mi, po milosti Božjoj, deca ovoga stoleća. S.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pisac njegov, nazvan Ahmes saopštavao je u njemu da ga je sastavio po uzoru starih spisa, napisanih za vreme Amenemheta III, sagraditelja slavnog Labirinta.
Da se takva učenja, koja su odgovarala hrišćanskom verovanju, ne bi ničim pokolebala, zabra njeno je učenje starih, paganskih klasika.
no željni znanja, pođoše u školu kod tih starosedelaca, naučiše od njih što se naučiti dalo, pa se zatim dočepaše spisa starih grčkih filozofa, koje pronađoše u svojoj novoj postojbini, zaprašene, zaboravljene i odavna nedirnute“.
Među njima nalazilo se i naučnika koji donesoše sa sobom spise starih grčkih filozofa i koji rasprostirahu među nama znanje grčkog jezika. Oni nađoše kod Nikole V gostoljubivo utočište“.
Važio je za učena čoveka, ali se obruka kad preduze da prevede na latinski jezik najveće astronomsko delo starih Grka kako li se on zvaše?“ „Velika Sintaksa Klaudija Ptolemaja“. „Da, tako!
On se potrudi što je više mogao da pročita sve one knjige starih filozofa, da vidi je li koji od njih bio drugog mišljenja o kretanju nebeskih tela no što se to vekovima učilo po školama.
Jer da se Kopernik pri izgrađivanju svoga sistema služio spisima starih Grka i na njih se oslanjao, to on sam izrično priznaje.
U svima tim naukama prekoračen je u ono doba dobrano vidokrug starih Grka. U matematici raspolagalo se, brojevnim znacima, simboličkim oznakama za matematičke operacije i upotrebom slova
učesvovao u našoj diskusiji, uze reč: „Pri mojim geodetskim snimanjima u Pirinejima našao sam iz isturenih položaja starih glečerskih morena da su ti glečeri dopirali nekada mnogo dalje no sada.
Od Vaših starih poznanika zatećićete ovde Bertole-a, Laplasa i Delambra“. Spremam se da pođem, no tada mi još nešto pade u pamet: „A
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jer šta je patriotizam? Patriotizam je rodilo mnogoboštvo, ne? Patriotizam antički, patriotizam starih, to je druga stvar, to mogu da razumem. Onda je otadžbina bila religija. Onda Bog nije bio svuda i na svakom mestu.
Pojavila se ona kao prekonoć i ponikla, radosna i mlada, između starih oronulih zgrada tamnih boja, ostarele drvenarije. Moglo se primetiti da se okolo sve radovalo dok se ona podizala.
Bilo je tu, uistini, starih veterana, ali isto tako i golobradih vođa, u impozantnoj koloni, koja se svim silama trudila da svojim ponositim
Oboje starih behu budni. Ali dok se starica, okrenuta zidu, vešto pretvarala kao da istinski spava, dotle je on, uznemiren i nestrp
Bio je Šljivić jedan od onih naših starih službenika koji nikad, za radnoga kancelarijskog vremena, ne podižu glave, jer su preterano savesni, i prepisuju tako
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
). U naš psihički mehanizam ušulja se izvjesna negipkost zglobova, izvrsna nesigurnost u se, kao kod starih akrobata pred završni skok.
I o njenom ličnom mirisu, o onom specijalnom vonju starih učiteljica klavira po provinciji, za koji je Ivan tvrdio da bi ga zavezanih očiju prepoznao među hiljadu ljudskih vonjeva.
Imam slabost za taj žičani zvuk starih klavira, koji emociji oduzimlje bujnost osjećajnog ekscesa i svaki retorički pedal, podajući i najpatetičnijoj frazi
oni tanki moljci koji kao da su svojim spljoštenim tijelom naročito podešeni za tihi život pod staklom, u sastavcima starih okvira.
Čak su i na otkrivanje novih svijetova ljudi kretali pod stijegom otkopavanja starih! Originalnost se mučno probijala kroz naslijeđene sheme i okvire, kroz osveštane forme, svjesno nepoznata i netražena
Nije li bolja i traljava teza od suhog bananinog lišća, pa čak i streha od starih crkvenih krpa, nego lutanje po nevremenu?
Kako sam željno tražio tvoje ime na stranicama starih novina koje bi mi tvoje tetke poslale, kako bi mi srce poskočilo kad bih ugledao: Iwan Galébe.
A možda me se već dugo nije uopće sjetio! — Što je od ostalih? Viđaš li koga od starih? — Ponekad Matu. Sreski je veterinar, naiđe katkad ovamo. Imat ćeš prilike da ga vidiš. — A što je s Petrom?
) Preko drvenog mostića na potoku rustična crkvica usred vijenca starih topola. Lijep, pomalo dopisničast pejzaž. No to mi nikad nije smetalo.
Došao sam s pritajenom nadom da ću naći mnoštvo starih znanaca, mrtvih predmeta koji su za mene sačuvali svoj dobro poznati glas.
Ne branim ja građansko društvo. Daleko od toga! O, imam ja starih računa s njim! Ali stvari moramo uočavati tačno, mladi gospodine.
Sad sve prelazi preko starih ožiljaka milujući ih svojom glatkoćom i odnoseći im utaženja hladom svog dodira. * Htio bih se svesti čitav na jednu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
pa udri njima po korenu; odmah će se otvoriti gvozdena vrata od velikoga podruma, u onome podrumu ima toliko ljudi i starih i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih i žena i devojaka, da možeš naseliti čitavo carstvo; onde su i tvoja
Petković, Vladislav Dis - PESME
Mračan i vedar ja idem životom Do starih, crnih i svetlih obala, Gde diše pustoš i mir sa lepotom, Gde propast živi i gde nema zala. Gde nema zala.
I mi ćemo leći u kosovske snove, Između crkava i starih džamija, Narodnih pesama i slobode nove, Dvoglavih orlova i crnih šamija.
Jedna žeđ života, u mraku stradanja, I dušu, i srce, i spokojstvo upi; Moja žeđ lepote, smisao nadanja, Mesto starih zvezda mlada tela kupi, Tela mlada, nova; Umesto pokrova.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
nacrt za dvadeset četiri različita tipa standardnih mašina s kratkim jezgrom i standardnih konstrukcija za zamenu starih tipova mašina.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
danas, kada se setim svoga detinjstva u Idvoru, osećam da je glavni smisao duhovnog života na selu održavanje i negovanje starih tradicija.
Kao majčinom ljubimcu meni je bilo dozvoljeno da sednem pored svoje majke i slušam reči mudrosti i mašte iz usta starih ljudi, a ponekad i iz usta sredovečnih ili mladih, ako bi im to stariji dozvolili.
Ova hrabra četa, kako je pesma opeva, podseća na onu malu četu starih Grka u bici na Termopilima. Neki od staraca, prisutnih na ovim skupovima, bili su u Napoleonovim ratovima i dobro su
Pred kraj sedeljki Baba Batikin bi izdeklamovao neku od starih srpskih junačkih pesama od kojih je mnoge znao napamet. Za vreme recitovanja njegovo suho i naborano lice bi ozarila
Po pitanjima tačnog tumačenja starih učenja, moj otac je uvek bio spreman da prihvati majčino mišljenje te se tako nas dvojica izmirismo.
Školski raspust dečaka poklapao se sa odmorom dobrih, starih volova. I ja sam nekoliko leta proveo na ovom zanimljivom poslu.
vlasti popreko gledale na mene jer sam bio na strani naroda, a posebno na strani oca koji je protestvovao zbog gaženja starih prava i privilegija.
Bilharc mi je protumačio da But ima bolju dikciju te ga i ja bolje razumem. dikcija, ta velika veština potiče još od starih Grka. Snažan glas predstavlja grubu silu koja se primenjuje u Rusiji.
Kazao mi je da sada mora da se penje na vrhove Alpa da bi doživljavao ona uzbuđenja iz starih dana, kada je bio mojih godina, i kada je ista uzbuđenja doživljavao gledajući ih iz podnožja.
Kazao mi je da sada mora da se penje na vrhove Alpa da bi doživljavao ona uzbuđenja iz starih dana, kada je bio mojih godina, i kada je ista uzbuđenja doživljavao gledajući ih iz podnožja.
Stara zdanja Koledža ulivala su mi sada osećanja divljenja i poštovanja. U njima sam sada prepoznavao mnoge znake starih engleskih tradicija.
sam da ove boje i grbovi imaju neko značenje i pitao se, nisu li i oni, kao i stara univerzitetska zdanja, spomenici starih tradicija ovog proslavljenog sedišta znanja i učenosti. Odgovor je bio potvrdan.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Litija se naprijed kreće i ostavlja za sobom vonj voštanica i zadah starih tunika, a prati je oštri vonj morske oseke i suva žala.
Sunce je žeže — žedna je!... A kroz zasićeni vazduh, krcat mirisa tamjana, voštanica i starih tunika što za sobom ostavljaju u svetlosti dana zadah nečega davnoga, zastarela, još se čuje jaki pevački poklik: „Od
Pre osvitka morao se dići da služi svetu misu. Prolazio je kroz hladne hodnike upola osvetljene, pune slika fratara iz starih vremena. Njihove razrogačene oči pratile su ga neprekidno; drhtao je od studeni i straha.
Najposle izvali iz svoje putničke torbe svoj ručak. Posle opet luta pored starih, narezanih zidova i posrnulih kula. Prođe kroz neku golemu kapiju, pa se spet nađe u muslimanskom kvartu.
S te visine pogleda u dvorište. Mrtve leže u popodnevnome suncu preturene stvari starih ostataka iz raznih doba, svedoci rimskoga, bizantijskoga i turskoga gospodstva.
Ima samo dva načina života, mislio je... Onaj starih sultana, i onaj svetog Franje Asiškoga — treći način sitan je, bedan... I on je plakao.
—Spavaj! —Ne mogu, odgovara on, i odmah nastavlja: —A gore, kod nas, kod onih starih krstova, — bog zna ko ih je dizao! — po visovima, čovjeku nešto dođe, i u misli sjeća se boga...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i prirode usmene književnosti, vrednost narodne lirike, zajedno sa njenom izvornošću, neposredno zavisi od sačuvanih starih i najstarijih slojeva iskustva, ali ne treba zaboravljati da je ona isto tako velika ako se poznija iskustva tako
A sama proučavanja starih književnosti svakako se mogu uzeti kao komplementarna. Nama danas izgleda da u starim tekstovima ima malo književnosti:
Tako je i Rastko Petrović, prvi na srpskom jeziku, u književnoj rekonstrukciji i deformaciji dao gotovo ceo panteon starih slovenskih božanstava u romanu Burleska gospodina Peruna boga groma. U grupi staroslovenskih priča i u poeziji.
izašao ili se tamo upoznao s tajnama kovačevog zanata ili je možda zamišljen kao sam kovač, dakle čovek koji je kod starih Slovena, kao i kod nekih drugih ratarskih plemena, postajao „kulturni heroj, pomoćnik u božanskom činu stvaranja“41 .
I upravo u tom trenutku on nalazi pribežište u dubini istorijskog vremena, kod starih Slovena: O! mrzim, mrzim da mi otkrivaju istinu, da sviću dani i da gledaju u mene! [...
Ovde se i nehotice prisećamo onih poletnih i u poletu svome ipak suspregnutih iskaza iz starih i najstarijih naših tekstova; iz njih govori i strah i nada čovekova, ali u ličnome životnom drhatu koji su reči ponele
Tada sam se setio starih majstora za pisanje kratkih pregleda. Valja priznati da mi je u tome najviše pomogao Pavle Popović, koji ima čudesno
Drugi primer bila bi dela naših starih pisaca. Govorilo se da je preteško štampati ih dvojezično: na srpskohrvatskom i savremeno srpskom.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Dovoljno je,uoctalom, podsetiti da su u večitom sporenju „starih” i „novih” (pisaca starog i novog pravca) prvi prebacivali drugima za „neznanje”,„neveštinu” i „primitivizam”, a ovi
Čovek bi se ovde mogao prisetiti Stankovićevog pripovedača iz Starih dana, koga likovi zovu Mile; recimo u času kad sustopice prati Tomču i - kako je ranije već isticano - u njegovoj
je prepokrivan sad, sigurno od onog novca dobivenog za nju, padoše joj u oči nove ćeramide, koje su jasno odudarale od starih, crnih, mahovinom već obraslih, crveneći se kao da su od mesa, kao - a to nije mogla da pojmi otkud joj dođe i zašto -
zida u koje nas - kao što je to u prvom poglavlju pokazano - ne uvodi niko drugi nego jedan dečak: pripovedač Mile iz Starih dana. Onaj dečak koji nas je pre toga, u pratnji svojih roditelja, proveo kroz noćnu igru svetala i senki.
kao nijedan drugi Stankovićev lik, Sofka ima u sebi nešto od dečje ustreptalosti, od osetljivosti malog pripovedača iz Starih dana i Našeg Božića. Otuda i njeni - neočekivani i neočekivano jaki infantilni strahovi.
Kuće - kuće iz „starih dana”, iz „pustog turskog” vremena - oronule su, uza zemlju se pripile, ali su „tople”; dok su „nove”, iz „današnjeg”
Tako, na primer, materijalno propadanje efendi-Mitine kuće, naročito nakon oslobođenja od Turaka i gubljenja starih, po tipu feudalnih povlastica (u zemljišnim posedima, ali i u trgovini), ima znatnog udela u sudbini glavne junakinje.
Opraštao se od „starih dana , od „pustog turskog”, i od iščezlog vremena svojih dubokih dečjih doživljaja. Utoliko Nečista krv nije samo po
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Gotovo sve tako do železničke pruge i do starih sela pokraj nje. Gde-gde kitice odnegovanih zabrana, pa rudine i pro– planci, sa kojih se bele kuće posleratnih
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ali ipak zato, dok traje Balkana I na njemu spomen starih, teških rana Kô i spomen dȅla, bratskom krvlju svȅta, Muški započeta; I dok traje zvezde, ma i za oblakom, Što i
Tad’ se ne moglo dizati škola: Jedina škola — osećaj bola. Od kuda knjiga pod stȅgom mraka?... Učitelj — spomen starih junaka. I taj bi spomen slomila hala, Al’ nije dala struna gusala.
šta veliš, Ljubo, Jedno lepo veče Da nas, ’vako stare, Zajedno zateče; Da vidimo šta je I na dnu bokalu, Pa od starih jada Da zbijamo šalu; Na starome žaru Da se zagrejemo — (Ne vidi l’ nas niko I plakati smemo).
Ja ti pružam evo danas ovaj bokor želja Sve u ime tvojih starih, dobrih prijatelja. »Starmali« 1880. 2. Kad je napisao stotu „Šetnju“ Ma da nije vreme šali, ma da nam je žučkast
Petrović, Rastko - AFRIKA
Poseta šefu: Fransis Bef! Njegov dom je ogromna urođenička koliba koja me je podsetila mnogo na slike starih rimskih letnjikovaca. Svuda oko kuće, pokrivene ogromnim slamnim krovom, verande ispred prostorija ograđenih asurama.
Sela su sačinjavala savršeno tip starih egipatskih staništa, isto kao što i ludi Bobo imaju do poslednjega detalja verni izgled klasičnih Egipćana.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
DRUGA SCENA Iza starih grmova pomalja se Stanoje Glavaš i, oslonivši se na dugu pušku, gleda čas u Isaka, čas u momke. Mesto je isto.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
i ima nekoliko vreme ništa drugo nesu gledali već interesa i blagodenstva svog otačastva, a budući poslušni savetam starih i razumnih ljudeh, koji su se brinuli o svome dobru i spasenju, u ovih najzadnijih četirideset godina, u kojama su se
je knez govorio da on hoće u ovako teškim prilikama da govori neposredno s narodnim predstavnicima, po primeru svojih starih; spomenu nekoliko reči o »situaciji,« reče da je smatrao da je u interesu zemlje i prestola da ovu vladu otpusti; ali
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Čuj me lane, moje milo cveće, Jer mi drugi verovati neće. U daljini, maglovitoj tmini, Starih doba u mutnom oblaku, Davnih leta pepeljastom zraku — U davnini, tako mi se čini, Živeli smo i nas dvoje, Srce
Sestro moja, nežni cvete Starih uspomena, Nit’ je sreća, nit’ nesreća Što ti groba nema. Ja i tako k nebu gledim, Tu im tražim lika, Kad se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Redak je takav. U hiljadu jedan od tih starih vojnika ako je živ — veli naš drug pešak. — Ima čitavih pukova koji su se iz osnova obnavljali ljudima po tri, četiri
Reče mi da je sada dobro. Bio je bolestan od malarije. Na osmatračnici se smenjuje s potporučnikom Ćirićem. Od starih vojnika u bateriji je ostalo svega njih šestorica. — A zašto si pustio bradu? — Za priliku... Tako, kako je kad zgoda.
A mi gi pretekosmo i podelismo nas trojica pare sproćom sebe. — Koliko je još od starih ljudi ostalo u bateriji? — Kako da vi kažem... svega nas dvojica: ja i komandir. To je ono: „zlo ni u ratu ne gine“.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Gle Mehadije put! Kako bolni jatama speše, Bolesti leče s’ jedne, druge da žertva budu. Brda iz starih jošt jednako kulja celitelna voda, Ljude, ah, svaka godina druge vodi.
godine”. Teško je međutim oboriti zaključivanja poslednjih izučavanja dr Miroslava Pantića (v. njegovu studiju Štampar starih srpskih knjiga Dimitrije Teodosije, Prilozi za književnost XXVI, 1960, posebno str.
Pantić (Štampar starih srpskih knjiga Dimitrije Teodosije, Prilozi za književnost XXVI, 1960, 232). Pored Trenodije, ali u nerazdvojnoj vezi s
PAŠHALIJA NOVAJA (str. 54). Tekst je uzet iz knjige Srpska građanska lirika XVIII veka. Iz starih pesmarica. Za štampu priredili Tih. Ostojić i V. Ćorović. Beograd—Srem. Karlovci 1926, gde je pesma štampana pod br.
1836. koju mu je iz Beča poslao Zmaj, u to doba još strastan čitač starih nemačkih časopisa i antikvarsko cunjalo; Rajić je napisao i neki satirični spev, Vojvoda Šipoder, i štampao ga u
Transkripcija starijih i starih tekstova — a u ovoj Antologiji skoro svi tekstovi su takvi — zadavala mi je mnogo nedoumica već i pri spremanju prvoga
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Glad, golotu, pogibiju, bedu, Što nam često bez džebane bojne Na nevolji dolaze nevoljno — Sedom duždu iz očiju starih Izvio sam suzu sažaljenja. RADOŠ: Suzu sažaljenja? KNEZ ĐURĐE: Jeste, Radošu! I obeća poslat nam oružja.
(Vladika Vavila, a za njime nekoliko sve starih serdara.) KNEZ ĐURĐE: Oprosti, oče, Što slabom telu lomne starosti Krepeća sanka kradem časove.
Bojić, Milutin - PESME
Zato nama nisu okeani strani, Ni grobovi starih umrlih stoleća; Mirni smo na gozbi u svetskoj dvorani I kad nebrat pije miris našeg cveća.
I gordost koja božanstvom se meri Zasu me dahom starih, drevnih spisa, I, uz šum jela, kestena i tisa, Čuh jecaj srca što sablaz ispašta.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
On pripada tipu kneza mučenika, koji se javlja u ranim hrišćanskim državama feudalne Evrope, pri sukobima starih plemenskih i novih hrišćanskih shvatanja.
Umesto veličanstvenosti starih biografija ovde prevladava osećajnost, sapatnja umesto divljenja, nema likovanja, sve je tužno i uzdržano, tiha smirenost
svoja nadahnuća, etička načela i plemenitu osećajnost iz svedočanstva srednjevekovne epohe, sačuvanih u knjižnicama starih manastira.
Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji su predstavljajući survivale, urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive uporedo s
Ali on je dublje od ostalih osetio potrese koje je donosilo novo doba, otkrio individualne i moralne aspekte krize starih odnosa, prvi prikazao sudbinu intelektualca u našem društvu.
U Otkrovenju (1922) napušta sva obeležja starog stiha, a u romanu sa temom o životu starih slovenskih božanstava Burleska gospodina Peruna boga groma (1921) razbija jedinstvo radnje, vremena i prostora.
I u vreme najburnijih promena postojao je, potisnut ali neprekinut, razvoj starih književnih oblika u lirici i romanu. Tako je, bez većih inovacija, Branimir Ćosić (1903-1934) u svom najznačajnijem
Nešto sasvim novo, što dotad nije postojalo u srpskoj književnosti, naći ćemo najpre kod pesnika. Oštar kritičar starih shvatanja i tumač nove poezije je Zoran Mišić (1921-1976).
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ko zna? Istina da dobro ide. Bolje se drži i odgovara obavezama nego toliko njih već starih, u godinama trgovaca — ali, ipak, ko zna?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
juna 1932). Po selima, i pravoslavnim i muslimanskim između Nove Varoši i Priboja, ima očuvanih starih borova (a takođe i drugih drveta) koji su svetinja i ne smeju se seći. Pravoslavni tu drže sabore, a muslimani teferiče.
sličnu kletvu sa drugim jednim magičnim drvetom, »gloga mi« (Vuk, іbіdem, i Sofrić, 23). Kod starih Grka upor. kletvu ναί μά τήν κράμβην <= tako mi kupusa) koja je takođe ίερά ‹= sveta› (Athen.
BROĆ Färberröthe (rubіa tіnctorum). Broć. Reč je praslovenska. Broć je, na celom Istoku, još od vrlo starih vremena (upor. Henry F.
»Vreme« od 31. XII 1933). Upor. i sličan običaj kod starih Germanaca, sa ženskim lešom iz istočne Frizije, koji je bio vezan za kolac i pokriven trnjem (v.
Od g. plaše se i veštice, i zato mnogi stalno drže u kući g. kolac (ŽSS, 326. Upor. i slično verovanje kod starih Grka, Dіoѕcorіd. De mat. med., 1, 90 i Samter, o. s., 741; Frazer, GB3, 9, 1532). G.
L. gajevi i pojedini primerci morali su biti centar izvesnog kulta: oko starih crkava i džamija nalaze se i danas l., ili ih je, prema lokalnoj tradiciji, bilo pre manje ili više godina (Rad, 43,
To je jedan od veoma čestih slučajeva spajanja starih i novih verovanja. — Kao u ovoj našoj tragovi obožavanja bora sačuvani su i u ukrajinskoj narodnoj pesmi: »Oj, u šumi, u
r. i o prozorčić »ne zabatu starih slamom pokrivenih kuća« (da veštice ne bi preko tavana ušle), i otuda u starim pesmama »dvori šipkom ograđeni«
Čajkanović, u Kultu drveta i biljaka kod starih Srba, objašnjava ovu pojavu potpunije: »Prema starinskim shvatanjima i našeg naroda i drugih naroda, drveta i biljke mogu
na primer, u Gornjoj Pčinji hrastovi (SEZ, 68, 103), u kotlini između Bitolja i Prilepa neka drveta »kraj crkava, džamija, starih grobova« (ZNŽOJS, 43, 647), u Skopskoj crnoj gori hrast, brest i klen (GEI, 24, 129—136), u Visočkoj nahiji brekinja,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako mi reče bilježnikov pisar. Čudo, a ono dvoje starih, mislim, o tome i ne sanja! Gazda Jova se zamisli. Lice mu se uozbilji i sa uglova usana nestade traga namrštenom
— reče suho. — E, da ča ćemo ovdje?! Brzo će nam sve odnit', a brat piše da je posla' pineze. — A ono dvoje starih? — izmače se Ivu. — Ostaće... Ako nam bog providi, nećemo ih zapustit'. — Pa nikad već amo!
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. DUH PROŠLOSTI Sa starih ruina, kad ponoć caruje svudi, Diže se prošlosti duh. Ozaren buktinjom slave, On tajom žudi, il' kroz noć sumorno
1886. (SIVO, SUMORNO NEBO...) Sivo, sumorno nebo... Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhale vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna
“ I dalje nisam pročitati mogô, Jer slova behu istrvena mnogo. 8. Suri spomenik starih pokolenja Nad sniskom humkom ugažena groba Živo me seti strasti i mučenja, I misô vrati u minulo doba.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja već sada činim potrebne pripreme. Otvorene knjige pokrivaju sve stolove moje sobe, proučavam planove starih gradova, Vavilona, Atine i Aleksandrije, pravim pribeleške, jer hoću da Vam na našem putu pokažem samo ono što je
Potrebno je da se za taj put odenemo na način onog vremena. Prelistajmo ovu knjigu sa slikama starih nošnji, izaberimo ono što nam treba, a dobro nam stoji, pa prođimo kroz ova gvozdena vrata u zidu pored peći,
A treba da je veoma udoban, jer smo, oboje, u tom pogledu, veoma razmaženi. Zato proučavam brodogradnje starih Grka. Sa najlepšom lađom klasičnog doba starog veka, mi ćemo na put.
A šta je to genijalnost, to se može najočiglednije rastumačiti na načinu mišljenja starih Grka. Kad sam govorio o Eratostenu i Aristarhu, ne mogu da ne spomenem - videćete odmah zašto - još dva aleksandriska
Predeo je, brdovit ili lako zatalasan, ukrašen velikim plavim jezerima, izvanredno lep. Ovde ima starih istorijskih spomenika.
U njihovom bezbrojnom skupu ima ih mladih, starih i u srednjem dobu. Stelarna astronomija uspela je da ih klasifikuje i da ih poređa po njihovom uzrastu, a taj red daje
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
A kraj sobe oblačići To su jata đavolova. Pa se krve crne hale Oko zvezda – suha zlata, Oko starih mamljivica, Grešnih para i dukata!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedan đavolski šegrt, pričalo se, vezao taljigaškom konju okvir od starih naočari, i pretstavljao: gospa Nola. — Čekajte, da ja još ono moje dovršim.
Vrlo obrazovan, širokogrud, veseo, pomalo i darovit čovek. Pisao je pesme, zanosio se genijem starih Rimljana, istoriju i književnost starog Rima znao je sjajno, često je s pravim poletom propovedao, i onda mu je glas
Ponekad je malčice više pio. [„Od muke što nema više starih Rimljana”, govorio je izvinjavajući ga, prijatelj njegov gospodin Joksim.] Ali je zato vrlo malo jeo. Čuvao lepi svoj stas.
Branko je strasno voleo istoriju, naročito istoriju starih naroda, i naročito njihovu kulturnu istoriju, i lepo je pričao.
Bogati sin frau Rozin sve je to primao! Pravi tandler!... Sećaš se, Lazo, ti si mu, od čuda, jedared dao par starih rukavica... Pričaj. — Jeste, primio, smeši se, i kaže: „Raspikuće ste vi, i, izvinite, nemate fantazije!
Znaš li ti, moj Lazo, šta znači komad lepe fine kožice, ako je i stara? Očisti se, i bude nova. Moja mati će od tih starih rukavica načiniti lepu kesicu za novac...
Moja mati će od tih starih rukavica načiniti lepu kesicu za novac... Pre tako, sećam se, moja mati je uzela nekoliko starih i rasparenih rukavica, očistila i iseckala ih nekako na rezance, i napravila divan cvet za ženski šešir.
— Oho, Kaleniću! A grčka tragedija? — To je književnost, umetnost. Ali kod starih Jevreja ceo je narod igrao tragediju! I Jevreji su nastavili da je igraju.
Rastanak je sad počeo da boli dvojako: kao rastanak od nastavnika i starih zidova i navika, i kao rastanak od drugova i braće. Stale su se i nehotice ređati tužne pesme.
Ja, naravno, nisam nikakav primer iz književnosti, ali sam primer iz života. Kraj starih istorika i međ poveljama, osušio sam se, i osušio bih se da sam bio grana jorgovana.
Reče mu jedan učenik: — Pa vi ste, gospodine profesore, nama sa oduševljenjem govorili o spaljivanju kod starih Rimljana. — Jesam. I to je sad prilika da naučite da su oduševljenja, sirota naša oduševljenja, nepouzdane stvari.
” Bio je stari gospodin Avram nekada veliki trgovac i moreplovac, davnim poreklom iz Hercegovine. Jedan od onih starih bačkih naseljenika Hercegovaca koji su vodili trgovinu bez dućana i tezge, vozili robu sitnim karavanima i brodovima,
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Popović ROMAN BEZ ROMANA Sadržaj PREDGOVOR 3 ČASTICA PRVA 5 VSTUPLENIJE 6 ZAGONETKA 14 ČASTICA DRUGA 26 REČNIK STARIH, STRANIH I MANjE POZNATIH REČI 49 ROMAN BEZ ROMANA (ŠALjIVI ROMAN) Prečestnjejšem gospodinu STEFANU
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ovidije i drugi napisali nekoliko školskih zadataka, kojima se vekovima ubijaju u glavu mlade generacije, ovi ostaci starih Rimljana i Jelina, profesori, sasvim bi izumrli. Latinski i jelinski smatraju se danas kao mrtvi jezici.
Pa onda, te se mlade poete inspirišu takođe i sa korica starih knjiga, jer, tradicionalni je običaj u našim školama, čim svršiš jedan razred, ti prodaješ knjige onima koji u taj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici podigoše dete. Ono vrisnu, upravi ruke ka svojoj majci i viknu: — Mamice moja... Izmučena i preplanula lica starih ratnika se zgrčiše. Potpukovnik Petar zaplaka se... Gomila poče da se razilazi.
Oko deset mrtvih naših vojnika ležalo je pored puta. Poređali su leševe jedan pored drugog. Bilo je tu i starih i mladih lica, ali svi kao mumificirani, izduženih vratova i istaknutih kostiju.
Dok su se kazani pušili, vojnici su uređivali bivak. Od poderanih, starih šatorskih krila podigoše nekako šatore koji su ličili na čerge. Iz obližnjeg sela doneše slamu za prostirku.
i onda počinju priče o gozbama i zavetinama... Pritisnuti ličnom nevoljom, dugo se nisu sećali svojih kuća i starih običaja. Ovo im je sećanje sada drago. Ali govore samo o prijatnim doživljajima.
Petrović, Rastko - PESME
Pustili bismo jedra na okean tiskan plavo, O drhtali bismo drhtali zdravo U azuru umornih bezmerno starih svodova. Avaj ovako, topografski, neka ste samo zdravo Po sumornim prostorijama svojih bolova Gde, daljim predelima
Šantić, Aleksa - PESME
Iz vruće visoke raži Grličin glas je zvao, U vrhu čempresa starih Pošljednji plamen je sjao. Od sreće ja bijah umro, A ti, u ljepoti svoj, Nada mnom sama si stala, Kô divni spomenik
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
To se, svakako, dogodilo već u varvarstvu. U tome periodu epska poezija sudeći po tome kakva je bila kod Vavilonjana, starih Indijaca i, u prvom redu, kod starih Grka dostigla je veoma visok stepen razvitka.
U tome periodu epska poezija sudeći po tome kakva je bila kod Vavilonjana, starih Indijaca i, u prvom redu, kod starih Grka dostigla je veoma visok stepen razvitka.
stvaranje već završeno — glavnu ulogu imaju pevači rasprostranjivači, koji čuvaju nasleđe iz prošlosti, kao što su kod starih Grka činili rapsodi, kod Francuza žongleri, kod nas mnogi pevači iz poznijih vremena.
U Ilijadi i Odiseji starih Grka, koje su nastale već u VIII veku stare ere, ima više primera za ovo. No najizrazitiji je u ovome smislu odnos
U vezi s tim važno je i ono što je napomenuo Maretić: „Iz starih i vjerodostojnih izvora izlazi da je Vuk sa svojom vojskom bio na Kosovu i borio se s Turcima vjerno pomažući knezu
Nijedan od starih pisaca ne potvrđuje tvoračku ulogu vojne aristokratije, niti poriče tvoračku ulogu radnih masa. A to što su pesme bile
XIV i XV vek), ima veoma starih i, možda, tuđih, sa strane pozajmljenih elemenata. Jedan od tih elemenata je Markovo tamnovanje i izbavljanje iz tamnice,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
S druge strane, opet, krezube zidine i provaljene kapije starih tvrđava sjećali su putnika na izdajnike koji su krišom davali znake neprijatelju i odavali tajne branilaca.
Ni ptica mu neće promaći. Ušuljao se starina u šumu i krenuo naprijed plašljivo se obzirući. Pod gustim svodom starih bukava još uveliko je bilo mračno.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
skuplje stvari, kao: minđuše, zarfove, pafte, ukosnice, lančeve za sahate i muštikle i tabakere od srebra i srme; ima i starih grčkih, rimskih i srpskih novaca — bavi se numizmatikom, i stoga čak drži i arheološki list „Starinar“.
Pevaju drugarice: Je li ti žao starih stazica, starih stazica i drugarica? Zona se ljubi s njima, a one je gledaju, smeše se na nju očiju punih suza, a posle
Pevaju drugarice: Je li ti žao starih stazica, starih stazica i drugarica? Zona se ljubi s njima, a one je gledaju, smeše se na nju očiju punih suza, a posle je zagledaju i