Obradović, Dositej - BASNE
„Dosta već, — odgovori lisica i po koži se poznaješ da si od starine”. Naravoučenije Valja znati da je krokodil jedna strašna zver koja živi u vodi i na suvu.
U noći, petao po svojim običaju zapoje. Lisica čuje i prštrči tu; no videći ga na visini, kaže mu da je ona od starine imala veliko prijateljstvo s njegovim rodom, i da bi pada i s njim zagrliti se i pocelovati.
Neki kovaran i zlohitar iz komšiluka prijak nekako kroz plot na mesečini privreba našega starine ljubovna dela i potajene sastanke. Šta bi drugo podozreo nego ono što jest.
tu učini toliku prasku i posao dok pokvari ono prekrasno od starine zdanije, a načini ovo novo koje nam ni na što ne služi?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
itd. Advokat se gdešto jedva uzdržavao od smeha, a Pupavac se samo čudio. Putnik ruča i ode da istražuje starine po varoši.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Juče je, braćo, u našem selu učinjena krađa!... Nešto prostruja kroz one starine. Nasta žagor kao u košnici... Iz toga žagora jedva se razabra jedan glas: — A kome je učinjena krađa? — Evo!
I samo lice detinje se preobrazi: na njemu starine videše znake života, videše kako Gospod odgoni boleštinu od njega... Popa ućuta, pruži krst detetu, pa kad ga ono
Ali se niko ne mače. A on, i ne znajući šta čini, okrete se od njih. Oni ostaše. Niko reči ne reče. Pomrkoše starine i udubiše se u misli. Zaista, kuća Aleksića je bila najstarija u Crnoj Bari. A on dođe kući kao vetar.
I on kao htede okom prodreti kroz tu maglu, ali ona postajaše sve gušća i gušća... I zamota starine i zakloni ih od pogleda njegova.
— Nismo imali pravo. Mi ubismo čoveka ni kriva ni dužna. Hajdemo!... — Kad ti veliš... I digoše se starine Tek Stanko beše prekoračio prag očev, baš u onom trenutku kad se Aleksa sroza od radosti niza zid, bahnuše pop
— Tako ćemo nešto i raditi. Kmet Jova se diže kući da naredi Simi da selo sazove... I sutradan okupiše se starine kod sudnice. — Braćo! — viknu Jova sa doksata. — Ja sam vas pozvao da vam kažem: hvala na počasti!
I on raspoređivaše ozbiljno, sigurno, kao da je dnevi i noći o tome mislio. Starine se diviše rasporedu i pametnim zapovestima.
— Zbogom pošao! I Zeka ode... Veselje se nastavi. Pilo se, pevalo, pucalo i igralo. Noć se spuštala lagano. Starine, malo zagrejane, potražiše guslara. Povikaše sa sviju strana: — Zavrzan! Zavrzan!... I odoše da ga potraže.
Afrika
Rase koje žive u ovom kraju smatrane su s pravom za najlepše rase sveta; jedna od njih nosi još od starine ime Apolona. Tela su, i u svome sklopu i u svome pokretu, harmonična do savršenstva; ona su neobično snažna, a
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Naposletku intimna veza s prirodom izražava se u mnogim toplim običajima velike starine i dubine, u navikama, verovanjima i vračanjima, koja se vezuju za smenu godišnjih vremena, za nebeske i klimske pojave,
Kakvog su porekla Starovlasi? Neke porodice su tu od starine, ali je većina stanovništva došla iz negdašnjeg novopazarskog sandžaka, iz Crne Gore i Hercegovine.
Svi su prožeti mišlju oslobođenja srpske zemlje od tuđinskog jarma — svega „što je naše od starine bilo“, kako pesma kaže. Znaju joj granice, slavne gradove i mesta.
smenjivanja raznih vladavina, usled starina i starih uspomena kod mnogih Bokelja je razvijena ljubav i interesovanje za starine i istorijski smisao, težnja za istorijskim znanjima.
nametne bugarska egzarhija, njihovi su kaluđeri umeli održati potpunu slobodu prema novoj crkvi i sačuvati sve srpske starine kojih je bilo u manastiru. U mijačkoj istorijskoj svesti i predanjima nema ničega bugarskoga.
koji izbegavaju da kažu da su Srbi i da im je jezik srpski, nego vele da su hrišćani i da im je takav govor iz starine. Taj se proces izvršio i u većem delu Makedonije.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
174. ⁶ Stanojević M., isto, s. 51.; Lilek E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 1—4, Sarajevo 1894, s. 634. ⁷ Grđić Bjelokosić, L.
614. ¹¹ Grbić, S. M., isto, s. 98. ¹² Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM 4 Sarajevo 1894, s. 659.
318; Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 1—4, 1894, s. 654. ⁷ Karadžić, V. S., Srpski rječnik (1852), I, Prosveta, Beograd 1986,
13. ²⁴ Kordunaš, M., „Narodno vaspitanje iz Gornje Krajine“, Novi vaspitač, 7, 1894, s. 55; Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovone“, GZM, 1—4, Sarajevo 1895, s. 659.
17—18; Škarić, M., isto, s. 166. ¹⁴¹ Karadžić, V. S., isto, s. 166. ¹⁴² Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 1, 1894, s. 671. ¹⁴³ Karadžić, V. S., isto, s. 166; Đorđević, T. R., isto, s.
148. ¹⁰ Tešić, M., „Dete u narodnim verovanjima“, Razvitak, 12, Banja Luka 1937, s. 337. ¹¹ Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 4, Sarajevo 1984, s. 659. ¹² Dragić, M.
69; Đorović, D. Đ., „Narodne gatalice (Gruža)“, Kića, 2, Niš 1908, s. 2; Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 4, Sarajevo 1894, s. 645. ¹⁸ Filipović, M. S.
), G. L. Permяkov, AN SSSR, Moskva 1984. Leže, L., Slovenska mitologija, Grafos, Beograd 1984. Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 1—4, Sarajevo 1894. Lilek, E.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Automobili su mnogo skuplji. Sve dok se ne slupaju. Onda ne vrede ništa. Kroz stakla svojih kola vozači vide starine i razmišljaju da li da stanu i kupe kornjaču. Odlučuju ipak da se ne zaustavljaju, jer će ih preteći oni iza njih.
Matavulj, Simo - USKOK
Oni su mahom pravoslavni, a sjutra im je Božić, a običaj je od starine bio da se uoči toga praznika grad ranije otvara da bi se pazar ranije svršio.
toj planinskoj kotlini, u naseljenju prvobitnu, siromašnu, među čudnijem, suviše neobičnijem svijetom, njemu, plemiću od starine, rođenu u drevnom dvoru u pitomoj zemlji, gajenu za svjetski život, bude novi zavičaj i po svoj prilici grob!
mi prijeti, jer on dobro zna s kim ima posla, nego mu je žao da se omrznu dvije kuće, kao što su naše, koje su se od starine pazile!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Tu su ne samo svi glavni pisci grčke i latinske starine no i moderni, od Nemaca: Herder, Hegel, Kant, Mendelson, Klopštok, Gete, Viland, Šiler, Birger: od Francuza: Bosije,
Ima u Gorskom vijencu veoma mnogo »žive starine« crnogorske, narodnih predanja, verovanja, običaja, filozofije i izreka, tu je sav narodni život Crne Gore koji 1846.
Jakov Grim, ubeđen poštovalac starine i tradicija, uveren u tesnu vezu između prošlosti i sadašnjosti, koji se u svom proučavanju stare Germanije jako zanimao
Naročito su rado bila čitana dva spisa: Hajdučki život (1861—1863), i Starine od Starine Novaka ili tolkovanje narodnjeg pjevanja i pripovjedanja (1867).
Naročito su rado bila čitana dva spisa: Hajdučki život (1861—1863), i Starine od Starine Novaka ili tolkovanje narodnjeg pjevanja i pripovjedanja (1867).
U tim dosta mnogobrojnim pesmama klasične inspiracije ima nedovoljnog materijalnoga znanja klasične starine, ima grešaka u mitologiji, metrika je samo po izgledu klasična, i nije teško konstatovati i pesnikovo neznanje
Milićević, Vuk - Bespuće
Njega je tištala tjeskoba u ovoj polumračnoj i ukočenoj sobi. Osjećao se zadah starine, groblja; sve je podsjećalo da ovdje više nema života, već da je bio, pa umro; i to osjećanje života koji je iščeznuo i
Radičević, Branko - PESME
Oj sokole dalmatinče, Divna mora divni sinče! Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo!
Koliko smo sprama mesečine Tako, braćo, mi stajali puta, Sećali se prelepe starine, Proklinjali sad vremena ljuta, Pa se kleli noćom i tišinom, Kleli, braćo, Bogom i istinom, Udariti teškoj
Sunce sede, konji se smorili, Al' ka kuli veće i smašili, Ta ka kuli starine Novaka, Ta staroga srbinjskog junaka, Tu su bili veće drugi stigli, Pa na noge sadaka se digli: „Dobro došli!“...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ni za lijek, bakarno posuđe nigdje se više, kanda, i ne pravi, bar on vidio nije, a i ono nešto što ga je još od starine ostalo, bolje i da se ne govori o njemu. Našlo se tek da te podsjeti na to da se nekad živjelo, kućilo i kalajisalo.
Naučio sam kod koza u mojoj Vrepčevini. — Čovječe, muzej ti je zgrada u kojoj se čuvaju razne starine, razumiješ. — A to li je. Staretinarnica, tako kaži. Zalazio sam ja u staretinarnice po Zemunu, tražio za se odijelo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Sjeti se Mačak starine drage, pa juri naprijed sa više snage, vjetar ga pjenom pljuska. U ljutoj buri lađica-čigra na grivi vala pomamno
Podno bregova zaravan mala, tu Japra nije potočić više, strmoglav juri u badanj uski: evo ti mlina starine Triše. Luduje točak, vesela čigra, vrtoglav tanac rečica igra.
Pandurović, Sima - PESME
Sve na svetu, druže, ostavlja svoj trag Nevidljiv i nežan, rasut kao prah, A osetan ipak, tužan ili drag, K’o miris starine, kao cveća dah. Duše sviju stvari žive, dragi moj, Lutaju i žive... i ko im zna put!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zato se i misli da su zagonetke duboke starine. Njihova pojava u čovekovom životu vezana je za tajanstvena dešavanja i čudne pojave.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Prvo i prvo, ne samo u Zvrljevu, nego i po okolini, kad se što priča iz starine, obično se dodaje: „To je bilo u vrime fraMartina Brzokusa, ili fra-Bortula Zubaca, ili fra-Vice Krkote“ itd.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče! Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine, Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
On joj se, štoviše, opirao — ta sve je bilo protiv nje: religije, ustaljeni red svijeta, uvriježeno poštovanje starine. Onda je, da bi se stvarima pribavio ugled i cijena, trebalo mistificirati njihovu starinu, ne njihovu novotu.
Zar Prometheus desmotes? Zar Kain i Abel? Opći potop? Zar priča o Jakovu i Ezavu? Zar idilični „porodični romani” starine, Edipova trilogija, Orestija, nimalo bolji, od obiteljskih kronika naturalizma? Zar Šekspir, Milton, Dostojevski?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Svi se slažu da nam narodna lirika dolazi iz velike starine, i pri tome se rado pozivaju na Vukove reči da su neke lirske pesme, za razliku od epskih, možda stare i hiljadu godina.
I eto zašto sam se obradovao kad mi je Srđan Stanišić predložio da u „Grošu“ – što je lepo ime, s aromom starine – štampa vrlo kratak pregled srpske moderne književnosti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Krepak je njegov ne samo divlji čar, no i snaga koja još drži istrzane ostatke starine naše. Stočarska naselja s obe strane njegova šarena hrbata imaju svoje običaje, naročite nagone za održane.
Nastao je da sobom produži mutno pomešane zavete i Starine Novaka i raznih balkanskih kesedžija. Kačanik, Demir-Kapija i veliki putovi ka Serezu i Bitolju bejahu njegovo poprište.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zašt’ da ne reknemo? Peći su nam male, a gdegde i fine, Ne mož’ u njih badnjak, onaj od starine; A sobe su naše sad već patosane, Hvala milom Bogu i naprednom trudu, A gde jošte nisu tu treba da budu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Rase koje žive u ovom kraju smatrane su s pravom za najlepše rase sveta; jedna od njih nosi još od starine ime Apolona. Tela su, i u svome sklopu i u svome pokretu, harmonična do savršenstva; ona su neobično snažna, a
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Gligorije Trlajić JA SAM HTEO JUGOVIĆE... Ja sam hteo Jugoviće, hteo pjeti Janka, Slavu srpskih obnoviti s' starine junaka, Ali strune, kad se mašim do moje samvike, Vostrepeću o ljubovi, nježne zveknu like.
— Detinje starine ta lako je strele jedovne Štitom odbiti od svog srca junačka, Lako i munjevidnu izbeći mača brzinu: Čovek je skovao
Al’ što pleme u ljudstvu junačko, I darov’ma od starine slavno, Pokraj duha, pa i srca snage, S opsenljivim čin’ma, Da na javi, k’o kad smrtno spava, Sa očiju dremeža ne
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Trojanovića, SEZ, 17, 116 id. P. je inače omiljen cvet, i rado se gaji po baštama, izgleda još od velike starine (SEZ, 17, 119). Po vinogradima sadi se da bi čuvala vinograd od groma (prota St. D. <= Steva Dimitrijević>).
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Taj je rodoslov, zbog svoje starine i potpunosti interesantan i za istoriju života Srba u habsburškoj monarhiji, zato sam načinio i njegov tačan prepis da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Vuk Karadžić tako nešto i pretpostavlja. „Ja mislim“ kaže on „da su Srblji i prije Kosova imali i junačkih pjesama od starine, no budući da je ona premjena tako silno udarila u narod, da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde, pa samo
Isto preziranje prema lošim ratnicima nalazimo kod Starine Novaka i Jakova Nenadovića. Starina Novak kaže Grujici: Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i
3ogoviću ništa ne kazuje ni Vukova misao: „da su Srblji i prije Kosova imali i junačkih pjesama od starine, no budući da je ona premjena tako silno udarila u narod, da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde, pa samo
glavu k zemlji pogledati preda se ništ — siromašan, bedan Novaković Grujica — ličnost nepoznata istoriji, u pesmi sin Starine Novaka (neki misle da je to Grujica harambaša iz poznijeg vremena, iz XVII veka) Novi — mnoga se mesta tako zovu (u
Radivoje (deli) — ličnost nepoznata istoriji (u pesmi pobratim Starine Novaka) raždene — razagna, rastera ražljutiti — razljutiti razboj — razbojište mesto gde se bije bitka razbojnik —