Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
a kad mu dođeš u kuću, na rukama će da te nose... More, čisto me mrzi da pričam, to treba videti. Kakva je to kuća, starinska zadruga — čitava vojska!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
prošlo ni koliko jedan dobar očenaš da se pročita, a iz pop-Spirine bašte začu se najpre (očevidno forme radi) neka starinska pesma Tavni luzi i bregovi, kažite meni bjednoj, a posle te pesme i jedne male pauze, začu se iz pop-Spirine bašte —
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ana je pričala da Petar i Varvara idu za njima, sa svega dva husara, u kolima senatora Stritceskog, koja su teška, starinska, pa su zaostala. Varvari je, kaže, na putu, dva puta, pozlilo, ali neće ni da čuje da odustanu od puta.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na primer: „Tako mi dece!“; „Porod ne odgajila!“ itd. U jednoj od pripovedaka Vuka Vrčevića kaže se da je „naša starinska kletva vazda najteža bila: ’Tako mi se ne utrlo tri sjemena: ljudsko, skotsko i zemaljsko!
305; Jovićević, A., isto, s. 49. ⁴⁴ Milićević, M. Đ., „Zadružna kuća na svetu“, GNČ 18, 1898, s. 49; Trojanović, S., Starinska srpska jela i pića, Prosveta, Beograd 1983, s. 266. ⁴⁵ Ljuboja, Gordana, isto, s. 24—26. ⁴⁶ Ljubiša, S. M.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Možda kakva starinska stvar, kakva ruda, pa i samo zlato... A i lekovite trave rastu po ovakvim kamenjarima ... (Rimljanin bez toge) Lirska
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zbogom, dragi moj. Možda je nekom smiješna moja starinska odora, pradjedovsko koplje i ubogo kljuse, koje ne obećava bogzna kakvu trku. Jah, šta ćeš ...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
OD PROMAJE 289 ZBOG ČEGA NE VOLIM PRAZNIKE 291 ULICA BABA-VIŠNjINA 292 OGRADA NA KRAJU BEOGRADA 293 STARINSKA PESMA 295 VISORAVAN 297 TRENUTAK ISTORIJE 299 GDE SU POČETAK I KRAJ SVETA 302 ŠTA ČOVEK DA RADI 303 ŠTA JE
Oj, Beograde, Beograde, Tužno je stati kraj te ograde. I čuti to što u večnoj tuzi Šuškaju zreli kukuruzi. STARINSKA PESMA Daleko, iza sedam brda, Gde reka usporeno, leno teče A sunce napasa šarena krda — Daleko, iza sedam brda,
Rakić, Milan - PESME
I sad, kad sine ta starinska Luna I setne zrake prospe mojom sobom, Ja čudno prenem i, ko da si tutna, Sva duša moja zamiriše tobom...
Samo, tužno i očajno, Jeca ko dete cigansko ćemane. I dokle pesma polagano trne I tone negde, nevešta i bona, Starinska pesma mnogih miliona I dok po nebu kruže senke crne, Eto se bude iz prošlosti gole Spomeni s cvećem, sa ružom i
I čujem kako zlokobni slavuji Poju u lišću visokih drveta, I pored svega strahovito huji Starinska pesma o taštini sveta. — Srčana budi, bedna dušo moja, I nek te sada ništa ne koleba.
kad proviri, Ja sklopih oči i zadrhtah tada, I sve što beše sa mnom i kraj mene, Redovi lipa, i ljudi, i žene, I ta starinska osvetljena zgrada, I mesečina, i priroda cela, Stopi se namah, za minutu jednu, U jedinstvenu, nepreglednu,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Kaži nam, Gerike“, reče jedan od većnika, „šta vrede u stvari, naša starinska utvrđenja?“ „Ona su se, kao što rekoh, do sada dobro održala“. „A koliko još mogu prkositi paljbi neprijateljevoj?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Danas, kadikad, i kod najboljih naših pisaca, usami se takva starinska reč, drevna, već davno prisna, potpuno naša. (Tačno onako kao i naši turcizmi, preostali iz jedne sasvim drukčije
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
― naslućivati, pretpostavljati nurija ― parohija, crkvena župa omsica ― „osoba o kojoj je reč, taj isti“ ostraguša ― starinska puška čija se cev puni odostrag odža (hodža) ― muslimanski sveštenik ošturiti ― „doneti plod pre vremena (obično o
ćućulajkan — zvekan uveriti — zapaziti, uočiti ukabuliti — odlučiti; pristati ukopacija — okupacija ulček — „starinska zapreminska mera za žito, brašno i sl.“ Učiti — ovde: čitati; govoriti S. Š.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kaloper; marijina trava (cf. RJA, ѕ. v.). U jednoj pesmi, koja čini utisak da je starinska i obredna i sa starinskim refrenom Leljo, apostrofira se k. uz Perunovu (?
U Bosni, u sarajevskoj okolini, postojala je do nedavne prošlosti jedna vrlo starinska ustanova, koja je regulisala početak oranja i setve.
i zaboravljana su nekadašnja verovanja o njoj. Kao dopuna onoga što je rečeno u »Rečniku« izdvajaju se (svakako starinska) vračanja o setvi i posle nje i zabrana upotrebe ujemnika i ureznika. U niškom srezu k.
SKG, 60, 1940, 1—6), i sklone su da na povredu odgovore kaznom. O tome govori i jedna starinska pesma (Vuk, Pjesme, 1, 421): »Kad bješe gorom zelenom, Pušta se grana od jele Da digne Jane koprene.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Stigoše u bukovu, staru šumu. Rade nadviri nad jedno suvo, šuplje drvo, što izgledaše kao kakova starinska, porušena kula. — Ovdje sam se— veli — jedanput, u ovu bukvu, sakrio. Jesenas nečija dvizica izgubila se u mome stadu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola sa sestrom preselila se u kuću njihovu u varoši. To je bila prostrana starinska kuća na jedan nizak sprat. U prizemlju, dva ulaza, kolska kapija i gostinski ulaz, i dva dućana.
Kuća za stanovanje, uvučena i nevidljiva spolja, dugačka je, prizemna, starinska, ali nekako vedra, pa se valjda zbog te vedrine i vrzmalo po njoj dosta i fratarskoga i civilnoga sveta.