Jakšić, Đura - PROZA
ni s kim se nije prijateljio, niko ga nije prizivao, a nikome nije odlazio, samo pokatkada pokojnome Bogdanu i starome učitelju... Življaše sam za sebe sa svojom jedinicom. Da li je on tom svojom samoćom bio zadovoljan ili nije?
Starac, gledajući svoju jedinicu, zadovoljno se osmehnu. Sećao se on da se ona još u starome Sremu radovala kad joj iz varoši donese lutkicu il’ drugu kakvu igračku...
Afrika
U Beogradu mora da je, kao i uvek toga dana, debeo sneg, u Paliluli, u mojoj bašti, na Starome groblju. Meni su međutim usta i grlo toliko zapaljeni od vreline i žeđi da jedva mogu da govorim. Sve je vruće.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osim toga ima u celoj erskoj oblasti, naročito u Starome Vlahu i u sjeničkom kraju, još i danas dosta rasturenih porodica koje nose imena starih plemena (Bukumiri, Mataruge,
Matavulj, Simo - USKOK
— Kako vam je ime? — Pravo ime: Jân P., a sad: Janko Uskok! — Dobra ti sreća, kneže Drago! Mir božji! — reče Savo starome i poljubi se s njim. — Sjedite!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
nisu mogla biti od neposrednog uticaja na dali razvitak srpske književnosti, ali ona dobro pokazuju »kako bi se prema starome srpskoslovenskom književnom jeziku (da nije bilo prekida) srpski narodni književni jezik razvijao« (Stojan Novaković).
Glavna obeležja srpske književnosti u realističkom periodu ova su. Realizam, prirodna reakcija starome romantizmu i ulaženje u moderne književne ideje, preovlađuje, ali i romantizam produžuje svoj život, ima svojih
Milićević, Vuk - Bespuće
I on pomišljaše, da se, ma na koji način, vrati starome načinu življenja, da ponovo potraži svoju staru naslonjaču, svoje stare snove u polumračnoj sobi, da proživljuje napola
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto mladić ispriča starome i devojci šta je snivao, i radi čega je toliko puta prevalio, stari mu dade kćer i blagoslovi ih, te se vjenčaju.
Kad on to vidi, uplaši se pa otrči svome starome gospodaru i kaže mu: — Gospodaru, šta si ono ti meni dao? Ono nije moje, hodi da vidiš.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Žuća i Toša silaze brzo starome točku, u taman jaz, nađoše tamo začepljen badanj, iz njega jaki ne bije mlaz. „Pogledaj, Žućo, vidim li dobro, ovde
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Sumnjam. Ja sam poznavao vrlo malo Engleza. — Hteo sam samo da kažem da je bolje ostati na starome zanatu. Ne vredi biti dobar kada se svet toliko iskvario posle ratova. Stari su se takođe iskvarili.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada i sve živo spava, Na starome tornju ponoć otkucava — I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Mladoženjska majka milostiva, Nasadila gunje i jabuke; Tu mi vež’te milom kumu konja, Milom kumu i starome svatu, Po zakonu i ručnom deveru. 59. Šta se sjaji kroz goru zelenu? Da l’ je sunce, da l’ je jasan mesec?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
roditelja, koji ga ne htješe morodoviti naukama niti ga od sebe odvajati, no ga povjeriše domaćem svešteniku, nekome starome zanešenjaku.
Uspio bješe srednje, ali bi odlikovan u „fehtovanju“. O školskim praznicima, doma zateče sve po starome načinu, ali mu domaći imahu nešto obzira prema carskome mundiru.
“ „U današnji dan sam krenuo otuda!“ odgovori medik. „Bio zar neđe, vidio nekoga, pa svrnuo starome znancu na piće?“ „Bio sve u staroga znanca i biće još za nekoliko“, odgovori Joka i uzdahnu. „Šta bi, zaboga?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Oćeš li ti to obećati starome popi, starom prijatelju tvoga strica? Ja bi te i sad poveo, pa bilo i nasilu da nije tako sa fra-Brnom kao što si mi
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić XCVI ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo spava; Na starome tornju ponoć otkucava. I u tome času sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nekakav svoj zajamčeni, pa makar kakav, ručak i večeru, i miran ležaj. A ovako ... Ovaj izljev kao da je starome pružio malu zadovoljštinu. A i meni je bilo milo što sam nekako stvar zagladio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad to vidi gospodin bog, reče svetom Iliji: — Ilija, hajde dolje pa kaži onome starome kod koga služi i kad mu je godina, jer on ne zna ni koga služi ni kad mu je godina, a vrag mu neće htjeti kazati, pa
Kad to starac vidi, sjede među njih, pa je kod njih bio. A gospod bog reče svetom Petru: — Petre, hajde dolje k starome pa reci da sam te ja poslao da mi proda one ovce (jer ono su duše) i što god bude tražio za njih, podaj mu.
Sveti Petar zakala pa siđe k starome, pa mu reče: — Pomoz̓ bog, starče! — Bog pomogao! odgovori starac. Sveti Petar mu onda reče: — Mene je poslao bog
Potom se sveti Petar vrati, pa dođe opet k starome pa mu reče: — A bi li ti htio meni ovce prodati? — Tebi bih, — reče starac — ali camo ako nijesi s njim u kumpaniji.
Pošto se prene iz nesvijesti, promisli se kuda će i kako će, te opet starome majstoru. Majstor ga dočeka, izgrdi, naruži, ama štono reknu: ni pas s mesom, te mu dade opet stari posao, da prodaje
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Otac razmišlja što će od svojih i od sebe. Poznaju ga dobro u starome bratstvu: ima među njima i kuma, dobra čovjeka. Otići će tamo; prvih dana naći će mu se na nevolji, ali poslije?
I ovoga puta, pošto je malo vrijeme veselo proveo kod kuće i nešto novaca ostavio starome ocu, nanovo odlazi. On veselo prihvati zgodu. Veli: — Biću u lijepome društvu, a dovešću mu je kao mladu nevjestu!
Veslači ne žure, — a još je to mjesto da ga obiđu, — kao da čekaju da bolje rasvane. Strahovit je taj tjesnac: ni starome ribaru nije milo noću u nj zaći.
stavi nogu na kraj, za njim iskaču ostali, samo ostade mladi ribar; otle do na žalo dovuče Markovu lješinu i predade je starome. Stari je pomoću veslača izvuče iz mora i položi na bijelo, još vlažno žalo.
očišćenu putu gdje litija stupa, pa mu srce raste, veseli se što ga je mali puk poslušao i sve to učššo na čast svome starome začetniku. Ribari čak i mreže što se sušijahu sakupiše, neka nijesu na dogledu pobožnome narodu.
U huci vjetra i šumu morskih talasa jedva su se čuli otkucaji sata na starome tornju što vjernicima naviještahu svršetak jedne i početak druge „blažene ure”. ...
U tim starim kulama negda neko ostavio je svoju dušu. Gde je ona sada? U jednome takvome starome kaštelu, na žalu on se rodio. I tokom celoga života taj kaštel u radosti i nevoljama dolazio mu je pred oči.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Svi mi odveć dobro znamo da Kosovo nije ma kakav, nego početni prostor naše kulture, početni u starome, srednjovekovnom značenju: gde je nešto počelo, to mu je i počelo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Da nas, ’vako stare, Zajedno zateče; Da vidimo šta je I na dnu bokalu, Pa od starih jada Da zbijamo šalu; Na starome žaru Da se zagrejemo — (Ne vidi l’ nas niko I plakati smemo). Rukovat’ se s tobom, Tog sam željan jako!
Petrović, Rastko - AFRIKA
U Beogradu mora da je, kao i uvek toga dana, debeo sneg, u Paliluli, u mojoj bašti, na Starome groblju. Meni su međutim usta i grlo toliko zapaljeni od vreline i žeđi da jedva mogu da govorim. Sve je vruće.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Postupajući tako revolucionari čine uslugu civilizaciji, jer starome društvu ušteđuju duga mučenja i ponovljene porodiljske napone. Evo uzmimo francusko društvo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Genija naroda u mirnom sanu ubija, Teške lance kuje i mladom i starome; Tamo bogatu jesen gazi, a onde dične Pametnike, slave naroda večne ruši. Ne pazi sveto!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Skuhaćemo se! veli Petrov odvjetnik Pilić starome znancu gazda—Jovu, koji čitaše novine, i pozdravi se s njime. — Ima neko vrijeme te vas češće vidimo ... Milo mi je!
nalažaše da je pravo; i podmirivši dug, uzimalo se drugo sa pravom na to, tražeći, kad je bilo potrebno, a moleći po starome običaju. Pa kako se sve izvrnu, kako silom događaja poslednjih godina o svemu se razuvjerio! ... Teško mu je u duši...
— Nije još zvonilo, — odgovori Marija. Ivo naumi da iziđe, nu nije znao šta da reče starome; stoga se skanjivao. — Zbogom! — reče napokon iznenada. — Pošli zdravo! — prenu se stari i bolje se opruži.
Huka vjetra razliježe se uokolo i čudno odzvanja u njihovim dušama; u svjetlu zasjenuta dana, tu, na starome pokopištu. Ivo pogleda u drven križ što se je još nekako dizao između visoke prožutjele trave: „Zna li ona moju tugu?
Ivo brzo pregleda i protumači na svoju neke stavke koje ni sam nije dobro razumio. — 'Ajde gori, 'ajde! — dosadi se starome. — Ko zna di je tebi glava!
Ivo neće da ga vide među njima, pa se malo poizmače. — Gospodin upravitelj je duševan čovjek! — reče starome. — Je, sudi po zakonu. I požali nas, valja reći pravicu. Odrediće i rok za isplatu. Ali na nama su parnički troškovi.
— Gledajte kako se na moru odbljeskuje i igra zapad sunca, k'o da se trza prvo no će umrijeti! — veli starome dijurnistu, koji, prignuvši glavu na same hartije, žurno prepisuje.
Pa gleda u starčeve suve ruke što, prepisujući, jednako drhte. I padaju mu na pamet smiješna pričanja o starome, što ih je slušao u društvu činovnika: prepisujući neki spis u kojemu stajaše: „Petru 1/4, Ivanu 2/5, a Pavlu 1/3”,
— Otpočinite malo! — javi se starome. — Ne mogu, moram danas svršiti! — odgovori on, ne podižući već očiju, kao da je sa prvašnjim osmijehom izvršio svoju
Ilić, Vojislav J. - PESME
1884. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo slava, Na starome tornju ponoć otkucava I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
U starome ih je i srednjem veku manje bilo, te nije, hvala bogu, sve ni zapisano, što čini da je stari i srednji vek dosta prijatna
Kako su nam, na primer, bile mile one lekcije u starome veku koje su počinjale sa: „Malo se šta zna o događajima toga doba“ ili možda ovako: „Druga polovina memfijskoga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
crkvu pod Pazarom; malo više Đurđeve Stupove, Sopoćane navrh Raške ladne, i Trojicu u Hercegovini, crkvu Janju u Starome Vlahu; i Pavlicu ispod Jadovnika, Studenicu ispod Brvenika; crkvu Žiču više Karanovca, u Prizrenu crkvu Svetu
“ Al’ eto ti bjelogrle vile u susreću Starome Novaku; tako njemu vila govorila: „Pobratime, Starino Novače, da l’ šta ćeraš, da li od šta bježiš?
Al’ govori Starovlaše Pavle: „Pobratime, Sava od Posavlja, ja imadem i oca i majku čak daleko u Vlahu Starome, u Prilikam’ više Moravice; ja sam kod njih tri zime zimio i s mirom se ponapio vina, i ovu ću zimu prezimiti i sa mnom
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Štono se piše u starome pismu: sedoše, reče, ljudi jesti i piti preko sitosti, pak ustaše igrati i u tome smešaše se s tuđim ženami greh činiti