Jakšić, Đura - PROZA
— Molim te, gospodine, — bogoradio je Nikola, — gledaj kako najbolje znaš; ta nije šala da ja pod starost ostanem bez kuće i kućišta!
Sećaj se, učo!... — Sad znam! — reče učitelj. — Đoša, onaj... Proklet, dabogda! A, evo, celu mi je starost svojim nevaljalim životom uprljao.
— Ako su došli, neka ulaze. Svedoci uđoše. Svaki je od njih govorio šta je koji znao. Nikola, kako je pod starost svoju ostao bez kuće i kućišta, i to sve zbog njega. Marko Ćosić, kako ga je onaj dan video gde švrlja oko Nikoline kuće.
Obradović, Dositej - BASNE
“ — „Štoje meni do proleća i do onih koji te slušaju? Meni je samo o tom starost kako ću ja moj trduh napuniti.” Naravoučenije Mudrost, nauka, slava i dobrodjetelj, — sve je to onima za ništa koji
Truditi se i mučiti da što nauči, to je njemu neugodno i protivno, niti ono mari da zna da kad dođe starost pita: gdi ti je mladost?
da duševna i naravna krasota, koja je u njihovoj vlasti, nesravnjeno je česnija i blagorodnija; ibo ova črez godine i starost ne može uvenuti, bolestje ne može naružiti i porušiti; ista smrt nije kadra uničtožiti ju, zašto je ona roda božjega i
„Babo”,— reče mu — „ta ne čini toga pokora, pomagaj! Veži psa za vrat, pak vodi za sobom. Ne sramoti se pod starost. Kom si jošte vidio da psa na leđi nosi?“ — „E, to je mnogo!” pomisli starac.
za privremeno telo koliko više možemo starati se da je nahranjeno, zdravo i čisto, kolmi pače dužni smo nesravnjeno veću starost prilagati za slovesni um i za besmertnu dušu: da nam je nahranjena zdravom i razumnom naukom, da nam je zdrava od svake
višoj časti, svaka svoje vreme, podrže čoveka kao neka vrućičina, pak i puste, imadu snagu svoju i slabost, mladost i starost, glad i sitost.
Sada uprav siromasi ne mogu se nareći, razve oni koji za krajnju starost ili nemošt i sakatstvo nisu kadri svoju hranu ni haljinu zaslužiti; ovakovih je svuda vrlo malo, a ti isti koji se
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Promisao nije mogao lepšu zabavu i zanimanje za moju starost dati, nego da budem vaš učitelj. Od 1793. godine pa do danas svakojake promene bile su u Srbiji; nijedan taj događaj
Trebalo bi da se dete onde rodi i odraste, pa tek u starost o Moskvi štogod da kazuje, a ne kao ja, u planini počti odrastao, pa kao čovek koji iz jedne pomračene sobe izađe te u
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Savete je davao ozbiljno, ukore blago... A svakad je govorio istinu... I sama njegova starost činila je te njegovi saveti nađoše odziva u duši njegovih papoxijana.
To su bili prvaci među seljacima. Iz mladosti dobri drugovi, pa su to ostali i pod starost kao domaćini u domovima svojim. Kao što im kuće gledahu jedna u drugu, tako se i ove starešine nikad ne razdvajahu.
Ko da ih ostavi?... Zar da ih pod sedu kosu ubija?... Zar da im pod starost zagorča dane?... Zar da im tako bude zahvalan za njihova dobročinstva i negu?...
Najviše oseća roditelj, jer je njegovo srce puno osećanja. Pa još kad je tu starost, kad je jedna noga u grobu, kad se svakog trenutka očekuje smrtni čas — a krv tvoja i srce tvoje bludi po dubravama,
Jadni Aleksa!... Jadna Petra!... Ovi robovi nezarobleni, ovi krivci bez krivice, ova starost kojoj se na sedi perčin pljunulo, ovi okaljeni grešnici bez greha — svakoga jutra i večeri podizahu svoje smežurane,
— viknu Jova sa doksata. — Ja sam vas pozvao da vam kažem: hvala na počasti! Ja više ne mogu biti kmet. Kuća, pa starost i slabost, pa najposle, dosta se i kmetovalo. Evo vam, braćo, štapa, podajte ga kome između vas... I pruži štap.
Kolebe se vide. Što ih ovde imamo, to valja! Mi bismo baš i volili da nam Turci u pohode dolaze. Ali tamo će biti samo starost i nemoć, pa ja mislim da je bolje podići zemunice... — Šta veliš, pobratime? — upita Zeka Stanka. — Pa... dobro...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Moja mati šta će, ućuta. Kuka posle s mojom sestrom: „Ej, teško meni! Daće sve što imamo, pa pod starost da perem tuđe košulje!” Jedanput opet — jali je bilo deset, jali nije — a njega eto iz kavane.
Zar ti, zaboga, nije žao da ja pod starost čekam od drugoga koru hleba, i da ova naša dečica služe tuđinu?... — Pa onda poče jecati.
Npr., kaže: — Eto, ja ostah kao suho drvo u planini! Pa udri — ridaj. Mladost — ludost, starost — slabost! Sutradan po pijanstvu Arsenovu dođe Blagoje Radojci sasvim ozbiljna lica: — Strina!
Dabogda svako dobro i radost od nje da dočekaš; da te utješi i podvori pod tvoju starost, da se dičiš i po nosiš njome, kako se narod diči i ponosi tobom, a sve u zdravlju i veselju za dugo i na mnogo!
Dugo se opirao srcu ne hoteći „srditi boga”, ali starost ga je obrvala. On pade licem na krevet, gdje je juče još pokojnica ležala, i gorko zarida.
— Lijepo, kažem, dijete će u školu kod mene s drugom djecom naučiti čitati i pisati, pa neće pod svoju starost moliti drugoga da joj čita pisma.
— Ja — veli pop — i narod računamo da mi je tako sedamdeset. — Lijepa starost! — reče vladika. — dabogda još dugo da poživiš! A bogati, oče, ne primi za zlo, gdje si ti škole učio?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Po svoj prilici, tu je dočekao duboku starost, i pošao tragom starijih svojih. Mesto je bilo veliko, a pobožni parohijani tako imućni da su komotno mogli ne dva,
Arkadija natpévao i naravno da ga je uvek nàtpevao, jer stari učitelj je nekada vrlo lepo pevao, ali sad mu mnogo smeta starost. Dok je on pevao, učitelj se predstavio crkvenjaku Arkadiji, na što ovaj kaže da mu je milo.
Afrika
da su takođe sasvim skoro dovedene, jer starost muževljeva ne može biti nikad dokaz nemanju poroda. Kad žena duže vremena ne rodi, muž ode kod bilo kog seoskog mladića
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: U, kako mi baca vatra u srcu! Jesi ti moju slugu? PETAR: Kako ne bi podigao uku, kad sad oćeš da me pod starost načiniš što nije ni moj ded ni praded bio? JANjA: Neći da mi razumi, ugursuz! Primiš ti od mene plaća?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dok su kod matere, žive bezbrižno, ali to prođe brzo, a posle ih, u braku, obično, očekuje samo kratka sreća. Starost uskoro zakuca na vrata.
Ana ga onda napade da je pod starost doveo švalerku u kuću, kraj matere svoje dece. A Trifun se onda podiže i pokloni Ani, pa reče da je u njenoj kući, tako
Čak i ako mu se nikad više ne vrate žena, i deca! Ovu ženu, Mahalčanku, ovu sreću, koju je pod starost susreo, ispod bagrenja, dok je živ, napustiti neće! A puta, natrag, nema!
Klajnšteter nije smetao Pavlu. Bio je to čovek zašao u godine, ali rumen, glavat, sa licem, kakvo imaju, obično, pod starost, gvožđari i kovači.
U našem nacionu, kaže, ima malo kurvara, među ostarelim ljudima. Naše starice smatraju da je starost od Boga, i da ne treba žaliti odlazak sa ovog sveta. Kod Bečlika je stvar obrnuta.
otrli – za sinovima, za braćom, palim za Austriju – već im nove mrtve ištu, i čeka ih, opet, sirotinja, beda, i tuga, i starost. Nisu Isakoviči bili prvi koji su naumili da se odsele.
Kako će ta ljubav večno trajati! Kako ljubav između muža i žene ništa ne može prekinuti, dok je ne prekinu starost i smrt! Ali ni to nije Anu smirilo. Ona je postala durljiva i prekodan. A posmatrala ga prezrivo.
Trifun je uzeo pedeset i treću – starost, i smert, su blizu, pa je lako shvatljivo da je Trifun ugledao, tu Ličanku, kao neku Lunu, na pajvanu, kao Mesec kroz
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
ČETVRTA GLAVA: DINARSKA PLEMENA Rasprostranjenje i starost. — Obrazovanje i razvitak plemena. — Organizacija i zanimanja. — Posebne osobine crnogorskih plemena.
— Organizacija i zanimanja. — Posebne osobine crnogorskih plemena. — Početak raspadanja plemena. Rasprostranjenje i starost.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Moj Čamčo, teško meni, ode mi najbolji drug! — Pa jedared moramo umreti. On je doživeo lepu starost, sedamdeset i osam. Šta ćeš više? Ja sam sedamdeset i jedna, pa mi je dosta da dostignem Sofru.
I tako je Pera sasvim propao ima pet godina, a otkako se pokajao — pet godina. Pod starost je došao k sebi. Kad već ništa nije imao, predao je upravu svog kućevnog dobra — što ga nema — svojoj gazdarici.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
svet koji se beše strčao kod mosta da vidi vojsku, gledao ga je sa dubokim poštovanjem, koje izaziva u gomili junačka starost.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ako se ne drži ove zabrane, dete će joj se neminovno kad-tad, makar i pod starost, udaviti. Negde, pak, misle da će u tom slučaju dete samo plakati kada se bude kupalo.
(Vuk, br. 3044) — Mladost plahost. (U Dubrovniku) (Vuk, br. 3045) — Mlad se nada napredku. (Vuk, br. 3046) d) Starost — Mladost ludost, starost žalost. (LMS, 1861, knj. 103, br. 225) — Starost — slabost i bolest. (LMS, 1861, knj.
(U Dubrovniku) (Vuk, br. 3045) — Mlad se nada napredku. (Vuk, br. 3046) d) Starost — Mladost ludost, starost žalost. (LMS, 1861, knj. 103, br. 225) — Starost — slabost i bolest. (LMS, 1861, knj. 103, br.
(Vuk, br. 3046) d) Starost — Mladost ludost, starost žalost. (LMS, 1861, knj. 103, br. 225) — Starost — slabost i bolest. (LMS, 1861, knj. 103, br. 395) — Niko starost ne voli. (A. Š.
(LMS, 1861, knj. 103, br. 225) — Starost — slabost i bolest. (LMS, 1861, knj. 103, br. 395) — Niko starost ne voli. (A. Š., NP, 1976) — Ej, starosti, pogano oružje. (A. Š.
Prema poslovicama, doba mladalaštva odlikuju plahost, entuzijazam i „ludost“. Starost pak odlikuju tvrdoglavost, slabost i bolest.
¹⁶ Očigledno je da se za starešinu zadruge bira čovek prema nekim sposobnostima koje obično ima najstariji član, ali starost tu nije presudna, kao što se često pogrešno misli.
To su: 1) mesto stanovanja (selo i grad), 2) stručna sprema (NSS, SSS i VSS), 3) pol i 4) uzrast (starost) ispitanika (mlađi — 20 do 40 godina i stariji — 41 do 80 godina).
između socijalno-demografskih obeležja uzorka, odnosno nezavisnih varijabli (mesto boravka, stepen stručne spreme, starost i pol), s jedne strane, i između stava prema deci, shvatanja deteta i razvoja ličnosti, s druge strane.
U ovom upitniku prve četiri stavne odnose se na pol, mesto boravka, školsku spremu i starost ispitanika. Atributi koji se pripisuju deci ispituju se sa osam stavki (npr. „Dete je...
Neobično je, međutim, da mesto boravka ima manje značaja za ispoljavanje ovog stava u odnosu na starost i obrazovanje ispitanika.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Želeo je da bude razočaran, ali nije imao u šta. Sa dvadeset, mislio je da nikad neće dočekati duboku starost od trideset godina, ali tridesete ipak stigoše. Neko reče da su to najbolje godine, i on im se prepusti.
Matavulj, Simo - USKOK
prozva ga „kapetanom“ zato što je Lazo bio mrnar više od dvadeset godina — bio je upravo kuvar i na brodovima — pa pod starost dospije u cetinjski manastir. Gotovio je i za duhovnike i za mlađe.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Ja sad pod starost ne promeni ćud. MATI: Predićka udade kćer bez krajcare u punu kuću. Gledim, bože, kad smo bili na svadbi, tu su ti
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
I poluslepi starac, koji samo naslućuje sunčev sjaj, izriče pohvalu golom toku stvari. Svuda sunce jednako grije starost i svejedno je gdje ćeš sklopiš oči, primiće te uvijek ista dobra zemlja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pored manjih stvari prevodi i veće spevove, Aranja Toldiju (1858) i Toldijinu starost i, delimično u stihu, ostalo u prozi i u izvodu, Toldijinu ljubav (1896), kao i Otmu Muranj-grada (1878).
U Mostaru su izišle dve sveske njegova Maloga pozorišta, u kojima su četiri komada u jednom činu: Pod starost i Naša deca (1903) i Greh za greh i Pod oblacima (1905).
Sremac, Stevan - PROZA
— More, ne znaš ti ni stôtu čest, iako si slušala! Da ima ko da sedne pa da beleži! A ja da se majem pod starost, nema, priko, smisla! — nastavlja Jova tumarajući i tražeći nešto po sobi.
da balavci posećuju kafane, a posle i iz bojazni da ne mora plaćati tâkom pocepanu zelenu bilijarsku čohu, i sad pod starost nositi zelene jegerske pantalone — zbog svega toga bio je gazda Radisav na sina ljut kao ris, ali isto tako i pritajen
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djedov rođak Sava Damjanović, negdašnji kradljivac sitne stoke, a pod starost ispičutura i pričalica, i nenamjerno je znao da najedi mog dobrog djeda.
— Vidiš li ti, moj dragi, kakva vremena dođoše: čitavog vijeka bio sam kalajdžija, a sad, pod starost, otpadnik. A ti? Da je negdašnje sreće, ti bi se zvao Dorat, Putalj ili tako nekako, a ne Uragan.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
BAŠ-ČELIK Bijaše jedan car, i imađaše tri sina i tri ćerke. Kad ga već starost obuzme, dođe vrijeme da umre. Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa sinovima preporuči da svoje sestre dadu za
DOSJETLjIV UDOVAC Ono je bio jedan udovac, imao je tri sina oženjena. Sinovima mu se nije sviđalo, da im se otac pod starost ženi, zato narede svojim ženama, da lijepo sa ocem postupaju i da ga dobro poslužuju.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Da sama ide na bal, smem li je pustiti, a kakva je, ona bi to i učinila. Ej, prokleta ti duša bila, do čega me pod starost dovede! 11. KUM (stupi), MAKSIM KUM: Pomozi Bog, kuma Makso. MAKSIM: Bog ti dobro dao, kume. KUM: Kako je, kume?
Život je kao vino, koje se iz sile i vodeni čestica sastoji. Sila je duh, duh je mladost, mladost život, voda starost. MILOŠ: A iskustvo? MARKO: Iskustvo je stari put za poznatog putnika.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I sve ostalo. I kako je čekala u redovima za mleko, i kako su je terali da pod starost proučava brošuru „Imperijalizam ..
I sve ostalo. I kako je čekala u redovima za mleko, i kako su je terali da pod starost proučava brošuru „Imperijalizam ..
Biti pametan, razuman, protezati se prema guberu, studirati i olakšati roditeljima starost. „Gle kako Miodrag liči na dedu i baku, i obratno! Maco, promeni mu pelene! Haj de, Miodraže, daj pusu dedici!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Čuvan sapun, ili milo, rasplamsa se uz kandilo. Stišan romor: pucka štica kao suha kotarica. Lepa starost: žiži vera s lutalice kaluđera. (Žubori li kraj Dunaja rodno bilje rodnog kraja?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kad bi u zaliv bacila sreća ribara čiču pognutih pleća, starost ga brzo mine, ribica dođe, ne treba zvati, odmah mu snagu i mladost vrati, dok samo repom sine ...
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Mila deco! Za molitvom Neka ide trud i rad, Da u vama starost nađe Napredniju unučad. NA NOVU GODINU Srećno nek je novo leto, Srećan praznik svima vama.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
kad vreme pokaže znake opadanja i tarabe se izvrnu u blato i krenu same da se penju jedva se razaznaju srodstva i starost osta bez mudrosti u jeku zabezeknuća svima smeta pometnja i mrgodni pogled ispod kvrgavih povija ostaje samo još
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica i pisar tako isto izgrdiše čiču, pa posedaše za sto, koji se povijaše na sve četiri strane. — Šta ću, starost je, bratiću !... Ne može se više kao nekad, dok se bilo mlado.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Oni odlaze u treći kat. Po galeriji sede oni bledi ljudi što pred pozorištem hrane vrapce. Ulazi Vajngartner. Pod starost, svi su ljudi blagi i psi šteni. Pljeskaju mu; možda su mu zahvalni što ne odlazi u Ameriku.
Ponegde umešano jedno lovačko odelo, ili ma šta što publika voli; iza zavese svira violina, a pri kraju, pod starost, sve se žene smire. Ni jedan pesnik ne jauče. To čine još samo Sloveni. Ovde ljudi davno znaju da to nema smisla.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vije se divna pesma, al' i rad ne stoji. Onda se tek i radi, kad se njeni glasi razlegnu. Uz pesmu se i starost podmlađuje, uz nju se i stare grudi rasplamte, a za mlade i ne pitaj...
Navuče mu se oblak na oči i on se namršti: »Bože, šta ovo ja činim?... I sad pod starost!... Šta će mi to? Šta mi nedostaje ovde?...« Tu se okrete i pogleda po sobi.
A on tako ne može. On hoće da smišlja i razmišlja, i zato je i doživeo neoženjen ovakvu starost... Stade da mu se navlači nešto kao providan oblak pred oči, zastade mu neka težina u mozgu i grudima, celo telo
Tako ga mi zaboravismo, a i on je, valjada, bio zaboravio na svoje staro gospodstvo, — naučio se na rahatluk, a i starost ga sustigla, pa se dosta, bogme, i promenio. Nije ni čudo!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— A što me, rđa nijedna, rezili! — veli Milisav. — Šta mu ja činim te da me pod moju starost pravi drugom verom i da mi kumuje šokačko ime!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” „Odmah, na početku, potegni-povuci! Teško je uhvatiti zakon ženstvu... Svak bi hteo starost u tihoj luci, Kod kuće, ne u inozemstvu... Samo, bolje je mala para u ruci Od muškarca koji je uvek u bekstvu...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
i ženke: mužjak ima šiljastu glavu, manji je od ženke, ima veće otolite (vrsta izraštaja po kojima prirodnjaci određuju starost jegulje) i veće leđno peraje. Sve su to bili prvi koraci za rasvetljenje misterije.
Po broju tih zona prirodnjaci raspoznaju starost jegulje. Ali ta se starost bolje raspoznaje na sitnim izraštajima u ušima, koji se nazivaju »otoliti« i koji pod jakom
Po broju tih zona prirodnjaci raspoznaju starost jegulje. Ali ta se starost bolje raspoznaje na sitnim izraštajima u ušima, koji se nazivaju »otoliti« i koji pod jakom lupom pokazuju strukturu
Slika A predstavlja otolit jedne jeguljice koja tek što je posle 2—3 godine putovanja stigla do prve slatke vode (starost 3 godine). Slika V je otolit jeguljice koja je provela jedno leto i jednu zimu u slatkoj vodi (starost 4 godine).
Slika V je otolit jeguljice koja je provela jedno leto i jednu zimu u slatkoj vodi (starost 4 godine). Slika S je otolit posle 41/2 godine starosti; D označuje otolit posle 5 godina, E posle 51/2 godina i t. d.
Rakić, Milan - PESME
45 DRAGIM POKOJNICIMA 47 SONETI 49 MUTNA IMPRESIJA 52 ŽELjA 54 POVRŠNI UTISCI 58 JEDNOJ POKOJNICI 61 STAROST 63 OBIČNO PESMA 66 JEDNA ŽELjA 68 PRELAZNO POKOLENjE 70 U KVRGAMA 72 TUGA 74 MISAO 76 OSVIT 78 SUMORNI DANI 80 TRI
SETNA PESMA Došlo je vreme kad nam kosa sedi, I naša čula postepeno grube. Stojimo tako skrušeni i bledi Dok našu starost objavljuju trube.
Avaj, I malenu humku pod ubogom jelom, I ljubav ti čednu i beskrajnu... Spavaj, Truni, dobra dušo, u pokrovu belom. STAROST I U večernjoj magli pred nama se pruža Pusto crno polje, i ubogo selo; Nepomično na njivama žito zrelo; Zrakom struji
To dolaze, draga, sve bliže i bliže Nečekani dani nemoći i bede, Sve se čežnje gase i sve strasti blede, I ko neman starost pre vremena stiže.
— Da, draga, starost pre vremena stiže, S povorkom crnom neduga u mana, Ne osećamo ni slasti ni griže, Ni sveži polet iz mladićkih dana.
II Ja znam da meni Gospod neće dati Starost duboku, nit̓ pored mene Svečano proći i ljudi i žene, Zlatne mi svadbe staloženi svati.
Život će proći ko trenutne pene, Maćija nekad a nekada mati, Naprečac će, u naponu, da svene, I šta je starost nikad neću znati.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali nije ostajalo samo na tome. Produžavajući i dalje terevenke Kavarola pod starost, pošto udao kćeri, na sramotu svih, ponovo se oženio. Uzeo devojku.
Pandurović, Sima - PESME
MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOGA STOLEĆA 102 NEMIR MRTVIH 104 GODINE 107 NA KAMENOJ KLUPI 108 JESENjA SVEČANOST 110 KRONIČNA STAROST 112 II 114 NA CRKVENCU 115 VEKOVI 117 DANAŠNjICA 121 ZORA NADANjA 124 VOJNIČKI RASTANAK 126 NA KUMANOVSKOM
KRONIČNA STAROST Dođe trenutak kada uđe sumor U celo naše biće, i ovlada Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i
Sad, kad je starost blizu moga srca, Kad inje pada po snovima, kosi, Moja me mis’o opet čudno nosi Mladosti, za kojom duša tužno grca.
je senka starosti padala Na moju mladost, čistu sreću moju, Dok sad prošla mladost baca senku svoju, Da bi mi starost tugu zadala.
dani kiše, blata; Da sam već danas miran i ja, Da meni dugi odmor prija, Da sunce danas drukče sija, I da se bliži starost skora. ZA STARIM KATULOM Da mіhі baѕіa mіlle, deіnde centum, Deіnde altera mіllіa, deіnde ѕecundum centum... . .
Samo, Mi još svome svetlom cilju koračamo. Neosetno, tiho, kroz aleje néme, Sad nas prate senke dve: Starost i Vreme. I mada nam ništa ne kažu, ne čine, Osećamo teret njihove blizine.
III Istina I onda kad mu vreme kose dirnu, A život lice borama izbrazda, On je svoju starost provodio mirnu S osmehom mudraca i veseo vazda. Ipak nije bila zalud ona vera Što je nekad bila vodilja i mati.
Na licima ste često svima, svuda: Smeši se nada, odricanje, tuga; Smeši se mladost, starost, ljubav, ruga, Smeši se filosof i smeši se luda.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Slađe je darovano no kupovano. — Spram potke snuj osnovu. — Srebrni krst i Turci vjeruju. — Starost i mladost nisu u svojti. — Star se vo ne uči orati. — Tko je boga izmolio, i more izlovio?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
1. BAŠ-ČELIK. Bijaše jedan car, i imađaše tri sina i tri ćerke. Kad ga već starost obuzme, dođe vrijeme da umre. Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa sinovima preporuči da svoje sestre dadu za
kad ja iz mora opet izišao, tadar i ti umrъo!.“ Ovo je dijete življelo Bog zna koliko i dokle, i kad je već pod starost htio da umre, pokaže mu se opet ona ista riba, i tek što se šnjime oprosti, on umre, a ribe nestane s te stope da niko
Pošto svrši nauku, otac mu da brod i u njemu trgovinu, da kroz prostrani svijet ide i da se trudi, ne bi li u starost | roditeljima svojijema od pomoći bio.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I drugi veći podvig uze i potrudi starost svoju, i mene, ako i nedostojnog, sa sobom imajući dok sam mu rabotao. Kao što ovde obnovi i ustroji sve, tako i to
U sedmi dan meseca februara poče nešto malo oslabljivati časna starost njegova. I tu odmah blaženi starac, gospodin Simeon, mene — nedostojnog i umanjenog u svemu, pozva, sa tihošću poče mi
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Oko četrdeset godina ne dvoji više; vidi da nije najpametniji bio, obače namerava i nada se da će se ispraviti, dok i starost dođe. Što ćemo sad? Ništa, na put, na put! Jedno nam ostaje želiti, sireč da naša deca i unuci bolji i pametniji budu.
Nji[h]ova mlada telesa u zdravlju da sadržavaju, na zdravoj mladosti osnovata je zdrava starost; da im ne daju kojekakva jela slatka i majstorski zgotovljena, konfete i voća nedozrela.
s bogati i siromasi, s učeni i prosti, s crkovni i mirski, s kojima nisam trgovao, | kupovao ni prodavao, sva je moja starost bila poznati kakvi su ljudi i iz koji[h] uzroka bivaju taki ili drugojači, kakvi bi valjalo da budu i črez koja
kaluđeri, s Jerusalimci, sa Sinajci, sa Svetogorci i s ovima koji se na[h]ode u naši vilajeti — najmanja im je starost svetinja; ljudi su kako god i mi, jedu, piju i rade da steku novaca, kao i drugi koji imadu familiju na vratu.
Dakle, da savršeno upamtiš koliko istinu mojih reči, toliko i kad si počeo grčki učiti, to će biti sad moja starost.” Ovo izrekavši, istom vikne: „Položi!” Ova bi mu gorka i čemerna formula bila kad bi zapovedio koga povaliti.
Ova simpatija iliti sostrastije ulivena je od boga u jestestvo človečesko za umnoženije i sohranjenije roda. Mnoga starost, trud i muka potrebna je za ot[h]raniti i do savršena vozrasta dovesti čada svoja.
Ko je čitao rosijsku istoriju, mogao je poznati koliku je starost imao premudri i veliki car Petar za umaliti u svom carstvu množestvo manastira i samaca; uzeo im je sva sela i
su dobro jeli i pili i gospodski živili, pak su među svete metnuti; a mnogi živili su kako su god hoteli, pak u samu starost pokajali se, i ništa manje nisu stražnji ostali. Ovo je sve činilo da sam se volnovao kad na jednu, kad na drugu stranu.
Zato tolika starost i vika za groblje i grobnice. Šta je čelovečesko telo bez slovesne i razumne duše koja ga oživljava i u njemu misli?
sposobnost spospešan — povoljan spriopštiti — dostaviti, priključiti sputešestvenik — saputnik sraženije — borba starost — staranje, briga starosta — načelnik, gradski starešina stojati — baviti se stranoljubije — gostuljublje stroptiv —
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
On bi prikazivâ račune tamoka di oni šalju, a sebika bi napunija kesu, jer čovik vidi kako je pod starost bez jaspri! — To je znâ i provincijal i svi ostali, zato ga i ne izabraše — veli kovač.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ove jeseni i ove zime... Kakva li me To nesreća čeka? Godine i starost doneli su ovu noć. Starost... Još nekoliko godina i presahnuće snaga koja produžuje život.
Ove jeseni i ove zime... Kakva li me To nesreća čeka? Godine i starost doneli su ovu noć. Starost... Još nekoliko godina i presahnuće snaga koja produžuje život.
Na mojim naslednicima što mi usrećiše starost.“ Prebijeno pseto skičalo je u odžaku. „Pamtim sve. Nikad me nisi uzeo na krilo... Nikad se nisi poigrao sa mnom.
“ Nije smeo da zaćuti, plašio se sebe kad prestane da govori. „Dosta sam i bio. Sad me starost stigla, ti si mlađi, pa neka Ti je sa srećom.“ Ljudi su zanemelo slušali.
Nikoli je verovao, jer ga je on svakog dana obaveštavao s kim je razgovarala, kud je odlazila i koliko se zadržala. Starost, a ne poštenje, bila mu je jemstvo.
ti ćeš gristi sise što su godinama svake noći svetlele nad nebom moje postelje, a ja im se molih da padnu u oči i ubiju starost. Tebi će i otac i braća biti sluge. Ne žali ih, tebi je suđeno da budeš Katić.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dobrača koje je, do tog časa, osećao kako, ne samo tvrd u sebi nego i umoran od sticanja, sve bolje razume šta je to starost, odjednom se preobrazio.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Varaš se! U stanju sam da iz tvog lica očitam tvoju starost, pa da ti dokažem da govoriš budalaštine“. Zagleda se oštro u lice Mesečevo.
promena budu pažljivije ispitani, moći ćete, poštovani gospodine, da astronomskim računom tačno odredite njihovu starost“. „To i ja mislim“. „A to“, dodade Lagranž, „nije sitna stvar“.
takvo saslušanje trajalo je samo nekoliko minuta i služilo je samo tome da utvrdi identitet optuženog, a njegovo ime, starost i zanimanje upiše u štampani formular osude.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pod starost, dugo poslije mog odlaska od kuće, u općem rasulu porodice, odselile su iz mjesta. (Sad pomišljam kakav li događaj, kaka
A pod starost, opet progledamo na prirodu. To je kao jedno ponovno rođenje. Da. Sad me sve više zanima pejzaž, a sve manje ljudi u
I, najzad, goli i praznoruki izbijamo na sunčanu čistinu u prisoju. To je starost. Lijepa je starost. Središnji, glavni dio života, njegova srčika, njegova jezgra, sad mi se čine tako nevažni, tako
I, najzad, goli i praznoruki izbijamo na sunčanu čistinu u prisoju. To je starost. Lijepa je starost. Središnji, glavni dio života, njegova srčika, njegova jezgra, sad mi se čine tako nevažni, tako nebitni!
Ipak, katkad se upitam: a što i kud ako se odavde živ izvučem? Starost ne pruža naročito ružičaste perspektive za ljude moje vrste.
Što ćemo! Kažu: to je starost. XXXII Gorak ukus mladosti u ustima. Razdoblje na koje se najmanje rado navraća moja spontana misao.
Ali ipak svoje vrste luksuz! A evo sad kao da sam poslušao njihov savjet. Ta nije valjda da sam pod starost dobio i takve ambicije?! Prije nego sjednem za rad, dugo brišem stakla naočari.
Van takvog sistema, starenje ne postoji. U zrakopraznom prostoru starost je puka riječ. Odatle je potpuno razumljiv čovjekov poriv da izađe iz ambijenta i njegovog sistema relacija, da isklizi
I možda tek pod starost neka se vrati da u njemu umre.” Otimao sam se i odlagao, pa sam najzad poslušao taj poziv i zaputio se u moje mjesto.
Na toj vododjelnici života valjda počinje ono što se zove: starost. Ipak, kupio sam novine i pošao dalje. Prošao sam ulicom gdje je nekad za prozorom plutala u mjesečini djevojačka
Eto, pod starost sam iskusio i to: što znači posjedovati jedan rukopis. Primirisao sam i spisateljske slasti. Šašav posao!
Čovjek vjeruje da je njegovo djetinjstvo, zaglušeno čitavim docnijim životom, zauvijek pokopano. A ono se negdje pod starost odjednom opet javi i snažno provali na sunce.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
a vi ste, vidiš, oboje zdravi. — Što si ti tako oslabila? — Godine su, dijete, starost... — odgovori ona, zatvarajući za njima vrata.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
BAŠ-ČELIK Bijaše jedan car, i imađaše tri sina i tri ćerke. Kad ga već starost dođe vrijeme da umre. Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa sinovima preporuči da svoje sestre dadu za onoga koji
Pošto vezir ostari, razbolje se jednoga dana. Šta ćeš: starost—slabost. On dobro razbere da mu je vakti sahat došô, te zovne ženu i rekne joj: — Ja sam se veoma razbolio, još malo,
golemo čovjek, te još kad je mlad, vrele krvi, mogô bi se i on uskalašiti, te ovo moje imanje potrošiti, pa bi tebi pod starost rđavi dani došli. Stoga ti uzmi ova tri ključa od tri tajne sobe, pa ih čuvaj kô oči u glavi!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Je li to starost i volje i vere, Il' umor dubok, miran i bez leka, Kom ne znam uzrok, prostora i mere? Il' sam ja izraz truleži mog
Umesto zvona, udaraju srca: Zvone na užase. U vazduhu led. Nevinost srećna pred ponorom grca. Starost pocrne, čovek posta sed. A idu oni, poslanici pakla. Napred korača pobesneo pir. Tresu se kuće i padaju stakla.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Gledaj kako je suptilno Hanc, bolje nego gurbijansko Jovan. JOVAN: Makar i gurbijansko, moje je, ja ga neću pod starost menjati. FEMA: Oćeš li da budeš Žan? JOVAN: Džan! Sad da me pravite Ciganinom. FEMA: Ludo, ludo!
FEMA: Žan, to mora biti; barem deset reči. JOVAN: Gdi ću ja sad pod starost da naučim, to je teško za mene. FEMA: Sapr tuder fo. Vidiš kako nije teško... Znaš šta je božur?
Miljković, Branko - PESME
nemoć osvetliti naše puteve Sunce je ime njenog nasilja Njena izdajstva skriva ljudsko srce Ona je priznala sever Ona pod starost blagosilja ciču Ptica koja sebe stvara iz svoje nemaštine Čita led iz njenog uma Na način umiljat i strašan Dani su
Petrović, Rastko - AFRIKA
da su takođe sasvim skoro dovedene, jer starost muževljeva ne može biti nikad dokaz nemanju poroda. Kad žena duže vremena ne rodi, muž ode kod bilo kog seoskog mladića
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: Pa onda? STANA: Sa zorom dalje. A taman suton druge večeri Dočekaće nas u Beogradu; Gledaće kako starost posrće Pred silnog paše moćnim očima... GLAVAŠ (za sebe): S ćerkom u gradu?... Među Turcima Šta li će onde?...
Šta je smislila? Sad kad joj sinu kolac spremaju? Tu nečeg ima!... (Glasno.) To mora da je strašna nesreća Što starost goni da metaniše Pred mrskim licem besnog Turčina?...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vozrast pjesnej naše žizin najlepši su dani, Mladenčestvo čeka ljeta, starost svoje brani. Svi narodi baš u vjeku junošestva svoga, Puni snage i ljubovi, viteštva svakoga, Najviše su i pjesana
I k ovim priloži mu u njekoliko rječi na njega pismo, sljedujuščago sederžanija: „Dražajši! I starost i bjednoje moje sostojanije ponudil jesi podat tebje kant sej ot liri mojeja davno uže propjeti.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Hm! Za njim će, čedo, mnogi žaliti, Jer beše junak, hrabar, razborit; Al’ starost — znaš, ostareo je, A starost često umljem pomeri, Postaje zlobna, puna zavisti. — (Šulović, Mićić i Vuksan.
Hm! Za njim će, čedo, mnogi žaliti, Jer beše junak, hrabar, razborit; Al’ starost — znaš, ostareo je, A starost često umljem pomeri, Postaje zlobna, puna zavisti. — (Šulović, Mićić i Vuksan.) A otkud i dokle ćete vi?
KNEZ ĐURĐE: Ja! ŠULOVIĆ: Ti, gospodaru? I ti si smeo mene pitati, Mene — svedoka dela bezbrojnih Kojimano je starost kitio Taj sedi vitez? Je l’ zaslužio Da ga u tebe moli gospođa?... O, gospodaru!
Izlomiše mi starost lisnatu, Odvojiše me s decom rođenom... To beše užas samoj prirodi, Onog se dana more ljuljalo I rikajući gnevno,
VUJO: U nevrijeme ni gosti dohode, gospodaru; a, vjere mi, mučno je u starost novoj se učit navici.... ne šće mi se otvorat vratnicah nezvanim gostima, mogu da im se mojom golom lubanjom gvozdene
Bojić, Milutin - PESME
Krik Cara Judeje prigušen se čuje: ''Ženo mlečna tela, žedan sam te vrlo! Moj dan pun je zime, starost krv mi truje, S raspuklih usana ruj mi vreme strlo, Srce mi je vosak, gnojava mi nedra, Suv jezik prionu za uvelo
Jer prazan je život, kad u jesen dospe, I zamućen pogled crveni od suza, Pahuljice modre starost licem ospe. Čelo puno zmija kô strašna Meduza, Klecave su noge, sparuškane dojke, Crne žile — okov samrtničkih uza.
Možda je to skriven bol što danju ćuti A u suton jasno, kada mru trenuti, Oseća kako se u starost korača. More prolaznosti dan svirepo guta Hladno za bol duša što u njemu pluta. Strah me od samoće kad vreme korača.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Preko surih ploča Tumara seda starost. Korov gust Pokriva staze i grobove neme I sav predeo, sumoran i pust. Na trošni spomen ona spušta glavu, A povetarac
Sumorna starost tu se sa bujnom mladošću srela, I sanjalački - tužno stoleća nad njima lete... Grobnice kanova silnih trava je visoka
No svetla mladost je prošla, I ti snuždena stojiš na njenom obronku travnom, Jer starost već je došla. Vreme je izrilo bore po tvome čeocu tavnom I zlatne nestade kiše, I gromovnika s njome.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Rođen 1817, a umro 1906, doživeo je najdublju starost od svih Milankovića. Od šest Todorovih sinova ostadoše u Dalju samo njih dvojica; Georgije, koji je svoga oca nasledio
glina, kakve su se staložile u Švedskoj i Norveškoj na podnožju nekadanjih ledenjaka, omogućila je da se tačno odredi starost tih taloga.
To geološko doba ogromno je. Stotinama miliona godina broji njegova starost. U tome dobu je nastao život na Zemlji, i bezbrojne generacije stvorova odmenjivale su se u postepenom razvitku jedna za
Za taj kratki vasionski časak postala je naša Zemlja od usijane lopte hladno nebesko telo. Čim je njena kora doživela starost od sto vekova, ona je odebljala toliko, da se kroz nju mogao provlačiti tek neosetan mlaz unutarnje toplote Zemljine, koji
Stanković, Borisav - TAŠANA
najveći, zato valjda što sad nemam šta da želim, i zbog čega sebe da gonim — počinjem osećati ovu ne malaksalost, već starost. TAŠANA A, ne, dedo! Otkuda ti star? MIRON Da, po telu nisam, ali po duši — duša mi je stara!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Čika Avramu, doduše, nije preostalo ništa, ni za starost, a kamoli za neki fond, ali mu je u srcu ostalo staro prijateljstvo i široko živovanje u kući njegovih prijateljâ
Ali narod razglasio, i Mirku pod starost prišiše staro očevo ime: krpa. A Nata, imajući pred očima ugojenu svinju, pristala je da veterinarevom pomoćniku i
Nasmešila se tužno: „Kapije na kući nema, svet je sav bez ograde i vrata, otvoren danju i noću svima, ajd, Nato! ali — starost.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
»Baš je teška starost!« — pomisli Lepotica, gledajući kako se bakica ustrašeno pribija uz zidove, dok su prolaznici, žureći, kao razdražene
Suvišna i tuđa živela je Lepotica, uzalud čekajući da dođu starost i smrt. A onda, jednoga dana, odluči da smrt i starost sama potraži, da se svojima skine s leđa.
Suvišna i tuđa živela je Lepotica, uzalud čekajući da dođu starost i smrt. A onda, jednoga dana, odluči da smrt i starost sama potraži, da se svojima skine s leđa.
U svetlu, prolećnu zoru siđe Lepotica sa staklene kule i pođe od grada do grada raspitujući se za starost i smrt. Ali, na sva njena pitanja ljudi su samo slegali ramenima. Šta joj je tako mladoj i lepoj? Zašto đavola zove?
Iščezli su nekud šarani, zamrsile se mreže u korenju vrba, a starca odveli u kuću punu staroga sveta koji je na starost pokušavao da zaboravi. Oj, kako je kotliću bila mrska ta kuća! Oj, kako je bio besposlen!
Namršti se Carica i učini joj se da čuje kako joj iza leđa u galopu jure starost i smrt. Ne, slikaru se ništa ne sme dogoditi, dok ne naslika njen lik.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (za sebe): Da, jest, zna se: lepota doba, rod, starost nema (trza se. Marku): Marko (daje mu novaca pokazujući iza sebe na Cigane), podaj im, i dajte im da jedu i da piju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kakva tebe oćera nevolja vrat lomiti, po gori hoditi, po hajduci, po lošu zanatu, a pod starost, kad ti nije vrime?“ Veli njemu Starina Novače: „Pobratime, kneže Bogosave, kad me pitaš, pravo da ti kažem: jest mi
Ivo nam je tamo poginuo, evo ide aga od Ribnika, sad će naše dvore poarati, a nas oće, Đurđu, zarobiti, da pod starost služimo Turčina!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A već u to dobi, star je bio od šezdeset godina. Da zna svaki jer bujnu čoveku ni mladost a ni starost nije za poštenje, teke raslabi li se čovek i dâ li se na svoju volju, seda brada ni za jadnu mu hvajdu nije, i bolja je
Kako se isto prvi put s muškom felom opoganih, posle toga već nikako nisam se mogla toga zasititi: toliko mi je veće starost bila bi li se mogla s kim nameriti, odašta se sad stidim i pomisliti, a kamoli izgovarati ono moje zločesto boravljenje.
Da nije tvoj posao o pismu učiti se! A komu li više i valja učenu biti kako tebi?... Tuštenu starost i brigu imaš te dosta put ka nesvestan hodiš — ja tko da ti bude u tom razgovor i potešivanje ako ne knjižno svetovanje i
Tek isto o jednome razlikome sebe odevanju i poviše novčanom sticanju golema nam je starost, a oči i misao na tuđe trapeze ispijajući dolije, i lepše vino probirući. Kako ne bi to na zlo nam slutilo?
Oporo ti je suproć ražnja s golim trbuhom. Kakvo mu je prvo poštenje, takvo mu je i u starost, poslednje. Ovča koža a vučje srdce. Prav i dobar, pogotovu svet! Ranio se sabljom, probo se iglom — jedna je smrt.
Od tebe svačeg na bolje s gorega prevraća se i starost cavti, ama bezmužnoj devojki roditi, to je svrh telesnoga adeta i nature!
Gavril Za verovanje evo i to ti izvešćujem, o Jelisaveti tvojoj prijateljici, kako to ona ove dobine eto, pod svoju joj starost hoće da rodi sina. Te mnogi ljudi će se poradovati za to čudo o rođenju tome. A ime onom detetu Jovan hoće se nareći.
učinio i pokor mome rodu naveo da mu taki na panju glavu s mojom dunđerskom bradvom odfirim, zašto on, đidija, moju starost obezčasti, te mi obraz ocrni, da sam za rugu i čpot među svih dvanaist kolena Izrailjevih!
Danas što steče, a sutra pak izgubi. I da se zatim na brigu, na starost. DEČIJE IGRE Ta reci mi dok nisam rekao; čim smo bolji od dece kalašaste, skačući po sokaci i vrat lomeći, praveći
O čemuno sveti Teofilakt tolkuje o tom: U večer — reče — dohodi gospod kade tko umire u veliku starost svoju. A u po noći, kade po veka svota preživi.
se natrag uzbija, tako i očni zgled ispred svašta silovita sekne sniže i prikupi se k sebi, a i stid ga i očobolja i starost zauzsteže i smanjkava se.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Nalazi da mu je život pust, da nema nege dovoljno. Pomišlja čak i na starost i bolest koja može naići: pa ko će ga tako svesrdno moći dvoriti ako ne žena, ta verna drugarica n saputnica čovekova?