Jakšić, Đura - PROZA
Tuda su često prolazili Madžari. Moj otac ih nije mogao gledati, obrnuo je glavu od prozora i gledaše u jednu staru zarđanu pušku; pesnica mu beše stisnuta, a čudna vatra sevaše iz očiju njegovih; a posle mu je bleda glava klonula,
Oči joj veselo sinuše, i ona uze staru ruku svoga roditelja, pa je, s hiljadu poljubaca obasipanu, tiho prevlačaše po svojim vrelim obrazima...
Obradović, Dositej - BASNE
Vidiš pijana kako se junači da uprav ide, a posrće, — svak se tome smeje. No staru i nemoćnu smejati se što posrće, to je prava ludost i znak zla srca.
54 Mačak i miševi Mačak dođe u jednu staru kuću gdi se nahođahu mlogi miševi. Počne loviti jednog po jednog. A kad vide miševi taku napast, dogovere se da ne
svakom gradu i varoši (a ne bi zgorega bilo da se i po seli ova naredba učini) da se napravi jedan hospital za siromaš staru i nemoćnu (pravo je da svako mesto svoje bedne prikrmljuje); da se uredi opšta kutija u koju svaki, kad u crkvu dođe,
Ovi se zaleti na nju, a ona ga počne moliti da ne dipa u nju bednu, staru, koja nejma ništa nego kožu i kosti. „Ako mi kažeš tri istine”, — reče joj kurjak — „koje ću morati verovati, pustiću
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
̓ — Mi mu blagodarimo i odemo veseli, što smo opet našeg Hadži-Musta-pašu povratili u njegovu staru dobrotu, koga mitropolit Metodije beše poturčio.
? Ta ako ti je otac poginuo, nije ti sreće odneo, ostalo ti je prijatelja” i proče. Ja i njima udesim moju staru pesmu i kažem im, da oni dobro znadu da su dahije ubile Hadži-Musta-pašu, i da je Derviš-beg, sin Hadži-Musta-paše, odma
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mesečina siri pomalo. Kad eto ti onog seljaka s torbom preko ramena — naiđe na ćupriju onu staru, što je sad valjda na krnićkoj reci. Taman bi nasred ćuprije, a odovud, malo povodeći se, preda nj Radan.
Kad je tako spečalio neku paricu, vratio se u Ovčinu — na ono malo baštinice što mu je ostalo iza oca. Staru kulaču razvalio je, pa načinio sam onu kućicu i tu živeo kao vredan i skroman siromašak...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I neka si blagosloven i ti Stanko, sine moj!... Sve grehe tvoje primam ja na svoju staru dušu!... I diže ruku stari sveštenik i pogleda u ono zvezdano nebo: — Gospode! — viknu on.
— Onda je dobro te poneh. — A... nadao si se! Staru čoveku se vazda treba nadati!... — reče popa ozbiljno. — Tako je, oče! — Jovo, izidi jedan časak! — reče popa.
Dučić, Jovan - PESME
I kao ja nekad u danima ovim, U večernjoj nemoj agoniji mora, Da donese, mračnu, kao pesmu bora, Staru pesmu tuge međ ljudima novim?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
kroz prozor i ostao mrtav na mestu, o Đorđu što je radio s mojim ocem, o mom stricu koji se razboleo i umro čim je na staru kuću nazidao gornji kat, i još o mnogome koječemu.
Toga dana bilo je toplo, ali je duvao jak vetar. Pogdešto bi pojedini vijor silno cimnuo prozorom, ili bi napeo staru potklobučenu tapetu na zidu, pa bi odmah odleteo dalje; i dok se oko nas sleže prašina, čuje se kako u daljini huji i
Tako sam baš u dlaku računao. A nana? Tek u taj par on ugleda onu staru ženu i potrča joj ruci: — Hvala bogu, samo kad ste svi živi i zdravi! Kad je sve dobro!
Kad sam legao u krevet, iziđe mi ona u pameti. Dalje od mene! Imam ja svojih poslova. Ja sam Srbin, ja imam staru mater, ja imam svoj zadatak — zar kojeko da me smeta! Pobratime, pripovetka je svršena.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I posedaše svi. Popovi pijuckaju pomalo i igraju neku staru igru fircig, a popadije uzmu pletiva pa štrikaju ili podštrikavaju plave čarape, od čijih se sara posle vrlo često
— »Jesi, jesi! Gle, samo kako se umacurala od plača!« veli gđa Sida, pa je fizitira i otima joj Adelaidu, staru jednu knjigu koju je još Julina baba donela u miraz Julinom dedu.
— Otkad si se ti krenuo na taj prokleti put — otpoče gđa Persa pošto se namesti u staru fotelju — nisam ti ja, Ćiro, ni ja ni Melanija, imali ni mirna dana ni mirna sana.
Znalo je da je pop Ćira u zavadi sa pop-Spirom, pa je to notiralo, i počelo smatrati kao staru i već običnu stvar. Ali je selo k’o svako selo: svoj hleb jede, a tuđu brigu vodi. Nije tako stajala stvar s popovima.
su oni čak iz Staroga zaveta, ali grdan strah gđa Sidin pretvorio je kontrafu u ikonu, i valjda joj je došapnuo onu staru poslovicu: »Dobro je i đavolu ponekad upaliti sveću!« Tih dana se gđa Sida formalno preobrazila.
Iznenadna ta sreća povratila joj je staru hrabrost i staru zajedljivost. I posle ovoga, gđa Persa je mrzila, a gđa Sida zajedala, a obe su se žurile da što bolje
Iznenadna ta sreća povratila joj je staru hrabrost i staru zajedljivost. I posle ovoga, gđa Persa je mrzila, a gđa Sida zajedala, a obe su se žurile da što bolje opreme svoje
Zapeva onu staru nežnu pesmu: Raduj se, mlada nevo! Već čarne tvoje vlasi Od mirte venac krasi, Zelene mirte splet. Kićeni svati
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pop prepojava. Brzo, užurbano, da bi što pre prestalo to cvilenje, plač. Zaustavlja ih. Onde diže čas majku, staru, samu, koja već iznemogla od plača, poklopljena, tiho cvili; onde čas udovicu, sestru... I tako svuda.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
On je za ovom partijom žalio, ali za nekoliko dana nestane mu žalosti. Opet razmišlja i reši se da staru ljubav obnovi. Koju staru ljubav? — Poslednju — sa frajla-Julkom. Ljuba je opet na putu, ali sam.
Opet razmišlja i reši se da staru ljubav obnovi. Koju staru ljubav? — Poslednju — sa frajla-Julkom. Ljuba je opet na putu, ali sam.
— I to neka mi bude poslednji put. Ako se sad ovom prilikom ne oženim, il’ se neću više ženiti, il’ ću uzeti kakvu staru udovicu ma od pedeset godina, samo ako je bogata, jer mi već, verujte, čikaGavro, te prosidbe dosadiše.
Zato mu je teško palo što se tako sumnjiči. Ta on tu nije ništa drugo već tuđ žarač. Ćirković je imao staru majku, koja ga je gledala kao zenicu, a pokraje njega i Alku je volela. Starica još u začetku procesa umre.
Alka, kad to ču, odmah je načisto. Sad je udovica, pa još bogata, Milivoj hoće da ponovi staru ljubav. Kad je imala za Milivoja poći, slab joj bio miraz za jurata.
Afrika
pedeset, oni mi ih daju, ali kad sam već platio, neko treći koji im prilazi nešto im kaže, na šta oni opet zahtevaju staru cenu.
Praveći se da ne shvatam šta se zbiva, kažem dečacima da starici prevedu kako liči na jednu moju staru rođaku koju sam voleo a koja je činila sve što sam hteo, pa da je molim da uzme nešto od mene čime bi učinila molbe za
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oni su širili glas po Sremu da su Isakoviči primili uniju i da su napustili, za miraze, svoju staru veru. Fratri su najzad vikali da će to imati da reši presvijetli Kaptol, u Zagrebu.
Da ga vešate! Gut! Jawohl? A otac? Vater? Šta, Vater? Deda Teodor mi je pričao da smo imali staru čitulju, koja je bila stara nekoliko stotina godina, a u njoj behu imena predaka naših.
Trifun je tad već bio osetio da je zapao u mišolovku, ali je u njoj sedeo i dalje, kao kad očerupanu, staru, orlušinu drže u kavezu. Videlo se, međutim, na njegovom licu, da je došao kraj njegovom strpljenju.
Zekovič je ostavio staru majku i otišao sa Đinđom u Potiski okrug, kad je Đinđa, za njega, odbegla. A što se tiče Đurđa, kaže mu da je on,
Kao u nekom snu. Anu je, tako, sreo, uz staru gospožu Ševič, u Mirgorodu, u Komandi, na nekim, drvenim, stepenicama, koje su vodile u dvoranu, gde se jelo, pilo i
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
god.), na kome je izgubio nezavisnost i da obnovi staru srpsku carevinu, o kojoj stalno sanja, čak i u najtežim prilikama, u kojima bi svako drugi očajavao.
muhamedanski Dinarci živeli u srpskoj sredini, u ljutoj srpskoj sredini, koja je sa istim takvim ponosom čuvala svoju staru veru i narodnost.
Bilo je mnogo više Bokelja od junačkog ponosa, od kičeljivosti, koji su nosili staru bokeljsku nošnju, kitnjastu i bogatu, sa dolamama i kalpacima.
Ovo se zapaža više kod žena no kod ljudi; one su očuvale staru nošnju, koja uostalom pada u oči starim vezovima i bogatim ukrasima.
). Ovo su oblici koji nemaju ničega arhaičnog. Staru slovensku osnovu pojačali su mnogobrojni doseljeni Sloveni iz Arbanije.
Ima ih dosta i koji imaju svoju zemlju. Imaju gusle. Nema skoro nikoga ko ne zna za Kosovsku bitku i za staru srpsku istoriju.
Mnogi su među njima poznavali staru slovensko-srpsku književnost, a kako su i prepisivali stare knjige, s pravom su uživali opšte poštovanje. Oko 1700.
Hrvatska država ima vrlo staru prošlost. Godine 1102. se spojila sa Ugarskom a godine 1526. s Austrijom. Hrvati su se nadali da će im sklopljeni
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
je krčmar, a ko čiča Trišo, to zna samo mačak — Nestanak džaka Jureći drumom, čiča Trišo ubrzo stiže pred jednu vrlo staru krčmu, nad čijim su vratima bila naslikana dva magarca, ispod kojih je pisalo krupnim slovima: KRČMA KOD TRI
prema mračnoj pećini usred planine, Mačak, Miš i Šarov uzeše se toliko smijati da su zagolicali i razveselili čak i staru krušku.
Bijeli Miš prorok pozdravi se s drugovima i krenu na put pjevajući neku staru pjesmu poljskih miševa: — Pšenična polja ambar su moj, klasova imam — ne znam im broj.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
je hteo da ga načini pravim gazdom, kakav je sam on bio, da bude od njega „sleme” kuće, da, kad umre, njegov Pera vodi staru njegovu kuću.
Moli oca da mu dâ za neko vreme za ženidbu mira. Prolaze dani i meseci, a Šamika jednako preživa staru ljubav. Gospodar Sofra se opet bacio u brigu: šta će biti ako se, naposletku, i ne oženi?
red, vrsta, položaj rajteraj — jahanje, dvorana za jahanje rajfrek — ženska haljina sa visokim strukom, po ugledu na staru grčku i rimsku haljinu Rac — Srbin (mađarski podrugljiv naziv za Srbe); racki — srpski reverenda (lat.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Pop iz Grblja o tome veli: „Kad vidiš kakvu staru ženu a bojeći se da je vještica, treba pošto prođe bacit roge od desne ruke pa pro prsta pljunut i reći: ’Kad se mogla
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Možda da jedemo malu decu? Zašto su došli kad su uspeli tamo, u belom svetu? Da prodaju staru kuću koja se ruši, da ugovore izložbu ili da letuju. Treći da sahrane staru majku. — Sirota starica! Ti je znaš?
Da prodaju staru kuću koja se ruši, da ugovore izložbu ili da letuju. Treći da sahrane staru majku. — Sirota starica! Ti je znaš?
mačku, veteranku, koja je prošla sve i svašta, pa se najzad vratila u svoje dvorište, nasmrt umorna se vratila pred staru , Šansu', gde više nema onog mladog sveta iz pedeset šeste. Sve neki klinci, uostalom, vrlo lepi klinci. Vrlo.
Ali istog časa oseti u dubini grudnog koša svoje srce, tu staru izdajicu, pa krenu dalje prema Čuburi. Grad ga je zapanjivao. Bio mu je potpuno nepoznat, gledan ovako s trotoara.
Tom prilikom, Pesniku je i zvanično ponuđeno da grad adaptira za njega jednu staru kuću u najlepšem delu varoši. Nije u redu, govorili su domaćini, da tako izuzetno veliki čovek stanuje kao samac u
Matavulj, Simo - USKOK
Potvrdiše. — Staru, krvavu kuću — nastavi Njeguš sjedajući i nudeći mjesto do sebe Primorcu... Vaistinu, valjasta Srblja, kao najboljeg
“ Pa mu, veli, cjeliva ruku i lijepo ga zamoli da sjedne... — Jednom njeko pohara njeku samohranu, staru udovicu. To je bilo u Riječkoj nahiji.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Napor da ih prizovemo izjednačava se sa poetskim činom: Možda bi onda mogao opet da oživi staru napola zaboravljenu sliku, da ugleda ponovno vraćene dane i nepoznata zaštitnika iz detinjstva koji se rasplinuo na
u pamet ceo jedan život: Stajao je, taj panj, tupo usamljen, oljušten, ali ja sam uvijek umjesto njega gledao rodnu staru trešnju i u njenim granama ponekad brižna jeda, ponekad raspričana strica, moje vječite i vjerne dobrotvore u ovome
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I oni su gorko žalili što su ostavili svoju staru domovinu. To osećanje našlo je jaka traga u jednom zapisu kaluđera Mihaila Ravaničanina, pisanom u Sentandreji 1695.
građansko i otpornije stanovništvo, varošani, popovi, kaluđeri, trgovci i zanatlije, narodni prvaci, napustili su staru domovinu, u kojoj su ostali seljaci i pastiri, stanovnici brdskih i zabačenih krajeva.
dugo oni su bedno živeli po zbegovima, i lutajući od mesta do mesta, i tek kada su videli da nema ništa od povratka u staru domovinu, oni su se stali stalno nastanjivati i počeli raditi zemlju.
Iz reda tih Račana, koji su tako nastavljali staru srpsku pismenost, javilo se nekoliko pisaca koji čine prelaz ka novoj pismenosti.
1668. išao je sa bratom Savom u Rusiju. Po povratku opet je stupio na staru dužnost, 1675. postao je erdeljski kapućehaja (poslanik) u Carigradu.
2) RUSKOSLOVENSKI JEZIK KOD SRPSKIH PISACA Pisci iz početka XVIII veka produžavali su staru srpsku pismenost i pisali crkvenim srpskoslovenskim jezikom; jedan od njih, Gavrilo Stefanović Venclović, počinje pisati
Zatim, ima kod Rajića u klici i novijih shvatanja istorije, izvesnih »istoričeskih ideja«. On napušta staru tradiciju da se u pisanju počinje crkvenom istorijom i mesto toga govori o ranijoj sudbi Slovena, tumači postanje
Jaka duha i volje, odlučan da bude onako kako on misli da treba da bude, on je stavio sebi u zadatak da preporodi staru i začmalu Austriju, da je oslobodi feudalnih i crkvenih okova, da je primenom modernih i filozofskih ideja povede
Taj grčki uticaj na njega bio je veliki. Kod grčkih učitelja ne samo da je dobro naučio grčki i ušao u staru grčku književnost, koju će docnije u svojim delima obilato navoditi, no se kod njih prvi put upoznao sa slobodnijim,
Sava za staru. On je bio duhovni preporoditelj srpskoga naroda, tvorac nove srpske prosvete i književnosti, »prosvetonačalnik Naroda
I u tom pravcu on je jedan od prvih pesnika četrdesetih godina koji su napustili staru klasičarsku poeziju i prema nemačkom uzoru stvarali modernu poeziju, sa novom versifikacijom i novim osećanjima.
Ovaj zaslužni javni radnik bio je »poslednji bard dubrovački«, za trenut je vaskrsavao iz prošlosti staru dubrovačku književnost i vezivao je sa novom srpskom književnošću. DANILO MEDAKOVIĆ Rođen 17. decembra 1819.
Milićević, Vuk - Bespuće
I on pomišljaše, da se, ma na koji način, vrati starome načinu življenja, da ponovo potraži svoju staru naslonjaču, svoje stare snove u polumračnoj sobi, da proživljuje napola uspavan dane, da luta sam oko Une, da zuri u
u sobi kao i ono što se dešava dok nje nema kod kuće, i to joj je izazivalo u pameti neprijatna sjećanja iz djetinjstva i staru sjetu. Ona se vraćala natrag u samostan, neraspoložena, i zaboravljala brzo na to u gomili drugarica, rada, ceremonija.
Sremac, Stevan - PROZA
Kad dođe, a on skine samo kaput, a pripaše mesto kecelje neku staru suknju gospođe Perke šefovice, pa radi posao, a sve zameće šalu i pravi komediju, tako da gđu Perku lepo zabole kukovi
Radičević, Branko - PESME
“ Pri stolu ovde tako ovi rade. U strani sedi jedan sedi vlasi, Naslonio na ruku staru glavu, Obara dole tužno svoje oko Iz kojeg gorka suza suzu goni.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zamisli, uzmeš tri-četiri komada drveta, staru vreću, slamu i cap, cap! — evo ga, gotov samar! E, moj brate ... Tek mnogo kasnije, kad se samardžija odavna rasplinuo
— Crtam konja, zar ne vidiš. — Konja? — Pa da, zar ne liči? Djed pogleda našu Mimu, jednu staru mirnu kobilu, koja je pasla niže pojate, i razočarano reče: — Pa to je kobila. — Konj, kobila, to ti je ista stvar.
Od toga dana djed Rade nekako namrznu našu staru kobilu. Bez razloga se izdirao na nju, uvijek mu je nešto smetala, a kad bi je stric Nidžo uzeo u zaštitu, starac je
Istina, ima u kući siročadi bez oca, našlo se i duga, a plijesan brige, one staračke i udovičke, već se uvlači u našu staru prostranu drvenjaru, osjetiš je po mirisu. Ima, znači, u kući nekih kutaka koji „ne rade“, neprovjetrenih.
— Ko bi samo i pomislio da je taj u stanju da tako šturmira na jednu, da rečemo, staru ženu, babetinu. — Nemoj ni ti, Rade, biti baš tako gizdav, još je to držeća ženska — prijekorno grkuće stražar Veso
U šta mi narede, u to ću pucati, pa taman da je tamo moja mater Anđa. Artiljerac otpuhnu, iskosa omjeri staru muslimanku i obrati se svojima. — Ubio je led, ova stara ista moja mater.
— Jesmo li svi čitavi, a? Alaj gaća, cicvaru mu ljubim! Tek pošto je ustao i otresao se, spazi staru nenu kako tetura i posrće uz ogradu šljivika.
pa ću ja jednog jutra lijepo zažmiriti i gurnuti je u najdublji vir: hajde, sestro, niz Unu, dosta si ti namučila staru Trivunu i dala je na komediju da joj se ruga i kus i repat. — Ma čekaj, bako, da nešto smislimo?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I ja se tada dižem i gledam, gde se ona skupila, na leđa bacila staru, čohanu gunju; nagnula se k sveći i nešto radi. Podvila ona noge pod šalvare, kolenima pritisla platno, jednom ga rukom
— Dom! Nemaš li kuću, nego kod onu staru vešticu si?... A, a?... — I opet izmahnu da te udari po glavi. Ti samo zaklanjaše dete i tiho, preplašeno moljaše ga: —
Na moj mali fes mećeš kitku, staru, očevu, od samoga fildiša, koja mi do ispod ušiju dopire. Opremiš me. Dâš sveću, bosiljak, maramicu.
A od Stojana Donjovrančeta dopire pisak dece, plač žene i njegova vika. Traži konja i sablju, neku staru, veliku, koju je za vreme oslobođenja dobavio od nekuda.
Peva staru pesmu: kako kad’n Stana u baštu išetala, izgubila srma-kolan, u sreću joj mlad kaluđer, njega nabedila za kolan i kune
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Devet svetova prođe, i kad već beše na kraju devetog sveta naiđe na jednu staru, mater od pet zmajeva, te k njoj svrne. Kako dođe u sobu zmajeve matere, rekne joj: — Pomozi bog, majko!
Sad sveti Sava srkne jednom, drugom, pa treći put blagoslovi i prekrsti se, a đavo pobjegne i reče: — Vala, baš to je staru lijek a mladome bijes! — pa tako iščezne, i više ga nikako nema tamo gdje čuje da je pop.
Ne potraja dugo vremena, ugledaju kuću na vr'u jednoga brežuljka i upute joj se. Kad uđoše u kuću tu nađoše jednu staru ženu, koja im reče: — Ovo je 'ajdučka kuća, nego odma bjež'te odovle, e kad dođu 'ajduci, ako vas ovđe zateku, nećete
Vojnik ga brže bolje sputi kaišem, pa zavika na staru da mu donese zublju. Kad stara donese zublju, arambaša viđe svoje 'ajduke đe leže mrtvi na jednoj gomili, te stane
Vuk se tome poslu začudi, pa upita onu staru lisicu: — Što je to, lijo, od tebe i tvojih drugarica? — Bogme, efendi-Vujo, svaka sad o svom poslu radi da po jednu
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: A ovde svet gleda da ne pljuje, nego jošt fali. STANIJA: Prođi se šegačine, kjerko. Vedla si mene staru, pa teraš sprdnju. To je sramota. LjUBA: Ne šalim se, majka, boga mn, nego se tako igra valcer. Eto ovako.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I ja sam se nasukala, napukla sam sa strane i povrh svega, još i propuštam vodu, prokišnjavam. Sve. Ulazim, dakle, u staru kabinu preko bivše krme i trpam požutele novine od prošlog leta u malu limenu: furnu.
Da mu ispadnu zubi od starosti? Da oćelavi? Da dobije bore? Da postane maser, da drži dijete; da liči na staru, tvrdo kuvanu kokošku, šta li?
Stari Ruzvelt sedi u paralitičarskim kolicima. Stari Josif naliva starom Čerčilu staru votku ukočenom rukom, a levi brk mu se neprestano trza udesno. Oni upravo dele svet.
Oni starci, oću da kažem, dele mnogo brže svet, nego ona panju! Eto, to me izluđuje, baš to! A kada ja dofuram na staru planetu, ona je već sva izdeljena. Živim po raspisanim notama. Najpre počnu da me maltretiraju moji rođeni roditelji.
Na Slaviji je aplaudirala i predsedniku Sjedinjenih Država gospodinu Ričardu Niksonu, a on, kada je ugledao jednu tako staru, a uz to tako otmenu damu, s pelcom od lisice koja je upravo menjala dlaku jer je bio februar, izašao je iz svojih kola
Na Slaviji je aplaudirala i predsedniku Sjedinjenih Država gospodinu Ričardu Niksonu, a on, kada je ugledao jednu tako staru, a uz to tako otmenu damu, s pelcom od lisice koja je upravo menjala dlaku jer je bio februar, izašao je iz svojih kola
Posljednjih desetak godina života deda Gavrilo je proveo ne napuštajući svoju staru, izlizanu fotelju. Čitao je, uglavnom, novine sve dok ne zaspi.
Baš meni! Kako da izađem na ulicu i pogledam svetu u oči! Imaš li ti možda kakav predlog? Uvukla sam u svoju staru pisaću mašinu marke „Adler“, nasleđenu od pokojnog deda Gavrila, čist list hartije i počela polako da kucam.
Onda bih dala Mišelinu ključeve od svog podruma da zvecka, kao, njima dok ufuravamo u ogromnim količinama u staru Golfijanu. Zveckao je strašno uverljivo, baš kao da smo uparkirali najmanje šest „rolseva“.
Ali, pre nego što se vratimo u staru Golfijanu, pozabavimo se još malo onim nesrećnikom od kelnera u „Tri šešira“ i našim kelnerima uopšte.
“ Ćutali smo i bio je to pravi rekvijem za staru, slavnu Skadarliju u kojoj je čovek nekada mogao da se oseća kao u svojoj kući i, više od toga, kao u kući svoga
Jednog dana dođe Drnda šofer svome frendu Duletu i kaže mu: Dule, bre, kaže, ti imaš staru kevu, kaže, kolko joj je godina? Osamdeset i pet, kaže Dule, a što?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Moja Marija, ti si se dala u talijanske pesme: „Ah ljubovi paklena, — slatka tugo srca moga.“ Bolje da si pevala onu staru pesmu: „Druge moje, ne budite lude!“ Tako ja mislim. A sovet moga prijatelja?... E, njemu je mesto ovde.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Trenutka istog Mudrijaš — pljes! — obori Pijetla ko zemljotres, za tili časak svršio borbu, Pijetlića smota u staru torbu.
“ Idu preko svijeta bijela, dođoše do jednog vrela, kad kraj vode čudan gost neku staru glođe kost. „Pobratime zubati, odakle nam ideš ti?“ A pobratim čudno reži, al ne bježi.
A mome mačku također velim: miševa carstvo za njega nije. Zar ne znaš, Tošo, izreku staru: Najdeblji miš se kod mlina krije.
uporno lovi rođeni rep, vije se Toša ko vitak prut, poziva vidru na megdan ljut, a deda Triša zaduvan huče, rakiju staru iz boce suče.
ZAMENA Četiri dvojke, nove-novcate, svojina lična Kostića Rate, menjam, da znate, za jednu trojku, osrednju, staru, polovnu možda ili u kvaru.
KRNjEG MESECA Dečak Slobodan na put se sprema, veselo, sav u žaru, šteta je samo što društva nema, jaše kobilu staru. Put je planinom opasan, dug, ali je Borka postojan drug.
U vrelom pesku, na polutaru, ulovih jednom kornjaču staru, pa joj na leđa urezah „šaru“: „Najbolji dečak da mi se vrati, izgubljen davno u devet sati, suvim ću zlatom njega da
Svakoga jutra zamoli mene, staru, opiši slike, svaku boju i šaru. Pažljivo sluša, lice mu srećom plamti, crteže tvoje, potez najmanji pamti.
Sa pašnjaka, zamukloga mukom, niko neće domahnuti rukom. A ja, ipak, predati se neću, iskitiću, kao bajku staru, sjetnu priču o curici plavoj i o njenom voljenom drugaru. U toj priči biću vjeran, mio. Obraduj me, divna lagarijo!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Nadaju se i čekaju Na minulu slavu staru, Da zavrišti srpski konjic Na Miljackoj i Vardaru — Nadaju se, srpski sine: Ne prevari nade njine!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Kuka onaj i preklinje, nija šala 22.000 dinara. I platio čovek, ali mu ovaj nije vratio staru menicu pa je izvukao i nanovo traži.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
milioni, da nas staru, unište. — Šta misliš ti, „Kipislcauf“, na ovo? — zapita neko iz mraka poručnika Luku. — Ja mislim — veli Luka
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
No se nadam, prijatelju, Ti si braću zamolio, Da podižu sirotinju, Da ti tješe staru majku! Al’ što će ti tužna ljuba, O za Boga! No ću tebe prekoriti, Moj boleći prijatelju! Što se bolan ne podigneš?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Taj ogromni debeljko, sa glavom Bibulusa, imao je staru majku, u Novom. Odlazio je da provede nedelju kod nje, a ona ga je terala u crkvu, da prisustvuje misi, pa ga je terala
Posećivao sam i rodno mesto Zubranića, u Baški, njihovu staru, od kamena, kuću, i Baščansku ploču. Jedrili smo u Senjskom kanalu.
Kako rekoh, u onu našu staru beogradsku ludnicu, u kojoj su po tri ludaka trpali na dva kreveta. Međutim, posle jednog privremenog, totalnog
Tražeći staru, naviklu, književnost, poznate, udobne, senzacije, protumačene misli. Lirsku poeziju večnih, svakidašnjih metafora, ono
“ Nad zidom su se šarenile zastave, i primetih i našu, onu staru, crveno‑plavo‑belu. Malo me je začudila ovde, jer je davno video nisam.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ja zaćutah ne znajući šta da mu kažem, dok mi on s dobroćudnim, blaženim osmehom reče, pokazujući neku staru knjižurinu: — Šta mislite, koje je ovo delo?
Vi, možda, znate onu staru, prastaru priču kako je u jednoj zemlji vlast objavila nezadovoljnom narodu da će se u zemlji pojaviti veliki Genij,
Niste nikad, zar, slušali tu staru priču? — Nisam, ali je vrlo zanimljiva. Molim vas šta je dale bilo? — Nastupila, kao što vam kažem, radost i vesele u
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A ti? — Jedva malo pre dovrših. Ali sam sad sigurna! A ti, bolan, zar baš ništa? — Gotovo ništa. — Ti se nadaš u staru sreću. Seti se Solona!
On ostade još više začuđen i uveren u svoju staru sreću. Sede u klupu, otvori knjigu i poče da razgleda Vizantiju. Oko njega bruje i uzvikuju glasovi, pred očima mu
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ne možeš da poznaš onu staru Gizelu. A imala je više imena nego kakva španska princeza. U Srbiji samo promenila je nekih deset-jedanaest.
malo pomalo ali postojano razglavljivao — da se poslužim figurom — opštinska kola i kljucao svojim kritičarskim keserom staru i trošnu opštinsku zgradu, dok nije postigao ono što je hteo. I zaista!
Ide sve kao namazano. Primeru ćir-Đorđevu sledovaše još nekolicina; još trojica obećaše da će dati svaki po jednu staru mešinu od katrana. — Ala je sves’, slava mu! — uzviknu Sreta zadovoljno.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Žeteoci, u Gruži, pevaju staru pesmu, Dok pleva mesečine iznad gumna drhturi. U Đušinoj neko nije zavrnuo česmu Pa mali mlaz vode bespomoćno curi.
Meni je isto, stare il nove, Glavno je ući u poslove: Za nove dinare robu staru, Svi ćemo u preduzetnike i u bosove!” „Ne mislim tolko na korist, već na Osvetu — slađa mi je nego šlag!
Rakić, Milan - PESME
ritam bude zvučniji, i rima, Ustupam mesto onom što je pev̓o Roksani nekad, neka mesto mene Otpeva opet pesmu svoju staru, I neka kaže čar ljubljene žene U svom starinskom ljubavničkom žaru.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka prvi put u životu vide jasno ispred sebe, kroz dveri, časnu trpezu i onu mrtvu, tako hladnu, tako staru razvijenu plaščanicu, i oko nje poređane putire, krstove, čirake sa upaljenim svećama.
Pandurović, Sima - PESME
Varljivi svet starih iluzija plavi Staru baštu nada što davno ne lista; Krupno sunce sija u prolećnoj slavi, U svetlosti što je, kao nekad, čista.
Duh, sa telom, materiji klon’o. Mutne oči iznemoglo glede. Moju staru ranu od života. Vidim, nemar suvereni leči, — Moju nežnost, nemir, jad bez reči, Moju staru ranu od života.
Moju staru ranu od života. Vidim, nemar suvereni leči, — Moju nežnost, nemir, jad bez reči, Moju staru ranu od života. Higijena nesećanja vida Moj bunovni san i savest što mi Duh i telo nemilosno lomi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ja joj se izmakoh. Ona izbulji oči, pa dodade: ti mniš e ću ti staru pjesmu. Nije. Druga je! Miraš ne ište Stanu za Radojeva sina, no za svoga!
Ele, čitahu slavu kao što je u srbuljama, staru srpsku slavu. A kad to obredi, zasjedi pop, pa se pričaj s ljudima podugo, inače bi se domaćin uvrijedio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Narod se i danas služi poslovicama, bilo da upotrebi onu staru, osveštanu tradicijom, bilo da iskuje novu, koja često ni po čemu ne zaostaje za njom.
Lasno ti je silnu zapredati, Starom svatu sesti u začelje, Mrtvom vuku brojiti zubove. Lasno ti je staru zakašljati, Udovici mladoj uzdahnuti.
KUČI-BABA I Kuči-babom straše majke djecu, da ne idu po mraku. Kuči-babu predstavljaju kao staru ženetinu, koja ima dvije vrećetine, pa neposlušnu djecu kupi i nekud u nekakvu jamurinu baca. (Odnešće te Kučibaba).
koljeno u srce junačko; Na nozdrve bubreg izgonilo; Tuj pogibe, a zdrav kući dođe; Starog babu u greben’ma nađe; Staru mati odvedoše svati. Tu kakoću varene kokoši; A pjevaju pečeni orozi.
Obučen je što smješnije, ponajviše u kakvo staro odijelo, i pripaše kakvu staru kusturu (sablju), i mjesto kite, na sablju objesi malu čuturicu medene rakije.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
carev sinčić, te on u oni čas zanijemlje, ali sestra mu kad to viđe, uze oni štap i strese s njega prsten, pa udari staru povikavši: „Ti zanijemi; a ti, brate moj, progovori.“ Te stara ostade nijema, a brat joj opet poče govoriti.
Sad sveti Sava srkne jednom, drugom, pa treći put blagoslovi i prekrsti se, a đavo pobegne i reče: „Vala, baš to je staru lijek a mladome bijes!“ pa tako iščezne, i više ga nikako nema tamo gdje čuje da je pop.
Stanković, Borisav - JOVČA
(Seti se greha Vaskinog, plače): Ćut, ti! ZULFA (okrene samo pogled od njega, zaklanja se rukom). JOVČA (bolno): Staru!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
učinio, niti znajući šta ću od sveg tog posla misliti, uzmem moj katihisis, otarem ga od praha, pođem i dođem u moju staru školu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Iz crkve sluge pođoše u staru mađupnicu, gdje im Balegan bješe spremio masnu večeru i vina izobila. — Tako je bivalo tri ili četiri puta u godini.
Bakonja svrati u staru mađupnicu. Ona bješe puna prekovođana. Ljudi nagađahu ko je mogao poharati manastir i kako je to moglo biti.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Daleki dvojniče, bliz, iz slične tame, Staru našu reč mi preko mraka hitni: Kako smo pod noćnom zvezdom sami, sitni. NA RASTANKU Iz korova glavu pomaljam: o
O tako i taj miris, boja... O tako i tu kuću staru Ne drži više zemlja, no ja. DVOJNIK On nema oči — al me vavek gleda. Ima za mene uvek reč nemuštu.
Tone u san i soba I vlaga, dunja, ruka: Prespavaj ovo doba. KRLETKA Ko u krletku neku staru Uvlačim se i s pesmom novom: O vazduh mi se ruke taru, Svijam se ko pod niskim krovom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
selu vest o Vukašinovoj fotografiji, pa su seljaci svakog jutra i večeri nagrtali u Aćimovo dvorište da je vide i piju staru rakiju. Aćim mrsi bradu, kvari njene raklje i klima glavom kao da sluša pravednu presudu. „Druga je klima tamo.
Ne smem da se zbunim, ponavlja sebi, brzo prelazi dvorište, ulazi u staru kuću i iskašljava nekakav nelagodan strah. Otvori vrata, pa duboko i naglašeno strogo izgovori: — Dobro veče, oče!
Zid je hladno zaudarao na kreč a usek između kreveta i zida na staru prašinu, nakiselo, kao onda kad je prvi put, najgadnije je bilo to, dobro pamti...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Najzad je zapevao i onu, staru, o svetom Savi i Hasan-paši. Odlučivao se za tu pesmu samo onda kada je, kao sad, imao smirenost uz koju je mogao da
Posle nekoliko časaka, izbio je veliki požar u kojem su drveni ćepenci goreli kao slama i koji je opustošio Staru čaršiju.
koji se danas vidi kao duž što vezuje Kalemegdan sa Slavijom a kojim prolaze i Knez-Mihailova i Terazije, delio je Staru čaršiju na dva dela kao što deli i Ulicu Sedmoga jula: na deo prema savskoj padini, kraći, i na onaj prema dunavskoj
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A osim tebe nikog, Do samo narod svoj. On će sa mačem doći Kad kucne jednom čas Oteće staru slavu, Dobiće novi glas. A ti ćeš, moje sunce, Svo blago moje, svo! Ti ćeš mi rodit' sina, Da čuva blago to!
moja mila, Pored onog ubavog Belila, Kroz Karlovce, gde sam mladost prov'o, Pa na ono mirno Stražilovo; Tu još jednu staru otpevajte, Tu mi, braćo, kosti zakopajte, Tu bih mrtav prava mira dost'o - Srbadijo, ne bilo ti prosto! J.
Pred njom, u ormaru Od ebanosa, ukoženi krasno, Taso i Platon... U kaminu staru Još živa vatra i crveni jasno... Budna je.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
poglavlje nadovezalo se, samo od sebe, već napisano poglavlje o Demokritu, tako da se, bez zadržavanja, mogoh uputiti u staru Atenu kada je bila duhovni centar svoga doba, a onde živeli Platon i Aristoteles.
Iz stare Atene pođoh u staru Aleksandriju u doba kada je onde živeo najveći astronom Staroga veka, Aristarhos sa Samosa.
Kad opazi onog roba sa teletom kako stoji nepomično kao kip, reče nomofilaksu: „Na Akropoli atenskoj videh jednu staru statuu, zavetni poklon nekoga Rombosa, koja potpuno liči na ovoga roba sa teletom; jedina razlika što je ona istesana
podignuta je onde, na bregu Aljorefu, velika zvezdara i osnovana je velika biblioteka kojom je trebalo nadmašiti i staru, aleksandrisku biblioteku. Tu je živeo i delao Ibn Junus, najveći arapski astronom posle Albanija.
Svojim epohalnim delom, krasnim zdanijem renesanse, Kopernik je sazidao iznova staru porušenu zgradu heliocentričnog sistema.
pogled u protivnom pravcu da bi nas odveli u davno prošla vremena, a poneke katedre našeg Univerziteta smatraju još staru Aristotelovu nauku o četiri osnovna elementa kao najveću mudrost ovoga sveta“.
Moram našeg dragog gosta odvesti prvo do dedice“. Deca otomboljiše noseve i dovedoše staru majku opet u tešku nepriliku; ja uzeh reč. „Težak položaj!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
E pa lepo posetićemo i tvoju staru učiteljicu Francuskinju. Tražićemo je po celoj Švajcarskoj, tražićemo je sve dok je ne pronađemo, jer vidim, vidim dobro
mu zadatak tajnog odseka Narodne odbrane, povratio u Beograd, saznade još prvoga idućega dana, kad je ponova na svoju staru dužnost hteo stupiti, da je njegovo dotadašnje mesto čuvara državne kanape upražnjeno, i to sa razloga što ga je on,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
malim osmjehom, izdižu, tetoše, ističu kao jednu od znamenitosti u menažeriji svoga mjesta; uz svoju katedralu, svoju staru gradsku ložu, uz nekakve oltarske pale, koje, sasvim besplatno, pripisuju velikim slikarskim imenima prošlosti.
mlada, za život sposobna istina, koja bez sentimentalnosti, s okrutnošću svega što je mlado i zabreklo sokom, zbaci staru istinu onako kao što je Zeus zbacio staroga Krona, bezazleni kažu: „Prevario sam se, mislio sam da je ono istina”, a
Ali vlast je vlast, i samo je pitanje situacije i momenta stiske pa da ona pokaže svoju staru ćud. A čak i ondje gdje je ona najdiskretnija, pristojan čovjek osjeća je kao nešto suvišno i zanovijetno.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
To beše za njega novina, nešto neočekivano, te odjednom umekša svoju ljutnju, zaboravi staru srdžbu na kmeta, i oseti neodoljivu želju da razgovara s ovim ludima. — Pravite ko puši — reče on, pruživši duvanjaru.
— Ha-ha-ha... — nasmeja se Đurica zadovoljno. U tom se vrati Maruška, vodeći za sobom neku žensku, ni mladu ni staru, omalenu, dosta lepuškastu.
Dohvati jedno staklo, u kome beše još dosta rakije, pa ga iscedi u dušak... — Jednom se mre!... — ponovi on svoju staru lozinku, koju mu sad žandarm napomenu. — Daj da se pije ! Otpoče besna, vesela pijanka sa pesmom i smehom ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad mu to kažeš, onda mu reci neka ništa ne uzima za platu osim neka mu vrag dade onu staru kabanicu iza vrata, pa kad pođe od njega, neka onda kabanicu zamoči do polovice u kotao, a kad dođe napolje, neka je
On će ti davati novaca, ali ti nemoj ništa nego neka ti dade onu staru kabanicu iza vrata. Kad ti je dade, a ti je zamoči u kotao do polovice, pa onda otidi od njega, pa kad dođeš na jedno
Koliko ćeš novaca? A starac mu reče: — Ja novaca neću, da me ko za njih ubije, nego daj mi onu staru kabanicu iza vrata. A vrag mu reče: — Bolji bi ti bili novci.
Kad je meni bog dao, što ja ne bih sirotinji? Žena kao žena, e, biva, ono i treba da posluša muža, ode dolje pa svrati staru, a svekrvi reče da joj donese zahire i haljine.
Jednoga zimskoga jutra podiže se vezirović da obiđe svoju staru majku, ali je ne nađe kod kuće. Onda iziđe u bašču, da malo prohoda.
Sad sveti Sava srkne jednom, drugom, pa treći put blagoslovi i prekrsti se, a đavo pobjegne i reče: — Vala, baš to je staru lijek, a mladome bijes! — pa tako iščezne, i više ga nikako nema tamo gdje čuje da je pop.
Život mi omrzne, te odem u onu staru kuću da se objesim, kako mi je otac pokojni naredio. Kad, u kuću uđem, otvorim jednu odaju i vidim u njoj vješala đe o
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ne znam kako, zašto — ali glasno rek'o: “Ja te volim draga”; i osetih tada Onu ljubav staru i doba daleko, Doba koje namah pojavi se sada.
O, al' ja ću sada Budućnost svoju, javu staru, bonu, Zaklonit tobom i nositi nebo — Postelju tvoju, moju vasionu. I niko nikad ni slutiti neće S kime se družim u
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan, Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
Ja nemam suze za humke sinova, Za humke dece otadžbine ove Što su svoj život kao bulke dala Za staru mis'o i granice nove, Za prošlu slavu i reč sa gusala.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Od tada ga više nikad nisam video, ali ga nikad neću zaboraviti. On je bio prvi koji mi je skrenuo pažnju na jednu staru, divnu civilizaciju, čija je duhovna lepota sve više delovala na moju maštu ukoliko je raslo moje znanje.
Kada sam jednoga dana prvi put šetao od Tvornice u Kortland strit ulici do Vol strit ulice da pogledam staru palatu Federalnog hola, pred očima mi se ukaza slika kako kancelar Livingston zaklinje predsednika Vašingtona.
Sa vrha Titlisa, rekao mi je, moći ću da vidim staru Švajcarsku gde je i nastala ona slavna priča o Viljemu Telu koji je bio strah i trepet za Austrijance.
Sa vrha Titlisa, rekao mi je, moći ću da vidim staru Švajcarsku gde je i nastala ona slavna priča o Viljemu Telu koji je bio strah i trepet za Austrijance.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Protežem se na žalu, a već mi veslači pokazuju staru Anticu. Eno je malo dalje od nas: ribarima pomaže soliti srdijele što su ih noćas, pomoću lađa „svjećarica”, uhvatili;
—Pa kako je živjela sama? — prekidoh ja. —Da, sama!... oduži on i, nasmijavši se od srca, pogleda u staru. — Kaži gospodinu sve što znaš! — umiješa se Antica mirno. — Nije u tome zla! — A što ću kazati? — popusti on.
Preplanuli im se obrazi dotiču i čuju kako usta željno srču hladnu živu vodu. Sedoše na zemlju da dočekaju staru majku. —Čudo što je ovde pitomina! — reče kao za se cura. —Pitomšta, da, a ti si mi pitoma!
Zatim krava iziđe iz vode, očeša leđa o staru vrbu, riknu i zamače u vrbak. Milivoj zažele da pređe preko rečice, da svrati u zaselak. —Ej! —javi se dečacima.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Zna se da, iako je želeo, Vuk nije imao prilike da obiđe Staru Srbiju, posebice Metohiju, Kosovo i od Kosova istočni deo Srbije, što je velika šteta.
Mi osećamo kako nam književno oblikovana jezička frazeologija emituje difuznu, ali staru, u zaborav palu semantiku. Mitska Majka Zemlja pojavljuje se i u čudesnoj pesmi „Vest“.
najstariji među njima, razume se da unazad sežu, da mogu sezati u slovensku mitologiju, u mnogobožačku ili pagansku staru veru, dok noviji, kako to bez izuzetka pokazuju radovi o narodnoj poeziji, poglavito dolaze iz hrišćanstva.
– kao da ih time objašnjavaju – na pesimizam, što je zapravo ideološko vrednovanje i malo šta govori o književnosti. Staru i omiljenu raspravu o pesimizmu valja napustiti kao promašenu.
stari, kritičar nije mogao da prihvati zato što ga nije razumevao, zato što je na nove poetske tekstove primenjivao staru „gramatiku“, a oni nisu bili sastavljeni prema toj „gramatici“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zatim: „Sofka prvi put u životu vide jasno ispred sebe, kroz dveri, časnu trpezu i onu mrtvu, tako hladnu, tako staru razvijenu plaščanicu [. . . ], a „iza sebe slušala je kako se svatovi kreću [. . . ].
Jer, isticalo se u kritici, ako je nasledno opadanje istančala krv razumljiva za staru gradsku, golemašku porodicu efendi-Mitinu, nikako nije i za gazda-Markovu.
I na kraju, da još samo pomenemo jednu staru naviku u tumačenju književnosti. Postoji, naime, navika da pisce poistovećuju s ponekim njihovim likom.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Jer tako poturčeni Gorani čuvaju stare običaje, kaogod i staru nošnju i govor. Ali su revnosni u veri kao retko ko od preverenih skorojevića.
Mesto uvedene u običaj martinke, o rame je vešao staru paftajliku, koja se još samo u kolašinskim pesmama pominjala kao puška „od dva grla a šesnaest zrna.
U jednom romoru a ne vezanoj reči ona mu je uz strahovite jecaje čas hvalila staru Veru, čas grdila novu, ružila, psovala i svaka joj čuda izmišljala.
godine, jednoga ranoga jutra prijavi nam mitropolijski kavaz nekoga molioca. Tada središte za Staru Srbiju beše Priština s mitropolijom n konsulatom.
Jest: razoružao sam ga, zbacio sam svu onu staru silinu sa njegove duše, iščupao mržnju iz njegova srca, izagnao onu nenasitu neman iz njegove unutrašnjosti, pa ga kao
Sto u venjaku bi brzo postavljen i navaljen zakuskama i svežom ribom. Uz vrlo staru medovinu poteče njegova priča bez nameštanja i uvijanja. Prosta, odista, kao ispovest. ...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Primi ovo nekoliko reči Što uzdanuh pri večnom rastanku. Bog ti dao u raju naselja I staru ti utešio majku! »Starmali« 1887.
Krasno je, divno kad badnje veče Zemlju u belom ruhu zateče, Nadima mladu, patnjama staru, Kô u stiharu. Što sam ti rekô nije nategom: Pesnik se eto zagrejô snegom.
Krakov, Stanislav - KRILA
” telefon je vrištao iz puka. — Ma kud baš mene, gospodin’ majore, — star sam čovek — i ženjen sam — kud ću ja na Staru Popadiju — šaljite ljude mlađe... — Nije vreme za šale majore...
Najmili su tursku kuću u staroj varoši. Imali su u njoj nargile, staru bezubu služavku i puno šarenih mačaka koje su sve sladostrasno maukale.
Petrović, Rastko - AFRIKA
pedeset, oni mi ih daju, ali kad sam već platio, neko treći koji im prilazi nešto im kaže, na šta oni opet zahtevaju staru cenu.
Praveći se da ne shvatam šta se zbiva, kažem dečacima da starici prevedu kako liči na jednu moju staru rođaku koju sam voleo a koja je činila sve što sam hteo, pa da je molim da uzme nešto od mene čime bi učinila molbe za
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
E, e, e, — starac klimnu glavom očajno — ja si eto iznes'o staru glavu, da se tepam, ljuti nesretnik, po tuđ vijalet. Kukavni deda Stojan izgledao je preko svake mere skrušen i očajan.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
liru: — Na liru našu cveća ot sopstvenog Na polju branog radosnom rukom tam' Junaci gdeno britkim mači Nemanje prostiru staru slavu, Harite nježne žar čuvstvovanija Iz čista serca v pjesne prelivaju, Potoka pored srebrozračnih, Kojim' se dive
) Vidno sam — kaže starac Peko — Sve gospodu, i staru i mladu, Gdi zajedno za astalom sede, I po danu i u zimnoj noći, Rekao bih da nemaju moći (Nit, tko zbori, nit’ pije,
Da žertvuje na oltaru Domovine ljubav staru, Gdi s’ uživa uma plod; Već i divjak vervi tamo, Zar peslednji da je samo Naš ilirski mili rod?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sve na njima opominje na neprebolnu tugu i vječito, sumorno kajanje. Uistinu, čini mi se da ovu staru i iznemoglu prestonicu naši vladalaca tišti nekakva teška, nemila turobnost i strašno prokletstvo minulih, sa'ranjenih
Bojić, Milutin - PESME
Misao umrlu prah neznanja zaspe, Ali avet njena, podsmehom prezrenja, Srami ohol idol mladih pokolenja, Što čezne da staru laž iz sebe raspe.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
drugim jezicima, odjek na koji njihova dela nailaze kod stranih čitalaca i proučavalaca književnosti, nesumnjivo menjaju staru sliku.
Jakšić, Đura - PESME
Na čelu se bledom, gde je kruna sjala, Svetiteljska svetlost divno zablistala... Tihim hodom prođe kroz dvoranu staru, Pokloni se triput svetome oltaru, Pa iščezne opet u ponoćnom mraku... Tako care Lazo dohodi Gornjaku.
A osim tebe nikog, Do samo narod svoj. On će sa mačem doći Kad kucne jedan čas — Oteće staru slavu, Dobiće novi glas. A ti ćeš, moje sunce, Svo blago moje — svo, Ti ćeš mi rodit sina, Da čuva blago to.
Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku — Ukrajinu... 1876.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ali docnije pak je bila i radosna što može staru naviku da produži. Da je kao pre gotovo svaki čas kod Mladenovih. Da slobodno, trčeći, vijući se, čas odlazi kod njih,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
jednu staru bukvu, SEZ, 70, 1958, 398). U okolini Bjelovara bukova grančica, zabodena negde u kući na Đurđevdan, upotrebljava se u
drugoj, sem toga, niko drugi nego sveti Petar »na jelenu zlatorogu« (dakle: sa atributom paganskog božanstva) susreće staru majku, koja je »uranila svetoj crkvi na jutrenju«, i vraća je (kao čuvar starog, paganskog kulta) gostima koleđanima,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Stigoše u bukovu, staru šumu. Rade nadviri nad jedno suvo, šuplje drvo, što izgledaše kao kakova starinska, porušena kula.
uz najljuće radikale i potajno pripravljaše se na borbu proti tadanjemu načelniku, trgovcu gazda—Stjepanu, čovjeku već staru, negdašnjem svome gospodaru.
— Šta će mu tolika sila novaca kad nema svoga poroda? Što će njemu, oronulu, staru, toliko blago? A koliko je zdravih, mladih, željnih života uništio on dosada!
okretno no prkošljivo, bješe već posrkao juhu i diže se, pa pođe sam u kuhinju da donese meso i da se zagrize usput o staru službenicu. — Koji je uzrok da si prvo vrimena doša?
—Došao sam, — reče, — da mi isplatite ono nadnice. —Koliko ih je? —Vi najbolje znate. Šjor Luka dohvati iz ladice staru, otrcanu knjigu i prevrtaše listove. — Dakle: Ante Čole — tri nadnice.
Poj' gori, nać' ćeš sve kako si i ostavio. Ivo pogleda. na vrata. U kuhinji, uza staru službenicu, ugleda Katu. Obraduje se i uniđe.
— javi se, u očitoj zabuni. Kad se težaci raziđoše, Ivo sjede uz vatru; ćuti i gleda u plamen. Otac zovnu staru službenicu da pođe s njim u dućan nešto urediti, a sluga otide u štalu da spava.
— Sjednite! — ču se njegov tihi glas. Društvo pijucka dobru staru vugavu i o koječem razgovara. — Molim, gospodine župniče, maticu umrlih i rođenih od prošle godine!
Gospodin župnik htjede da još jednom u zadnji čas preporuči za popravak staru crkvu iz mletačka doba, ali njegova presvijetlost očito umorna, mjesto odgovora, lako se nakloni.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja nisam mislio tako. Najpre, Dorotej je običan monah, obučen u staru izveštalu rizu. Nema na njemu ni trunke sjaja i gizdelinske kićenosti.
Nemoćna protiv nas, mene i sunčevih trunčica, glođe litice i otkida staru koru sa hrastova, klizi po ledu Beloga potoka, isukala je belu jezičinu, fijuče i zasipa liticu smetovima oštrog
Naredio je glavarima svih sela da na utrinu pred manastir doteraju svu kljusad koju nađu, staru i mladu, konje i kobile, pastuve i omice.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Car je slušô pesme ove, pa u gnevu i u žaru, On zatvori svoga sina u visoku kulu staru. Od to doba bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je s mračne kule željno gledô u doline.
U toploj njegovoj duši Zvuk tajne, nejasne sreće zazvoni bolno i drago, I vajar, nesvesno čisto, u staru kapelu uđe, Iz koje molitva bruji uz pratnju orgulja blago. Bilo je večernje sveto.
1890. LjUBAVNA TRKA Stegni žice, o kobzaru, I sumornu tugu mani, Pa zapevaj pesmu staru O Ljubeckom i Okeani. U Lisinskog hrabrog pana Ima blaga kô u moru, Al' njegova kći Okeana Beše ukras celom dvoru.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja često prelistavam tu staru knjigu i rado se uživljujem u naivni i poetički svet naših pradedova. Kako je on izgledao jednostavan i usko ograničen
razgledam njegovu okolinu i sva njena jezera, putujem u Išl i pokazujem Vam onde jedan lepi betonski mostić koji vodi u staru carsku vilu, a koji sam nekada projektovao. Brine me samo jedno. Čim da prekratim vreme do našeg sastanka!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku Ukrajinu… (1876) O KOSIDBI MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN I potok i reka, I lahor, i zrak, Sve ljubi, sve mazi Svež
Stanković, Borisav - TAŠANA
HADžI RISTA Ej, Mladene, sinko, je li ti ja govorah da tvoje dete nije bilo za ovakvu kuću, za ovakvu staru hadžijsku kuću. Vi ste skorotečnici, jer ste skoro iz sela došli i slučajno postali gazde.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Znam i to da posle ručka nikada nije spavala. Slaže pasians, igra domine, čita novine, ili neku „staru knjigu”, što je značilo knjigu priča ili pesama iz njenog rodnog kraja. Pa ostavi sve, zatvori oči i pevuši.
Za štednju, gospodo t r e b a fantazija! Napraviti od stare rukavice ružu, to je stvar fantazije. Baciti staru rukavicu na đubre, to je stvar nemanja fantazije. Mislim da vam je to jasno, osmi ste razred! E, dobro, 'ajdemo dalje.
Vazduh ne mogu štedeti. Odelo, čuvam ga kao oči u glavi; čim dođem kući, svučem ga i obesim u orman, a navučem neku staru anteriju koju mi Baba dade da mi služi kao šlafrok — ali šta ćeš, od jednih pantalona nikako ne budu dvoje!
Marta je imala staru majku, i staru neudatu sestru, i staru dvospratnu kuću između divnog starog puta Via Apia i divnog brežuljka na kojem
Marta je imala staru majku, i staru neudatu sestru, i staru dvospratnu kuću između divnog starog puta Via Apia i divnog brežuljka na kojem stoji klasična
Marta je imala staru majku, i staru neudatu sestru, i staru dvospratnu kuću između divnog starog puta Via Apia i divnog brežuljka na kojem stoji klasična crkva San Đovani di
Stefan Vlaović Boga bojao iako u crkvu nije išao, tako je ikone sabirao, iako se pred njima nije krstio i Bogu molio. Staru zbirku ikona u njihovoj kući on je s razumevanjem i ukusom popunio.
Nije mogla dakle biti ovde prenesena... Naposletku, udovica. Udovice, brate, teško umiru! Otišla u svoju staru banju, i tamo, za stolom, naprasno, ipak umrla.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
u lipov list Dve iskre ti igrale po kožuhu I ljubile riđu bradu i ruke Nisam te zaustavljao Razbio bih čelo o staru lipu Nisam hteo da se petljam U poslove vračeva Oganj im ovde nema čistu savest Otkinuo sam lipov list I svirku ti
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
kakva modiskinja svakih šest meseci reklamira novu robu kojom se snabdeo za tu sezonu, napominjući uzgred da rasprodaje staru po sniženoj ceni, i vidiš čoveka koji na našoj naivnosti zida svoju lažnu veličinu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Blato pljašti pod nogama, a dušu pritisla slutnja teška i siva kao olovo. Neki rekoše da sada nailazimo na staru granicu nekadašnje Srbije. Ovaj se nagib naziva Prepolac. Od polovine Prepolca dunu hladan vetar.
Petrović, Rastko - PESME
je ovako uvek vezan, kao kokoš u pilićaru: Seljanka nosi u ruci živinu i smeši se žandaru, Žandar zazviždi pesmu staru Prkoseći odžačaru. Prosjak prosi: daj mi paru, Tako ti očnjeg vida i ljubljene ti dečice!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
K’d mi ovakoj mladi i ubavi besmo? Sviri, more, i poj, zašto će te ubijem? Će te zakoljem, samo da te ne gledam tako staru i zbrčkanu. De, onuj našu, staru, mekamlijsku: kako za mladost i lepotinju srce gori i izgori...
Sviri, more, i poj, zašto će te ubijem? Će te zakoljem, samo da te ne gledam tako staru i zbrčkanu. De, onuj našu, staru, mekamlijsku: kako za mladost i lepotinju srce gori i izgori...
MITKA (bolno): Beše moje!... KOŠTANA (tražeći bakšiša, dolazi do Mitke pevajući): Bog ubio, Vaske, mori, tvoju staru nanu, Što te dade vrlo na daleko, Na daleko, Vaske, tri godine dana.
Šantić, Aleksa - PESME
1911. PAHULjE Pjevala je zima svoju pjesmu staru; Praminjô je snijeg i veselo pleo Od srebrnih niti svoj široki veo, I rasprostirô ga svuda po Mostaru.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dakle, i za Kravcova epska poezija je oblik narodnog stvaralaštva, znači: napustio je staru teoriju. Što smo se mi na njoj tako opširno zadržali, to je, jedno, zbog toga što je ona preko nekoliko domaćih članaka
Bude njega lale i vojvode: „Ustan' more, mlađano Bugarče! Bog ti staru ne ubio majku, koja te je takoga rodila i u svate caru opremile!
bijelu Varadinu gradu od đevojke mlade kujundžinke, za nju dao tovar i po blaga; nasluži je crvenijem vinom, pokloni je staru Jug-Bogdanu.
to začu vjeran sluga Lazo, on otrča na tananu kulu, te donese onu čašu zlatnu, nasluži je crvenijem vinom, pokloni je staru Jug-Bogdanu.
udario, te ti Banjsku, sine, ojadio: i živijem ognjem popalio, i najdonji kamen rasturio, vjerne tvoje sluge razagnao, staru majku tvoju ojadio, sa konjem joj kosti izlomio.
Marko pita svoju staru majku: „Sjetuj mene, moja stara majko, kuda mi je sad ići najpreče: il' ću ići na carevu vojsku, il' ću ići kralju u
se savi okolo Prilipa; u toj magli Mina od Kostura, on pohara moje b'jele dvore, sve pohara i ognjem popali, staru majku s konjma pregazio, zarobi mi moju vjernu ljubu, odvede mi konje iz arova, i odnese iz riznice blago“.
moje ću lice nagrditi — dok pokaplje krvca od obraza, po listu ću pisati jaziju, dodaću je sivome sokolu: neka nosi staru babu mome, neka kupi svu latinsku silu, nek ti hara bijela Žabljaka, nek ti vraća žalost za sramotu“.
ne zataji, da sam se ja na smrt razboljeo; pak odanle okreni hintove, trči brže mjestu Berkasovu, te mi zovni moju staru majku, staru moju majku Anđeliju, al̓ njoj nemoj pravo kazivati, da sam se ja na smrt razboljeo, već joj kaži od mene
sam se ja na smrt razboljeo; pak odanle okreni hintove, trči brže mjestu Berkasovu, te mi zovni moju staru majku, staru moju majku Anđeliju, al̓ njoj nemoj pravo kazivati, da sam se ja na smrt razboljeo, već joj kaži od mene pozdravlje — da
Tad se vrnu Novaković Grujo, i otide u Staru planinu, te kazuje Starini Novaku kake Grče sabira svatove. Tada bere Starina Novače, bere Novak kićene svatove, sve
A kad Ivan primio blagoslov, ljubi babu u skut i u ruku, i u zemlju gde on čizmom staje, staru majku celiva u ruku: „Prostite mi, moji roditelji!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
da čita nešto kao molitvu: — Dragi bože, i sveti Nikola, i sveti Pankracije, i sveti Akakije, dovedite u razred našu staru učiteljicu, gospojicu Lanu, a ovoga Papriku nosite kud znate.
Iha, brzo hvataj, u njedra trpaj! Naš bjegunac, zadihan i crven, već je bio na ivici Prokina gaja. Kad je stigao pod staru krušku do groba hajduka Jovana, svog čukundjeda, on sjede u prezrelu jesenju travu i pomilova rapavu nadgrobnu ploču.
Od bjegunaca opet ni traga. Našao je samo staru vršku za ribolov, rad Lazara Mačka, i zlovoljno povirio u nju. — Puna je lišća, odavna nijesu lovili.
Jednog zgrabi za nogu, drugog za tur, nekoj strini podera suknju. Moradoše joj zato nabaciti na glavu staru Mačkovu vreću, ugurati je unutra i vreću zavezati.
Ako se ne vratim, pripazite moju staru mater, drva joj donesite. — Hoćemo! — dočekaše u jedan glas oba đaka, a kad krupni rezervista, mokar i poguren,
Sutradan je Stric u razredu, krišom ispod klupe, pokazao Jovančetu nekakvu staru nagorjelu luletinu. — Evo je. Smotao sam onu staru od djeda Alekse. — Puši li? — Slabo. Prošupljena je — šanu Stric.
— Evo je. Smotao sam onu staru od djeda Alekse. — Puši li? — Slabo. Prošupljena je — šanu Stric. — Podaj Mačku da ti je popravi i okuje žutim limom
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jednako se to iskazuje staru i mladu, kako građaninu, varošanom li, tako i seljaninu, boljarom, kmetovom, oficirom i vojakom, malim i velikim,
Negoli vino novo u nove mehove valja sručivati, te tako i oboje će zdravo ostati. Nego staroga čoveka, ka staru mešinu odbacite od sebe, i uzmite na sebe novoga čoveka, novi meh, da na Novo Leto u njega novo vino ulijete i kad se
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I danas, još ovako star, voli hadži Zamfir da zadene po koju staru ljubav svoju. — Aaa, Mado, — rekao bi kad je sretne — kude ti je ubavinja tvoja?
Kao ono što se priča za onu staru Rimljanku, plemenitu Korneliju, majku braće Graha, da je decu svoju smatrala za najlepši i najskupoceniji svoj adiđar,
Ali i ovako, u ovim teškim prilikama, sačuvao je staru svoju veselu ćud i još je uvek gotov na svaku, pa i najdrskiju ludoriju i budalaštinu.
Digoše se da idu. Probudiše staru Avu, koja je pre četrdeset i više godina bila na glasu čoček, a sada je kao neki anđeo hranitelj i kaznačej u ovoj