Jakšić, Đura - PROZA
— Naumio sam je, starče, u tebe prositi. — Lepo, sinko, daću ti je, kad god je zaprosiš, — reče starac, — ali, sinko, ove sede kose ne mogu
— Je li grehota ljubiti, starče? Ja tvoju Jelicu samo ljubim! — Sad idi, — reče starac, zadovoljan, — a kad bude vreme, dođi, i ja ću ti je dati...
sasvim iskreno razgovarao sa Milanom; pa kad mu je sve razložio, i kad je mladiću sve jasno bilo, a on reče: — Hoću, starče! Neće se dobro ni smrći, a ja ću ti ono nesrećno parče konopca doneti.. — Ali, sinko da ćutiš!...
Obradović, Dositej - BASNE
pak uza svaku reč: „Moli se bogu, gospodine”, dok se onom dosadi, pak onako bolestan stane vikati: „Ta prođi me se, starče Vujo, ako boga znaš! Ta bogu se molim, neću se tebi moliti!
To sam od mladosti primio, i tome ovako star, kako me vidiš, sljedujem, neprestano trudeći se i radeći.” — „E, moj starče, samo si polak mojega sovjeta primio, a valjalo bi da sav primiš.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Što me zoveš, babo? — Raspleti mi perčin! Sve se skameni. Petra mu priđe. — Starče?! On je pogleda krvavim očima, ali reče pritajeno mirnim glasom: — Idi, bako, donesi mi čibuk sa čiviluka...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ali kad sam iz njega saznala da dolaziš ah kad sam saznala da dolaziš... Od kad te nisam videla, moj starče, moj mili mladi starče, kako si sed, pa taman pa namučen, moj jadni, moj dobri, mili moj dragane..
Od kad te nisam videla, moj starče, moj mili mladi starče, kako si sed, pa taman pa namučen, moj jadni, moj dobri, mili moj dragane..
Svu noć nisu spavali. — Priđi mi, sedi tu, starče, moj starče. Mnogo imam da ti pričam. — Oprosti mi, kriv sam, kriv sam. Nataša, ja sam mozak svoj isušio.
Svu noć nisu spavali. — Priđi mi, sedi tu, starče, moj starče. Mnogo imam da ti pričam. — Oprosti mi, kriv sam, kriv sam. Nataša, ja sam mozak svoj isušio.
A sad evo me opet u sred onog čarobnog sna i ti si pored mene, ti, ti, ti, ti si pored mene, mili moj mladi starče, moj sedi, moj dobri, kako si dobar što si došao, kako si dobar. — Ja sam proklet, prezri me, draga.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
On je učeno muž, zna elinski. (Otide.) MIŠIĆ: Ha, ha, ha! Lep mi zanat dao! Ali, čekaj malo, starče, uvatiću ja tebe! (Petru.) Gdi ti je gospodična? PETAR: Šta velite, gospodine?
Kostić, Laza - PESME
Žurite brzo na najboljem konju, paša nek dođe, kad hoće, po nju! Pa posle, starče, posle zapovedam, nek dođe bula da je ispovedam!” Reče Varnava, iguman mladi, a starac ode tako da radi.
” „Oh šta je! šta je! — ta nevolja je, nevolja teška, samrtni kraj je! da l' učini, starče, ono što ti reko'? da l' ode ko? oh, dal' je daleko?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako dođe, a on reče: — Ja ću toga konja kupiti. Govori, starče, pošto je. — Što je god starac zaiskao, Turčin mu odmah izvadi gotove novce bez reči.
Je l' gotov ručak? — Pomogao ti bog, starče, gotov je ručak — veli Marko — ali neće tebe ubosti u gubicu. — Hoće bome prije nego tebe — veli starac.
“ Marko ga sad pusti. — Poklanjam ti, starče, život — veli Marko — jer nijesam rad da iko na mene zažali, a još manje da me prate čije suze i kletve; volim nepravdu
Kad je Marko saslušao što mu starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji me još čekaju na ulazu u ovaj podzemaljski
Dakle, starče, ako hoćeš da me daruješ, a ti mi daj i za moje drugove djevojke, da im ponesem odavle nešto što bi se moglo nazvati
Onda se Sreća maši u džep, izvadi jednu poturu i reče starcu: — Evo ti, starče, uzmi ovu poturu, pa kupi za nju što ti je drago. Prihvati starac poturu i odnese je svojoj kući.
čojek nekud išao, pa se zamislio, dok u tom iskrsne pred njega jedan kaluđer, a to je bio sveti Savo, pa mu reče: — Starče, šta bi najvolio da vidiš na svijetu?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
barci podiže jedro i skide šešir svoj: „Naći ću gdje se ribica krije, donijeti mladost što mogu prije, čekaj me, starče moj!“ Putuje barka ko labud bijeli, na pramcu Mačak, kapetan smjeli, pažljivo stražu straži.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: „Suviše sam nesrećan i bez toga!” VASILIJE: Tako. Sad ga ti budiš... SOFIJA: „Otvori oči, dragi starče! Vi ste samo sanjali! Saberite se!” JELISAVETA: „Zar on nije bio ovde? Zar mu nisam stisnula ruku?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Tako je govorio starac. — Ne greši, starče! — reče mu jedan tanak, tih glasić koji se jedva čuo. Te je reči zucnula mušica.
— Ne greši, starče! — govorila je mušica. — Ne ljuti se što i nas ima na svetu!... 3naj da je sve dobro što je iz Božjih ruku izišlo.
— Ti si, starče, Božji čovek a ja prokleti zlikovac, koji će u pakao! — zavapi car. — Ne, brate! Ti si spasen! Ustani!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SERDAR JANKO Divna pleća, a divno li piše! Blago tebi zadovijek, starče, čudno li ćeš nešto doživjeti! KNEZ ROGAN Koje drže da je naša strana, al' od krsta ali je od stuba?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
A gazdi teram sve puladine i mrcadine. Gazda mene pita, gazdarica traži: „More, starče, di ti je ta i ta ovca?“ — A ja im lažem jako, ljuto i krvavo lažem: kurjaci joj glavu otkinuli, a psi meso razneli, a
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kako dođe a on reče: „Ja ću toga konja kupiti. Govori starče po što je.” Što je god starac zaiskao, Turčin mu odmah izvadi gotove novce bez reči.
Car uzme i pročativši je reče mu: „Dobro, starče moj, sjedi, ja sam danas car, ali da sam i prosjak, ja ću riječ moju i potpis moj potvrditi; već pričekaj, da počnemo
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Opaka i bez svakoga razuma gordost: svoje | rođenje pohuđavati! Dakle, ti se, starče, nepravo tužiš na moje govorenje, koje, veliš, da si u mladosti čuo, ne bi smeo u prsi mlade tvoje dirati.
Ode, gleda u leđen. [H]oćeš! Nestalo vode iz leđena. Viče starca: „Starče, nestade vode; sad leđen pun bijaše, pak u jedan ma[h] ostade prazan i suv kao dlan.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O pamtiš li, starče, koga majka stara Tad u strašnoj kletvi spominjaše tudi? Da li jedno momče što sa ludog žara Otrže se u sv'jet, da
Reče l', starče s'jedi, Na kog mrtva ćerka pomišljaše onda Onaj gorki osmjeh kad joj usta sledi? I da li ga prokle da u času tuge, I
I u mutni danak, i u veče tavno, Duh savjesti kad mu s ljutim bičem hita, Da on tebe, starče, iznemogla davno Iz sna mutnog budi i za prošlost pita? J. Dučić LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ha-ha-ha... — nasmeja se hajduk, sukajući guste, progrušale brke. — Pod keceljom, je li? — A da đe će biti, moj starče, kad je tek preturio dvadesetu! Neće grliti pljosku, kâ ovo ja i ti, no đevojku zrelu kâ puce.
— Ti si se, more, negde nakvasio! — reče Vujo, pogledavši ga malo bolje. — Od muke, moj starče, nije od zaludnice. A, vala, da si video, što sam ja danas gledao, ne bi te mogla ni kola dovući.
— Ha, pobro, je l’ to snajka? Živa i srećna bila! Gle đavola kakvu je curu prevario. Starče, kažem ja tebi da je valjano! — reče, okrenuvši se Vuju. — Živa bila!
— Alal ti vera, snaho! — viknu Radovan. — Takvu ženu i ja bih slušao. Starče, kažem ti, kupi svatove! Vujo sleže ramenima, pa odgovori: — Činite, naposletku, kako hoćete; ne branim.
— Nađi, starče, i kola. Kad je svadba, nek bar bude svatovski... Ih, pôs mu njegov, ko se nadao da ću večeras u svatove!...
Vidim šta hoćeš?. starče, ali ćemo se ogledati, pa šta bude«... — E, tako, vidiš... sad možemo da se razgovaramo o poslu — reče Vujo,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
nije mogao nigde nikoga da vidi; tek posle nekoliko dana naiđe na jednog starca gde pored vatre sedi: — Dobro jutro, starče! — kaže mu Petar. Starac mu odgovori: — Bog ti dobro dao, sinko! A otkud ti ovamo dođe!
Kad on tamo, al̓ stari sjedi i loži vatru, a Ilija mu reče: — Pomozi bog, starče! — Bog pomogao! — odgovori starac. — Pa šta radiš? — pita ga sveti Ilija.
Sveti Petar zakala pa siđe k starome, pa mu reče: — Pomoz̓ bog, starče! — Bog pomogao! odgovori starac. Sveti Petar mu onda reče: — Mene je poslao bog da mu te ovce prodaš, ako hoćeš.
Kad sveti Petar čuje, dođe k starom pa reče: — Starče, proteklo je vrijeme tvoga života. Sad treba telo u zemlju, a duša u raj.
Kad paše još trista godina, dođe sveti Petar pa reče: — Starče, sad moraš ići, druge nije. A starac reče: — E, pa kad nije drugače, ja hoću, ali samo da vidim kako će mi biti duši.
— Pomoz’ bog, junače! Je l’ gotov ručak? — Pomogao ti bog, starče, gotov je ručak, — veli Marko — ali neće tebe ubosti u gubicu. — Hoće, bome, prije nego tebe, — veli starac.
Marko ga sad pusti. — Poklanjam ti, starče, život, — veli Marko — jer nijesam rad da iko na mene zažali, a još manje da me prate čije suze i kletve; volim
Kad je Marko saslušao što mu starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji me još čekaju na ulazu u ovaj podzemaljski
Dakle, starče, ako hoćeš da me daruješ, a ti mi daj i za moje drugove djevojke, da im ponesem odavle nešto što bi se moglo nazvati
Kako dođe, a on reče: — Ja ću toga konja kupiti. Govori, starče, pošto je. Što je god starac zaiskao, Turčin mu odmah izvadi gotove novce bez reči.
Onda siromah izvadi dukat i reče: — Evo ti, starče, dukat, pa progovori. Starac uzme dukat i reče: — Nemoj nigdje ići na konak gdje je mlada žena a star čovjek.
Onda starac ušuti i ne htje više govoriti. Onaj siromašak izvadi i drugi dukat, pa reče: — Starče, evo ti i drugi dukat, progovori još jednu riječ.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A on, i ne gledajući na me, reče joj: . — Došao sam da te zovem da mi pomožeš prostrijeti mreže. — Hoću odmah, starče moj! — potapkavši ga po ramenu odgovori Antica i pogleda na me, pa se nasmija. Ja se digoh, pa pođoh za njima.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pomolila riba glavu i pre poziva: „Gde si, starče? Reci šta je, da s’ ne dangubi.“ Starac veli: „Eto šta je, — muka, nevolja: Mojoj babi nije dosta slave boljarske,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ti je Gojko, Kako ti je mladostan mladoženja stari, Kako ljubov kipi i serdašce žari, Vala bi mi rekla: — ,Oprosti mi, starče! Hodi da te zagrlim, vukodlaki jarče!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Dost’... šta ćeš? Ukratko kazuj, što te poslaše? Jer ja ti, starče, rado ne slušam Govora praznog dugi beznačaj!... VUJO: A bog š tobom, svijetla gospođo!
RADOŠ (sedajući nanovo uz vatru): Ako se niste boga odrekli, Neka vam, deco, gospod pomogne! BOGDAN: Amin, starče! RADOŠ (pozna ih): Ah, bože, ta to su oni! BOGDAN: Ko, starče, ko? Zar nas poznaješ?
BOGDAN: Amin, starče! RADOŠ (pozna ih): Ah, bože, ta to su oni! BOGDAN: Ko, starče, ko? Zar nas poznaješ? RADOŠ: Aj, đeco, ostario sam, vrlo sam ostario, pa i ne vidim; — a i šta će onome koji je sto
Bolje da oslijepi... BOGDAN: Bolje i jeste, starče, — koji očima samo nesreću gledi, bolje da se rodio slijep. — RADOŠ (za sebe): I ne poznaju me sinci rođeni!...
RADOŠ: Ranu? A ko je ranjen, dijete, ko? BOGDAN: Naš jedan drug — Pa ako ranu umeš poznati, Evo je, starče, pa je pogledaj. STANIŠA: Ne boli više — Tek nešto malo krvi isteče.
Ma šćah vas pitat, deco, Kuda pođoste? Na daleko li, mladi, smisliste? BOGDAN: Daleko, starče, bogme daleko! Moj otac ne bi tamo išao, Da mu za svaku stopu kročenu Po jednu carsku krunu daruju.
BOGDAN: Bio se s njima, Ali se ne bi njima predao!... RADOŠ: To nikad ne bi! BOGDAN: A mi idemo Turcima — Vi’š, starče!
RADOŠ: To li je uzrok koji vas goni Da se predate crnom sotoni? BOGDAN: To, starče; Ali što gledaš tako? RADOŠ: Turcima? Oh, zar Turcima? Bezbožnicima, mrkim vucima!
Vujo!... oruže!... He, ima li koga tu?... (Vujo dolazi.) Oruže, Vujo, idi pohitaj! Al’ biraj, starče, sve najoštrenije, Znaš, brat mi rođen ide u goste, Šta gledaš? Idi!... Da, al’ pričekaj!
Idi!... Da, al’ pričekaj! Upitati te htedoh još nešto — Serdare, starče, jesi l’ pozvao Još ove noći da se saberu? Vladika, hoće l’ nam i on doć?
Zapali sunce! Mrak! Ponoć! San! U Veneciji svakad je dan... Puštaj me! Idem!... Ko, starče? Ja?.. Tvoja te kći progonila!... (Jelisaveta na jedna vrata, knez Đurđe, vladika i ostali na druga vrata izlaze.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
što uzroka imao nije gornjima svoje tužbe prisojužavati, nego je jošt i Lavateru smelo reći mogao: »Evo, tankonosati starče«, nosa, kakvog ti zaktevaš da se visprenost uma zasvedoči.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
veštine Nama ste kameni dlan Na vama čitamo crtu života Nikad joj nismo videli kraj VRAČAR POLE Sreo sam te starče pastiru Usred beloga grada Prolazio si nešto posle ponoći Ognjenim poljem vračeva Između senki kuća i lipa Nosio si
Petrović, Rastko - PESME
A vi velite, o vi koji prezirući oruđa Ogledate tugu svoju u reci plača tuđa, Starče, čije su kose zabelele sasvim u danu, Mladiću, očiju božanskih iz kojih ljubav svanu, Tiha ženo, koja sa anđelima mešaš
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Đoko je sad imao svoju četu i pred sobom i za leđima. — Ehe, doći sad, strašni starče! Gdje si, babo s torbetinom ?! Majstor Lazar Mačak načinio je u logoru i ljuljašku, pozabijao u stablo prastare bukve
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego skoro pravo mi se iskaži beza zla, što se to od tebe stalo? Devojka O, pošteni starče Josife, što da ti reknem za to?