Obradović, Dositej - BASNE
Šta bi drugo podozreo nego ono što jest. Kako se sposobna dočepa vremena, ode u starčevu bašču zlato saspe u torbu, a kotao napuni šljunaka, zatrpa ga brže bolje, pak ispod žita, nikom ni reči.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I on prihvati ruku starčevu, pa je orosi suzama... Popa ga poljubi u oba obraza. — Ljudi smo, pa grešimo. Od praoca našeg greh nam je ostao.
Hoću da ih se naljubim i namilujem još zamalo... Petra izide u kuću i zamalo sve skoli starčevu postelju... On je ljubio sve: i sinove, i snaje, i unučad...
Teodosije - ŽITIJA
“ A zmija, kada ču pretnju starčevu, još ljuće na njega šištanjem siktaše, i iz peštere ne ishođaše. Prepodobni pade na kolena i s plačem velikim reče:
I brzo iz peštere izađoše i tražahu da vide otkuda ovo slatko i za sluh prijatno pojanje dolazi. I pogledavši na stenu starčevu i videvši pešteru njegovu kao da je mnogim svećama osvetljena, začuđeni tim, govorahu: „Kad odosmo, starca samoga
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta je mene nekad okrenulo ovim putem? Bljesnu u starčevu oku škrta suza, a djed zbunjeno krenu pogledom po avliji, zaustavi ga na meni i nešto se prisjeti: — Skočider u moju
Duge zimske večeri, ima se vremena, pa djed zapeo da svog imenjaka ugoni u vjeru. Zatvore se u starčevu sobu da im ukućani ne bi smetali i smijali se, i otud se ubrzo začuje potuljeno žuborenje: — Oče naš, iže jesi na
— začudi se Lazo. Povedoše žandarmi Lazu do Savine kuće, da se nađe kao svjedok prilikom premetačine, a kad tamo, u starčevu sobičku, u srebrnom okviru Vilsonove slike visi uramljen sveti Rade Lopovski.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On za lonac, a Marko njega za bradu, pa nosi, nosi k jednoj bukvi; rascijepi jednom rukom onu bukvu, pa upreši starčevu bradu u onu rascijepinu, i ostavi ga tako da visi o bradi, a on ode natrag u kolibu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
O dobroj ribi što čuda tvori slušao mačak, oko mu gori. Protiče veče i vatra plamti, a mačak priču starčevu pamti. II Godine gore ko tiha svijeća, ribaru starom svijaju pleća, snaga se topi, oko se muti, vremena teška
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ Tako je mislio i osećao car. Ali to se bunila savest careva, a narod nije mislio na bunu; jer je tuvio reč starčevu: da treba da budu krotki i trpeljivi, bez roptanja, a ako im se čini nasilje i nepravda, za to će odgovarati Bogu oni
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Uostalom, nisam ja nipošto tako apsolutni, beskompromisni negator kao što vi zamišljate. Na starčevu licu kao da se porodio tračak nade. — A kako onda glasi tvoj odgovor na to pitanje?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On za lonac, a Marko njega za bradu, pa nosi, nosi k jednoj bukvi; rascijepi jednom rukom onu bukvu, pa upreši starčevu bradu u onu rascjepinu i ostavi ga tako da visi o bradi, a on ode natrag u kolibu.
Odsele ću vavijek slušati riječ starčevu“. Idući tako dođe siromašak do jedne mutne vode, pa htjede da zagazi, dok mu pane na um kako mu je starac govorio da
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ljubav prema sinu, prema sinu koji se zove Branko Kalenić, preli naglo svu dušu starčevu. On se ispuni stidom. Ali sin se ispunio novom svešću, hladnom računicom života i stvarnosti. Zar tako!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
»Verovatno sam sve to sanjao!« pomisli mladić, kad mu noga o nešto zape. Pogleda mladić i vide Starčevu kabanicu. Saže se, uze je i prebaci sebi preko leđa.