Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ele, kao što rekoh, nema dana kad se ne uvrati koja snaša kod Stavre u dućan da pazari, i obično, nemajući novaca, donese po dve-tri oke graha, ili oku vune, ili nekoliko povesma težine,
Ćir Trpko veli da je sve stekao »sos muku, sos znoj i sos račun«. Svaki »ćir«, makar se on zvao Trpko, Trajko, Stavre, Dine, ili kako mu drago, teče i ume da teče »sos račun«, i svaki »ćir« pod ovom reči »sos račun« razume svaki mogući
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ama cvrst da je, bata da je... — Ti ič brigu da si ne bereš za toj! Znam si jednoga, Stavre jare se vika... Antika kočijaš!... u svašto se razbira.
Poznava se sa sve me’andžike, amamdžike i stare bule, vikaju ga i ciganski konzul... Odoše i nađoše Stavre Jare. Pristade i on odmah.
Odoše i nađoše Stavre Jare. Pristade i on odmah. Kad mu kazaše sve šta je i kako je, reče im Stavre jare: — More, ako iskate, može da ukrademo sve tetke, strinke, kume i kumice.
Mane će čekati Stavru u Trgovačkoj kasini; kad Stavre spremi sve, neka dođe i neka mu javi. Tako ugovoriše, a zatim se raziđoše. Već je veče.
I dok je on brisao čelo, primao čestitanja i očekivao pare, pojavi se na vratima kafanskim Stavre jare. — Ela! — reče samo toliko. Dade znak Manu, ovaj se diže i obojice nestade iz kafane...
— Ela! — reče samo toliko. Dade znak Manu, ovaj se diže i obojice nestade iz kafane... Stavre i Mane uputiše se žurno kroz neke ulice, koje su sve praznije i mirnije bivale.
Kola Stavre Jareta uđoše u hadži-Zamfirovu ulicu malo dublje, pa stadoše. Iz mraka priđoše još dve prilike i razgovarahu nešto tiho