Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— ciknu Milun pa poleti napolje za Srejom. Sreja se okrete i dočeka ga. Spodbiše jedan drugog i staše se vući po avliji. Čeljad istrča i udari u dreku. Njih dva nose se kao besni — ne da se Milun, ne da se Sreja.
metnu je na zemlju, pa poče opskakivati i braniti je nogama od ostalih svojih drugova, koji se poređaše unaokolo, pa ga staše zavarkivati da potkače nogom čitu ispred njega i da je već teraju dokle mogu.
— Eno ga! Eno ga! — šanu Radoš družini. Svi se pritajiše, rekao bi i ne dišu, i staše se šapatom dogovarati kako će toj zverci kidisati. — Da ga uhvatimo! Živo da uhvatimo! — šanuše sloški.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Davno je pala rosa, već se i istok rumeni, a pop još ne zaspa. I kad ču gdje pred njegovu kuću staše kola, ustade i iziđe napolje. Pred kućom kum Ninko popušta štranjge konjima koji se puše u svježem jesenjem jutru.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sedeo je, pognute glave, dok se mrak spuštao – i čekao. Bio je već mrak kad ču, da neka kola zastadoše i staše pred njegovu kapiju. Meseca na nebu, tog dana, u Kijevu, nije bilo. Rakič je bio došao po njega, paradan, sav u srebru.
Radičević, Branko - PESME
“ Ovo reče, više ne mogaše, E već puške cikutati staše. Boj se poče — Turci udariše, Jednim mahom htješe da osvoje, Ma ih Srbi nablizu pustiše, Pa uzeše na to oko
Sjajno sunce, kô juče, bez truna, Kito stroma, i zeleni žbuna, Obarajte lisne grane vaše, Jednom ona poda vami staše, Nema više nje sad, nema tuna. Kad bi znao di je ona sade, Da joj kažem srca moga jade, Moga srca zaljuveni plam.
„Već beže, beže“, viče zlotvor kleti, Al' to im nije ni na kraj pameti. Već vataju se nekog kamenjaka, Pa otud staše biti iz pušaka. Sa svi je već strana zlotvor i optekô Dva-triput je već: „Predajte se!“ rekô.
o plamena, Upi s' usna u tu usnu, Ne zna usna od vreme(na), Sve joj s' čini, sad tek kusnu — U zaborav tako staše, Dok se jedva ne rastaše. 120. O, celive, moj celive, Uzaman li dug im beše!
granu, a po gori Silan žubor već žubori; Vojnici su već ustali, Pa ogledat mrtve stali, A suviše te ajduke, Što i staše take muke. Glede toga pa onoga, Al' nema im tu jednoga; Polomljene guje leže, Ma najljuća — da l' pobeže?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero. Čobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tužna, suze proliva pa je čoban teši: —
Međed reče: — Ja ću posijati. A lisica reče: — Ja ću svojim repom podrljati. Uzoraše, posijaše. Dođe žetva. Staše se razgovarati kako će požeti. Svinja reče: — Ja ću žeti. Međed reče: — Ja ću snoplje vezati.
Međed reče: — Ja ću snoplje vezati. Lisica reče: — Ja ću klasje kupiti. Požeše i snoplje povezaše. Sad se staše dogovarati kako će vrijeći. Svinja reče: — Ja ću gumno načiniti.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Staše ljudi, staše deca, Te slušaju rajsku pesmu; Trepetljika ne slušala. Blagoslovi božja majka: “Što slušalo, rod rodilo!
“ Staše ljudi, staše deca, Te slušaju rajsku pesmu; Trepetljika ne slušala. Blagoslovi božja majka: “Što slušalo, rod rodilo!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Međed reče: „Ja ću posijati.“ A lisica reče: „Ja ću mojim repom podrljati.“ Uzoraše, posijaše. Dođe žetva. Staše se razgovarati, kako će požeti. Svila reče: „Ja ću žeti.“ Međed reče: „Ja ću snoplje vezati.
“ Međed reče: „Ja ću snoplje vezati.“ Lisica reče: „Ja ću klasje kupiti.“ Požeše i snoplje povezaše. Sad se staše dogovarati, kako će da vršu. Svinja reče: | „Ja ću guvno načiniti.
” Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero. Čobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tužna, suze proliva, pa je čoban teši:
” Međed reče: „Ja ću posijati.” A lisica reče: „Ja ću svojim repom podrljati.” Uzoraše, posijaše. dođe žetva. Staše se razgovarati kako će požeti. Svinja reče: „Ja ću žeti.” Međed reče: „Ja ću snoplje vezati.
” Međed reče: „Ja ću snoplje vezati.” Lisica reče: „Ja ću klasje kupiti.” Požeše i snoplje povezaše. Sad se staše dogovarati kako će vrijeći. Svinja reče: „Ja ću gumno načiniti.” Međed reče: „Ja ću snoplje snijeti, i ja ću i vrijeći.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ pogna konja u sav trk, a svi ostali za njim... A rkaći „pleći daše, i bježati staše!...“ Bože mili, što se od njih čini!...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Gde je ta kišna noć tišine, pa nanula Hod kroz pusti hodnik dok ne staše? Kud nesta davni zvuk od pada čaše?... Ne samo kosti pod zemljom: i muzika je trula.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero. Čobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tužna, suze proliva, pa je čoban teši: —
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Da beše den, tesmo da se branimo, ama noć, pa svet SI spi. A kad Turci staše da frljaju puške (pucaju) a selo da se čuri (gori, dimi), narod si ripnu da bega, ama sve beše sanjivo, brljivo, pudljivo,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Momče mlado golobrado Na sve redom lepo gleda, A uzima Cvet-devojče. Kad se staše okretati, Progovara mlado momče: „Čuješ mene, Cvet-devojče!
U grob njega položiše, Na grob ruže presadiše, I kraljica suze triše: Nije njega, nije više!... Oko groba vile staše, Smrtnu pesmu zapevaše, A kraljica nad svim’ viče. STRAŽNjA PESMA VILA Oj, putniče, Samrtniče!
Bojić, Milutin - PESME
uzabranim Po liticama; Po kosama vranim, Po viticama, Balkanske tiskaše cvetove, Što braše, Kad gacahu smetove. Staše Gordo na vrhove snega pune, Oklen kô vijor grune Požar za četom koja nastupa I u krvavom se znoju kupa.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On navali šećer i rakiju, pa donese crveniku vino. Kad se ladna napojiše vina, o svačemu staše besjediti, kako koji dobar junak jeste; Jug izvade knjige staroslavne, te kazuje pošljednje vrijeme: „Vidite li, moja
do pojasa, sužnju moj nevoljni, koj' Turaka pobijaše buzdohanom šestoperom, tere vojsku pobijaše, i nitko mur suprot staše, kaurinu jednu?
očima jade pregledati: kade pade krasna poglavica, a zgleda se mloga porodica, u junake krvca uzavrela, pa se staše darivati darom, a njinijem darom nemilijem: iz pušaka crnijeh krušaka, doke duge puške isturiše, dok to polje magla
Kad na prvi deset naišao, nitko ne sme pred njeg da iziđe, da iziđe da konja privati, već ga staše strelom strijeljati. Besedi im mlađani Nenade: „Ne streljajte, braćo iz gorice, ne bila vas vašeg brata želja kano mene i
Nebom sveci staše vojevati i prilike različne metati viš’ Srbije po nebu vedrome. ’Vaku prvu priliku vrgoše: od Tripuna do Svetoga
Bože mili i Bogorodice! Kada Srblji dokopaše Turke zulumćare u bijele ruke, pa ih staše Srblji razvoditi preko polja bez svijeh haljina, bez ćuraka i bez anterija, bez saruka, u malim kapama, bez čizama i bez
Boj činiše puno i za mlogo, ja u danu puno sedam sata; sve razbiše Turke na buljuke. Staše Turci natrag uzmicati, ranjenike Janji pronositi; ev’ Turcima indat pridolazi, Nedićima niko niotkuda!
je sreća, tu je i nesreća: u Nedića nestade džebane, a ne mogu na noge ustati da potraže po društvu višeka, već izglasa staše dozivati: „O družino, braćo Srbadijo, nije li se u kog dogodilo ja višeka, da nama dokuči?
Izbavljajte te srbinjske duše a od turske, od nečiste ruke!“ Kad to čuše Semberi Srbinji, odmah staše kupovati roblje, a Ivan im stade prodavati.
Zaručnici mladi, tj. mladoj zaručnici. Koj’ Turaka pobijaše, tj. koji je ubijao Turke. I nitko mur suprot staše, tj. i niko nije mogao da mu se suprotstavi. A on junak gdo biše mlado momče golom sabljom na duratom jednom, tj.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ama doposle kako suproć Boga staše nevaljalo činiti za carstva izrailjska u Samariji cara Fakeja, s božijim popuštanjem dođe s vojskom sirijski cesar