Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
PRAG BEOGRADA 1. Pišući o slavnom despotu Stefanu, Lazareviću, sinu Lazarevu, Konstantin Filozof je despotov grad Beograd nazvao gradom sa sedam vrhova.
Teodosije - ŽITIJA
A napisaše pismo samodršcu Stefanu, kazujući mu da hoće da podignu manastir njemu u počast, govoreći — „i posle tebe sinovima sinova tvojih“.
kao u uši ocu na grobu rekavši, staklenicu časnim mirom od svetih njegovih moštiju nali, hoteći darovati samodršcu Stefanu blagoslov od očeve blagodati.
Staklenicu pak mira od svetih moštiju prepodobnoga svoga oca, koju nošaše, posla ljubaznome svome bratu samodršcu Stefanu, i napisavši na hartiji sve što Bog učini sa prepodobnim, posla sa svetim mirom. I tako se opet vrati u Svetu Goru.
Kada su poslanici stigli u srpsku zemlju, donevši staklenicu svetoga mira sa pismom, dadoše samodršcu Stefanu. A ovaj hristoljubac ustavši s velikom radošću, i klanjajući se ovo uze n celivaše, i pročitavši pismo sve što se
Posle prestavljenja svetoga starca, dizaše se na sve načine nanoseći neprijateljstvo i zlo bratu svojemu Stefanu samodršcu, i uzimajući u pomoć mnoge inoplemene narode, podizaše se na njega mnogo puta u nameri da mu nanese zlo i da
i gonjen od njih, i odagnan, i nemajući gde da se skloni, pribeže ka blagočastivome velikom županu i samodršcu Stefanu. A ovaj hristoljubac radosno sa svima koji su došli s njim primi ga, svaku ljubav i blagonaklonost svoje krotosti prema
A sveti sa mnogim ridanjem oplaka njegovo nepokajanje, i tako blagodarivši Boga vratiše se ka Stefanu, mir i ljubav ispovedajući.
Moli se za nas Gospodu, oče, u svojim svetim molitvama!“ i bratu Stefanu zasebno napisavši bratski utešno pismo, posla jednoga od svojih učenika, časna i ppepodobna starca Ilarija monaha koji
A poslani ava Ilarije jeromonah, došavši do srpske zemlje i prišavši ka blagočastivome Stefanu, dade mu pismo od svetoga, a ispriča mu da nosi i poslanicu prepodobnome Simeonu, ali mu je, govoraše, zapoveđeno da
Ali sada nije dozvoljeno pohvalama vence plesti Stefanu. Da nastavimo pričanje. Kada su svenoćno stojanje i molitve bili svršeni, učenik svetoga, poslan iz Svete Gore, časni i
A svoj dolazak unapred pismeno javi bratu samodršcu Stefanu. Kada blagočastivi Stefan ču za odlazak brata davno željena i ljubljena, i to ne prosto nego da mu dolazi sa božastvenom
je uskoro bila svršena velika crkva u Žiči sa svima odgovarajućim lepotama, zapovedi sveti arhiepiskop bratu samodršcu Stefanu da tamo dođe sa velikašima i sa svima blagorodnima.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Interesantno je da pevaju jednu pesmu o Visokom Stefanu, kako se nadmeće s Bajazitom u hvaljenju vera. Mnogo više pevaju i pričaju o Kraljeviću Marku.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Sofiji) Pokušaj ti da mu objasniš... SOFIJA: To što je Filip rekao, nije rekao Vasiliju, nego Stefanu, i nije on to rekao kao Filip, nego kao Uroš, razumete? MILUN (posle kraćeg razmišljanja): Stefane, napred!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
PEVANjE: PODELA ZARADE 395 NA JEDNU ČETRDESETOGODIŠNjICU 397 KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME Stefanu i Borislavu ČUDNI LjUDI, I MUDRI I LUDI OVAJ DEČAK ZOVE SE PEPO KRSTA Ovaj dečak zove se
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
hristijanscej neoskudno stojati va otačastviju ti, prosi pobeditelju Bogu pobedu podati vazljubljenim ti čedom, knezu Stefanu i Vlku, na nevidimije i vidimije vragi, pomošt bo ašte primem sa Bogom, tebe pohvalu i blagodarenije vazdami.
vera hrišćanske neoskudno stoji u otačastvu ti, moli pobeditelja Boga da pobedu podari voljenim ti čedima, knezu Stefanu i Vuku, za nevidljive i vidljive neprijatelje, jer ako pomoć primimo s Bogom, tebi ćemo pohvalu i blagodarenje dati.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Idu da spavaju. DIŽU SE PRED ZORU I IDU U CRKVU. SVRŠILA SE LETURĐIJA, IZLAZE. ĐAČE PRIČA IGUMNU STEFANU PRED CRKVOM. ĐAČE Slušaj, đedo, da ti nešto kažem.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
); d) religioznu (o nebeskoj hijerarhiji); đ) istorijsku (o sv. Savi, Kraljeviću Marku, Milošu Obiliću, Stefanu Dečanskom, Despotu Stefanu Visokom, prokletoj Jerini i dr.
Savi, Kraljeviću Marku, Milošu Obiliću, Stefanu Dečanskom, Despotu Stefanu Visokom, prokletoj Jerini i dr.); e) životinjsku (etiolišku) (o kornjači, vuku, pauku, svilenoj bubi, bubi, kukavici,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Jedva to izrečem, on učini znak staromu arhidijakonu Stefanu, a ovi ti sa mnom: „Poveli!” Nemoć moja vesma me raslabi i prinudi vozvratiti se u Dalmaciju.
Prođe to leto i sve se to više o Stefanu Malom počnu tuda glasovi raznositi. Ja sam već mogao dosta dobro albaneski govoriti.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
jer ga je Dositej, dva meseca kasnije, u novembru iste godine, ovako sažeo u svom pismu karlovačkom živopiscu Stefanu Gavriloviću: ...“ i ako nikada za preselenije ca ovoga sveta nisam mnogo mario, sada zaista ne marim.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
(Svetozar Matić je u Opisu rukopisa Narodne biblioteke, Bgd 1952. pod br. 321, zabeležio i jednu tragediju o Stefanu Urošu III od nepoznatog pisca, ne vidi se iz kojeg doba: da li je ona imala ikakve veze sa delom Kozačinskoga, odnosno
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Sveti Sava započinje seriju srpskih biografija pričajući o svom ocu Stefanu Nemanji kao o ocu naroda i slikajući jedan patrijarhalan odnos između vladara i podanika.
Tako po Stefanu, nemanja postaje "ravnoapostolni" vladar, koji uvodi hrišćanstvo u svoju državu. Ovaj tip vladara oblikovan je prema
Taj ideal našao je u svome zaštitniku despotu Stefanu Lazareviću i posvetio mu je opširnu biografiju Život despota Stefana (1433).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Stari ljudi su govorili: U Stefanu kao da je Kornel Vlaović... Ali tolike pravde ne beše ni za Kornela, i nikada... Bog neka Stefanu da zdravlje i dug
Ali tolike pravde ne beše ni za Kornela, i nikada... Bog neka Stefanu da zdravlje i dug život. — Stefan je, međutim, bio slabašan, i to se mnogo isticalo zato što je bio visok bezmalo
Momcima šumarima je davao nemoguća naređenja. Šuma je divljala, sama sebe gušila i nasilno krhala, ali Stefanu je to pravo bilo. — Ne lupaj sekirom, ne mogu da gledam pticu koja se boji i zapomaže.
Elini... Heleni... Zato je bolje nemati dece. Jelena Harisijades je poduže oćutala. „Stefanu je danas teško u grudima, ili je imao neprilike u opštini” — misli u sebi. Pa ne održa da ne kaže lepu reč o deci.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
DRUGA 26 REČNIK STARIH, STRANIH I MANjE POZNATIH REČI 49 ROMAN BEZ ROMANA (ŠALjIVI ROMAN) Prečestnjejšem gospodinu STEFANU POPOVIĆU, arhimandritu S. Arh.