Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jedna munja svitnu, pa odmah potmulo zagrme. Topovi su treštali... Srca su drhtala, a i zemlja pod nama kao da je stenjala... NA PADINAMA CERA Bilo je to šestoga avgusta, oko ponoći, kada se kroz bivak pronese glas: „Diži se!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa je ona vojska odstupala kroz krševe, polumrtva jedna vojska sva u ritama, što se naprezala, pentrala, stenjala, crkavala i pretvarala u strvine. I u selu nekom punom divljih pasa i ljudi, zaustavila se ova kolona skeleta da prenoći.
A posle, lep, svež, nasmejan, dok je zemlja stenjala od rike što provaljuje, prkosio je užasu od ludila krvi i smejao se rani kroz koju se život točio neiscrpnim crvenim
I lep, svež, nasmejan, dok je zemlja stenjala od rike što proždire i lomi i prevaljuje, prkosio je on užasu od ludila krvi i smejao se rani kroz koju se život točio
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Htela je nešto da kaže, uzdahnu i otvori usta, ali bes kao da je zagušio, stenjala je i grčevito lomila prste. Osetio sam se nelagodno, pomakao sam se. Ali ona me ščepa za ruku. — Morate!