Jakšić, Đura - PROZA
A posle?... Poslednji list je te žalostive knjige tužan: na njemu su nacrtane visoke jele, mračni borovi, hrapavo stenje, a u podnožiju toga kamenja... grob i mrtvačka glava... Jest, dragi prijatelju, život je žalostan!
Zastravljena gomila ne disaše — slušala je kako vazduh, potresan besomučnom borbom, ječi i stenje kao eterom opijeni ranjenik što škripeći zubima, ječi, dok mu nevešti lekari lagano hladnim gvožđem košticu iz
Gledao sam tamo u daljini podgoračke i sumrakovačke planine.... Ono golo tavno stenje plavi se u sivoj daljini; samo onde gde sunčevi zraci dopiru, vidiš kao neke bele kule — to su stene od krečnog kamena.
Sâm onuda hodao, a oko mene nema tišina... Mogao sam misliti što sam hteo. To mrko stenje čuvalo bi moje tajne i nikad ne bi ono svedočilo protivu onoga koji mu se i srcem i dušom poveravaše...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Prvovenčanog Kralja žene donose stakla zejtina, flaše vina, prosiplju orase, jabuke, kruške i dunje, crnē i belē, kroz stenje i borje, vetrovi s brda donose kudelje vune.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Gotovo ga neka sumnja hvata. Hajde pa priđe. Kad tamo, a ono — gazda Raka čuči u trnjaku, pa stenje i ćuti, a roga mu strči za vratom!
Dučić, Jovan - PESME
Dok večernja magla iznad nemih žala Pada, kô zaborav, nečujna i siva. Penuši se talas i mirno celiva Slano crno stenje na rubu obala. Vidim vrh zvonika; to crkvica mala Viri iz maslina, topola i iva. Opet noć bez mira.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
H JOVAN — A, a... Jovane! — hrabre ga prolaznici gledajući ga gde, zaduvan, stenje vukući svoje torbe pune hleba, brašna naprošenog po selima. — Stići ćeš, stići... Još je rano! ...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On ima izveštaje ruskih oficira, da je Črna Gora golo stenje, siromašna zemlja, a vladika priča o lepim, širokim, poljima, plodnoj zemlji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zatim je opet nastajala gusta šuma, gore u planini, a za njom, kao ogromne kamenite zavese, stenje, vrhovi, vrletne zidine.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
On nije vitez bez mane kao Obilić, jer ume da bude prek, plahovit i surov, ali je utoliko bliži narodu koji vekovima stenje pod turskim jarmom.⁵¹ Banović Strahinja pleni ne samo svojim junaštvom, već i svojim čoveštvom.
Radičević, Branko - PESME
Crna Goro, ponosito stenje, Krune srpske ti drago kamenje, Uspomeno prebeloga danka, Kog se seća Srbin kâno sanka! Kada glednem tvoje stene
ša tuđa leba sladi, I prija mu — da kljuseta tovna! Ali kljuse oće i da radi, Radi, stenje, a sve lete .....! II Pre međ stokom beše brada U samoga jarca, Ali čuda — evo nađo S bradom i magarca.
— gledaj tamo gore One bele ponosite dvore, Stoje dvori, slava neka stara, Kažu dvori silna gospodara, Udareni na stenje visoko — Baš se vidi gde caruje soko.
Oh grmi, grmi, da se stenje kreće, A vijar čupa iz stene drveće. Ta stenje kr'a s' i svaljuje, pobro, Al' mora biti, pa zato je dobro.
Oh grmi, grmi, da se stenje kreće, A vijar čupa iz stene drveće. Ta stenje kr'a s' i svaljuje, pobro, Al' mora biti, pa zato je dobro.
No Stojan danas veseo je zdravo, Al' okle ovo, ja ne znadem pravo; Ma može biti da se sve obrnu, I stenje kleto sa puta mu zgrnu; Al' može biti da se samo smeši, Da srce jadno malčice uteši, Il' valjda je jošte štogod
57. Stenje starac, stenje cura, „Jao, jao!“, viče mlada. Psuje starca, pa ga tura; Ali starac kao klada. Tek kad junak naš usta
57. Stenje starac, stenje cura, „Jao, jao!“, viče mlada. Psuje starca, pa ga tura; Ali starac kao klada. Tek kad junak naš ustade, Malko
24/10 49. OSVETA I Puklo more ponosito, Kraj njeg' stenje strmenito, A na stenju dvori beli, Beli dvori i veseli, Ali u nji tuga leže, Ako nije još što teže.
Za njom, za njom! svako zbori, A strava ga jošte mori. I odoše kušat sreću, Stenje, drva, sve premeću, Desno, levo, svuda traže, Ma niotkud da s' ukaže; Ali tamo nešto ene, Zacrni se iza stene;
Misli ove, kao stenje teško, Padaju mu na srce viteško. Vri mu glava, a mozak se kreće, Čini mu se, ni đavo ga neće...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ma ko stao, brate? — mučenički stenje Boriša, jer mu Ilija svojim šištanjem razbija i onu lagašnu skramu čemernog sna ovako nasjedećke. — Ma ovaj moj sat.
Kostić, Laza - PESME
gudure, u mračne stanice; al' ne dršće Prometej, ne dršće titan na kamenu, na stancu prikovan, već okovima bije o stenje, o stenju pršti sužno prstenje, a iz grla se ori grdan smej, ta dosta grdan da ga čuje Zej!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Hu! LjUBA: Sramota je vući jastuk iz kreveta pred stranim. STANIJA: To je sramota, a drugo nije? (Sedne i stenje.) LjUBA: Šta ti je, majka? STANIJA: A, kuku! LjUBA: Ti nešto ne možeš. STANIJA (opet stenje).
(Sedne i stenje.) LjUBA: Šta ti je, majka? STANIJA: A, kuku! LjUBA: Ti nešto ne možeš. STANIJA (opet stenje). LjUBA (ustane): Oćeš li u drugu sobu, pa da legneš? STANIJA: Neću, neću! LjUBA: Ti si se od puta razbolela.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Da smeh taj me mimoiđe, Ljuboviđo Ljuboviđe. Kud pogledam - sve sanovnik: o jezama lebdi stenje a reč jedna zvono, zvonik, Ljuboviđa, žuborenje. Povezujem kraj sa krajem i višnjama punim zdele.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
pusti se šorom, pa ravno ide pred kuću trošnu starice Vide, do samog praga sporo se penje, šišteći dimi, hukće i stenje. Povika baba: „Jadna mi sreća, eto mi starog, pijan ko vreća! Opet si kaput propio, avaj!
Taban-točkovi mnogo znače, s njima se šunja, silazi, penje, s njima se čak i skače, ništa ne smeta stenje. Poznaje deda i stara kola i njihov motor, dva spora vola, ti su ga vukli, kune se brkom, puževim trkom.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
VI NA VARDARU Suro, večito stenje gordo se u nebo diže, Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore; A dole, sa strašnim šumom, Vardar se peni i stiže, I
VEKOVNI STRAŽAR Kod proseka drevnog grada, Gde s tutnjavom Vardar stiže, K'o ogromne razvaline. Pod nebo se stenje diže. Na visove stenja toga Ne dostižu živi ljudi, Tu jedino divlja koza Kroz urvine mračne bludi.
Ostaše mu mračne gore, Gde se Rudnik nebu penje I pod nebom orli bore, I ostade suro stenje: I tu spomen slave stare Diže crkve i oltare.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A to mogu lako da mu i u ocenu stave, i time je njegovo napredovanje za dugo vremena obustavljeno... Konj stenje i komandir očajno gleda kako životinja grize zemlju. Onda naredi da jedan vojnik ostane pored konja dok ne lipše.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
OMLADINI 95 POZDRAV 96 GARDISTA I TRI PITANjA 98 JA, TI, I SVI SAVREMENI PAROVI 100 EPILOG 102 SUMATRA 104 STENjE 106 POSLANICA IZ PARIZA 107 STRAŽILOVO 109 SERBIA 120 LETO U DUBROVNIKU GODINE 1927.
I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom. Beograd, Braće Nedića 29, 1920. STENjE Danas sam bio tako veseo! A sad? Gle, jedva dišem, sa osmehom mutnim, umorno.
A sad? Gle, jedva dišem, sa osmehom mutnim, umorno. Daleko, negde, iza škotskih obala, diže se, iz mora, modro stenje, tako grdno, tako pusto, sumorno. Ja ga se setih! Ja ga vidim!
Novi sada svetli u daljini. Ostrva se crne. Uokolo je pustoš mora. Pod svetlošću jedne lampe, ribari rade. Ćuti se i stenje. Mreža je kao beskrajna, a blato jednaš zaliva kljun broda. U vodi se ljuljaju crne senke. Satima rade za taj momenat.
Međutim, niko nije naslutio, pa ni ja, ono što sam predosećao u pesmi koju sam nazvao Stenje. OBJAŠNjENjE „SUMATRE“ Urednik Srpskog književnog glasnika, Bogdan Popović, pozvao me je, pri štampanju Sumatre, da u
Sve je od kamena. Oblaci nikad da odmekšaju, a iz mora se diže ogromno stenje. Nebrojene kule svetilje, bliže i dalje, trepere celu noć i, skoro, ceo dan. A zvezda nikad nema.
Igrali smo po vodi, sa nebom i stenjem, i ljuljali se sa ostrvima. Osetih kako je stenje lako, i videh kako se obala prevrće. Nad svakim valom koji bi nas zasuo lebdeli su i lepršali crni kormorani.
Užasne ove žute vode, i modro stenje nose me mirna, ispružena, bez strasti i straha, nekud. Ljuljamo se, između stenja, sa ostrvima, u more, što se spušta sve
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Zaista primetim jednog stranca koji je molio i zapomagao da ga puste jer ima žurna posla. Jedva čovek govori, stenje upravo, potisnut i zgnječen radoznalom svetinom.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tamo, od Prekića kuća, čuje se grmljava od pušaka, a Vilin do mršti se na tu grmljavinu, pa ječi, šušti, stenje i huji...
Jedni, gotovo vojničkim koracima, idu poljanom, drugi se penju uza stenje, treći silaze u jarugu, oni preskaču preko klada, ovi se provlače kroz trnje, šiblje i korov, i cela ta masa, odlučno i
A ja gledam iz trnja kako se razmahuju kapci na bisagama po taktu njegova hoda i prestavljam sebi kako on stenje, mršti se i psuje, pa opet korača, a bisage na njemu čine: klop-klop... klop-klop...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Krv pravedna dimi na oltare, ćivoti se u prah razvijaše. Zemlja stenje, a nebesa ćute... Luna i krst, dva strašna simvola — njihovo je na grobnice carstvo.
Tijesna su vrata uljaniku, za međeda skovana sjekira. Jošt imate zemlje i ovacah, pa harajte i kože gulite! U vas stenje na svakoju stranu zlo, pod gorim, kao dobro, pod zlom.
T'jelo stenje pod silom duševnom, koleba se duša u tijelu. More stenje pod silom nebesnom, koleblju se u moru nebesa; volna volnu
T'jelo stenje pod silom duševnom, koleba se duša u tijelu. More stenje pod silom nebesnom, koleblju se u moru nebesa; volna volnu užasno popire, o brijeg se lome obadvije.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
osećati kako će kroz grlo svu krv i svu utrobu izbaciti, jer tako poče da se nadimlje i od bola, neizmerna jada, da stenje. Ali se brzo trže. Iziđe u kujnu.
Pandurović, Sima - PESME
jedna zahvata u meni Korena sve više: jedno uverenje Da je to najbolje, dok sunce rumeni, Dok nas bura bije o rapavo stenje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nikola stenje i valja glavu po uzglavlju od sena, nož je ispod glave, oseća ga, vidi, čuje mu glas, škripav u rebrima, krckav u hrskavi
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kao vatrene zmije skakale su munje po nebu, a gromovi survavali stenje s planine. Šćućurene u svojim koritima, reke su prestravljeno ćutale, ne usuđujući se da se pomaknu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Rakić CXVI NA VARDARU Suro, večito stenje gordo se u nebo diže; Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore. A dole sa strašnim šumom Vardar se peni, i stiže I
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Usred onog surovog stenja kojim je opkoljen, on mi se činio jak, postojan, istrajan kao i to stenje, čovek u kome kao da su zbijene sve neiskazane patnje i bolovi rase i sve neverovatne snage njene izdržljivosti i
No ide se življe, jer se ne spotiče o stenje i ljudi se gužvaju po nekoliko u redu, jer ima širine. — Tu smo, blizu smo. — A po vodi ne mogu nas pešice.
I za malo, pa samo crvene policijske kape stajahu oko Ilije Ilića. Leži on krvav, izgužvan, žut, stenje, previja se. Iz kose mu curi krv, crno praznično odelo sve u prašini, opancima izgaženo. — Šta je ovo?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
“ ni „kako zdravlje?“ već udari po didi. Dida opet nit̓ ćuti nit̓ jauče, već stenje. — Jesi ti pravda? — na didu će ovaj, a dida opet njemu: — Borme, čitava nisam. — Pa zašto onda stenješ?
— Pa zašto onda stenješ? — Zato što u meni ima malo nepravde. — A to pravda u tebi stenje? — zapita još ovaj. Na što će dida: — Ne, brate, to nepravda stenje.
— A to pravda u tebi stenje? — zapita još ovaj. Na što će dida: — Ne, brate, to nepravda stenje. — Kako nepravda, — začudi se sad vilištanjac — meni je baćo kazô da će pod vilištanom jaukati pravda.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pralja pere košulje Pa peva kô luda; Kaluđer se Bogu moli Pa stenje od truda. Kopač mlata motikom Pa sadi krompire, A gospođe znoje se Oko friše-fire.
Krakov, Stanislav - KRILA
Jedan mali prljavi vojnik se zanija, pade, pa se hitro diže i skoči za stenu. I drugi ne povređeni smakoše se malo za stenje. Njegove ruke pipaju po licu i lepe se toplom krvlju. Ne oseća bol. Udar ga je zaneo malo.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
goru ljuljajuć, Spušta se dole na dno Dunava, Te peskom muti strašne valove Što se u besu svome raspinju, O tvrdo stenje teme lupajuć. PORFIRIJE: Dabogda, Rade, al’ mi se sve čini: Turci su!... No da utulimo vatru? RADAK: Čekaj još!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Posle jednog časa upade Miloš i kao vreću stovari jednog Bugarina među nas. Kad ovaj vide da je među Srbima, poče da stenje i moli da ga ne ubijemo. Kaže da je oficir. Takav nam baš i treba. Umirili smo ga i ponudili cigaretama.
Ali sada, izbliza, vidim iskonsku pustoš. Razbacano stenje i razrivene padine. Čitave reke osulina punih kame nja koje se neprestano osipa. Sve je divlje i glomazno.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Hodite, setni potomci, spravljajte majci opelo, Snažna bivša negda, Srbija mrtva leži. Narod bez svesti stenje, jer strasti je trzaju mrtvu, I slepoća duha crni joj iskopa grob. Gdi je Srbije grob? Je l’ Kosovo? Marica? Prilip?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
] ČETVRTI DEO PRVA POJAVA Noć. S jedne strane mrko crnogorsko stenje, na drugoj se vidi polumesec: Staniša sâm, a tamo dalje Boško, Bogdan, Stanojlo, Mira i ostali begunci.
Bojić, Milutin - PESME
Opelo čujem i pesma crkvena Sipa na mene magline jesenje, Umorno plaču poljane i stenje, Modro je sve što beše tako rujno. Zar nisi gorda kao bescen urna U kojoj leži prah mrtvih careva? A ti si tužna.
Jakšić, Đura - PESME
Vidiš ono stenje što se nebu penje? To je volja sudbe... gorko prideljenje!... Kô bolanog nada, nebu podignuta, Podiže se gora od
od kamena ljuta, Bolnu diže glavu, a kolenom kleca Kamenito srce Mlava joj proseca: Zajazit se ne da, mumla, ječi, stenje, I u muci teškoj proždire kamenje; Na nju, grešnu, sunce nikada ne sija, Samo grom je, mraznu, sa hukom probija,
Ponoć gleda silu besa, Pa se ježi, strepi, stresa, Vihor diže urnebesa, Riče strašno, ječi, stenje, Lomi drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara, dima, žara Povijajući, sila njena Često sipa iz nedara A u
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad drekala spopadnu besovi, oštri zube o kremeno stenje u pećini pa otuda taj škripavi zvuk koji se katkad čuje iz dubine grotla i otuda, ponekad, ona bela pena što pliva na
Nikakav izgovor više nisam u stanju da nađem, da bih odložio penjanje za neku drugu priliku. Vedro je, stenje je suvo, toplo je, nije omorina, nemam prečih poslova. Ništa me ne boli. Poletan sam i čio. Dakle, danas je taj dan.
Ilić, Vojislav J. - PESME
konjic, mrseći srdito grivu, On pusta preleta pola, livadu, polje i njivu I mutne rasturi vale u hučnom poletu svome, Što stenje valjaju s gora i hrašće stoletno lome.
Pod mračnim, sumornim nebom varvarskih i divljih Geta. 1888. NA VARDARU Suro, večito stenje gordo se u nebo diže, Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore; A dole, sa strašnim šumom, Vardar se peni i stiže, I
1890. VEKOVNI STRAŽAR Kod Proseka, drevnog grada, Gde s tutnjavom Vardar stiže, Kô ogromne razvaline Pod nebo se stenje diže. Na visove stenja toga Ne dostižu živi ludi, Tu jedino divlja koza Kroz urvine mračne bludi.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Košulja navučena na njeno telo pretvorila se u kameni oklop, koji je čvrsto stegao plamenoga diva. Zarobljeni Titan stenje, besni i nadima se toliko da mu oklop puca, a iz pukotina kulja crvena krv.
Ovde prepucava na žegi i zimi kamenje i stenje, ali ne pušta glasa od sebe. Ovo je mrtav svet. A onde gore u zenitu, kamo još nismo bacili naš pogled, onde visi na
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
besede na svima koncertima i sve te govore, bez razlike, počinjao je sa: „Pet stotina je punih godina kako srpsko pleme stenje pod tuđinskim jarmom.
Pa onda, kad ste već i taj napor postigli, vi nailazite na treću preponu: jedan širok prostor i po njemu rasuto ogromno stenje i kamenje beskonačnih i uobraženih količina, a preskočiti jednu beskonačnu ili uobraženu količinu teže je mnogo nego
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zaošinu. Gr-r-r-ru! Tresnu, urliknu. Tama... ponor... Gr-r-r-ru! Ala u ušima pišti. Ili je to jauk. Gr-r-ru! Neko stenje. Ali šta mi to noge pritiskuje? Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja! Kao da se brdo svalilo. Ranjen?!... Naprežem svest.
Gr-r-ru!... Naprežem misao. Znam, znam, sve još znam... Ali otkuda mi ova zemlja u ustima. Gru! Gr-ru! Onaj opet stenje, ječi... Ta ljudi su zverovi. Dosta! Gru-u-u! Gospode!... A Luki teče krv iz nosa.
A kada oni čelni krenu, poslednji tek sedaju da se odmore. Golo stenje štrči iz zemlje, naborano i narogušeno, kao da se sva zemlja naježila.
Zasađeno je dudinjacima, izbrazdano i razriveno vrletnim potocima, koji hučno jure sa onih planina, valjajući u dolinu stenje i kamenje. A zaseoci mestimično, ovde, onde, i naherene kuće vire tužno iz onih dudinjaka, kao kraste na bolesnoj koži.
Po bokovima Vetrenika između šume od kestena nagučilo se stenje, čvornovato kao stisnuta pesnica, i kao da nekome preti... Kome?...
Kao da je došao smak sveta. A planine visoke, izbrazdane jarugama. Ogromno stenje kao da je iz zemlje izraslo. A u međuprostorima gusta šuma. Trebalo je osvajati svaki kamen, svako drvo...
Ljudi bez razmišljanja pojuriše niz liticu, vukući za sobom konje, a za njima se suljalo kamenje i stenje. Dohvatio sam iz ruku seiza konja, koji nije mogao silaziti sa dva, i sunuh niz padinu. Omakoh se...
Petrović, Rastko - PESME
ubavi dečak Velesa, Čija su usta sazdana za ljubljenje, dade da po srcima zaplesa Rascvetano voće i usamljeno stenje. U mislima, sve devojke oplođene Već rađaju junake, I noge su jake U svake mlade žene.
Kupalo, Kupalo, Proleće, Ubavi derane Velesa, Moj dragi: obnovljeno ljubljenje, Rascvetano voće, nasmejano stenje. U mislima sad svuda pozdravljaju junake, A noge u žena jake; Pred njima radosno mre se: Mladačke i uskočke glave
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
On bi se umio, obrisao ruke i lice, i malo — ali samo običaja radi — stenjao bi i ječao počešće. „Oj lele, — stenje i mazi se čorbadži-Zamfir — kude je taj smrt da me uzme u Goricu da se ne mučim... pšeško živenje moje?! ...