Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Seljačina.“ Dok je silazio uz Engelshofena, Grk je bio pritisnut uza zid, tako da je, svojim velurom, opajao zid stepeništa. Bio je kao nošen, uz krupnog Engelshofena, kao nova mlada, jedva dodirujući tle nogama. Bio je sav beo od kreča.
Isakovič je bio izišao, za Sepom, do stepeništa, a tek se posle setio devojke, koju je u svojoj sobi ostavio. Ona ga dočeka uplašeno. Bila je razrogačila oči.
On onda nasluti da je, posle toliko nesreća u životu, tu, na dnu tog drvenog stepeništa, susreo još jednu nesreću, koja ga je stigla. Petar je ostao ćutljiv, i durljiv, celo to veče.
Imalo je ogradu, drvenu, i sa desna, i sa leva, kao par prepona. Iznad glave Varvarine, na nadstrešnici tog stepeništa, gukalo je nekoliko golubova, koji su ukućane pratili po avliji i bašti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
iz otpadaka izleću preplašene mačke, kćeri noćnih prolaza, neka budala uvek je palila svetlo ili psovala odozgo sa stepeništa u tami. Sećate li se te truleži i rasutih utroba koje je ispovraćala noć?
Dostojevskog i pariske ulaze koje čuvaju konsijerži, u Engleskoj su se zeleni travnjaci poput tepiha peli iz polja uz stepeništa — nigde ni traga onim kantama za đubre na kojima ste prvi put upoznali ljubav, na čijim su klepetavim poklopcima svi
Sve to hvatalo ga je ljigavo mlakim pipcima i vuklo nekuda duboko, u tamu sporednih sokaka, niz stepeništa za poslugu oronulih gospodarskih zdanja — sada mržnjom izdeljenim zajedničkim stanovima — tamo, u loše osvetljene jazbine
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kada odlaze od kuće, obično dovikuju sa stepeništa: „Mama, idem da učim kod Baneta; vratiću se u petak!“ Čitava stvar, naravno, dešava se u ponedeljak.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Uskoro zatim, pred zoru, dobio sam sobu. Sve je tako smešno. Jedan mali crnac, u zlatnoj kapi, čeka me kod stepeništa. On upravlja liftom. Gore, u trpezariji, i protiv zakona, još blešte svetiljke.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu, odmah, pored masivne hrastove balustrade stepeništa, stoje vrata koja vode u jednu duguljastu sobu, zvanu biblioteka. U njoj stoje još dva stara ormana sa knjigama, jedan
Ta je zgrada imala tri kapije, šest dvorišta, 32 stepeništa, 360 stanova i hiljadu i po stanovnika. U jednom od tih dvorišta stajalo je i pozorište u kojem je prvi put na svetu
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Neće valjati taj komšiluk, videćeš... Ali pronaći ću ga ja ko je i šta je, jal je kiša jal je led; sutra idem da perem stepeništa u magistratu... Slušaj, Savo, da učinimo šta možemo i šta ne možemo, da i mi njemu podignemo takvu ogradu, pred nos.
Kad je Savina žena donela informacije sa stepeništa u magistratu, tačne informacije — magistrat i sud su kuća do kuće, „vide jedno drugom u trbu” — Savi došlo utoliko