Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad toga dana dotera Steva Živković džebanu, i svi se sastanemo kod Crnog Đorđa, i opet o putu i trošku pomenemo. Gospodar Đorđe kaže: „Kojekuda,
ugovorimo u koji će dan poslati nam čamac i vozare, koje smo mu odavno naručili, da bude gotov kad zaištemo. Steva se obeća poslati nam.
Noćimo tu (u Ramu), i ujutru, tek se rasviće, zovnu nas čovek na Dunav. Odemo ja i Protić, kad al̓ došao Steva Živković; dade nam jednoga živa šarana: „Najte tu ribu i što pre možete ugotovite i ponesite — reče; — ja odo̓ polako,
avgusta u Odesu pošlje. — Živković Steva pre je od Porte sa izunom pošao preko Vlaške, đoja da kaže da je Afiz-paša od cara poslat, da se Srbi ne bi pobili, no
Dok je došao Steva, Milenko Afiza potukao. A da je i došao Živković, ne bi Afizu pomogao. Opojeni trima slavi im pobedama, pozovemo
„Kuma Stevo, — povika — donesi divit i ̓artiju!” — Donese Steva [Jevtić] njegov. „De — veli — uzmi, pa piši kome znaš i kako znaš”. Odem ja sada pod šljivu gde sam plakao.
Dok već u neko doba potrčasmo moliti i Stevu oturismo, te pobeže, a on krdžalinku do̓vati da ubije, a Steva se umeša u vojnike i tako se spase.
Odem u Zemun, kažem Stevi zašto ga u Golubince zovemo. Steva kaže: „Braco moj, ja hoću; no neka one kurve novaca dadu, jerbo ja nemam”.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Da vidimo kako stoje stvari u Gledićevoj kući. Gospodin Steva Gledić čovek je oko pedeset godina, no još ugledan. Prošao je i on, kao i mnogi, kroz razne nezgode života; imao je
— To smo mi onda rđavo došli. — Bože sačuvaj! Izvolite samo sesti. Moj Steva neće se dugo baviti, malo je išetao, ali sam ga već zvati dala. No, otkud za nas ta sreća?
Dakle, kaži, ako hoćeš. — Ne branim. Ja ću poći za njega. — A ti ostani pri tom. Sad se napolju Steva o tom sa Gavrom razgovara. Posle ću opet ja Čekmedžijića uhvatiti, pa ćemo još danas sve svršiti. Sad gledaj posao.
Matavulj, Simo - USKOK
— Ko to bješe? — zapita Janko. — U isti mah opazi da se svi namračiše i da Krcun pogleda Steva kao ne odobravajući. Ćoro odgovori: — Čovjek iz svijeta kao i ti!
A sada da ti pokažem naše kuće. Ova prva je starog Mrguda Šutova; ona druga popa Marka Punišina; za njom je najbliža Steva Bajova; pa je Krcunova; pa Pura Perova; pa Stijepa Mrkova; pa Mirka Jokaševa; pa Markiše Stevova!
Kod Steva Bajova opet zapodjenuše razgovor o ratovanju Francuza. Janko je morao ispričati sve što je znao o Napoleonu, o njegovom
Samo me ti sačekaj kod Pura, dok ja časkom obiđem djeda Mrguda, strika popa i strika Steva Bajova. Izidoše zajedno, pa se rastaše.
Kao što znamo, trebalo mu je proći pored kuće Steva Bojova, popa Marka i Mrguda Šutova, gdje je bila udavača. U dvorištu Stevovu, Markiša, sin, mu, takođe deraše ovna.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
januara 1907. godine. Počeo je pisati oko 1874, prevodio nemačke pesnike, pored Šilera i Hajnea i manje pesnike: Steva na Milova, Anastazijusa Grina, Hamerlinga, i pisao originalne pesme, sasvim u duhu i u obliku omladinske lirike.
Radičević, Branko - PESME
, etc. — Potom siđe sa brda, i pođe da se oprosti sa drugovima. Put ga vodi kroz jedan šljivik2 (više Auerove kuće, — Steva3 ga poznaje), on (pevac) peva: Ja dole s brega sade lazim, No kakvo mesto sade gazim!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
222. Pseudonim pisca razrešen u istom časopisu za godinu 1888, u spisku saradnika pod br. 16 — to je: Steva B. Zimonjić, iz poznate hercegovačke porodice Zimonjića. 46. LISICA I KOKOŠKE: Zabeležio Vuk Vrčević.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
beleške), moralo izostati, — i tako se ova pripovetka morala naprečac sa osamnaestom glavom svršiti, pošto je g. Steva Radosavljević-Bdin, vlasnik ovoga lista,* otkazao piscu dalje gostoprimstvo u listu s rečima: da neće više da štampa
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Nije san, a ludo ko san — Čudan dan. VI U pola dana Sve se smračilo I izopačilo Fino, bez plana. VII Mali Steva nešto zgrešio A tata se kobajagi nasmešio: „U ime roditeljskog zakona i prava Imaš da pojedeš dvanaest baklava!
” Eh, čiča Bogoje, Što je mnogo — mnogo je! Doneli dvanaest baklava, kao; I Steva od straha zaplakao. To se desilo oko podne: sva su Okna sijala, bleštao je crep. Kratko je trajalo.
Pun dece, internat spava: kuća Diše na prozore kao na pluća. Spava Mikica čelom nagore, Spava Steva čelom nastranu. Internatski mačor spava najgore, To jest gore, na tavanu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— a on je tamo oko kuće vikao, psovao, pretio, što su svi otišli, osobito što je otišao stari deda Mitar, Arsa i Steva — u tom njegovom vajkanju, pretnji, zvuči i strah, strah, što su ga ostavili samog.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U Prerovo je otišla. — Ćuti! ... — Dok svane, u selu si. I kad prva opali, sokaci su pusti reče zadihano Steva Čađević, i sebi previsok, i sede na minderluk. Aćim, u odelu, ustade s kreveta i izvuče fitilj na lampi.
I protiv sebe će danas. Aćim skoči s kreveta. Na vratima, poguren, stoji Steva Čađević, predsednik opštine prerovske, ćuti dugo, pa kaže: — Vojska pije u grabovačkoj mehani.
mlađi, nastavite — reče kad se srce rasturi u lupnjavi; uđe u opštinu, u kojoj, poguren i zamišljen, sâm sedi predsednik Steva Čađević. — Idu li? — upita tiho. — Nek idu!
Aćim ga pogleda iznenađen, obradovan. — A ko si ti? — oficir se poguri ka Čađeviću. — Ja sam Steva Čađević, predsednik opštine prerovske. I radikal! A ko si ti? — Ovo je kasa! Ovo je vlast!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Naši su gledali da koncentrišu tu što više vojske. Iz Velikoga Šiljegovca dozvan je majop Steva Velimirović sa svojim odelenjem od preko 3000 ljudi da pomogne u borbi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Po vinogradima sadi se da bi čuvala vinograd od groma (prota St. D. <= Steva Dimitrijević>). Ona je omiljeni ornamenat na vezovima (SEZ, 17, 120).
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
POPOVIĆ (ČIKA MITA), DAROVI OD PRIRODE 42 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU DNU 44 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), ČETIRI GODIŠNjA VREMENA 45 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), VOLIM 46 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MRAV 47 STEVAN POPOVIĆ
POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU DNU 44 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), ČETIRI GODIŠNjA VREMENA 45 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), VOLIM 46 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MRAV 47 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA),
POPOVIĆ (ČIKA STEVA), ČETIRI GODIŠNjA VREMENA 45 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), VOLIM 46 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MRAV 47 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA
GODIŠNjA VREMENA 45 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), VOLIM 46 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MRAV 47 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO,
STEVA), VOLIM 46 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MRAV 47 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO,
MRAV 47 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE SELICE 54 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TEŽAKOVA
ČETIRI GODIŠNjA VREMENA STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Svuda se beli – pao je sneg! Zasuo dolju, posuo breg, Sonik se sija, stakli se led, Sonice amo – na njih je red!
Ko vredno radi za veka svog, Tog lepim darom dariva bog! VOLIM STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Volim cveće, Volim igru, Volim konja, Volim čigru! Volim tice Lepo poje, Volim polje Zeleno je.
Volim ljude Kada zbore, Mudre, lepe Razgovore! MRAV STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Mili, mili, mali mravak Pa po vazdan radi, Leti kupi, vuče, slaže A zimi se sladi.
MOJE SELO STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Za gorom je selo, Srbinstvo je tamo, Srpski zbori samo; To mi omilelo, Milo moje selo, Budi mi veselo!
A ja ću pevati: Milo moje selo, Budi mi veselo! RANO RANI STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Probudi se utri oči Iz postelje meke skoči, lastavice mile tice Već cvrkuću letimice.
Zato rani zorom rano Dok još nije danak svan'o! KOVAČU STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Hej kovaču! Kucni bolje, Da zaječi nakovanj; Gvožđe moraš pokucati Ako hoćeš što odanj. Dok je vrelo udri, kuj!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— domišljao se Steva Radojčić. — E pa dobro, ako se tamo gde je tačka i zapeta ukrštaju vozovi, to i onaj drugi voz ima svoju tačku i
Petrović, Rastko - PESME
Neko plače u meni ko sveštenik u crkvi. Mali Pera krade jabuke pa ipak dobro prolazi, Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako: Mali Steva plače i da bi se utešio Hoće da tuži druga Peru; neko plače u meni.
Mali Pera krade jabuke pa ipak dobro prolazi, Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako: Mali Steva plače i da bi se utešio Hoće da tuži druga Peru; neko plače u meni.
A Steva je opazio da i mali Pera već plače; Kako bi se svetio rasplakanom čoveku. Jak sam eto kao most koji se ugiba Pod tovar
Kako smo se dugo cenjkali da nas pusti, Setih se da smo zaboravili prvo umreti. Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
deca su najuzbudljivije oličenje otadžbine, budućnosti, života radi koga treba umreti. I zato je Vasojević Steva mogao onako odlučno i ubedljivo da kaže sestri na rastanku: Kad se rodi od zapada sunce, onda ću ti sa Kosova doći.
Od ruke mu ništa ne rodilo: rujno vino ni šenica bela! Rđom kapô dok mu je kolena!“ Leže Steva u meke dušeke, povečera Vaistina sluga, povečera i nali se vina, pa išeta pred gospodskog dvora i pogleda čistom
“ Već ušeta u čardake gornje, pa probudi gospodara svoga: „Ustanite, dragi gospodaru, jeste nama putovati vreme“. Usta Steva na noge junačke, i umiva svoje lice belo, i oblači gospodsko odelo, pa pripasa sablju okovanu, pa uzima kondir vina