Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dok mu nešto pisar njegov, valjda je skrivio — on đipi, pak ti moga Stevu batinom, batinom; niko ne sme da se prikuči, da moli, a od njega se ne otima.
Dok već u neko doba potrčasmo moliti i Stevu oturismo, te pobeže, a on krdžalinku do̓vati da ubije, a Steva se umeša u vojnike i tako se spase.
Kaže on da mu ne dadu Nemci pasoša, „no ne znam ko će nositi prošenije”. — Ja opomenem za Stevu Živkovića, i oni me pošlju, da ga zovem da napiše na careve prošenije.
Matavulj, Simo - USKOK
I on, u naponu ispitljivosti, reče Stevu: — Dalje, molim te, striko, što bi? — Jad veliki — nastavi Stevo. — Bokelji otpraviše u Petrograd arhimandrita
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nikola klimnu glavom. Starac, zgrčen iza kase, podiže se i otrča niz put. Nikola se izmače, vide Stevu Čađevića opruženog na prtini, pa šapnu: — Ej, doboga, pogibe najlepši čovek u Prerovu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Upravitelja Tekelijanuma i srpske škole u Budimu, pokretača i urednika Radovana, Stevana V. Popovića (Čika Stevu) (1845–1918) Đorđe Natošević je takođe privoleo pisanju za decu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
– Molim samo da dopunim bracu Stevu – uzima reč Paja Adamov – odnosno da objasnim ono što je on hteo kaz'ti. U nas tamo, u Čortanovcima, bili neki Đuka i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I Stanoja kneza iz Zeoka, — on je paša, a ja sam subaša. Dok pogubim Stevu Jakovljeva iz Lijevča, gn’jezda hajdučkoga, — on je paša, a ja sam subaša; i Jovana kneza iz Krsnice.