Jakšić, Đura - PROZA
Oh, ta samo jedanput iz one tavne šupljine da zasvetle dva crna oka, da vide užas bezobrazne gledalice, koja se ne stidi s podsmehom posmatrati od pre hiljadu godina iz groba izbačeni kovčeg čovečijeg mozga!.. 1871.
Obradović, Dositej - BASNE
„Onde — odgovori starac — gdi se slabi ne boji silnoga, nit seljanin plaši pred spahijom, gdi se siromah bogata ne stidi, niti pošten čovek mari što nepošten o njemu govori, i gdi javni nepošten žig na čelu nosi.
Naravoučenije Onda se ko najvećma osramoti kad sebe zaboravi. Lav od prirode boji se petlova pojanja, ne stidi se od toga i bežati.
„Baš ste pogodili!” — odgovori ovi. — „Pri piću ko najmanje zna, najviše govori.” Smislen se stidi pačati se u to čemu nije vešt, a nesmislenu se velika sramota čini ako on svuda svoj nos ne uvuče.
Česni i nježni čovek stidi se i svoje iskati, a bezobrazni i παχύδερμος, debelokožni, i ono što je dužan, i što i može i mora dati, odlaže:
On kaže da kukavica lepše kuka. Izgubi slavuj opklad, no uteši ga pastir govoreći: „Ne stidi se, mili slavuju za tebe je to veđe poštenje što se tvoje pojanje magarcem ne dopada.
Naravoučenije Da lav ovde čistoserdečno, bez svakog okoliša, svoju slabost i pred samim zecom ispoveda, niti se stidi, niti je taji, — ovo je lepo, blagorodno i lava dostojno.
ustavljeniju tvorca, on se vsegda uči, i dan po dan i bolji i razumniji biva, a ko se deni, ili se ponosi, ili se stidi što od drugoga naučiti, a on ostaje stražnji. „Iže ne sobirajet so mnoju, rastočajet”, veli naš Spasitelj.
iskusne i dobrodjeteljne poglavare imati, s kojima u potrebi da se sovjetuje i da ih sluša; a svak ponasamo nek se ne stidi od razumnih sovjet iskati i primati, i neka dobro gleda zašto nerazumni zlopate, zašto li pametni dobro stoje i mirno
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pred pašina majka će se ne stidi! Tiosav iskapi čašicu, namršti se malo i učini: — Ih! ala pali! — Ne ti kaza', more! Ama ćir Trpko!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On skoči i pobeže napolje. — Ej, more! — smejao se starac. — Bajagi stidi se, a ovamo bi poleteo četvoronoške da se ženi!... Dobro, dobro!... He-hehe-he!... Je li, babo, da je lud?...
Dobro, dobro!... He-hehe-he!... Je li, babo, da je lud?... — Ha-ha-ha-ha! — smejala se majka. — Pa mlad je, stidi se!... Hodi, večeraj, rano! — More, mani večeru!... Ne bi ti on sad okusio pa da su carske đakonije!... Ha-ha-ha-ha!
Pa zbog nje je u goru otišao; zbog nje je tolike pobio; to zna i bog i ljudi... pa šta mu je sad?... Što se stidi?... Pa se zahukao gorom, ne znajući ni kud ide ni šta radi... Uoči dana svadbenog užurbala se čeljad Aleksina.
— Manj Deva da ide, drugi niko neće!... — A što ja da idem? — upita Deva. — Zar se vaša družina stidi mene?... — Bože sačuvaj!... — povikaše sa sviju strana. — Ja sam mislio... — poče Zavrzan ozbiljno.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sve joj to ne pomože, uvukoše je između Niće boktera i Proke plajaša. Erža se stidi, ali igra, i jednako se izvinjava Proki da ne zna ništa, a Proka joj odgovara podskočicom: Ja sam mala, ne znam
A mlada, kao svaka mlada, stidi se, pa kaže da nema glasa. I mladoženja je žali, pa je brani, pa i on kaže da je izvine za danas jer nema glasa, ali je
Afrika
dve-tri devojke iz kuća kroz koje smo prošli, i evo je puna mala prostorija, njih i dečaka kojih se u početku niko ne stidi.
Tamo ima jedna što je vrlo lepa! Ako već hoću da dam novaca onda bi oni voleli tamo!“ Prelazimo. Negro se stidi i ide poizdalje za nama. Gleda kao životinja iskosa. Njegov snažni vrat plamti na suncu.
Čitav red sobica za devojke i žene. Pošto se ovde od ljubavi niko ne stidi, to su svi ulasci širom otvoreni na dvorište. Po sobicama su asure ali ih ima čak i sa posteljama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Hoće, reče Agagijanijanu, da im pokaže da se svoje bivše uniforme ne stidi, i da će se novom, rosijskom, uniformom ponositi! Bio je oficir serbskog naciona. Ostaće to i kad bude bio rosijski!
“ A kad joj mati podviknu, da ne govori gluposti, i da treba da se stidi kako sa majkom govori, gospožica Božič je izrazila mišljenje da bi Isakoviča, u ljubavi, trebalo, silom, vezati.
Hteo je da joj prizna da polazi na put, vojeni, a da taj put ne može odložiti. Hteo je da joj kaže da se stidi, njihove ljubavi, da ne može i neće dalje švaler, udate žene – sunarodnice svoje, koja ima muža i ćer, koja će se uskoro
Nikad pre nije bila luda, ovoliko. Ne zna više šta radi. Ničeg se više ne stidi. Neka joj kaže istinu: jeste li, ili nije, njegova, njena mati? Isakovič, kad to ču, stade, kao da se skameni.
Dok je živ, kaže, hoće da zaspi na njenoj ruci, ispod bagrema. Uzalud mu ona govori da joj trne ruka. „Zar se ne stidi od Kumrije?
koju je Đurđe, u svom očajanju, dva puta palio, da razgovor sa ženom nastavi, da pokuša da je ubedi, da se sam sebe stidi, da je ta prokleta devojka to učinila, kad se on tome nije nadao, i pre nego što je došao k sebi. Ana je ćutala.
Pavle se zgražao. Opet je govorio Višnjevskom da se stidi, kad vidi kako se rosijski oficir, šef misije u Tokaju, ponaša prema ženi mladog oficira, koji odlazi u Rosiju, da
Dan se tamo završio u tuči. Kao u krčmi. Ona ništa nije kriva i nema čega da se stidi. Ona je, kaže, uspela da pobegne, neoštećena, na vreme, iz te kućerine, ali hoće, da mu kaže, da tamo ne stanuju ljudi,
Toliko se ugojila, da se stidi da iziđe u svet, ili crkvu. Leži, po ceo dan, kao neko krme, na jastuku. Isakovič je onda zanemeo. Fenrik.
Ona ne bi bila morala da se pred njim, svoga tela, stidi. Niti da ga gleda suznim očima, zbog toga. On bi krio šta vidi, a krio od nje, kao i od sebe, da je strašna.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Tvoj muž je izjavio da me se stidiš! - rekoh. - Tata je takođe rekao da me se stidi. - A da li se ti samoga sebe stidiš?
Sada mislim da je to zbog toga što je bila lepa i nije imala čega da se stidi, i nije se ni stidela. Nosila je sebe razvijenu kao zastavu, a ja nisam imao hrabrosti ni da se pomerim.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dečji pesnik može deci biti drag upravo zato što se ne stidi svoje naivnosti, ali razgovor o tome ne spada ovamo. Sigurno je da se procenjivanje vrednosti dečje pesme ne može
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
nije bio zadovoljan ovom »žalosnom probom srpske gramatike«, kako je docnije skromno nazivao i izjavljivao da je se stidi.
Milićević, Vuk - Bespuće
Juče nije smio da se toga stidi, bojao se da ne uvrijedi, da ne ponizi nešto, — što je to bilo, nije znao da li sebe ili one koji su umrli.
Radičević, Branko - PESME
Grom se čudi, kad ga u boj vidi: Takog brata ni munja s' ne stidi! Mileta je otišao zorom, Da lov lovi onom čarnom gorom, Ema što će, mora štogod tući, Mora doma kaka plena vući:
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Vide li to u kući, ne vide li, kako tuguje Nidžina mlada, ko će to znati. Ona se najviše stidi starog domaćina, mog djeda Rade, a i ne sluti da je baš on prvi otkrio njezinu tajnu tugu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I na njegovom, ne suvom već podbulom licu izbi osmeh, radost; ali se to brzo izgubi. Obuze ga stid. I kao da se stidi što ga zatičem takvog, bolesnog, poče se mučiti da se digne, pomakne, kako bi mi načinio mesta do sebe.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Je li, lukava lisico, sve tražiš tragove da zabašuriš. SOFIJA: Dosta već jedan put, stidi se od kuma. MAKSIM: Šta da se stidim, i on ima takvu aspidu na vratu.
Ovom te je prilikom hitlenost jako izneverila. (Otide.) DAMJAN: Otkuda je to da čovek, kad zlo radi, nimalo se ne stidi; a kako se najmanje u čemu uvati, kanda ga vrelom vodom pospu.
STANIJA: Pa onda, znaš, devojka kad igra, valja da se stidi, da gleda u zemlju; a ne da vata momke za ruku. LjUBA; Znaš šta je majka! Da te vodim jedanput na bal.
LjUBA: Pa onda? STANIJA: Prijatelji se pogađaju, dokle ne ugode. LjUBA: A devojka? STANIJA: Ona se stidi, ka što je za nju. Kad je pitaju, oće li da pođe, ona kaže, kako njojni stariji urede. LjUBA: Kanda će oni s njim živiti.
Ako su malo slobodni, opet nisu pokvareni. STANIJA: Ama zašto da se ne udaje ka devojka, da ima obraz, i da se stidi. NEŠA: Sad je tako, pa bađava. Nego je zovi, pa joj kaži, da damo ljudma odgovor. (Odlazi.
LjUBA: To je izišlo iz običaja. STANIJA: I to je izišlo iz običaja, i sve će izići. Lele si ga mene! Devojka se stidi od rod, kad je isprošena, a vi oćete da vas gleda svet. Idi te vikaj:„Ja sam isprošena.“ LjUBA: Tebi sve nije pravo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— pita nas matori, a moja maman crveni i bledi i, kao, stidi se, a zna da je o njoj reč, ali neće da prizna, nego samo kaže: — Baš si našao da sad pričaš pred detetom o tome!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ali o čijoj? — O unukovoj! Odgaji deda unuče slavno, pa se ne stidi da plače javno.“ Nato će borac bez desne ruke, gledajuć setno svečani krug: „ Zajedno školske prođosmo dane, on
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
“ — Znate, stidi se ženska. — Molim, molim — velim ja — izvinite. Koga tražite?“ — zapita. — Kapetana Svetu — rekoh. „Nije još došao“,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Kolegu ćete imati dobrog, za to vam jamčim. Mi smo ga u školi zvali mlâdom, jer se sve nekog belaja stidi... Eno ga, vidite, zacrveneo se pa obara oči. Još da mu nije ove guste bradurine, — zlo!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Kamilicu vidi, a rat oko sebe ne vidi! SIMKA: Ti glumci su uvek živeli mimo sveta! GINA: Ne stidi se ni da se goliti! SIMKA: Da ti kažem, ne bi mi verovala! GINA: A ja od ujtru ne vadim ruke iz korita!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ponećeš svud, pošla ma kud, samo srce svoje gorko. Vetar studeni duše, ne stidi se mene, nema duše, ni zakona ni časti, nad bolom ima vlasti još samo telo golo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Trogodac Širga okupio mladu junicu, hoće bećar da ašikuje, a ona se stidi od Sivonje u jarmu, pa gleda samo da sakrije glavu u ostrugu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Usporio profesor korak, tako da niko ne vidi. Gledao bi i on utakmicu, ali se nečega stidi... I taman kad je hteo da pođe, pred noge mu se tutnu Lopta, žuta ko kora na mrkvi...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Sedi kao na iglama. Sitno brašno kao pjena. Slažu se kao hleb i sô. Složni kao med i maslo. Stidi se kao nevjesta izmeđ’ đeverah. Stisnuo se kao grošić u kesi. Stoji kao strašilo. Suvo kao barut.
— Teško ludu i u raju. — Što jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti. — Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi. — Pametan misli što govori, a lud govori ono što misli. — Pametan polako ide a brzo dođe.
— Ko hoće časno, ne može (neće) lasno. — Ko druge sramoti, sebe ne časti. — Ko se od svoga obraza ne stidi, tojage se ne boji. — Ko se ne stidi svoga obraza, ne stidi se ni tuđega. — Gde nema straha, nema ni stida.
— Ko druge sramoti, sebe ne časti. — Ko se od svoga obraza ne stidi, tojage se ne boji. — Ko se ne stidi svoga obraza, ne stidi se ni tuđega. — Gde nema straha, nema ni stida. — Izgubio stid, izgubio vid.
— Ko se od svoga obraza ne stidi, tojage se ne boji. — Ko se ne stidi svoga obraza, ne stidi se ni tuđega. — Gde nema straha, nema ni stida. — Izgubio stid, izgubio vid. — Časna haljina sramote ne pokriva.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Otvori vrata, pa duboko i naglašeno strogo izgovori: — Dobro veče, oče! Oče!... Nisam ti više babo... Stidi se da kaže — babo. A pre sat došao. Hoćeš na kolenima da ti dođem? — Bog ti pomogao, Vukašine.
Ispi nunu čašu. Nešto se u njemu stidi što pije, uze drugu čašu da što pre ugasi stid, da u slatkoj, vreloj rakiji podavi sve te crviće što gmižu po glavi,
pseto, premlatio vilama, a on dva dana nije smeo da mu izađe na oči, i uvek se zbog toga stideo pred njim, i sada se stidi, iako nosi bradu.
Pusti ga nek ide kud mu je volja. Aćim sâm, pognute glave, žurno pređe preko pijace. Stidi se i da pogleda ćutljive i natuštene radoznalce. — Što si sam, gazda-Aćime? — dočeka ga začuđeno Raka apsandžija.
I cvet i trn. Ako. Ona je uvek žena bez srama a muž joj sunce. Iako joj svakog proleća dolazi isti, celog marta se stidi da navali i pritisne na nju. Izišao je iz zabrana opijen vlagom njenog mleka.
Ne vidi mu lice i zadovoljna je. Jedno je muško. I za nju nema lica, pa se ne stidi. Sad joj je svejedno što Đorđe psuje i lupa po bačvari. U mraku njene utrobe zamire drhtavica.
Peškiri kaplju kao da plaču. On, otupeo, bez straha i uzbuđenja, stoji i ćuti. Samo se pomalo stidi zbog Đorđa što ga vidi kako kleči. Kad je kvasio peškire, pio je rakiju i opet mu se pije.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Rob gluposti, vrag poretka opšteg, svemogućstva važnost ne poznaje. Mene li se stidi čestvovati kojino sam mogućijem slovom šar veliki neba blaženoga utvrdio na lakom vozduhu?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Rekla mi je: da se stidi od mene, da ništa sigurno nije znala o mom dolasku, da je njen život čemeran. Zahvaljivala mi što sam došao, a on me je
— A odaklen ste? — pita Iketa. — Mi iz Vranjske — odgovara seljanka, pa se stidi lažno i briše žvale. A on sve traži po onom raskombusanom romanu i onda sanćim nalazi, pa vuče plajvazom liniju i
— A šta bi sad hteli? — I opet rat, Gospode! — promuca sv. Petar kao da se on stidi umesto Srba. — A s kim, da od Mene nađeš? — ne krijući svoje uzbuđenje upita Gospod. — S kim sad? Zašto sad?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I sada, poslije toliko godina (gotovo da se čovjek stidi priznati), ponekad mi, sasvim iznenada i bez ikakve veze, odjednom padne na um pitanje: Zašto je plakao Slinko?
Takav beznadan slučaj možete lako prepoznati već kod prvih pokušaja s kakvim kandidatom za glumačku školu: on se stidi pelivana u sebi, eto u tome je stvar.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ni reči ne rekavši, leže do nje. A noću, toliko puta nešto ga goni da je ispituje, ali čisto stidi se sama sebe. Na mahove hteo bi da joj se javi imenom da pusti se kraju; i, kada ne bi bilo komšiskoga ruga i kad bi
Najpre gleda uokolo kao u čudu, — ne zna šta se to s njime dogodilo; a posle, pošto ga podigoše, čisto se stidi i gleda u zemlju. — Da ga ispratim, — zamoli majstora Lazo.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Soko. Ali nastupa kroz svetinu nekako potkošeno, bez snage i vole. Kao da mu je dosadno, kao da se od nečega stidi; u licu je opet bled i snužden kao da na duši nosi golemu, tegobnu tajnu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I prva reč’ca beše sa tvog trona: „Skidajte lance s dvaest miliona!“ — Sloboda se stidi kad dolazi darom, Voli sama svojim prosijati žarom, Ali se ne stidi da na grobu reče: „Taj čovek bez krune bio b’
“ — Sloboda se stidi kad dolazi darom, Voli sama svojim prosijati žarom, Ali se ne stidi da na grobu reče: „Taj čovek bez krune bio b’ veće sreće!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Tu je ona bila kuvarica. — Moja Femo, stidi se, kakvo si društvo izabrala! FEMA: Ja ne mogu biti paorka kao vi. MITAR: U čemu ti misliš da si bolja od nas?
Miljković, Branko - PESME
Ko pticom isceli Ponor proleću bezazlenost preda. Ružom pogrešno i nežnije kazana vatro, Proleće prođe i niko se ne stidi Da preostale dane kao budućnost vidi, Koju preletaju gmizavci s ptičjom maštom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
dve-tri devojke iz kuća kroz koje smo prošli, i evo je puna mala prostorija, njih i dečaka kojih se u početku niko ne stidi.
Tamo ima jedna što je vrlo lepa! Ako već hoću da dam novaca onda bi oni voleli tamo!“ Prelazimo. Negro se stidi i ide poizdalje za nama. Gleda kao životinja iskosa. Njegov snažni vrat plamti na suncu.
Čitav red sobica za devojke i žene. Pošto se ovde od ljubavi niko ne stidi, to su svi ulasci širom otvoreni na dvorište. Po sobicama su asure ali ih ima čak i sa posteljama.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Načini su naši grubi, surovi nam pravi, Krupan jezik, ko ga zbori, hoće da g' udavi. Ona voli inorodnim, roda se svog stidi, I, da može, svukla bi se, sva joj koža bridi.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Žao mi je. Nešto bi ti kazô, ama me je sramota... Sudac: Ništa se ti ne stidi. David: Ti kažeš da je oćeram. Kako ću je oćerati kad mi je, da prostiš, slatka i draga, Bog je ne ubio!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Momak požuri za onim čovjekom i dovede ga pred gospodara. —Stidi se! — veli mu u naglosti. — Takav čovjek, pa .... — Što je? — upade u riječ gospodar dosjetivši se o čemu se radi.
—Pa što ne reče što joj krivo? — opet će Radivoj. —Još je ona kao cura, stidi se, bolan. .. Ja karah što neće da svojoj majci kaže ...
Rade sluša svoga advokata i čisto se stidi: žao mu što se upleo bez svoje volje u gospodske posle i, ne sačekavši osude, ode iz suda.
Djevojka se stidi: čula je što o njemu po varoši govore i poniknu stidom saznanja. ...Zlata, jednoga popodneva, gladeći joj kosu i
Nekoliko puta bio je na sudu da priupita, i ne stidi se što ga sa suda činovnici i poslužnici gone dok ga vide. Kad odloži kašiku, zatraži duvana da zapali, i, zapalivši,
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Ta radnja je mravu mila Pa ma kako teška bila, Lenjo dete nek se stidi Kada vredna mrava vidi! MOJE SELO STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Za gorom je selo, Srbinstvo je tamo, Srpski zbori
Stanković, Borisav - TAŠANA
SAROŠ (gorko, kao jedva čekajući na to): Da, da. Ne samo ti, već niko od mene nema da se stidi i boji. Jer šta sam ja, koji?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Koji je god Don Kišota čitao, znam da ga dobro poznaje, a tko nije čitao, neka se stidi što ga nije čitao, i Srblji neka se srame što ga na svom jeziku nemaju, kako njega tako i Lesažovi, Šternovi, Vilandovi
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A ona mrtva i čista. Muška je ruka ne pomilovala, ni usta celivala. Mrtva i čista... * Svekrva ti je došla, stidi se, more! ** I otac ti dođe, zastidi se, more!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
zatečena, obstajati snebiva se gladeći pred sobom bestelesnoga ka vrlo hubavo momče mlado i cifrasto, i boji se hem se stidi govoriti š njime počitujući joj svoje devojačastvo ne besedeti s mladima momci.
Siromaši ne žali, mladež ne miluje, sedinje se ne stidi, mita ne prima, plača ne sluša, mobe ne zna što je to, sklanjanja ne motri, nit se od koga što usumlja.
oblakšava i veseli nadanje, ako i bojanju za štogod [razloga ima], kako i odašta li ljuti se, duha zlom i besi se, stidi se i srami, rumeni s krvlju i promenjuje lice? Ovo uzavri mu krv, a ovo pak nestane je te nekud otide.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ti li će za Zonu pesnu da poješ?!... Što si gu ti pa da možeš da poješ?! Pote oborio oči, pa se stidi. — Paa... — nastavlja kalfa Kote — ti li si gu videja kad si ona, demek, presvukuje košulju i čiček-anteriju u bašču?!..
Mane je najčešće vodio kolo. Samo pozove po jednu devojku da s njom povede kolo. A ona se stidi, hoće od stida da proguta onu maramu koju je metnula na usta, i sva srećna pruža ruku Manu, pa igra s njim!
Rodbina tek samo povede reč pred njim o njemu: „More ’oće, ete, da ga ženimo!“ A on obori glavu, gleda u stranu, stidi se, ali ne poriče, niti se brani.
A... kako ga reče? — Oskudacija! ponavlja mali Manulać oliznuv nosić, a turio prst u usta, pa se stidi. Aha, magarence tatino! — zacenio se od silna smeha zadovoljni Jordan... — Oskudacija!