Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
u saračani, u kojem se njegova majka venčala, i opet, opet, i povrh svega: veselo, blago i punačko lice njegove žene, i stidljiva nada da će biti otac... i... ne, ne može biti! Ta, ako su i Turci, nisu zverovi!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Prvo i prvo: nije bila ni najmanje zadovoljna sa Jucom i Melanijom. Ona prva bila je do zla boga stidljiva, da ne kažem zavezana, ovo posle podne; a ova druga, to jest Melanija, pustila se u unterhaltung s gostom, ali to tako
Onaj njen pogled ostade mu duboko u srcu. — Kako pitomo gleda, pa kako je samo smerna i stidljiva... — I vama se to dopada!? čudi se očevidno malo uplašeno gđa Persa. — Bože, gospodin’ Pero, baš ste vi...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila su durljiva i kad bi ih mati prizivala, da vidi zašto češu glavu. Postala su bila stidljiva, povučena, kao da su kriva što su živa. Mati njihova jedva je čekala, uveče, da odu.
Bila je žeđ, koja ju je morila, godinama. Bila je stidljiva u zagrljaju, ali je od početka imala ta rumena usta, uzvijena ujutru, sa osmehom, kao da jede trešnju.
“ Pavle onda ispriča da je tačno da se ta žena ljulja. To joj je neka navika. Valjda zato, jer je stidljiva. Ne može da počne da odgovara, a da se tiho ne zaljulja, u kukovima. Ljulja, kao da žito širi, i rukama.
Kad bi, zatim, počela da mu nešto šapuće – čega posle, ujutru, nije mogao da se seti – počela bi da biva isto onako stidljiva, a strasna, kao kad su se uzeli. Gledala ga je očima tužnim, tamnim, koje uživanje upali.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
i bezobraznih predmeta, grdno uvećanih darežljivom rukom kakvog maštovitog čobanina, pa zato poneka neiskusna i stidljiva mladica, sve u prolazu, zakreće glavu i zabezeknuto šišti: — Pomozi, bože i sveta Petko! Juf, grom ga ubio!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kako se služba svrši, a on ti uprav k meni, koji mu se kao stidljiva nevesta i nevešt načinjah. Zovne me napolje da me nešto pita. Odemo nasamo pod jedan [h]rast.
Miljković, Branko - PESME
jer sve što se kreće Kreće se po zakonima mirovanja i smrti Volim sve istine koje nisu obavezne Jer prava istina je stidljiva kao miris Ja volim jučerašnje nežnosti Da kažem svome telu „dosta“ i da sanjam bilje Prste oči sluh drugačije
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kô skromna stidljiva neva, Priroda ljupko svija nevini, bajni kras, I cveće rasiplje svud i slavuj pesme joj peva, I s frulom pastirskom
Kao da svaka želi reći, Kad sa pozdravom priđeš njoj: „Ostavi nadu, prolazeći! Stidljiva skromnost bog je moj.“ Nekad sam imô vrlo rado Ta bleda lica, slabi stas, I zabrinuto čelo mlado, I razneženi, tužan
A to joj bejaše dosta, Te prema veselom Kići toliko stidljiva posta Da se izgubi čisto. Kad Kića podiže oči, Ona se zasmeja naglo i onda na noge skoči I zgladi vitice rukom...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ugljevlje, nezagašen požar, neoprošten sud, sudac bezprijateljan i ničim podmićen, pred njim nema svakom usta naišla, stidljiva lica silovitih ludi, a siromaš vrlo snažna.
nije za poštenje, teke raslabi li se čovek i dâ li se na svoju volju, seda brada ni za jadnu mu hvajdu nije, i bolja je stidljiva mladost oštroumna i šmišljena. Ne stoji poštenje u uzrastu, nego u sramežu i volji...