Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nisu više imali snage da lome i krhaju i ne usuđivahu se više da diraju žene. Zbijeni u gomilu, stajahu nasred sela, stidljivi. Bratimili su se i sprijateljili sa svakim ko im je prišao, bojažljivo i snishodljivo.
Njemu ne samo da nisu bili pljačkaši, neobuzdani i razbludni, već naprotiv, činjahu mu se stidljivi i smerni, ozbiljni i skoro tužni.
Matavulj, Simo - USKOK
Dođoše dva najmlađa što se vraćahu sa straže, a to bjehu: Jole Rakov i Gruban Stijepov, obojica golobradi, stidljivi, kao djevojke; od nespavanja i sustalosti oba bjehu blijeda, lomna. — Da ne bjeste zaspali — zapita vođ.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— 'Oću, vala, ne beri brige; samo ti sedi tako da ne mo'š u nas gledati.... Znaš, moji su vojnici malko stidljivi. — E dobro, kad nije drukče. Evo ja ću ovde, za vašim leđima. — Boga mi je to poblizu.
Rakić, Milan - PESME
I tako kraj cveća ostaćemo sami... — Proliće se tada, kao bujne kiše, Stidljivi šapati u blaženoj tami, I reči iz kojih proleće miriše...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Izdaleka, kao laka muzika, dopiraše do njih brujanje vodoskoka. Brat ga pretstavi. Ona se diže. Pruži mu ruku i, uz stidljivi drhtaj trepavica, obori oči. —Gospodin je Dalmatinac, — reče joj brat. —Drago mi je!
Marija zauvijek odlazi!... Pred očima mu se nižu njihovi tihi i stidljivi sastanci; sugestivno upija u se čisti dah mora i miris vazduha, u čijem prostoru osjeća Marijinu dušu.