Jakšić, Đura - PROZA
„A ja ti, Aleksa, i ne znam igrati“, rekoh mu, tužio osmehnuvši se. On me pogleda, pun saučešća, pa onda stidljivo, čisto i ne gledajući me, reče: „Pa, evo, ja da te učim, Grlice!“ „A kud ću ja među onolike gazdačke devojke?
Uhvatiše se momci jedan do drugoga, ne mož’ ih se nagledati! Zatim jedna po jedna mlada i devojka, stidljivo gurnuvši svoga poznanika, stadoše šarati kolo. Đošina majka gleda do koje li igra njen sin. Kakva li je i čija?...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Bolovi nastupaju sve na mahove i sve češće, ali kad popuste, ona je pri sebi. Stidljivo pogleda popa, a na licu joj se vidi nekaka strašljiva spokojnost. Onda bolovi nanovo učestaše.
— Da uzmemo Ikoniju! — viknuše seljaci. — Dobro! — reče pop. — Ali djetetu treba sisa. Stanoje Gluvić stidljivo iziđe naprijed: — Da prostiš ti, popo, i vi, braćo, vi svi znate da se moja domaćica prije dva mjeseca pobabila.
Ona okrete glavu od mene: — Mišo, šta radimo mi? — Ništa rđavo, dete moje. — Mišo, — reče ona stidljivo — što bi tvoja mati... Mene preseče. — Ćuti! — rekoh joj. Mora biti da sam izgledao i suviše ozbiljan.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— veli zadovoljno birtašica. — A kakva kalabaluka? — pita je Pera. — Ta, eto... nismo imali drugoga posla! — veli stidljivo birtašica izlazeći. — Sad...
Platiše birtašici rakiju i vino. Birtašica i bojtar zahvaljuju i ljube pop-Spiru u ruku. Oni odlaze, birtašica ih stidljivo ispraća želeći im srećan put!... — A, ti, peštanski trgovče, ti si se kanda opet počastio dok sam ja bila tamo napolju!
stasitiji i lepši, i time je doista pokazala da je dobra mašamoda i da ima ukusa, pa je okrenula glavu levo, i gledala stidljivo u zemlju i igrala lako kao kakva švigarica. — A što mi ne hofirate?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I zaista on nije prosio. Kad bi se približio kome grobu, on bi izdaleka počeo da se gladi, šmrkće, kašlje i stidljivo da zaobilazi oko groba, gledajući željno u rakiju, vino. Žene se sete. I zovu ga, daju mu.
Čim otopli, zamiriše na zelenilo, eto njega u varoš s punim nedrima zelenog zdravca. — Ete — smejao bi se on stidljivo i pokazivao na zdravac, — zelen, ubav!... — I svakom, čak i deci, razdavao bi.
Pitate ga: — Koliko imam godina? On počinje da vam se stidljivo unosi u lice i smešeći se, ponizno da zagleda u vas. — Ima... trideset i dve, tri... — odgovara ne vama već kao sebi.
I, kao drugi prosjaci, on niti prosi, niti šta traži. Ako mu date što — dobro, ako ne — on ode. Isto onako stidljivo, nasmejan, blažen, bos, u starim čakširama i uvek, uvek pognute glave s rukama u džepovima i probirajući gde će da
Uhvatili ga i ne puštaju. On seo na kraj klupe sa spuštenim rukama u krilu. I isto onako nasmejan, blažen, stidljivo odbijao je piće što su mu ovi davali a svaki čas se dizao da ide, jer ovi počeli da ga diraju, peckaju za ženske i
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Samo da najpre pošljem po mog tatu. On mi je kurator, a tutor mom detetu, — odgovori stidljivo-smešno gospođa Persa. — Imate i familije, moliću? — zapita Ljuba. — Imam jednog sinčića. Sad će doći.
Jesi l’ ti sa gospodar-Čekmedžijićem zadovoljna? — Ako vi jeste, i ja sam, — odgovori stidljivo mlada gospođa. — E, sad molim gospodar-Čekmedžijić, ako smem pitati, šta vi imate? — Imam kuće u O.
Zove ih sutra na ručak, takođe i Čekmedžijića. Kad sutradan tamo odu, Anka iznese rakije i badema i stidljivo komplimenat načini. — Drago mi je osobito . . . Izvolite se poslužiti . . .
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič sustiže gospožicu Teklu, brzo, stidljivo, jer se eto podetinjio, pa je uze pod ruku, kao da vodi njenu mater u šetnju, gospožu.
Da se to desilo, ne bi bila znala da i za nju ima sreće na svetu! Kad se gospoža Evdokija malo smirila i pokrila stidljivo, poče da ga zapitkuje: zašto je tako gleda, neprijateljski? Zar ne vidi da ga voli ludo? Šta gleda?
Petar se smeškao, malo, stidljivo, bio je malo prebledeo, ali je Varvara pomilovala obojicu po kurjuku i smešila se na njih, sretno.
Tražila bi samo – tobože stidljivo – da se muškarci okrenu, i ne gledaju. Kad bi igrala, grudi bi joj se tresle u korzetu, a imale su, kao i njena gola
su to ženske tajne, još, ali da ona zna da je Varvara, najzad, zatrudnela, i već u drugom mesecu, samo Petar to krije, stidljivo, kao devojka. Ali je sretan, presretan, i samo se smeška. Ćuti, pa se smeška. Kad to ču, Pavle se kao trže.
Đeneral koji je nosio ime Puvala, počeo je da jede slova svog imena, i da ga piše: Puhalo. Stidljivo. Jedini ponos, koji su bili još sačuvali, i u koji nisu smeli da dirnu, od sramote, pred landsmanima, bilo je ime
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Od dece se očekuje smerno, stidljivo i uljudno ophođenje s roditeljima. Mada se u srpskoj patrijarhalnoj kulturi strogo poštuje autoritet roditelja, ovaj
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
»Samo mi je još ona danas trebala!« pomislio je, pre no što je ušla i stidljivo sela na ivicu fotelje. Ispitujući je ravnodušno, saznao je da nije iz ovog grada, da je završila fakultet i da nigde ne
Premeštao je sa dlana na dlan. Jedna dama s druge strane okruglog šanka pogleda ga s blagim čuđenjem. On joj se stidljivo osmehnu i sleže ramenima. —Otišli su da ga zovu... — vrati se Pop. — Daj mi grudvu! —Kad imamo voz?
u gradskoj bolnici, ponovo pozivali na svečanosti i nedeljne ručkove, a u skromnoj hotelskoj sobi pojavi se opet stidljivo stručak poljskog cveća u čaši.
Sremac, Stevan - PROZA
Na koje se kolega pokloni i utrapi domaćici tepsiju, a ova mu otpozdravi, pokloni se i rukova se s njim tako smerno i stidljivo, upravo mlitavo, kako to samo naše domaćice umeju.
Radičević, Branko - PESME
42. Planu ognjem detić pusti, Pa je uze u naruče, Na dušeka tad je spusti; Al' se brani divno luče, Još stidljivo njemu reče: „Ne! — ako nas ko zateče!“ 43. „Kô zateći? Nije nego! Kad su vrata zatvorena.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— pita kum Petar i u nevjerici zagleda uniformisana dugajliju. — Ostadoh, za dlaku — stidljivo priznaje momak. — Pa i meni se nešto čini da jesi — raznježeno kaže seljak i opet širi ruke.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čuvala je, pa sad zadremala. — Idi spavaj, tetka! — rekoh joj blago i tronuto. — A ne — trže se stidljivo ona — ne spava mi se, nego onako... Obećala sam joj da ću je spremiti i lepo joj vežem „čajku“ kako je ona vezivala...
Kleknu do svoga brata čiča-Tome, nasloni se na njegovo koleno i gledajući stidljivo u svoj kut, čupkajući bošču, zapeva milo, drhtavo, iz dubine...
Kostić, Laza - PESME
da li se sećaš još i tih dana, te crne trage sramotnih rana srezanim krilom stidljivo skrivaš? Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, o čemu snivaš?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Ta donela bih ja, čiko, i više, ali nemamo; i to smo jedva ja i majka kojegde po budžacima nastrugale, — odgovori stidljivo devojka.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: E, moja majka, to su vremena luda. STANIJA: Dabogme, što je stidljivo, to je ludo, nego što je bezobrazno, to je kod vas lepo. Ajde, neka prosi devojka momka. LjUBA: I to može biti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Razumem! — ponavljao sam, a pri polasku zamalo da vojnički pozdravim i gotovo stidljivo se dohvatih za šešir, i uputih u pravcu onih šatora i ljudi okolo njih.
— Nemoj! — veli Jela i uhvati dete za ruku. — E, kad nećeš da se svučeš, idem... — Pa dobro — reče stidljivo Jela i raskopča bluzu. Kroz lanenu košulju videle su se konture oblih grudi. — Skini, skini!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
se unezveri, opet je stade obuzimati zebnja, ali dosadašnje uzbuđenje beše veće, te nadvlada, i ona opet obori glavu, stidljivo i plašljivo, a grudi se podizahu i spuštahu burno, sve jače i jače.
Sve, sve... hoćete ?... On već jedva vladaše jezikom. Ljubica disaše sve jače, a glavu stidljivo oborila, pa slobodnu levu ruku samo prenosi preko čela, a desna sve više drhće u njegovim rukama.
Kad dođoše do praga, on se osvrte i pogleda je onako đački... Ona obori glavu stidljivo, a on je polako obgrli, pa je odjednom stade ljubiti tako strasno, besno...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
!... Međer nema naše kuraži daleko!... — Pa šta mislite da radite? — upitam stidljivo. — Kako šta mislimo! Videćeš ti samo naše junaštvo! Nema naše kuraži nadaleko, kažem ti.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Gospodin ili bolje reći gospođa Persa stidljivo obori trepavice i poče da diše ubrzano, baš kao kakva curica iz našeg veka posle nežnog poljupca.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali Marko samo položi ruku na alatovo čelo, na grivu, između ušiju, i čisto stidljivo, kao umiravajući ga, promuca: — Ćuti, alate! I pusti mu dizgin.
Stanković, Borisav - JOVČA
VASKA (trza se): Eh, ništa to! JOVČA Da nisi bolna? Da ti nije teško? VASKA (ponizno, stidljivo ali ubijeno i bolno): Ništa mi nije.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja se čudio koliki je Škembo. Dođe i Galica noseći vučiju vode. Galica, već zrela djevojka, stidljivo se pozdravi s bratom, pa uđe u kuću. Bakonja ode da pozdravi fra-Zahariju.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U cvetovima je poznala stid. Hitro ih pokrila suknjom kao da skriva svoju golotinju. Kukuruzi su stidljivo pomaljali plodne rese, krijući ih zelenim šalovima lišća od vrelog sunca, pred zaranke.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da ona odavna nije zapamtila toliku njegovu blagonaklonost, od koje se prosto donekle i zastidela i sam pogled ka zemlji stidljivo oborila.
I žena mu se već zabrinula, trza ga za kaput, stidljivo ga umiruje: „Lakše, Jaćime. Umiri se, Jaćime.“ Ali Jaćim nikoga više ne gleda i ne vidi, mutno mu je pred očima, niti
A kad smo ga sa teškom mukom savladali, umirili i rasanili i kad je potpuno došao k sebi, on nam, nešto stidljivo, ispriča ovaj svoj baš nimalo čudnovat san: — Čuvam ja, kao, ovce na livadi, i to ovde negde u Albaniji.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na raskrvavljenom zapadu rumen je stidljivo premirala, razgarala se, sito se gasila, i opet se ražarivala u potmulijoj vatri.
A on je zaljuljao ramenom, malko stidljivo: — Kako kad. Nekad jest, nekad i nije. A koji put je crljeno-crljeno, mili bože, rekao bih sama vatra!
— Xoćeš li da te učim svirati na ovome, mišo mali? —pitam ga. A on stidljivo ponikne slijepim očima, smiješi se i potvrđuje glavom, bez riječi.
To sad mami moju misao. Pomišljam da bih možda tamo mogao biti malko, malko koristan. Stidljivo gajim još samo tu malu ambiciju: da, ovakav kakav sam, i na svoj način, bar nešto sobom doprinesem očovječenju čovjeka.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kakva ti je to gošća? — prekide je Novica. — Sestričina mi... udovica jadna — odgovori ona i saže glavu stidljivo, kao da u tome, što joj je sestričina udovica, ima nečega stidnoga. — Udovica zar ?... Vuci je ovamo! — viknu Novica.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
valjaće ti, — odgovara Spasoje, i očito žali oca. —A kako majka? — sjeti se najednom mlađi, i stidljivo obori oči i mače se s mjesta. Drži se i — odgovori otac, zamišljen.
Krakov, Stanislav - KRILA
Kratak nož je nataknut na cev. Sigurno je bio stražar. Niko se nije odzivao. Goli je pogledao stidljivo svoje mršavo telo, i zagazio u hladnu vodu. Stresao se.
Bilo je masno i poderano. Poneo je sa sobom jednu dugačku uzicu. Iza vrba su stidljivo povirivale mršave kućice. Otvori na njima su bili kao crne rane.
Ipak su najviše bile tražene žene iz uglednih kuća. Zato se sada, kada je žega popustila, gvozdena kapija otvarala stidljivo i lagano. Hromi vratar je propuštao goste, mereći ih znalačkim pogledom. Samo su oficiri imali pristupa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Šumadinac? — Jeste, gospodin potporučnik. — A ti sviraš, sviraš. On stidljivo obori glavu. — Pa... pomalo... tako. — A zar se ne plašiš da te čuju Bugari? — Sviraju i oni. — I tučete se.
Stavite me u vaše srce. Arlet me toplo pogleda i ujede se za usnicu. Lako rumenilo obli joj obraze i ona stidljivo obori glavu. Poleta, koja je sedela prema nama, primetila je Arletinu zabunu i pretila mi glavom.
— Jesi li bio u ratu? — zapita ga naš vođa, iako je bilo očigledno da je on još mlad. — Kakav rat! — i okrete stidljivo glavu na drugu stranu. — Koliko ti je godina? — Sedamnaest. — Je li bilo borbe oko ovoga sela?
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Onda, zašto ste dolazili? — opazi šjor Luka nestrpljivo. — Da znam koliko je. Fala, Fala! — Ja grem ća! — reče stidljivo djevojka, kad joj se Ivo približi i htjede da nešto rekne. — Addio! — pozdravi Amerikanac.
Devojka se ne brani, ali neće novaca. On jednako navaljuje. — Uzeću, — šapne stidljivo, — jednu banku. I to je puno!... A kad zaradim, povratiću vam... Zašto da mi vi dajete? .
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zaneo se ne sačekavši Pavlov odgovor. Ali malo posle opet planu svest. Milan se sad nekako stidljivo i otuđeno stade povlačiti u svoj svet. — Idite malo u šetnju. Lepo je vreme. Šta ćete ovde...
tako živa u razgovoru s Mijom da su je drugarice trzale za kecelju; a Mija bi opet postajao najpažljiviji kad Jana, stidljivo, pruži svoj večito slab crtež. Znalo se da Mija brine stalnu brigu o njenim crtežima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Samo trenutno, ali upečatljivo, duboko... Stajao sam zadivljen. Izgledalo mi da je razumela moje ushićenje, te obori stidljivo oči. dugačke trepavice senčile su njeno lice... Najstarija dohvati sudove sa vodom, i pođoše.
Okruženi ovako plavetnilom mora i gledajući rumene i snažne mornare u čistim odelima, naši su se gotovo stidljivo I bojažljivo pribijali u kraj.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Svi potrčaše onoj bukvi i sjatiše se oko djevojčice, koja je stajala uza samo stablo i skromno i stidljivo pritiskivala lice uz glatku koru drveta. — Šta radiš tu? — strogo poče Jovanče.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jer i znoja ima o tomu; ne od sunca, ama od kmetskih tu poštenih mnogih i razumnih obraza! Al' baš za znojenje se stidljivo toliko i ne haje; u tome od srdca voda izlazi, a iza takve vode bolja rosa s besedi se priknađava ako i mori se telo.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Kude si gu videja? Zbori, kelčo nijedan. — Nesam gu videja, bata-Kote, — veli stidljivo, šapatom, šegrt Pote — kude smem ja pa da gledam čorbadžijske kerke?!