Dučić, Jovan - PESME
Gola, ona čeka; a pogled, pun žudi, Vapije u nebo, i strada, i moli! I dok stidno oko u nebesa bludi, Čežnjom drhću prsa i udovi goli.
Gluhe su mi noći Bez tvojih koraka: večno, neprekidno, Bez tebe ću biti bedan i bez moći, Mali, i unižen, i pobeđen stidno.
Intrigu bestidnu idejom su zvali, A laž pod ideal prodavali rodu; Borili se stidno veliki i mali, Rušeći zakone da spasu slobodu...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A kad bi gubio na faraonu, kao da je od dečijih usta otkidao. Pa bi se vraćao doma, pognute glave, stidno. Kad se vratio iz rata, na Franceza, pre sedam godina, Trifun se još nadao da će daleko doterati u togda slavnom,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Bome, da sam bogat kao ti, stidno bi’ se te drombulje i čegrtaljke prodavati. Gospodar Sofra smeši se. Rado sluša o svom bogatstvu, i rado pripoveda kako
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Moram njemu da odnesem ručak, a posle u nadnicu. — A gde je on? Ti poče da mucaš. Beše ti neprijatno i stidno. — Na robiji — odgovori tiho. — Šta? — Nije kriv gospodine, tako mi Gospoda! Obediše ga.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sve đevojke koje onđe bijahu, pristajahu u igri osim tri mnogo lijepe, koje na strani sjeđahu i kao stidno igru gledahu. Carev sin kad ih opazi, pristupi k njima i upita ih, bi li se udale i za koga bi koja najradija.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I plane i drhti cela oko moga zavičaja nevesela u slasti ludoj, puna zvezda, noć. I kad me se sete šume radosno, stidno zarumene. A ikone stare zasjaje u mutnom zlatu kad vide mene.
Pandurović, Sima - PESME
A ti nam ipak daješ vidno Jedine čase koji vrede, I sve što nije nisko, stidno, I uspomene čuvaš blede. Mada ti niko ništa ne da, Ti rađaš svojim lepim vrenjem I gordu Mis’o što te gleda S
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sve đevojke koje onđe bijahu, pristajahu u igru osim tri mnogo lijepe, koje na strani sjeđahu i kao stidno igru gledahu. Carev sin kad ih opazi, pristupi k njima i upita ih, bili se udale i za koga bi koja najradija.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tada joj on šapuće reči koje čovek njegova doba ženi ne govori, tepa stidno, očinski i ljubavnički, i bira izraz, kako to samo nastrano ćutljiv čovek ume. — Što bogoradiš Ti, stari beskućniče?
Odjeknu stidno i poročno u kući u kojoj se davno nije čuo smeh, gde su svi plašljivo i mrzovoljno mrmorili i šaputali, ne samo ukućani,
S mukom, jer snove nikada ne pamti. Ipak, u svest mu se uriva neočekivano saznanje, stidno, neverovatno. Oko njega seljaci srpovima kolju kukuruze i oni suvo šušte. Vara me, kurva. Žena je to. Snašla se.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tatko strog, majka mu stroga, ne mož' da mrdne. Još falilo feredžu da gi nabiju. Pa naivno, bre, pa stidno, Ništa ne zna.
Uzgred napominje da je vrlo načitan i strani izrazi naviru mu tako reći protiv volje. — Kažem ti, boga ti, stidno, pa pored nju sramujem se i sam.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Potpuno shvaćam to odahnuće koje će nastati, i već unaprijed u njemu učestvujem. Koji put mi je čisto stidno što jedem svoj kruh. Ali što se može! — kažu: „živjeti se mora”.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
pokraj vatre na sijelu da je našao u knjigama kako je đevojke svaka podijeljena na dva dijela; a to od pasa niz do u stidno, a od pasa naviše u divno, što čojeka premami da je vjenča.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nikog nema, Da me pozdravi, Kô da celi život drema, Život ubavi! Sanjalački gora bruju, A po stranama Narandža se stidno ruji Među granama. Ja zapitah ukraj mene Potok, ružice: „Gde su ljudi? Gde su žene? Kamo dečice?
Visoko nad njenom glavom Šarena duga se pruža. I Ares s osmehom stoji. Božica stidno se trže, I grudi zakloni brže. Al' čista kapljica jedna iz grudi matere mlade Kô svetla, jutarnja rosa na travnu
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A kad gospodin koga ukorno ispred sebe istera, i mučno i stidno je pred njega opet izaći, dokle on pak sam ne zovne preda se. A i ta ljudska progona nipodašto je.