Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ti putopisi su često fantastični, a književne slike su više pesničke impresije, književni vezovi, sjajna stilska razvijanja povodom jednog pisca.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). Poređenja su vrlo ekspresivna frazeološka građa i s pravom ih treba ubrojati u njen ponajvredniji deo kao stilska i poetska sredstva višega reda.
osim toga i neposredno obraćanje bolesti kao da se govori živom biću, daje im ekspresivnu snagu i mitski korakter. Stilska i poetska vrednost bajaličkih „basmi“ naročito se ogleda u zgodno nađenim apostrofama i obilju kliširanih poređenja,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A takva stilska podudarnost, za nuždu, zna da zamijeni krivicu. Jer život, ma koliko nam se katkad činilo da teče stihijski valjajući
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ovo što sam upravo rekao nije samo stilska figura, već kratak opis divnih fizičkih odnosa kojeje nauka otkrila studirajući ružin život.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Izgleda da su književnici najviše krivi što je „beogradski stil“ pogrešno shvaćen kao posebna stilska veština pisanja, pre svega u književnosti, ali i kod naučnika sa osobitim stilskim darom.
Moglo bi se to uzeti i kao zajednička, koliko tematska toliko i stilska osobina, u jednom jasno ograničenom periodu razvoja naše književnosti.
Ovim se putem, da i to spomenemo, sasvim prikladno može objasniti zašto je izvesna stilska formacija, mada je u drugim nacionalnim književnostima tada već postala istorijskom, u našoj književnosti mogla da bude
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jer samo tako, u isti mah složenija a stabilizovana, ona je mogla poslužiti za tananija stilska variranja. Otuda beogradski stil, čim se podvrgne bližem posmatranju, izgleda kao da u isti mah postoji i ne postoji:
Lazarević kad tvrdi da je školovana stilska veština „najglavniji elemenat jednoga književnog dela”. Ali mi takođe znamo da su već nakon prvog svetskog rata, kada
Lazarević je srećno razdvojio umešnost od umetnosti. Važno je to stoga što umešnost ili veština - jezička, stilska ili veština komponovanja - u istoriji književnog razvitka nema uvek isti udeo i značaj.
I on ovde neće biti naveden radi poređenja sa Stankovićem, niti da bi se pravdala njegova jezička, stilska i kakva god hoćete „mucavost” , nego u želji da se mimogred pokaže kako „mucavost” izvan književnosti nije što i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ta stilska nepouzdanost, i iznenađenje koje ovakav postupak nehotično donosi, dobro su poznati već iz građanske lirike XVIII veka.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Radičevića romantizam se javlja kao suprotnost klasicizmu a posle njegove smrti postaje stilska dominanta epohe. Pretpostavke našeg romantizma jesu: Vukova jezička reforma, narodna poezija i evropski uticaji, a ti
književne teme, ali se zato svi njegovi tekstovi mogu čitati kao da su književni već i zbog same stilske veštine. Stilska veština, koja nije samo jezička, nigde nije došla toliko do izražaja kao u poeziji.
Skerlića navela da ih nazove "lirskim realistima". Najviše su, međutim, došla do izražaja stilska obeležja impresionizma.
U poslednje dve decenije, uostalom, stilska i tematska raznolikost izuzetno je velika. Tako su, na primer, Živojin Pavlović (1933), Slobodan Selenić (1933), a i