Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
da se preobratila u čistu prozu, ti su se glasovi pojavljivali u onoj meri u kojoj su pesnici počeli da napuštaju stilsku periferiju u jeziku i da na elementarne jezgrene jezičke elemente primenjuju svoje oblikovne postupke.
prepoznati sve dok su Stankovićeva sintaksička odstupanja proglašavali za slabo znanje jezika, nedovoljnu pismenost i stilsku neveštinu. Sve da je i zaista tako, više se ove pojave u srpskoj književnosti ne mogu objašnjavati na stari način.
U prvom slučaju je u pitanju pesnik koji u vlastitoj književnoj tradiciji začinje novu stilsku formaciju; u drugom – sledbenik, bez obzira na stvarnu vrednost i snagu koju njegova lirika može imati.
komunikaciono, normativnostandardno i na kraju, dakako, racionalno jezgro i, s druge strane, na markiranu, emotivnu, stilsku i iracionalnu periferiju, izgleda kao da je odvajkada dat, a u stvari je tek u našem veku do kraja i strogo izveden.
On izmiče svim šizmama u prirodnome jeziku na gramatičko jezgro i stilsku periferiju, na racionalno i emocionalno, na neutralno i ekspresivno: pohranjen je u njegovoj iskonskoj tvorbenoj i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ono će se oduševljavati onim čime su se generacije već neoduševljavale. Tu stilsku i ideološku hermetičnost i zaptivenost epohe razbiće tek Branko i Njegoš: oni su bili žive snage naših modernijih
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pravcem koji su oni označili išlo se i dalje. Kasniji razvoj je donosio i sve veću stilsku diversifikaciju. Razigrana mašta pojedinih pisaca vodila ih je u eksperimente, ne samo literarne već i jezičke, dok su
Domentijanovu retoričnost i poetičnost podredio je čistoj naraciji i tako postigao žanrovsko jedinstvo i stilsku ujednačenost. Stvorio je široku pripovedačku reku i jarkim bojama slikao vreme, ljude i njihove odnose.
Svi ti brojni pokreti, ponikli u raznim zemljama, slili su se u jednu opštu književnoistorijsku pojavu (stilsku formaciju) za koju se ustalio naziv - avangarda.