Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je stisla ruku, pod grudima, na srcu. Jedva je što govorila, sve do odlaska, u Osek. Kad je ostala sama, tog dana, sedela je
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zar hoćeš da ti neku sramotu metne na glavu? A, valjda čekaš nekoga? Tvoja mati sagla glavu, rukama stisla kolena i tako nagnuta sluša, trese se i drhti.
Iz zažarenih joj obraza tek što krv nije kanula. Zažmurila, naslonila se celim telom na mene, stisla mi grčevito ruku, a iz suvih joj, nemih usta ide vreo, sladah dah.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I čovek svakom dade puno šljiva. Utom dođe neka devojka, stisla malo prašine u šaku, pa i ona ište koju šljivu. — A što, sinko, nisi više skupila, ta to je odveć malo?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Treće veče žena se razvika: umire, umire! Skočim iz postelje, vidim: mala stisla zube, prevrnula oči, poplavila; umreće sigurno.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nalaktila se tako na sto, stisla glavu obema rukama kao kleštima, pa gleda besmisleno kroz mutan prozor. Šta ovo bi?...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ali ni Stana dotle ne bješe oka stisla. Ona je lijepo vidjela sve što je dotle s ocem bivalo, kako je, pušeći rukama razmahivao, kao što je vazda činio kad
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A ona čita... dok sred noći duge, K'o grdan polip sa stotinu ruka, Stisla joj srce ljubav puna tuge, Tuge bez suza, bez reči, jauka.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kad bi stisla neizdrživost, silazio sam s voza i nastavljao put pješice. Ulazio sam u sela zaprašene obuće, obrastao u bradu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
oj! Al’ si strašan, al’ si dobar, Čudni Bože moj! Mala sveća gorila Tužno, žalosno, Crna me je slutnja stisla Kad sam pogledô. Uzdisaji stišaju se, Dok se ponove, Nikog nema, da se mome Jadu odzove.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Čamotinja me stisla, u grudima mi teskoba. Ne znam za što bih se zakačila. Prazno, prazno mrcvarenje. Dani dugi kao godine.
Nakrivila glavicu na jednu stranu, stisla zube, raširila nozdrve kao ždrebica i šapicom ga luluška levo-desno, dok ne bukne, dok se ne ustoboči kao gladna ala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Uto ulete „tetkica“ i poče nešto da viče. Za njom uđoše još dva Grka, apaša, stisla usta i nakostrešili se. Ali, i meni je već bilo došlo do guše.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Neću ja dan! Nju, usta njena hoću!... Ah, što se probudih? Ona beše! Ona, vrela, slatka Koštana! Klekla, ručicama mi stisla obraze, da mi usta odskoče, a svoja usta upila u moja... ah! STANA (ulazi brižno): Bato, zoveš?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ona iska da kupi ništo... sag prvi put kupuje, pa se sramuje... — reče starija i pokaza na mlađu, koja je stisla pare u šaku, pa se zablenula u Mana i zastala odmah na ulazu u dućan. — Što iskaš, što ti treba?