Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pa i ti se malo odmori — reče mu baba Stoja. — Ja nisam umoran. Ja ću sedeti kod njih... A vi... tajac!... Neka spavaju!... To reče, pa ućuta.
Radilo je to kao jedna ruka pod njegovim oštrim nadzorom... Dok je on nadgledao posao, baba Stoja opra i priveza rane ranjenicima. — Stojo, sestro!... — šaputala je Petra. — Može li preboleti?
Ali tek ni Stanku ne beše rđavo... Baba Stoja je s nekim dostojanstvom vršila svoju dužnost. Ona je poimala koliko vredi njezino znanje, pa se nekako i sama dizala.
— Stojo, sestro!... Je li bolje? — pita Stankova majka uvek kad Stoja ranu odavije. — Bolje je — veli Stoja ozbiljno. — Mlada krv, zdravo meso... Ozdraviće pre nego što mi i mislimo.
— Stojo, sestro!... Je li bolje? — pita Stankova majka uvek kad Stoja ranu odavije. — Bolje je — veli Stoja ozbiljno. — Mlada krv, zdravo meso... Ozdraviće pre nego što mi i mislimo.
Stanko, iako mu je bolje bilo, još nije smeo izlaziti, jer mu baba Stoja nije dala maći... Deveto jutro osvanu Deva u zbegu... Neka čudnovata sila diže Stanka na noge.
Ranjenicima sevahu oči od zadovoljstva. Više nisu osećali rana, kao da ih i ne beše na telu njihovom... Baba Stoja reče: — Stanko, rano, lezi ti. — Nemoj, bajo, molim te! Ti ne znaš da me ovo bolje leči i od tvojih melema!...
Jedini Surep se ne mače od njih. On se rešio da ih izvida poštopoto. Baba Stoja samo građaše meleme, a Petra, Jelica i čeljad iz kuće Stankove lebdela je oko ranjenika... Međutim, u Mačvi beše mirno.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Roditelji kojima se ne drže deda, u Baniji, čine sledeće: nabave od devet Stoja devet pramenova vune, od toga opletu uže i njime povijaju dedu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Evo, na, Sofke! — poče je Magda nuditi njim, pokazujući glavom. — Ovo ti je poslala tetka Stoja i molila me, Bog zna kako, da te pozdravim: da uzmeš i okusiš od te njene pite. od nje nije ni razdavala drugima.
Jedino se ne dade tetka Stoja. Ona kad dođe, pošto se ižljubi dole sa Sofkom, tu i ostade i sita se narazgovara, pa tek onda ode gore kod „one“,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja moram, kaže, da pamtim da se gazdarica Vučka Stojanovića iz Trstenika zove Stoja, i da ne zaboravim nijednu osobinu ove Vučkove domaćice, a da sin gazde Koce Nacevića iz Štipa ove godine ima da pređe
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ne mož, kralje, temelj podignuti, tj. ne možeš (mož je stari oblik). Stoja i Stojan treba da se uzidaju u grad da bi on bio postojan.