Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Bila je dete, kad je njeni ubogi roditelji dadoše Stojanovima, da tamo služi, kako bi je ovi posle lepo udomili. Otac Stojanov beše prek i surov čovek. Po natmurenom i kosmatom licu iz gledaše da niko od njega nije čuo blagu i nežnu reč.
Ali jedne jeseni, uveče, rekoše joj da se lepo obuče i nakiti. Zatim iziđe Stojanov otac, uze je za ruku i uvede u gostinsku sobu. — Ljubi u ruku! — reče joj i pokaza na ljude koji behu tu.
I, jedva idući, poljubi sve one ljude u ruku. Oni je darivaše, pa čak i Stojanov otac, na iznenađenje sviju, poljubi je u čelo i izvadi veliki dukat — dublu. — Neka ti je srećno, ćerko, i dugovečno.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
S toga se odmah, živo, s nekom grozničavom žurbom predade poslu. Ali je odmah prekide glas Stojanov: — Gospodin kazao skoro će podne... Da pustiš decu kući.
A za pisara, kako ono... zape on, pa se opet nasmeja: beše mu nezgodno ponoviti izraz Stojanov »niz dlaku«, pa to on prepriča drugim rečima. Beše veoma uzbuđen, te jedva izgovori ovo malo reči.
— Čekaj, reče on, ne dižući glave i ne slušajući odgovor Stojanov. Izvadi iz stola delovodnik, zabeleži tamo nešto, stavi numeru na onu ispisanu hartiju, pa je dade Stojanu. — Nosi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A sve obasjano, ograđeno kućom, ispunjeno mirisom, dimom, i pored svega jednako pesma, glas Stojanov . . . ”204 Očigledno je da hronotop sreće kod Stankovića, kao god što podrazumeva zatvoren porodični život,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
67 Stojan Janković je robovao u Carigradu samo četrnaest meseci. Smiljanić Ilija nije ni brat ni drug Stojanov, nego je drug Stojanovog oca. Stojanov brat je Ilija Mitrović. Da gledamo roblje nerobljeno, tj. naše porodice.
Smiljanić Ilija nije ni brat ni drug Stojanov, nego je drug Stojanovog oca. Stojanov brat je Ilija Mitrović. Da gledamo roblje nerobljeno, tj. naše porodice. Lepo Stojan opravio majku, tj.