Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Pa 'ajd ponesite n jedno burence majstor Stojanu, neka ga opravi. Ide blagdan — trebaće mi. — Drage volje, ponećemo — reče Nikola.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Što je god čalmu nosilo, diglo se na noge. Ja sam smesta razaslao ljude te javio Stojanu u Noćaj, proti u Belotić, pop-Teši u Badovince, Janku, Avramu, popReći... svima... Ja sam im javio da vas potera goni.
Jedinca u oca ubije samo zato da bi se nasmejao!... Ali dođe i njemu!... Nađe se čova pa zakla iz puške!... Pričam ja Stojanu, a njemu milo. A tek proti Nikoli!... On nije znao šta radi od radosti!... Znaš šta je kazao?
Došli su pre nekoliko dana. Idem da kažem: više se ne može trpeti... Pa kad njima to kažem, onda idem Katiću, Stojanu, proti Nikoli... Svima ću im reći da nama nije vajda od njihovog sašaptavanja, nego, ako će što činiti, neka počinju!...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Onda smo malo pričali o zečevima, malo o Stojanu iz IIIb. Pustio sam prvo nju da priča, jer to je najbolji način da saznate šta je ono o čemu neko želi da govori.
Radičević, Branko - PESME
Pa ječi pusta, sad tiše, sad življe, Ko ču, taj reče: Ah da pesme divlje! Al' Stojanu se topi duša živa, Jedanput opet sreću on uživa, Sunašca njemu nesta na istoku, Pa gle ga opet na nebu visoku; Sve
“ Te pušku lati, a izmeri polje: — „De pali prvi, za tebe je bolje!“ Tako se Vasa Stojanu podsmeva, A ovog ljuta stade vatat vreva. „O pucaj, pucaj, tebe đavo brani, Ma Bog i pravda na mojoj su strani!
Uskočiše Turci već u tora — Pomoz' Srbu, Bože, odozgora! Juriš čini Usein Stojanu, Al' ga ščeka Stojan na šešanu, Sred prsiju prozor mu otvara, Ugrabi mu srce iz nedara, Al' i turska jedna puška
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Slušala je, strepila, a ništa nije mogla da radi. Misao o svome grehu, što je o tome, njemu, Stojanu, mislila, pamet joj obuze i svu ispuni neopisanom tugom i strahom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pogleda na prozor, a tamo stoji Pera pisar, lupkaju kamdžijom po svojim dugim čizmama. Reče nešto Stojanu, koji dođe pred njega, pa stade razgledati zrele šljive i birati jednu po jednu. Stojan uđe u školu bled, zbunjen.
— Nećete nam, valjda, pokvariti Društvo. Ima vremena i za odmor. Gojko, onako sumoran, naređuje Stojanu da trči za bisage, a on se dade na posao: da malo uredi i dotera svoj žalosni stan.
Prenerazi se kad vide da soba opet nije počišćena. Već peti dan je kako naređuje Stojanu da bar malo smahne ono seno sa poda, pa eto, stoji sve kao u svinjcu.
Ljubica se namršti kad uđe, umalo ne zapuši nos rukom. Gojko to opazi, pa se obrte Stojanu. — Je li more, ti? Otkad ja tebi vičem svako jutro da sobu čistiš i vetriš, a ti si mi napravio ovde čitav svinjac!...
— Nego da kažem ja da uzmu drugog čoveka, koga mladića. Stojanu zaigra obrijana i obrasla kratkom čekinjavom kosom brada; on zatrepta očima i odjednom ruknu u plač.
Izvadi iz stola delovodnik, zabeleži tamo nešto, stavi numeru na onu ispisanu hartiju, pa je dade Stojanu. — Nosi. Neka pročita i nek se potpiše da joj je saopštena naredba.
— Ija, znaš, stojao nodekana, na džamu, pa ti posle dođe... Ote mu se baš iz ruku! Gojko uđe u sobu, sede i reče Stojanu da priča šta je video...
— Ti ćeš se naposletku sav raspasti, istrunućeš u ovom smradu i đubretu. — A ti, kakav si momak! obrte se potom Stojanu, kako te nije sramota da se čovek ovako muči kod tebe živa!... — More, gospodine, ostavi to. Kome je sad do toga!...
Posle pola časa, on savi jedno pismo i dade ga Stojanu. — Pisarevu... onoga, njegovu ženu ti poznaješ ? — Znam je kâ tebe; kako je ne bi znao... — A zna li ona tebe ?
Čim ga opazi, ona se bajagi obrne Stojanu, i ako čiče tu nema: — Ju, kako lepo izgleda, kad se muškarac zakiti po obrazu!... Hi-hi-hi...
— Jesi li gladan, gospodine ? Da idem da kažem Stojanu nek donese štogod za jelo ?... Opet ćutanje... Pandur mahnu glavom, osvrte se oko sebe i pogleda na prozor. Beše mrak.
Samo mu sinu ta misao kroz glavu kao elektrika, on oseti bol u srcu, pa se odjednom okrete I viknu Stojanu: — Potrči!... Zapljeskaše bare od kaljavih nogu, koje padahu u njih kao kamenje ..
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A sva ta hajka bila je organizovana, na bazi ličnih mržnji. Postoji jedno pismo koje je Đura Jakšić napisao Stojanu Novakoviću, kad su mu prebacivali da nije dovoljno obrazovan, literarno.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
On ne htjede postupati, no s mjesta, samo što previ koljena i stisnu zube, pa odbaci Stojanu po koraka. Diže se prava bura, ali se Bakonja ukloni.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
zuji, kao opomena, a jedna se glista, debela i presečena napola, migolji i gmiže, sumanuta, natrag u gustinu zemlje, a u Stojanu, isto iz nekih tamnih gustina, prvo se migolji a onda zakotrlja grumen neke čudne, možda šaljive, svakako lepljive,
Vidi kako se Petar saginje, naglo. Onda, kao kradom, gleda ka Stojanu a Stojan spava. Petar se opet saginje, nešto sakuplja i brzo, kriomice, stavlja u bisage.
vrti čibukčicu i nada se da su žitelji ove ulice, koji su morali da čuju za Zmaja od Noćaja, ipak čuli nešto i o Stojanu Čupiću. Jer za sve što se desilo Zmaju, kriv je Stojan.
Sav okrupnjao od snage, Miloš je izgledao Stojanu kao neko koji će umeti da povede novi ustanak. Kao da je trag radosti, zaboravljene, ošinuo vojvodu.
U Stojanu, povrati se stara snaga i, u prvu nedelu, u svitanje, on obavi stare radnje: umije se, pomoli, obuče vojvodsko odelo, opa
Kome da ga kaže. Nije mogao čak ni Stojanu Čupiću, Zmaju od Noćaja, ni Luki Lazareviću, iako su ga voleli. Slutio je da ga ipak ne bi umeli da čuju, ili, kao
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Sve da... MAGDA (vije se ispred njega): Ne, gazdo, ne! TOMA ...Nikoga! Sin?! — Sinule munje, pa u čelo! (Stojanu): Kući, bre! Bar da te ne gledam! STOJAN pokunjeno, i gologlav, odlazi. MAGDA (ponizno Tomi): Nemoj, gazdo!
STOJAN (đipi): Ciganka! Ja nju toliko voleo, a ona?... Ciganka! Ko da više!... Ulazi Kata. KATA (prilazi Stojanu): Sine, bolan si? Šta ti je? STOJAN (neugodno se izmiče): Ništa, ništa mi nije! KATA Šta hoćeš majka da ti donese?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na mejdanu; s njime vode Bojičić-Aliju od Cetinje, grada kamenoga, s njim poredo Tanković-Osmana; dadoše ih Janković-Stojanu, Stojan dade Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene.
ti Daničića Đura, i on vodi od Avale Porču svezanijeh ruku naopako, s njim poredo Topal-Kamatara; dadoše ih Janković-Stojanu, Stojan dade Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene.
brata Mrkonjića, i s njima su sva tri Kulišića; oni vode Kovačević-Rama svezanijeh ruku naopako, dadoše ga Janković-Stojanu, Stojan dade Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene.
Miloš Vojinović bio je „stavilac“ (prema Stojanu Novaković stolnik; prema Svetozaru Matiću, izgleda: vojni starešina) kod cara dušama. Ti se kaži zemlje Karavlaške, tj.