Jakšić, Đura - PROZA
I jedva sam čekala da ga opet vidim... a, ovamo, kad nam dođe, ja bih htela da pobegnem nekuda, ali ne mogu: stojim i gledam onu vranu kosu što mu gustim pramenovima kruži belo kao sneg čelo; gledam mu u velike grahoraste oči, i samo
Kad ga vidim, ja se sva stresem, srce mi silnije zakuca, uveče ne mogu da zaspim — mislim na njega... Jednoga dana stojim ja na mali vrati i gledam nepreglednu ravnicu što se od naše kuće nadaleko prostirala; nešto sam se duboko zamislila,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Fočić u Šabac dođe, hteo je i tamo knezove seći, no njegov brat Mus-aga Fočić nije dao no rekao: „Ja za ove knezove stojim dobar!
Dučić, Jovan - PESME
Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drhću u svodu. Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim Kô potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka. Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni.
Ali ja stojim srca prazna, Za svaku tajnu zla i dobra; Ruku je moju snašla kazna Za plode koje i ne pobrah. Iskušitelju, pun sam
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Gleda uzvereno i na stranu, odlaže nogama kao ja kad me društvo čeka napolju, a ja stojim dok mi seša ne odseče hleba. Uzima novce, glavu okrenuo na drugu stranu, pa kad prođe, progunđa kao za se: „Još samo
, vratio sam se u 8 uveče i pojeo dve ćulbastije. S novom kuharicom, koju smo pre dva dana dobili, stojim na dobroj nozi. Sinoć sam joj obećao kupiti joj nove cipele. Ona je „oborila očice i pocrvenela”.
Maks se oseti posramljen. Isturi grudi i, običnim tonom i rečima kojima se oni zovu na duel, reče mi: — Ja vam stojim u svakom pogledu na raspoloženju. Samo ne tako srpski...
Mogao si sebi zamisliti moj položaj: ja stojim na moru, sam na jednoj dasci, u strašnoj buri, i davim se. Šta da radim? Što da te lažem? — ja je volim!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
?... I posle, ’oćete l’ o crkveno-opštestvenim stvar’ma da razgovarate?... Ako mislite o njima, stojim vam na službi... o njima se valjda tek nećete sa mojom Sidom razgovarati?! — Dobro te niste rekli: s vašom Žužom!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Vidiš, Gavro, da mene gospođa Makra volije nego tebe. — Ne bi’ rekao! — A kako ja stojim kod vas, gospođa-Makro? — zapita Čarukdžić. — Šta mi je do vas, vi ste oženjeni! — Ja nemam žene.
— Kako nesigurno? — zapita Marko. — Kakvo je vaše sostojanije? — Sostojanije? Ja stojim ovako: svršio sam pravne nauke, bio sam jurat, sad su me izbrisali, no talenat je ostao.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Očevidno je: da ja stojim na granici jednoga društva koje propada, i koje sa svih strana posmrtna zvona oglašuju, i gledam odande kako se nova
Eto: nema pomoći, nema izlaza, nema spasenja van smrti... Ostao sam sa svim bez osećanja jave. Sa istom nevericom stojim danju pred senzacijama stvarnosti, kao što noću stojim pred pojavama sna.
Ostao sam sa svim bez osećanja jave. Sa istom nevericom stojim danju pred senzacijama stvarnosti, kao što noću stojim pred pojavama sna. I uvek pomamno, u neprekidnoj groznici sna tražim onu razliku.
Trenutno, sedeći ovako, sanjam strašne slike i probuđen, evo, stojim stalno pred nekom mračnom. opasnošću od koje ne mogu da umaknem.
Uvek sam čudno svestan kad sanjam i znam da sanjam. Usred onih predstava oko mene stojim, kao cinik, sumnjam, ne verujem. Ne verujem!
Afrika
se lomi grana od skoka kakvog majmuna, a ćutanje šume ostaje nepovređeno, apsolutno u svojoj veličanstvenoj strahoti. Stojim jedan čas kao hrabreći se u mračnoj sobi i onda se vraćam istim putem, razmičući granje i paprati, koje mi prevlači
Teodosije - ŽITIJA
I ako sam ja, kako prav stojim i hodam? Nisam li juče po zemlji puzio na kolenima i štakama, a sada prav i bez svake smetnje hodam?
I kada je san sa strahom OD mene otišao, odmah se osetih da prav stojim kod groba svetoga. Mnogo sam stojao plačući ka svetome, i moleći se za pomilovanje moje bednosti, dok i ti uđe, oče!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
) ĐAKOVIĆ (ustaje): Hvala, gospodine, i kad god vam zatrebam, ja vam stojim na raspoloženju, bilo da što napišem, bilo da vam kakav koristan savet dam. SPASOJE: Hvala!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mangup sam ja. Stojim u trpezariji kraj ogledala i u njemu pri odblescima sunca gledam svoju crvenu kosu, svoju šašavu njušku s pegama i
On je još govorio kako smo mi jedna užasna generacija, ali ja više nisam razumevao reči. Činilo mi se da stojim pod vodopadom. Zatim sam zaplovio. Oko mene su prolazile čudne zemlje i gradovi obojeni u crveno.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Još i to. Da mi je samo znati ko ih je zdipio, bio bih u stanju da ga zadavim na licu mesta. Stojim tako kao krivac pored one pariske registracije 75, a uspeli momci i njihove još uspelije žene ćute i gledaju me kao da
Posle nešto brzo pričaju na francuskom i engleskom sa svojim ženama, a ja stojim i sve se više smanjujem. Jedva me čovek može i primetiti, koliko sam se smanjio.
« A tetka iziđe iz kuće na dvorište, gleda me kako stojim usred đubreta i mirišem, pa se krsti i desnom i levom. Selo je njeno u ravnici. Hiljadu dvesta duša, sami starci.
Matavulj, Simo - USKOK
— E, da ispričam san? Hoću li? — Možeš! — odgovori starac, smiješeći se. — Usnih da stojim pred manastirom, kao čekam njekoga.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
) MUŽ: Ali, molim te i s tim tvojim ljubljenjem. ŽENA: Ja te milujem. MUŽ: Sad ja nemam druga posla nego da stojim da me miluješ. ŽENA: Ti si moja sva radost na svetu. MUŽ: Molim te idi gledaj posao; ne tandrči toliko.
Radičević, Branko - PESME
sada, samo jedareda Da ga jošte moje oko zgleda, Bože, jednom još je amo stavi, Pa me onda, ako oćeš, smlavi. Stojim, čekam, eto već sutona, Bože blagi, de ostade ona? Stojim, čekam, gle i nojce vođe, Bože, Bože, zaš ona ne dođe?
Stojim, čekam, eto već sutona, Bože blagi, de ostade ona? Stojim, čekam, gle i nojce vođe, Bože, Bože, zaš ona ne dođe?
Ja tu stojim, oko duše moje Slatki časi umiljato s roje, Oko plamti, srce jače bije Koji časak da spomenem prije?! Kratko je
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pametna đedova glava! Stojim tako u obasjanoj noći, pred hladnjikavim nezemaljskim vidikom kakvi se javljaju samo u snu, pomalo je i strašno i tužno ..
I kako tada, tako i do današnjeg dana: stojim raspet između smirene djedove vatrice, koja postojano gorucka u tamnoj dolini, i strašnog blještavog mjesečevog požara,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Stojan, kao uvek, samo stao pred njim. — Neka — odgovori mu — Mogu i da stojim. — Sedi do mene, sedi ko što priliči mužu, domaćinu! — I reč „domaćin“ naglasi. Stojan je pokorno ćutao i nije seo.
pošto opere ruke, ode do ikone, i skinuvši šamiju jedan jedini put u godini, počne da čita molitvu za „slatko jelo“. Stojim i ja iza nje. Krstim se.
A majka, sa suzom koja joj polako, polako mili niz obraz, gleda me gde gologlav stojim između njih i svirača i dvorim ih sa očevim sahatom na prsima, pa kao da mi veli: — Božić, sine. Vidiš li?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sad se ja zabrinem kako ću sići na zemlju! Dok mi padne na um da mi je dugačka kosa: kad stojim do zemlje kad sjednem do ušiju; pa uzmem nož, pa sve dlaku po dlaku odrezuj pa navezuj.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ako što uradim, ne valja; ako ne uradim, opet ne valja. Ako hodim, ne valja; ako sednem, ne valja; ako stojim, ne valja. Ako je belo, „zašto je belo“; ako je crno, „zašto nije belo“.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
je stajala ovako: šarmirala sam jednog finog tipa iz Finske na mrtvo ime, ali nisam umela s njime ni da beknem pošto ne stojim baš najsjajnije sa stranim jezicima, pa mi je aparat oduzeo čitavih 25 koba! Nepravedno, na časnu reč!
Čiča Mića i gotovo priča! — Dragi doktore — rekoh sledećeg jutra — stojim vam potpuno na raspolaganju! Samo napred! Čeprkajte po mojoj sirotoj memoriji pamćenja koliko god vas je volja; ko zna,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ludo kolo pod orahom. Vitlaju se vrane zrakom. Odzvanjaju zumbul-dojke: o osmici snuju trojke. Niti stojim ni putujem. Jedno budim — Drugo trujem.
- Stojim a letim nâjlepšoj među zmijama lepim. Treće pevanje Rajska blagota: zverje treperi, pirinač vuče mravinja vojska; z
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Jeste li čuli kako je bedinter kazao? MARKO: Hm! Hm! Ja se rado ne mešam s onim pred kim stojim gologlav. JELICA: Zato se i prave vizite da se ljudi upoznadu i da ne stoje gologlavi.
ALEKSA: Nisam ni okusio, veruj mi, pa opet trpim; trpi i ti malo. MITA: Kako ću kad sam malaksao, te jedva stojim? Uvuko sam se u kujnu da što izvaram, ali kad mi počeše creva krčati, omlađi pomisle da što drugo radim, pa me
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Otad, evo, minu pola vijeka, sve sporije otkucaje brojim, iskri inje, primiče se veče, a ja opet pokraj Une stojim. Prebroj avam potopljene dane i vraćam se u moje Hašane.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Ali će k'o rajski feniks, sijnuti sloboda mila, I ja ću stojati vedar, gde sada pogružen stojim, I naš će or'o beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim.
z Pa i ovaj spomen, gde zamišljen stojim, Jeste nemi svedok o viteškoj sili... Među carstva tvoga grobnicama tvojim Mi smo beležili.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Mali je vaš mač da čitavoj zemlji glavu poseče. SLEPI KRALj U IZGNANSTVU Iz vaseljenske ti prestonice pišem. Stojim na prozoru, ja carev gost i slušam žamor na ulicama iza dvorskog zida, razgovore sokolara pred ručak i skladne
Koje je to pleme? Rogoz se probija kroz sneg, stojim na mestu gde će doleteti ptice i počinjem da razumevam Slovene.
ja sam hteo da vas povedem na sigurnu stranu uz male žrtve meni razume se bog ne može ništa ni danas kad ovako stojim po strani u stanju sam i da spasem nekoliko ljudi imam svoju kvotu izbavljenja javite se vi ne znate šta je sve na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sva lica uozbiljena, svi žure, samo ja stojim na sredini kruga, neodlučan na koju li ću stranu. — Pardon — obratih se jednom kaplaru.
Vidim da me je veliki belaj snašao, a i onako sam umoran da jedva stojim. A mislim opet, ne mogu je ni ostaviti samu sa buretom. Ako naiđu pešaci, sve bi joj popili.
Koga tražite?“ — zapita. — Kapetana Svetu — rekoh. „Nije još došao“, i utrča u drugu sobu. Posilnoga nema i ja stojim sam u predsoblju... Ne smem da uđem... Bilo bi mi neprijatno da naiđem na... tako nešto, jer vi znate pešake...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I ostavlja me zagledanog u bezdane vode. NA ULICI Kad svetiljke sinu i ulice pođu u visinu, u tami stojim ja. Na svemu što prođe moj osmeh zasija. Nestanu boli, okovi i laž, od mog pogleda zavisi sva draž, svega što prođe.
Tad sjajan, tužan, ceo grad, liči na moje lice. A da me vide svi u nebo idu, po ulici zvezda i srebra. Ja stojim raspet sam na zidu, a Mesec mi blago probada rebra. SMIRAJ Setim se, kako su, u ljubavi, dragi, prvi dani.
Ali sam dobro došao. On će na Pijavu, idućeg meseca, pa, ako treba da poginemo, zajedno ćemo. Iako ja stojim, pred njim, u stavu mirno, čini nam se kao da smo se vratili u detinjstvo i da se, vojnika, igramo.
Bataljon, dakle, kroz tri dana odlazi u Italiju bez mene. Ja stojim pred kafanom, kod mosta na Dunavu, i posmatram kako mlade žene trče za svojim muževima i deca plaču.
Pošto je dezertera bilo i pri vagoniranju, bataljon maršira na stanicu, opkoljen stražom, koja je uzela nož na pušku. Ja stojim uštogljen i salutiram kad prolazi četa u kojoj sam i ja do juče bio, i koja odlazi, bez mene, u vatru.
rat se za mene svršava ne samo u Beču, nego se zaklinjem srbijanskom suverenu u samoj zgradi Ministarstva rata u Beču. Stojim uštogljeno.
“ A Đurica ga onda pita: „A je li njegov ministar bio na Solunskom frontu?“ Ja stojim sav crven u licu. Vidanović me onda postavlja za privremenog, predmetnog, nastavnika, u Kragujevcu, ali mi odobrava
Evropi, izložbama, Srbima na Sen Mišelu – da zaboravite već jednom sve, da se opet jednom, bezbrižni, setite večnosti. Stojim visoko. Dubina mosta d‘Jena, koja se beli i sjaji od kiše, i prolazi ispod čudovišta Ajfelova, odvodi u beskraj.
Sve su ljubavi u vezi. Stojim prav, i vidim more i onu daleku prugu što teče oko vidika i gde je svemu kraj. Dole, ispod bedema, čeka me jedan
Osećam da se one spuštaju ogromne, gorostasne, čak na dnu mora. Stojim prav, i osećam mir, tamo daleko, na pruzi vidika, koja, modra i široka, obavija nebesa.
Svud stojim zagledan u nebo, i provlačim rukom po vazduhu i milujem ga, milujem ga. Za mene je sve što će mi se dogoditi svejedno,
sa kljunova lađa bez tuge rastanka, veza, savesti, gledao u zoru širom otvorenih očiju, tako odlazim od svega ovoga; stojim na životu i gledam, sa ovog zvonika, pružajući ruke u zrak, milujući nebesa.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bio sam mlad a bila je jesen u mojoj Jasenici i ona je zarezala duboke i svetle uspomene u mojoj duši. Stojim na brežuljku i posmatram tu jesen čarobnu, posmatram njene divote i njene bogate darove, posmatram one jedinstvene,
I opet jutro, i opet njegove čari!... Stojim u voćnjaku i posmatram drugi, još lepši, još prijatniji rad. Tresu se i kupe šljive.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
) Braćo! Hvala vam na izrazima poverenja, koje mi je utoliko dragocenije jer stojim pred ozbiljnim zadaćama i teškim dužnostima.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— A on? — A on zastade malo pa me pogleda, pa vrti glavom. A posle ode putem. A juče i jopet tako prođe a ja stojim pred čkolom, pa kad minu kraj mene a ja za ves, a taman on prođe a ja se i jopet iskašlja’ ka’ i juče? — A šta on?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Šta ti čini otac? — Klanja. — Šta ti čini mati? — Krsti se. — Šta činiš ti? — Ja stojim među njima, pa se kamenim. (Kazalo dijete kojega je otac bio turskoga zakona, a mati hrišćanskoga). — Što čine djeca?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sad se ja zabrinem, kako ću sići na zemlju! Dok mi padne na um, da mi je dugačka kosa: kad stojim, do zemlje, kad sjednem, do ušiju, pa uzmem nož, pa sve dlaku po dlaku odrezuj, pa navezuj.
misli da sam kaka avet i beži od mene; i u ovu kuću ne sme niko da uđe, ni blizu nje prođe, jer vide i znadu da ja ovde stojim, a ti jedna nisi se plašila ovamo doći, valjada si znala da ja avet nisam?
Sad se ja zabrinem kako ću sići na zemlju! Dok mi padne na um da mi je dugačka kosa: kad stojim do zemlje, kad sjednem do ušiju; pa uzmem nož, pa sve dlaku po dlaku odrezuj pa navezuj.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Kolko vam imam? CMILjA: Sedamsto. JAGODA: Kolko je naroda! Treba se kroz ovu masu probiti! MILE: Ja s čovekom stojim ovako! Išli smo zajdno u zanatlinsku, šapto sam mu „Otadžbinu” od Đure Jakšića! „I ovaj kamen zemlje Srbije...
ANĐELKO: Slušaj, moš ti to malo brže, oće ovi škembići da mi se olade! MILE: Sa tim Ilićem ja stojim evo ovako! Mogu da ti prolongiram šta oćeš!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ja ću ti dati za godinu pedeset dukata i trapezu, a još toliko možeš od drugi[h] zaslužiti, ja ti za to stojim dobar; pak na koncu godine imaćeš dovoljno za poći kud [h]oćeš”.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ko mi sprži travu: njen zeleni smiso? Ko mi splasnu vode pa stojim sred mulja I udišem vazduh koji sam već diso? Noć je tako duga, skoro s bojom groba, U njoj moja glava evo već se
Noć je tako duga, skoro s bojom groba, U njoj moja glava evo već se ljulja: Ja ukočen stojim s kamenom sred zgloba. SLOBODA JE USAMLjENOST Sâm sam. Sluh mi ko u hrta: Ne škripi ni orman (o nismo u priči!).
Evo bežim kroz nju, iz nje, ali sporo. Manje mi se noge kao u kornjače. Ceo dan sam išo, a kad me mrak tače: Stojim usred magle neodmako skoro. Sad bar imam tvrdi oklop oko uma I mogu da stojim uspravno, bez straha.
Ceo dan sam išo, a kad me mrak tače: Stojim usred magle neodmako skoro. Sad bar imam tvrdi oklop oko uma I mogu da stojim uspravno, bez straha. Nek o glavu doba lupa iz sveg maha.
UMORNA PESMA Gde nesta strah pred svetom tu i pesma presta. I gle: stojim sada — drvo, sa obranim plodom. Mre u zglobu volja da se maknem s mesta. Šta da radim s rukom i u njoj sa slobodom?
Ako me ništa ne prene (krik živine, Korak, pad čaše il kašalj u dubini) Stojim sve tako dok mi se ne učini Kako sam ovde zatečen od davnine.
A onda: pokret ma kakav (prah u letu) Seti me kako stojim u tuđem svetu. KULA NA PESKU Nije li kasno (sati jutra idu) Dodati opet neku reč toj hrpi Reči, što leži odavno u
Da je bar mira kada nema reči I tiha pustoš kad misli neima: Pa da se legne kao kad se leči. Ovako: stojim još uvek pred svima (Dok slična strmoj vodi il oluji Kroz moju glavu sva praznina bruji).
I sad, dok stojim na pô druma, Gonetam tu reč što je bila I prošla mimo moga uma. Možda i nisam moro stati: Jer zrakom to tek puče
Umesto da sa tobom plivam I ronim, prskam tvoje lice: Za mramorom se tvojim skrivam. U tamnu ploču zurim nice. I stojim ispod lipe tvoje, Samcit, umesto da smo dvoje.
NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI U HERCEG-NOVOM 1991. GODINE Ne znam da li da stojim? Ne znam da li da bežim? (Ja se pomalo bojim Na ovom pesku gde ležim.) Da li da krenem Bogu? Ili okrenem vragu?
(Ja se pomalo bojim Na ovom pesku gde ležim.) Da li da krenem Bogu? Ili okrenem vragu? Da maknem nekud nogu Il stojim u svom tragu?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tada samo ćuti, a ja ga dvorim. Bilo je dublje od bunara, od Morave, od sinjeg mora, to njegovo ćutanje. Aja stojim u njemu i blago mi oko srca. Ponekad zapeva. Glas mu nije bio bogzna kakav, ali se videlo da muško peva.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drkću u svodu. ...Sam kraj mirne vode, u noći, ja stojim, K'o potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka. Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni. J.
Ali će, k'o rajski feniks, sinuti sloboda mila; I ja ću stajati vedar gde sada pogružen stojim, I naš će or'o beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim. V.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zato nabavih klasno delo Erista Maha o razvitku te nauke. Kada ga proučih, osetih kako stojim na čvrstom tlu, a duhovni pogled mi se razbistrio i raširio. Moja rasprava zahtevala je i znanje matematike.
„Treba mi, dragi rođače, tvoj savet i tvoja pomoć“, reče mu. „Stojim ti, gospodaru, na raspoloženju glavom i rukama“. „Poručio sam kod kujundžije Diokla zlatnu krunu i izmerio mu na kantar
Obazirući se levo i desno, prišulja mi se i prošaputa: „Važnijih stvari imam da sa vama govorim“. „Stojim vam, dragi moj, rado na raspoloženju“. „No ovde to neće ići, stvar je strogo poverljive prirode, a ovde nas osluškuju“.
Tak sada mi puca pred očima da je crkva pred kojom stojim ona što je poznajem pod imenom univerzitetske crkve. Nisam je odmah prepoznao, jer mi je, ovako nova, izgledala
Vratar me uputio na njega, jer zna da je onde rođen. „Ja vam, poštovani gospodine“, reče mi on, „stojim rado na raspoloženju, no dobro bi bilo da i mog oca upitamo za savet; on ima daleko više iskustva no ja, a proputovao
mi svojim pogledom da njegovim zauzimanju imam to da zahvalim i otvara mi svečanom pozom vrata koja vode u svetilište. Stojim pred Kivijeom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nema ništa jače od čoveka, tvrd je kao kamen: i rane i tifus, jedan pa drugi, i sto nesreća i opet se ne dam, stojim, živim, evo me.“ Napićemo se, bogami. Ona stvar mora da je izravnata.
dovijati. Arnauti sede skrstili noge, puše i smeju se. I onda pop hoće da ispovedi Sekulu. On i to odbija: — Bolje stojim kod Boga, p... p... po... pope od tebe. I štricka pljuvačkom na popa. Pa se posle tri plotuna svi razilaze.
Onda stojim ja nad njegovom glavom i gledam bedno, uplakano lice. On se trza, muči, čas isprekidano uzdahne, čas zaječi, grudi mu
nas dvoje tamo negde sasvim u njemu, na njemu, po njemu, ohlađeni kao led, smrzli, sasvim zaleđeni, ja osetih jasno da stojim pred poludelom; i užasnut pojurih natrag ka zidu, odakle sam došao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I činilo mi se da tačno osjećam što osjeća drvo, samo što ono nije toga svjesno i ne zna da to izrazi: stojim tako u šumnoj, mrkloj noći, slijep (jer drvo sam zamišljao uvijek slijepo; ono ima silno istančan opip, osjeća i
među njegovim granjem; ono sluti u dalekoj noći i najmanji šum vjetra koji još nije naišao na nj — ali je slijepo); stojim, dakle, tako u noći, raširio grane-ruke kao neka ticala, kao neke antene, i slutim promjenu vremena koja se zavrgla
Valjda od toga u kakvom se raspoloženju u tom času nalazim, ili u kakvim odnosima u taj čas sa samim sobom stojim. Pošutjesmo. — Silno su narasli ovi vaši cedri, od vremena kad sam dolazio k vama na lekcije latinskog!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Čile je zažmurio i čekao da onaj drekne... — Pa, šta je bilo? — Ništa. Stojim ja, veli čile, tako i čekam, dok tek ono vreknu, a osoje se prolomi kâ da si top izbacio.
Pogledam: onaj leži u potoku, a Dobrosav ga drma za ruku. — »Šta je bilo ?« pitam Dobrosava. — »Ja stojim, veli, pod prozorom i čekam... ćutim tako, dok on odjedanput izleti kroz prozor... kao vreća...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sad se ja zabrinem kako ću sići na zemlju. Dok mi padne na um daj mi je dugačka kosa: kad stojim — do zemlje, kad sjedim — do ušiju; pa uzmem nož, pa sve dlaku po dlaku odrezuj pa navezuj.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Pokidani, rastureni svi listovi iz života: Besno ih je razbacao po prošlosti vetar muka; Još ja stojim, kržljav izraz svih bolova i strahota. Živi svedok silnih strasti, neuspeha i jauka.
budućnost plamen liže, Dim zagušljiv, mutan, truo, nebo mi je zaklonio, I čađ pada, i figure i konture razne niže, I ja stojim i posmatram garež što se nakupio.
Tu nekad ja sam život svoj plakao. Tu nekad behu san i zvezde same. Kol'ko velik grob! I ja, tu, kraj njega Stojim k'o oblik umrlih vremena, Poslednji čovek na granici svega, Poslednji talas otišlih spomena.
Ako ništa protiv vi imali ne bi Stojim vam na službi bez ikakve plate: Ja ne mogu nikad dozvoliti sebi, Da vi, lepa dama, i mane imate.
Da sam zbilja takav, ja vam dobar stojim, A za reči svoje i žiriram samo; Jer njih uvek gledam da s delima spojim. Ako je po volji, zaklon eno, tamo.
Ja moram ovde, kraj svačije rake, Da stojim, gledam, s očima bez sjaja, Gde neumorno, iz pobede svake, Iz toplog srca moga naraštaja Mogila raste put poplave jake.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I ja sam često bio na tim litijama u starom, napuštenom selu i kada bih se tamo nalazio imao sam utisak da stojim na svetom zemljištu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
katkad senkom te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada – kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Kažite vi meni, Anka, kako vi onako stojite prema muškarcima? ANKA: Bože moj, otkud ja znam kako stojim! ŽIVKA: Htela sam da vas pitam, da li na vas onako lako natrče muški?
ŽIVKA: Eto ti sad! Nikad ja to u životu nisam dobila. NINKOVIĆ: Se kom vu vule.1 Kako želite, ja stojim na raspoloženju.
gospođa mi je naredila: koji god prodavac prođe, da kupim sve koliko god brojeva ima, ali svega je jedan prošao otkad stojim na kapiji. Ne znam da l' još da čekam na kapiji?...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ne li je ovo naša sveta mitropolija?... Iako sam star i umoran, opet će stojim. Zakon je najstariji. Ha, a pred Turcima svaki dan stojim i dvorim gi kako ni kumove nesam dvoreja kad sam bio mlad —
Iako sam star i umoran, opet će stojim. Zakon je najstariji. Ha, a pred Turcima svaki dan stojim i dvorim gi kako ni kumove nesam dvoreja kad sam bio mlad — ne diraj me!...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Mirna srca stojim, krajnje dane brojim Da se skinem s duše prijatelj’ma svojim: Ako j’ i to malo, većma ću ih smirit’ S obećanjem da se
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Zateže se.) Ja mogu, vidiš, a tebi je teško. EVICA: Kad se stegnem, moram da stojim kao ukopčana, ne mogu da se sagnem, niti što da privatim.
Miljković, Branko - PESME
II U snu to stojim ispod zapaljenog drveća pred čudnim znacima i više nemam ruke u prostor prognan i u vreme. Veća sve biva senka moja
Savest ne ume da peva, jer se boji Osetljive praznine. Kradljivci vizija, Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim Prikovan za stenu koja ne postoji. Zvezdama smo potpisali prevaru Nevidljive noći, tim crnje.
Petrović, Rastko - AFRIKA
se lomi grana od skoka kakvog majmuna, a ćutanje šume ostaje nepovređeno, apsolutno u svojoj veličanstvenoj strahoti. Stojim jedan čas kao hrabreći se u mračnoj sobi i onda se vraćam istim putem, razmičući granje i paprati, koje mi prevlači
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Obuzelo me je neko žalosno raspoloženje. Ta pučina pred kojom stojim progutala je hiljadama naših vojnika... — E, ti hoćeš da nas rasplačeš, a mi jedva čekali da jednom stigneš na Krf!
Posmatrala je i ona mene, ali sa izvesnom dosadom na licu. Pogledala je češće na drugu stranu, kao da ja i ne stojim pored nje. Zato se nisam ni starao da joj moje prisustvo učinim prijatnijim.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Neka ulaze! JELISAVETA: A ti izlazi, Stara drtino! VUJO: Odavna i stojim, svijetla gospođo, pa sam ti i dodijâ... Hajd’! hajd’! otis’ću ja... al’... (Za sebe.
Jakšić, Đura - PESME
strašne Na rame mi tice sleću I zloslutnim grakću glasom: Pakost, zlobu i nesreću — Što zlokobnih Dva’est osam stojim leta, Prezirući, smejući se Pakostima bezbožnika; Hladna, nema — Za radosti i za zlosti Nepomična, neosetna, U
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Videći Mladena diže se da ga stojećki pozdravi. Mladen ga oslovi: — Šta radiš, Stojane? — Eto, batke, stojim — odgovori mu on svelo, umorno. Kući kad dođe, vide da već svi znaju. I mati, i baba.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
u početku ravnodušan, postaje oštar, oči su mu sive i ledene, gledaju me pravo i ja ne znam kud da se denem, kao da stojim gola sred iscerene gomile.
Gle, ja stojim pod Lauševim prozorom. Vetar njiše kapak koji cvili na šarkama i, s vremena na vreme, udara u drvenu prečagu.
Prileteće prozoru, nagnuće se da dohvati landaravo krilo kapka i onda će onde na kaldrmi pod prozorom videti mene dok stojim u košulji, okisao, promrzao i nem, zagledan gore u nju kao u repatu zvezdu što se iznenada pojavila na nebu.
Niko nije došao na prozor. Došle su kišne kaplje raspršene u fijukanju vetra. Stojim bos u ledenoj barici nakupljenoj između klizavih oblutaka, prsti nogu su mi se ukočili od hladnoće, košulja mi mokra,
Trepćem, oči su mi pune vode. I na svoje zaprepašćenje, osećam kako u tome uživam. Stojim ja ljudeskara na kiši raskrečenih nogu, zinuo sam gore u kapak koji landara i škripi, u dugoj mračnoj jesenjoj noći, ja
Vidim sebe odozgo sa najviše kule kako stojim u tami kao utvara. Izgnanik. Stranac. Oko mene crne se kamene zidine, glatke i sjajne od kiše, a iza zidina u mlakom
Dolaze do potoka. Kao da bi hteli da ga pređu, ali ne mogu da nađu gaz. Voda vri i penuša. Stojim na stazi, hladan curak vode mi silazi duž kičme, razmišljam šta bih mogao učiniti: da li da odnesem naramak granja do
Ilić, Vojislav J. - PESME
Alu će, kô rajski feniks, sinuti sloboda mila, I ja ću stojati vedar gde sada pogružen stojim, I naš će orao beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim. 1889.
Gde sada zamišljen stojim, Od ranog detinjstva svoga ja sam, u duši svojoj, Bludio po istom kraju, po cvetnim poljima tvojim.
No ko veruje moru, na kome zamišljen stojim, Kad iznenada počne strašan i grozni boj? Šumi, O šumi more! U dubinama tvojim Ja duh ogledam svoj. 1889.
3. Pa i ovaj spomen, gde zamišljen stojim, Jeste nemi svedok o viteškoj sili... Međe carstva svoga grobnicama svojim Mi smo beležili. 4.
Badava se moliš... sa pesmama svojim... Raščupan i strašan ja pred tobom stojim. 2. Već je prošla zima i proleće vlada, Na prestolu sedi plavooka Lada Priroda se bujna iz mrtvila budi I zelenim
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Samo sa sedištima stojim rđavo; sve klupe i stolovi koji su nekad ovde stajali istrunuli su potpuno; ostala je samo još po koja noga, no ni ta
RUDOLFA II, TIHO BRAHE I NjEGOV POMOĆNIK, SMRT TIHOVA, KEPLER I NjEGOVI ZAKONI Dalj Baš na ovom mestu naše prepiske stojim Vam, draga prijateljice, pred teškim jednim zadatkom: da Vam rastumačim zakone kretanja planeta i istoriju pronalaska
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bude i smešno. Grobar — pet kuća je nazid'o za pet sinova, ali mu žao i muka što ja stojim i ne može da ščisti onu kilu pšenice u svoju torbu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Na podne sačekam Persu pred njenom školom i, prateći je, priznam joj da sad još gore stojim, jer sam dobio jedinicu iz predmeta njenoga oca. Ona bono reče: — Onda nikad neću biti tvoja!
Petrović, Rastko - PESME
Potrčim katkad senkom te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada - kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje
Šantić, Aleksa - PESME
I tvoje slatko govoriti ime Nebu i suncu i gorama plavim! 1903. ČEŽNjA Gdje ste?... Ja budan na prozoru stojim Naslonjen čelom na staklo... Sve spava... Noć sjajna, kô da po oknima mojim Polako šušti vaša kosa plava...
No sve je prošlo... Kô jablan bez rose Sam ginem sada i u čežnji stojim... Noć sjajna, ko da svila vaše kose Polako šušti po oknima mojim. 1905.
Dršćem i gorim kô žar sred ognjišta, I bacam kisto, jer ne vidim ništa — Ovako blizu kad pred suncem stojim. 1907. POD VRBAMA Sjaj đurđevske zore rane Padao je preko strana, A ti kradom gazila si U rijeku, ispod grana.
Nikad! Moja suzo, kada ćeš mi stati? — Nikad! 1901. POŠLjE MNOGO LjETA... Pošlje mnogo leta ovdje opet stojim; Lepenica teče isto kao prije, Nad njom stara vrba još jednako bdije I Visoko šumi vrhovima svojim. Gdje si?
A ja, slušajući zorine slavulje, Samo ćutim, stojim, I gospodu svome pokažem sve žulje Na rukama mojim. Iz njih kad pročita svu povest čoveka, Radošću će sjati, I
A ti u ljuljajci pa se njišeš ti'o, Kô na međi jedan mak crven i mio. Ja kraj plota stojim, gledam u vas dvoje; Jednake ste kao kaplje na cvijetu! I ne mogu više znati lepši ko je, Ili ti il' ona?...
1908. ČASOVI Ovdje nikog nema. U mračnoj samoći Sam stojim kô munjom opaljeno drvo; I huk vjetra, što se maloprije rvô S ogoljenim granjem, zaspô je u noći.
Ja znam, ti često iz okna Gledaš gde ja, sa svojim Čežnjama, na mesečini, Kao stub jedan stojim. 39 Momak devojku ljubi, No ova drugom je sklona; Taj drugi voli drugu I s ovim venča se ona.
O draga, oka sjajna i mila, O cvete zao i mio, Tvoja je kletva u redu bila, Ujed je suvišan bio. 53 Ja stojim na vrhu brega I čeznem sentimentalno. ''Što nisam ptica koja!'' Sve tako uzdišem stalno.