Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
poklanjajući se onde Bogu, jerno i pri Mojseju crkovno od šatora njina senka toliko stopa nasamo (osvem ljudskoga stojišta) odvojena stajaše.
K zemlji glavom, k nebu umljem! Zmija ti pod glavom leži. Oš, paaso! nejma ti stojišta! Namigljiva oka i poželjiva boka. U prevratna vremena neprevraćen. Pamet je svakom čoveku gospodar i ona caruje.
Pak za koju je to diku, za koju li hvalu što uništo promiče? I nejma nikakva opornja ni stojišta, s vremenom što dođe pak skoro i prohuji kano s bregova mutna voda.