Stanković, Borisav - JOVČA
Jovčin brat od strica MLADEN, sluga, odrastao u kući Jovčinoj uz Vasku JOVAN, sluga SLUGA (konjušar) STOJMEN, čivčija PRIJATELjI iz Prizrena, prvi, drugi, treći ANĐA, Jovčina sestra od strica MARIJA, žena Jovčina, treća VASKA,
Naročito kad je ovakva noć studena, vetrovita, onda i duže ostane. Ide uvek moj Stojmen krišom za njim, tamo, znate, više Vaskine kuće. Sakrije se i pazi da mu se što ne desi; ima zlih ludi.
Sakrije se i pazi da mu se što ne desi; ima zlih ludi. I kaže Stojmen: Ništa, samo stoji više kuće, ne mari što vetar i njega i konja zanosi da obori. I što žešći vetrovi njemu čisto milije.
S njim ćemo zajedno. STOJNA (krši ruke): Oh, aman! ARSA But! Ako nas izdaš, ako on nešto primeti, Ni ti ni Stojmen ovde više! TOMA Slušaj. Kad dođe, ti se čini nevešta. Radi sve kao uvek.
Inače se već ne može ovako. Valjda će, posle, i on za njima u svet. (Trza se na šušanj koji čini Stojmen ispevši se polako u čardakliju.) STOJMEN Dobro, opet stigoh pre. Sad će valjda i on ozdo. (Stojni): Šta se tu trzaš?..
Valjda će, posle, i on za njima u svet. (Trza se na šušanj koji čini Stojmen ispevši se polako u čardakliju.) STOJMEN Dobro, opet stigoh pre. Sad će valjda i on ozdo. (Stojni): Šta se tu trzaš?... STOJNA De, tako, zamislih se. Nego...
Nego... (priđe i šapće mu, dižući prst na pretnju da o tome ćuti, i sve ispuni što treba.) STOJMEN Ko? Mlade gazde?! Gde su? STOJNA (zatiskuje mu usta): Ćut! (Odvlači ga levo niza stepenice.) Pauza.