Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ono malo stoke, da imamo kome, u pola cene prodavali bi, no trgovaca nema. Nego dopusti nam da idemo da se dogovorimo ne bi li našli
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Već sam vam napomenuo da je gazda Milun jedan bogataš. Najviše baštine, najviše stoke u njega je, i svakog drugog mâla i imetka izobilja. Nekad je i Milun radio poljski rad, i otud tekao paru po paru.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ovde blizu ima dve vodenice, pa ćemo to samleti. A naredio sam da doteraju i stoke. — Dobro si učinio! — Baš sad dižem nekoliko velikih vuruna za pecivo hleba. — Dobro je.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pitajte artiljeriske oficire. Zar nije bilo kolere? Zar imamo municije, sanitetskog materijala i novaca i morala i stoke i odela? Pojmite po Bogu. Zar nije druga stvar boriti se s carevinom?
I tek kad bi zategnutost nerava postala neizdržljiva, prelaz stoke bio bi obustavljen, pa bi pešaci ili izbeglice, onako isto sa uvijenim nogama, po četiri ispod ruke, gledajući preda se
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Što se tiče stočarstva, oni su se gotovo jedino starali, da spreče krađu svoje stoke od susednih plemena ili su naprotiv to sami činili, ponašajući se kao ratnici i izlažući se opasnosti.
Pazili su takođe, da sačuvaju ispaše i livade od tuđe stoke. Izgleda, da je ova stalna opreznost bila prvim uzrokom razvitku ratničkih osobina.
Njihove su družine kadšto drsko slazile čak i u sela. Zbog ovoga se broj stoke stalno smanjivao. Stanovništvo nije moglo više živeti samo od stočarstva kao ranije i odavalo se kiridžijanju a gotovo u
Njega je docnije nestalo zbog arbanaških krađa i nesigurnosti; sada jedva poneka porodica u selu ima ponešto stoke. Pečalbarstvo je postalo glavno zanimanje. Stanovništvo mavrovske grupe je najvećim delom mešovitog porekla.
U privrednom pogledu ova sela liče na sela mavrovske kotline, imaju više livada i stoke. Ali su svi stanovnici pečalbari i idu na rad poglavito u Carigrad, manje u Srbiju.
Oni iz Štirovice su bili u vezi s Arbanasima iz Debra i Lurje i pomagali ih u pljačkaškim pohodima prilikom odvođenja stoke iz ovog kraja. Pa i 1912. godine, uoči Balkanskog rata, oni su oteli od jednog bogatog seljaka iz Broca (Brodec) 6.
Ipak u svakom selu ima po nekoliko porodica sa dosta stoke. Ove se porodice, iako imaju po jednog ili više članova u pečalbi, bave i stočarstvom, i od njega žive.
Do sredine XIX veka stočarstvo je bilo jako razvijeno i svaka je kuća imala dosta stoke. Stočarstvo je postepeno opadalo i danas je gotovo iščezlo zbog arbanaških otmica, ubistava pastira i sve veće
Moravske žene kažu da su zauzete zimi poslovima oko stoke, te ne mogu kao besposlene Kosovke (čije je zanimanje zemljoradnja) provesti celu zimu radeći na vezu.
Čak i iz ovih struških sela u kojima bi pojedine imućnije porodice mogle živeti, jer imaju dovoljno zemlje i stoke, idu u pečalbu iz težnje da više imaju, da pečale, a povuče ih i primer ostalih.
Zbog te velike terase ima pogodnosti za zemljoradnju i pored velikih utrina ima i dosta obrađenog zemljišta. Drže dosta stoke, jer u zaleđu imaju pomenute planine za stočarstvo. Oblast je osuta mnogobrojnim, mahom malim selima.
Poglavito se bave stočarstvom, i to gajenjem sitne stoke. Zbog koza ih zovu u pošalici Keckari (kozari). Nazovu ih i Ulufima, ali nisam mogao utvrditi otkuda je to pogrdno
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U neprekidnoj vrevi i galami pastira i lađara, u svakodnevnoj graji stoke i govedara, kuća je ipak ostajala tiha. Zatvorena sa svih strana, olepljena, imala je svega jedan ulaz, nizak i pun
Prljavi i bedni, prođoše kamenita seoska dvorišta, nadenuta senom, puna stoke i osetiše koliko je sirotinja njina sirotinja beskrajna i blatište, u kom su se naselili, bezmerno blatište.
isparavanja baruština i blata, iz jedne neizmerne patnje, koja se ponavljala svaki dan, pri seobama, pri davljenju stoke, pri oranju u blatištu i po slatinama, činilo mu se da će odjahati na neki visok breg, u proletno, toplo jutro, gde će
Tek posle očeve smrti, zapadajući sve dublje u taj vojnički život, naseljavanja, popisivanja, gomilanja ljudi i stoke, po tvrđavama i vojnički raspoređenim selima, Isakovič oseti da ništa bolje ne biva i tek tada primeti oko sebe
opet, nadnosio bi se tad, svom snagom, u stišavanju i sumraku, kroz lupu i žagor logora, udarce kopita, klepetuša stoke, zvuke kovačkih nakovanja, u tihu, bezmernu zriku popaca, na celoj toj širokoj poljani, u bezdano ništavilo i prazninu,
Grizlo ga je što je sve svoje poslove udešavao, a ovaj nije mogao da udesi. Celo proleće imao je lude sreće u prodaji stoke, i beše opljačkao pola Vlaške, pa je, po odlasku bratovljevom, očekivao da će sa svojom snahom doživeti neizmernu sreću,
Sve pripada onom ko se nađe u blizini, a ne onom ko se skita kao Ciganin. Onaj koji je izdržao pomor stoke, kad su došli, bez vike i dreke, izdržaće i budućnost i neće otići, a ko je video njega, Aranđela Isakoviča da je, i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Nesumnjivo zato je i zabranjeno trudnici da gleda jezive prizore: klanje stoke, požar, tuče, nakaze, mrtvace i sl. Milosavljević piše: „Najgore je trudnu ženu iznenada uplašiti, jer može dete pre
Za vreme prolećnog praznika Maldenci, u nekim našim krajevima, neveste se posle „premlaza“ (ritualno muženje stoke da bi se procenila njena mlečnost) hvataju u kolo i igraju oko stoke da bi i one same, kada rode, bile mlečne.
neveste se posle „premlaza“ (ritualno muženje stoke da bi se procenila njena mlečnost) hvataju u kolo i igraju oko stoke da bi i one same, kada rode, bile mlečne.
¹² Da bi porodilja imala mleko, mora da jede tačno određene namirnice. Ako žena nema dovoljno mleka, ona obnese oko stoke malo soli i trave povratiča, pa zatim to izmeša u nekom jelu i pojede govoreći: „Jedem jelo lavski, mleko ide kravski!
Srbi, kao seljaci žive samo od zemlje i od stoke.“¹ Zahvaljujući životu na selu, u koje Turci nisu imali pristupa, narod je uspeo da, uprkos turskoj okupaciji, očuva
Spreg je vid udruživanja tegleće stoke u vreme obavljanja oranja, na obostranu korist sprežnika. Ono što dva seljaka koji imaju po jednog vola ne mogu da
Druga veoma rana obaveza dece od petšest godina jeste čuvanje živine i sitne stoke. U Boljevcu, „čim dete navrši pet godina, počne se određivati da radi lakše poslove, da čuva ćerke i svinje, i što je
od sedam do deset godina, već uveliko pomažu u plevljenju povrća, sejanju i čupanju pasulja, plašćenju, oranju, pri hranjenju stoke itd. Negde između trinaeste i petnaeste godine, kada počinju da rade u polju, deca stupaju u red odraslih.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
nikada nije prijala otužna voda iz arterskih bunara od koje pogubiše zube, i pored nerodnih godina, lipsavanja stoke i lopova — svega što se jednom Hercegovcu sruči na glavu istog časa kada se nađe u negostoljubivoj ravnici, na salašu.
Raspituje se nevešto za letinu, za cene stoke i cene zemlje, a domaćini se smeju i kažu da će mu pokloniti koliko hoće zemlje kad zaželi da podigne kuću i još da će
Matavulj, Simo - USKOK
Crnogorski pazar, malu poljanu pod bedemom, gdje se zbilo na stotine ljudi, žena, natovarenih konja i mazaga, rogate stoke, prasadi, živine, povrća, voća, seoskih i gradskih mangup-pasa.
Doduše, i mogao je, jer on sâm imađaše zemlje i stoke koliko polovina cijeloga mu brastva, dakle, koliko četiri kuće! Pred gradom knez uzjaha na svoga ostarjelog, ali još
— Pa od čega živi vladika? — A manastir ima svoje zemlje, šume i stoke. Od toga bi bilo vladici na pretek da nije navikao pomagati sirotinji i da ne treba kupovati džebanu.
I lasno podijeliše ono kućerka, ono dvorišta, nješto gaja, nješto zemlje i stoke. Kad sve to bi gotovo, stariji se sjeti da obojica znaju samo jednu pjesmu. „A da kome će pjesma?“ zapita on brata.
— Kad je tako, učinićemo vam što god hoćete, a ne za platu, ni dao bog! Ostani, ti, Radoje, kod stoke, a mi odosmo. Tako tri jaka, odmorna čovjeka poniješe ranjenike, a šest četnika, koji će se mijenjati napoređe,
površi snijega; ergele konja i mazaga crne se na okupu; neukrotljiva kozjač rastrka se naobit oko cijele ostale stoke. Mladići u gomilicama planduju, pričaju o bojevima, četovanju, zasjedama i megdanima.
Brastvo je zahvatalo sredinu prisoja, mjesta travna i puna izvora. Osim popa Marka Punišina, koji imađaše malo stoke, i Stijepa Mrkova, koji je nemađaše, svi ostali bjehu tu, sedam kuća, duša četrdeset i dvije, stoke krupne i sitne
koji imađaše malo stoke, i Stijepa Mrkova, koji je nemađaše, svi ostali bjehu tu, sedam kuća, duša četrdeset i dvije, stoke krupne i sitne preko tisuću.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: E, šta ćemo! Čovek dok je živ sve se jednako muči: malo rānom, malo oko stoke, trgovina — ti, Bože, znaš. Ali šta znamo, kad čovek ima dece, treba da se stara. PROVODADžIJA: Tako je bogme.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djedov rođak Sava Damjanović, negdašnji kradljivac sitne stoke, a pod starost ispičutura i pričalica, i nenamjerno je znao da najedi mog dobrog djeda.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
salaš, onda gazda uveče kaže svima pastirima: — Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ću biti kod stoke svu noć. I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju.
I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju. Kurjaci govore svojim jezikom: „Možemo li doći da učinimo
I tako legne u sanduk, pa još jedanput obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas došao od stoke i seo mu čelo glave pa plače. Čovek opazivši to, reče ženi: — Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ KAKVA JE JESEN Kod čiča-Sime iz mesta Čoke, u tihom kraju prepunom stoke, zadatak mudri jednom donesen: opiši jesen.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
u bivak treba čistiti oruđa od prašine, ili kada odnekuda iz daljine treba na leđima nositi slamu za prostirku ljudi i stoke. Ili kada komandir vrši pregled konja... E, to je bilo najbolnije pitanje svih baterija.
Sunce pripeklo, znoj kipti sa ljudi i stoke. Kad prolazimo kroza selo, ljudi ne mogu da se napiju vode. Bilo je to nekad kad su seljaci iznosili vino i vodu.
Traženi su hitno izveštaji o stanju ljudstva, stoke i materijala. Naređena je i sprema za glavnu smotru... Bili smo zauzeti po ceo dan...
Iduća stanica je već izložena artiljerijskoj vatri. Pri škiljavoj svetlosti fenjera otpoče izvlačenje vozova i stoke. Radilo se u tišini. Čulo se samo zveckanje lanaca, lupa kola i sanduka.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nad selom se nose glasovi stoke koja se vraća s paše, pasa i dece koja ih dočekuju, petlova i druge živine koja se sprema za legalo; sve se to spojilo
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Beskrajan kao nebo nadamnom ne marim šta će sa mnom, pun smeha, smrti, stoke i greha, na meni sudbinom tamnom vez veze moja krv. LjUBAVNICI Niko nas neće podeliti više, na dobre i grešne.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
i ludi i žene, a i deca što ih majke nose na leđima, u ljuljkama, udarila u ciku; uznemirila se nekako čak i stoka. Stoke malo i imaju, ali, tek, tu je poneka kravica, poneko mršavo, čupavo kljuse s velikom glavom i debelim nogama, na koga
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
berbu, na koš i tavan, koje će prepuniti jedrim kukuruzom i — na kesu, koju će napuniti prodajom izobilne letine i stoke.. A tamo u strani, kod poslednje seoske kuće, čuje se žagor. Tamo je pozna, jesenja vršidba.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Jedva smo ih ovamo savili, eda kako vi to pretečete. VUK MIĆUNOVIĆ Čudne stoke, Bog ih posjekao, oko šta se imalo poklati! A đe vi je ta zlosrećna baba tê među vas nož krvavi vrgla?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zvona već stadoše da prodiru kroz gužvu i vrevu iz varoši. Gore do Sofke poče da dopire vika, blejanje stoke, i ukroćivanje otrgnutih konja s pazara, i razilaženje selaka.
Arsa, pošto alata raspremio u štali, iz koje se jasno odvajao, dopirao onaj topao vonj i šum od već probuđene stoke, uđe opet ovamo, k njemu, sa svećom. Poče obigravajući da ga, i to odozgo, sa ramena, svlači.
otuda sa sela sve ono bogastvo, istina sirovo ali veliko: grdne denjkove ćilimova i ponjava, brašna, vune, vina, a od stoke samo kućne krave, kućne konje, sa kojima su se bili, naročito žena mu i sin, kao srodili.
Kroz prozor već se čekrk na bunaru crneo kao i okolni zidovi. Dole iz štale čulo se šuštanje i ponovo preživanje stoke, a iz same kuće ništa. Sve je bilo mrtvo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
No ti se molim, Gospodaru, daj mi kartu na kneza, neka me čojak pričeka do jeseni; prodaću nešto sitne stoke, a i izmučiću što, pa ću ga podmiriti.“ „A jesi li zborila glavarima?
Do malo, diže se graja po planini. Stade blejanje, mucanje i hrzanje pogladnjele stoke. Planinke vičući razgovarahu se. Pastiri se dozivahu. U toj vrevi, ču se i Jokin glas. „Oo-o Stane!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Najviši stupanj kletve je prokletstvo („Proklet da je ko je to učinio, da nema ničeg živog od poroda, ni od stoke, ni on ni iko njegov“).
žar i pepeo iz peći; vatralj izdat(-i) — bolest grudi, s probadima i teškim disanjem izmećar — sluga(n) izor — najam stoke za oranje izum(i) — odobrenje indžil — jevanđelje ispolac, -lca — izdubena lopatica kojom se izbacuje voda iz čamca
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
onda gazda u veče kaže svima pastirima: | „Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ću biti kod stoke svu noć.” I tako gazda otide i ostane kod stoke.
” I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju: kurjaci govore svojim jezikom: „Možemo li doći da učinimo
” I tako legne u sanduk, pa još jedan put obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas došao od stoke i seo mu čelo glave pa plače. Čovek opazivši to rčee ženi: „Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu.
su zatvorena počne po pećini brbati tamo amo da đaka uhvati, ali ga ne mogne naći nikako, jer je imao u pećini mnogo stoke, te se đak domisli i oguli jednog ovna, pa se obuče u onu kožu i izmiješa među ovce.
Divljan već vidi da mu od mnoge stoke ne može ništa, pa pođe na vrata od pećine, otvori jedan kraj od vrata i počne stoku vabiti da jedno po jedno izbaca.
radi gosta odmah zakolje brava, i kad ga iznesu za večeru, ostave od njega glavu čobanu, koji bješe u planini kod stoke. Kad sjutradan svane, krene se putnik dalje svojijem putem da prosi u kralja đevojku.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
radije će „privatiti“ Jerkovićima odojče, negoli drugome kome ovcu jalovicu, e uvjereni da je meso od Jerkovića stoke mnogo slađe od mesa ičije druge stoke. Još jedan primjer pak je dosta.
odojče, negoli drugome kome ovcu jalovicu, e uvjereni da je meso od Jerkovića stoke mnogo slađe od mesa ičije druge stoke. Još jedan primjer pak je dosta. Prije njekoliko godina sporječka se jedan Jerković sa njekijem susjedom.
nagovoru pokojnog strica Jurete; ali su se i Zvrljevljani kleli da on ima na duši bar trideset grla što sitne što krupne stoke, i još mnoge manastirske stvari. Sad, ko bi u tom mogao pravo presuditi?
Strina mu Controna, obišavši ga još jednom, podjemči svojom dušom da će ozdraviti. Tada Kriva zamijeni bolesnika kod stoke, Barica i Galica tkahu, a knez je tesao njeke pauznice i svakoga trenutka izlazio pred vrata da vidi mijenja li se
Ćosić, Dobrica - KORENI
I što je toliko slab, a njegovi vršnjaci se hvale i pričaju, samo o tome pričaju po čitav dan u vrbaku, kod stoke. Sećao se, znao je iz priča kako to oni rade, a šta je ovo s njim? Prislonio se uza zid.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
tada, u Beču: trebalo je, kako je i bio spreman u onom času pred izlogom, da uzme nešto od novca dobijenog prodajom stoke i da ostane tu, u tom gradu, zauvek. Još nije imao ni sedamnaest godina i imao je snage.
Tu, gde je sad Narodna skupština, kupio je, vrlo povoljno, nešto stoke kojom će početi da trguje. Onaj od koga je tu stoku kupio, neki inače trezven Užičanin, pričao je posle da je tom
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No ptice lešinari nalaze obilnog plena, jer na isušenom tlu leži bezbroj stoke, pocrkale od gladi ili žeđi. „Poplave Nila ne dolaze svake godine tačno u isto doba.
Vide zatim oružane borce sa svojim vozačem na bojnim dvokolicama, čopore i stada stoke, vođene, kao hekatomba, na žrtvenik, pa onda ljupke devojke u dugim zatalasanim odećama.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
raznu marvu po vašarima i pijacama, za marvene trgovce, pa se tamo izvrsno i osobito izvežbao da se između ljudi i stoke provlači i mimoilazi, i to tako vešto da su se i oni ljudi, pa i sama stoka, prosto njemu, čim ga ugledaju, sa puta
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Od takve stvari dobiva čitavo mjesto, zar ne? Jedne subote naišao je Mato radi cijepljenja stoke. Ivan nas je pozvao obojicu na večeru. Održan je i dogovoreni kućni koncert.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I on se sam čudio naravi svoje kćeri. Jedared naiđoše na selo kurjaci. Svaki, ko imađaše stoke, morade noćivati u oboru i toru, da bi sačuvao svoj mal od nezvanih krvožednih gostiju.
Naredi te iziđoše svi iz vajata, pa razgleda ceo pod, po kome beše rastureno đubre od živine i stoke. Najedared uzviknu veselo: — Dajte motiku! — Marija, gde je motika? — zapita kmet.
Među njima beše i Stanka. Ona se namestila na drveno korito za pojenje stoke, podmetula ruku pod točak, pa gleda kako se razbija vodeni mlaz u sitne kapljice, koje pršteći padahu unaokolo.
milovala još od detinjstva mu; mame ga one ravne i nepregledne, pokošene zelene livade, po kojima se belucaju čopori stoke i razleže onaj jednačiti, poznati mu zvon medenica, koji mu dušu razgaljuje...
Doznao sam pouzdano da je onomad naplatio jednu obligaciju od šest stotina dukata; prodao je tu skoro stoke za sto pedeset dukata, a biće kod njega, jamačno, i staroga novca.
da razmišlja o svemu; kad gledaše noću kako mu otac donosi tuđu stoku, a majka mu vesela lica podnosi ukusno jelo od te stoke... To ga je vuklo na ovaj put, ali opet, da ne beše Vuja, ne bi se ovako svršilo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
salaš, onda gazda uveče kaže svima pastirima: — Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ćy biti kod stoke svu noć. I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju.
I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju. Kurjaci govore svojim jezikom: — Možemo li doći da
I tako legne u sanduk, pa još jedanput obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas došao od stoke i seo mu čelo glave pa plače. Čovek, opazivši to, reče ženi: — Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu.
radi gosta odmah zakolje brava, i kad ga iznesu za večeru, ostave od njega glavu čobanu, koji bješe u planini kod stoke. Kad sjutradan svane, krene se putnik dalje svojijem putem da prosi u kralja đevojku.
MUDRA SNAHA Bio tako neki mnogo bogat čovek, pa imao mnogo stoke i para, a najviše ovaca. Jednoga dana zimi vikne on svojega najstarijeg sina, pa mu reče: — A be, sinko, uzmi pet
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I tako rumunski kradljivci stoke, koji su se noću tamo krili, nisu mogli čuti naše signale kojima smo se dojavljivali kroz zemlju i nisu nas mogli
To je bilo i naše geslo, a odnosilo se podjednako na naše prijatelje, volove, i na naše neprijatelje, rumunske kradljivce stoke. Naše brice bi bile duboko zarivene u zemlju, a naše uši pribijene uz njihove drške.
To se vrlo dopalo starijoj gospođi. Gospodin, njen muž, raspitivao se o zemljoradnji i gajenju stoke. Na sva pitanja sam spremno odgovorio pozivajući se na oca kao na svoj autoritet.
Idvor, sa svojim sunčanim poljima, vinogradima i voćnjacima; sa krdima; stoke i stadima ovaca na paši; sa prekrasnim crkvenim tornjem i svečanom zvonjavom zvona; sa veselim mladićima i devojkama
Provesti po šest nedelja svakog leta kao čuvar stoke u društvu dvanaestorice nestašnih srpskih dečaka, takođe čuvara, značilo je žestoko nadmetanje u rvanju, plivanju,
Bilo je i drugih puteva, ali za jedno Srnče kojeje samo pre nekoliko godina bilo čuvar stoke, ovi putevi su bili praktično zatvoreni.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U donjemu delu sklonio je Pavle od ljuta vremena nešto sitne slabije stoke, a oko ognjišta već nekoliko dana leži bolesna junica pored stare mu majke: red je držati kod vatre, jer bi inače od
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
opet, nadnosio bi se tad, svom snagom, u stišavanju i sumraku, kroz lupu i žagor logora, udarce kopita, klepetuša stoke, zvuke kovačkih nakovanja, u tihu, bezmernu zriku popaca, na celoj toj širokoj poljani, u bezdano ništavilo i prazninu,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
da jedu, već će nositi meso i u Aleksinac na prodaju, a držim da će vojnici tu vašu dozvolu raširiti i na drugu vrstu stoke, na ovce, goveda itd., pa stvar može uzeti vrlo ozbiljan oblik.
— Pa najposle neka bude i tako, bolje neka naši vojnici makar i prodaju meso od ove stoke, no da padne Turcima u ruke.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Stoke jedne! — vikao je da svi čuju. — Uležali se ovde kao veprovi. Ali propištaće im majčino mleko!... Seiz!... Daj konje!
U njoj ima jedno interesantno mesto na kraju, gde se veli da neprijatelja treba goniti „do poslednjega daha ljudi i stoke“. — A, bogamu! — izusti Ćirić. — Samo da li ćemo imati toliko moći i snage?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
odmara se danju stoka popasno doba — vreme kad se muze stoka posle popasa — kratkog jutarnjeg ili večernjeg napasanja stoke pre muže porimiti — pokatoličiti práva — pravda pratar — fratar, katolički sveštenik koji pripada redu sv.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
se ništa, pa onda jedi saramsaka — bijeloga luka — što možeš više«, BV, 16, 1901, 280); zna se, međutim, da metilj kod stoke naš narod, inače, smatra neizlečivim (»metilju je lijek nož pod grlo«, GNČ, 32, 1913, 344; »kad su Nijemci uhvatili
Njime trljaju dete po ustima kada ima »babice«, pa steže majku za sise (SEZ, 13, 395). B. l. leči se i okobolja kod stoke (іbіd., 430 i (daje se) kokoškama, kada je pomor (іbіd., 428).
Od brezove kore prave se »lile« (buktinje) kojima se, uoči Ivanjdana ili Petrovdana, vrši lustracija stoke (Rudnik; Stari Vlah; Vlasenica, upor. ŽSS, 133 id; GZM, b, 1894, 386. Upor. rimske palilije, od čega možda i reč lile?
, SEZ, 13, 344; GZM, 4, 164); čmička na oku (sok od zelene v., SEZ, 13, 379); krastâ kod stoke (istucano lišće, іbіd., 429). Istucana zrna v. sastavni deo obloga protiv probadi (ZNŽOJS, 14, 61).
Na Mladence i na Blagovesti šibaju v. šibljikama jaganjce, »za zdravlje stoke« (BV, 10, 1895, 91 id). O magičnom šibanju v. i SEZ, 31, 1924, 46 id. Prilikom strižbe v.
Pri »otvaranju« bolesnika neizostavan je prut od v. (SEZ, 14, 295; 297; 299). Šap kod stoke leči se tejom od v. kore, kojim se živinčetu isplaknu usta (SEZ, 13, 429). Prema jednoj lekaruši iz XV veka, v.
Na g. se, kad se javi epidemija, vadi živi oganj (i to kad je epidemija kod ljudi; a kad je kod stoke, onda se vadi na lipovini, S. Trojanović, Vatra, 81). GORUN Stіeleіche, Sommereіche (quercuѕ pendunculata).
kao Lebenѕrute ‹= šibljika života›: na Mladence i na Blagovesti ujutru šibaju se drenovim prutovima jaganjci »za zdravlje stoke« (BV, 10, 1895, 91 id, Svrljig). Kad se stoka vraća iz planine u tor, domaćin je broji šibljikom samo od leske ili d.
na mestu gde su čobani jeli projaricu (jelo od projina brašna s kajmakom, Speіѕeopfer ‹= žrtva u jelu› za zdravlje stoke) natrpaju zanoveti. Tejom od z. ispiraju se usta, kad bole desni (SEZ, 14, 228).
Po rascvetanim zovama viđa se i đavo (Venac, 14, 609). 3. ima naročitu primenu u vračanjima oko stoke. Njome se baje preko kravljih krsta, »da bi krava imala mleka« (SE3, 32, 1925, 425).
je nataknut u prirodi nađen probušen kamen (eventualno preistorijski), upotrebljuje se u đurđevdanskim vračanjima oko stoke (SEZ, 17, 174). Izvestan kultički značaj zovin daje se pretpostaviti iz činjenice da se njome kite dodole (SEZ, 40, 434).
32, 6; tako već kod Grka σφένδαμνος δέ καί ζυγία πρός τά ζνγά των λοφούρων ‹= javor i brest za jarmove tegleće stoke› upor. i Wagler u Pauly-Wіѕѕ., 1, 919), dvori (Vuk, Pjesme, 1, 514).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ujutro pako, prije rakije, čiste kako je loza dala, uzme se nekoliko smokava, slatkih kao med... Ilija pred suton stoke u selo zakriljen litičastom, golom planinom koja na dogledu živoga, razgovorljivoga mora od pamtivjeka nepomično stoji i
Čuo se jaki glas šjor Luke, koji naređivaše sluškinji što da spremi za obroke u vinograd. Putem ozvanjalo blejanje stoke, revanje magaradi i dozivanje čeljadi... U prvi cik sunca cijelo selo bješe na nogama, da otpočne teški rad.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Trava je još mlada da bi se stanje stoke tako brzo popravilo. I ljudi su posiveli i omršavili. Ubila ih je tuga za upropašćenom imovinom.
Pšenice, ječma, raži i ovsa ima još najdalje za dve nedelje. Sena za jednu, ako zadržimo sadašnji broj stoke. Dadara je naredio da se počnu klati goveda i ovce. Šta da uradimo sa tolikim mesom?
oni ljudi koje sam uz put viđao sijali su od zadovoljstva kao da je godina bila najizdašnija, ambari puni žita a obori stoke. Najzad, oni su živi, zar ne?
da se tamo negde u Boraču, Breznici, Čestinu, Grabovcu, Magliču ili u nekom drugom mestu nakupuje dovoljno žita i stoke kako bi ovaj narod preturio zimu. Artemije Ustali smo u ponoć, ili nešto kasnije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
na podušje — za smrt joj je javljeno kasno — vratili su je depešom s puta: u mlinu se pojavila vatra, a jedan transport stoke je zadržan zato što je ona propustila da sredi i potpiše neka ovlašćenja.
Lep položaj uzvišice i jevtinoću zemljišta utvrdio je marveni lekar, koji je počeo tuda da prolazi u novi logor stoke za klanje; a ponekad se i vozio tuda, na šinterskim kolima, koja su mrtve i još malo žive pse nosili na Kereće groblje.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— reći će on, posrćući i naslanjujući se svom težinom na budućeg biografa — oni što su pili sa mnom napustili su me, stoke božje, pa nema ko da me odvede kući.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zapovest je odlučna. Odgovornost naša velika. A klisura zagušena od iznurene stoke, od polomljenih i pretovarenih kola.
Jednoga dana juna meseca stiže naređenje da se upute vojnici za prijem stoke. Bivak je najednom oživeo. Stigli su već i automobili, kojima se prevlači hrana.
Dočekali nas Francuzi. Po nekim spiskovima pronađoše naš puk, gde je zabeleženo brojno stanje stoke za svaki štab, za svaku bateriju.
OSVETA U prvi sumrak počeli su vojnici da se pripremaju. U vazduhu se osećao šum pokreta od hiljade ljudi, razne stoke, od kretanja topova i kola. Pešački pukovi u koloni po četiri promicali su. Vojnici su ćutali, pune fišeklije kloparale.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Zar ja da ti to kazujem? Zašto si hadžija? MAGDA (pokorno): Berićet, gazdo, i blagota od stoke dami s tobom u kući zasedne i da se umnoži. TOMA (lomi se): Eh, molite Boga, što je ovaj sada sveti blagi, Božji dan.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
) Nikov otac Mile, zvani „Majkel“, radio je dugo godina u Americi kao rudar, farmerski radnik i kauboj (čuvar stoke) a kad se otuda vratio, miješao je u naš jezik mnogo engleskih riječi, ženu Maru zvao je „Meri“, oca Đurđa „Đan“, a
Idite kućama i kažite da je rat počeo. II Drumovi prepuni ljudi, kola i uskomešane stoke. Sve se to kreće na zborna mjesta, u vojsku, u rat. Dječaci se jedva probijaju kroz taj krkljanac žureći u školu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I boljarin — reče — sa svačim je bogat, dosta ima i preko vrha svakojake stoke: čopori, čopori — ovce, krave i drugo imanje širi mu se po polju.