Jakšić, Đura - PROZA
Napravio si od sebe nigde i ništa, džanum! Vinograde si batalio, stoku si napustio, njive rasprodao. Pijanico jedna!“ Živko je ćutao; a kad je kaluđer otišao, on je jauknuo, kao čovek koga
malenkosti, rasprodaše; novci uđoše u kasu, a Milisavu, na dobru reč kmetova i ostalih seljana, ostaviše na rukovanje stoku sa njivama i livadama, da njima sam upravlja, a da od toga ne bi što otuđio, postaviše mu za tutora Nikolu Belića, onoga
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad dođemo tu mojoj kući, pošljemo najpre odabrane četnike, te sve srpske porodice i nji’ovu stoku u planinu Posovo, vojsci za leđa, uklone, a onaj drugi kraj knežine u planinu Slovac u zbegove smestimo.
eto nas u pomoć k vama!’ Pak niza sva brda potrčaše Drini. Mi kuće popalismo, roblje i stoku oterasmo. Zlatarićsko pak roblje i ovce povratismo svakom svoje, a tursko roblje pošljemo u Nemačku” (I ja sam ovo roblje
Ja dobro pamtim kad su natovarili sve na kola, zaokupili stoku, pa smo se onda svi krenuli i dođemo u selo Skelu prema Kupinovu, i tu u kačari Jovana Zazića naložimo vatru i malo se
U Grabovcu noćim, poranim; dođem u Orašac, odakle iz planine vidim, gdi Turci iz Drena teraju goveda i proču stoku k Savi, na ušću u Savu reke Vukodraži.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pavle!... Bolje! Bolje! Eno nečijih svinja u njivi!... Bolje isteraj!... Ah, teraj u obor — stoku mu poganu! Paja skoči nezgrapno, pa poče klimati — bajagi trči, vičući leno: — Uša! uša! — Bolje, more, bolje!...
— Da bog sačuva! Najgore mi je osecati te potre! Ali šta ćeš?... Jednako govorim ljudima: čuvajte stoku, ne dajte u štetu, pa ništa! Nego odsad ću i ja drukčije...
Ti ćeš se, Ilija, uvratiti kod birova, pa mu reci neka zakaže po selu da ljudi udare roge na stoku... Sutradan zorom već poče birov vikati po selu: — Čujte, ljudi, zapovest od kmeta: udarite roge na stoku da ne čini
Sutradan zorom već poče birov vikati po selu: — Čujte, ljudi, zapovest od kmeta: udarite roge na stoku da ne čini štete! Hoće kmet sve u obor! Nemojte reći da vam nije kazano!... A znate li vi šta je to roga?
I ja to htedoh reći — potvrdi Sima. — Zato su je đaci i udarili učiteljevu ćuranu... Vide gde se udara na stoku, pa hajd̓ i mi, veli, na ćurke — reče Spasoje i prisloni već gotovu rogu uz jedan grm. — E hoćemo li kući?
— upita ga Sima zajedljivo. — Ja, brate, ničije neću, a svoje. ne dam... Što si puštao stoku u štetu? — Neka, neka, gazda-Rako!... Platićeš ti to meni! — reče Sima kao preteći.
Neki rekoše: — More, ti si se to opio, pa ti se učinilo! — Ama šta je stoku plašilo? — pitahu se drugi. Utom bahnu Sima na vrata: — Dobro jutro vam! Svi mu prihvatiše.
Ostadoh jedin, sa ženom i decom... Kud ću i šta ću? Ne znaš šta ćeš pre: jali vratiti stoku, jali pritvrditi ogradu, jali oplesti, jala okopati... Ovamo, opet, sediš u košari.
— Ne me pitaj, more, nesreća! — Kaka nesreća? — 'Ajduci, kurjaci, nesreća! Došo zeman da poginemo sos našu stoku. — A gde to, Trpko? — upita Velja i grohotom se nasmeja. — Eto gore u Kosmaju! — More, kaki 'ajduci, kaki kurjaci?
Eto, bome, grada!... Ustumara se sve živo u selu. Sklanjaju stoku i sve što se može skloniti. Žene iznose pred kuću vatralje, čanke, sovre, raonike, bradve, kašike, i sve izvrću — »da
mogu preneti neku zaraznu bolest konšija — komšija, sused konjštak — grba (nastala usled bolesti) košara — staja za stoku napravljena od plota olepljenog blatom i pokrivena slamom krndelj — skraćena puška krutuljav — podebeo krušac — veliki
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
sve. Niko nije poznavao Crnu Baru kao on, i niko nije poznavao, čak i poimence, dečurliju seosku kao on. Stoku, koliko ko čega ima... sve! On je sve znao. Kruška ga je poznavao. Ama srodne duše kad se nadmeću, mrze se.
— Šta je? — upita ga Stanko. — Požuri... Biju se... Turci udarili od Badovinaca, prešli na Prudovima, pa zajmili stoku iz Glogovaca i Sovljaka, te pognali u Bosnu.
— rečica u Mačvi od koje danas postoji samo suvo korito zavarčiti — staviti, onesposobiti, zatvoriti zajmiti (stoku) — poterati (stoku) zakocaćiti — zavrnuti, zabaciti, zaturiti (šiju) zalučiti — odvojiti telad od krava zaprevežena
od koje danas postoji samo suvo korito zavarčiti — staviti, onesposobiti, zatvoriti zajmiti (stoku) — poterati (stoku) zakocaćiti — zavrnuti, zabaciti, zaturiti (šiju) zalučiti — odvojiti telad od krava zaprevežena — mlada s prevezom
— sitan prah kad se melje žito, otpaci pafta — kopča, karika pokoške — oba zajedno, naporedo pomam — hrana za stoku premaglavica — rđav izgled, stajati nekoga glave presaldumiti — promeniti mišljenje, preći na drugu stranu prepočetak
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jedanput uđe neka pomama u ljude da razgrađuju tuđe gradine i da upuštaju stoku. Puca vrljika, a razbijenih glava kao bundeva.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A kad ga nađem, — uverava ih — tad ću da dođem kod vas... da si i ja kupim kuću, zemlju, stoku... da sam i ja kao vi... A dotle, neću... Ja i sad ne bih došla, nego hlebac mi nestade... Ne bih došla.
Pa ili to posle prodavali, ili njime ranili svoju stoku. XI MENKO Uvek u govoru, i to onom brzom, dokazivajući, kao kad se čovek pobije ili prisustvuje nekoj pogibiji pa
Afrika
Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne čaplje. Hrane se isključivo insektima koji idu na
Hrane se isključivo insektima koji idu na stoku. Odmah po podne pojavljuje se jedna košuta i ide pravo k nama na svojim vitkim nogama.
da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čestnjejši Jurat Isakovič imao je, katkad, posetu vršnjaka iz Rume i Hrtkovaca, kad bi udario pomor u stoku. Kad krave crkavaju, ili kad se telad kupuju.
Senatori, temišvarski, Srbi, kupovali su pustare, doterivali stoku iz Slavonije, pa čak i iz Servije i punili, dukatima, kese.
sami sebi, sitni, da ih premeštaju, da ih pretvaraju u paoriju, da njihove ljude Herrschafti kupuju i prodaju, kao stoku. Osetiće u rosijskoj vojsci ono, što je najslađe na svetu: silu, moć, snagu.
Pa da nas mogu kupovati i prodavati, heršafti. Kao stoku. Sve mi to znamo. Pa sam zato ja došao, a u ime mnogih drugih, da mu kažem da će njegovo ime, u nas, uvek evetlo i
Počeo je bio, uz Georgija Trandafiloviča, da kupuje i stoku, volove i konje, od dželebdžija. Oni su mu stoku terali do Pešte, a on je živinčad slao, posle, uz vodu, do Beča.
Počeo je bio, uz Georgija Trandafiloviča, da kupuje i stoku, volove i konje, od dželebdžija. Oni su mu stoku terali do Pešte, a on je živinčad slao, posle, uz vodu, do Beča.
Teodosije - ŽITIJA
Pošto su mučeni i nisu imali ništa da dadu za otkup, dovezavši ih u Lavru prodavahu ih kao stoku za klanje i pitahu da li će ko koga od klanja iskupiti.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
na koji su Starovlasi primorani da bi zadovoljili svakodnevne potrebe: kad god idu po vodu ili namirnice, da nadgledaju stoku itd. moraju se neprekidno peti i silaziti. Fizičke posledice toga osećaju se. Ljudi su mršavi, vitki i jako muskulozni.
Za vreme glavnih godina ove su se čete pretvarale u pljačkaške družine, koje su naročito odgonile stoku. Bila je osobita radost i naročito zadovoljstvo povratiti se sa otetim stadom, i celo je pleme slavilo junaka koji je
Zna se za neke najstarije porodice u Galičniku da su aromunskog porekla. Njihovi su preci preko leta napasali stoku po okolnim planinama, a zatim slazili na reku Galik kod Soluna.
Ali su Arbanasi proširili pljačkanje i na kiridžije, kojima su otimali robu, stoku i novac. Onda su slovenski stočari, izgleda po ugledu na Cincare, promenili još jedanput zanimanje i odali se „pečalbi“.
Ali je i ovo zanimanje bilo nesigurno, jer su Arbanasi presretali kiridžijske karavane i otimali im robu, stoku i novac. Oduvek su Mijaci imali svojih pečalbara i ne pamti se da su mijačka sela bila bez njih.
Slovenska sela pasu stoku poglavito po stranama visokih planina Peristera, Galičice, Petrinjske planine i dr., a dalje naviše prostrani suvati tih
To je planinska i stočarska oblast, najviše izložena arbanaškoj otmici i pljačkanjima. Osobito su im mnogo pljačkali stoku po Jablanici. Zemljoradnje je malo. Na Drimkol dolazi najviše pečalbara u struško-debarskoj oblasti.
dole je „ćerač“ za stoku. Bile kuće od kamena zidane i ćeramidom pokrivene ili pravljene od ćerpiča (neke u ravnici struškoj), one su zdepaste,
Dvorovi ili „avlije“ su prljavi i zapušteni. Kuća je na dva sprata, od kojih je donji za stoku. To je karakteristika skoro celog centralnog tipa, izuzevši Bitoljskoga i Prilepskoga polja, u kojima je kuća na jednom
Takođe su gledali da praskom iz pušaka poplaše stočare. Prodirali su i odvodili stoku i iz najjačih sela, kao npr. iz Gornjeg Sela u Sredskoj i iz Štrbaca u Siriniću. Silazili su i do samih sela.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Po najbližim francuskim stražarama, mogao je, i slobodnim okom, da vidi drveće i topove u varoši, stoku što je pasla pred gradskim zidinama i seljake koji su tresli poslednje, neobrane voćke.
Odrastao uz oca koji je još Savojskom prodavao stoku i koji je svu svoju decu, braću, rodbinu, i sva svoja kumstva i poznanstva terao u austrijsku vojsku koja je
Nije hteo, kao pre, da je ostavlja, nije hteo ni da zalazi više na Jug, po stoku, nego je rešio da trguje isključivo srebrom, ali isto tako ludo, hrabro, neizvesno i pljačkaški, kao što je trgovao i
jeseni opet u seobe i bežanje, do urlika od užasa i očajanja, svojim isprekidanim kišama i poplavama, koje im podaviše stoku, pokvariše bunare, razneše zabrane i obore, naneše u sela polomljena stabla, pokošenu travu, ostavivši posle debele
Trgujući, mereći na kantaru srebro, prodavajući stoku, Aranđel Isakovič vide da je traćio samo vreme i da je, mesto toga, mogao doći u dodir sa nečim divnim, vanrednim, što
Počela je da kvari vodu, da tamani stoku i da čara, u grudi i u trbuhe, bolesti koje nisu mogle da se protumače. Udari pomor u ovce, pomor u debele svinje, žene
Zagledan u vojnike, shvati da za njih ne mare, da ih varaju, da ih teraju po svetu kao stoku i da ih kolju. Da im daju zastave, da ih kite perjem i da ih prebrojavaju, žive i mrtve, kao konje i fišeke.
Već nekoliko njih videli su ga kako se gega, i čuli su ga, kako pevuši, kroz nos. Napada ženu. U stoku je udario pomor, a zid na njegovoj kući prema bregu, prepukao je i hoće da se sruši.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Urokljive stare žene mogu namerno samo svojim pogledom upropastiti bilo koje napredno zdravo čeljade ili stoku, letinu i sl. Kažu da postoje veštice, „konjooborke“ koje pogledom mogu čoveka oboriti s konja.
nestane mleka, ona u mladu nedelju izgovara sledeću basmu: „Dođe gora na goru, dođe voda na vodu, dođe stoka na stoku, dođe rijeka na rijeku, dođe mome Dmitru, na mlijeko.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
da se pretvori u senku sopstvene senke, i što više misle o tome, što duže razgledaju pune ambare, utovljenu stoku čija se dlaka puši, nebrojenu perad što se mota oko nogu, nabrekle ormare pune tkanina sa vezom, i belu, tvrdo
Matavulj, Simo - USKOK
Ženske i mladiće stojećke držahu za oglave krupnu stoku, ili čuvahu sitniju. Kad sunce granu, sve što bješe kršteno prekrsti se i prizva nebesku silu u pomoć, najviše
Vidje dva mlada vatrena sedlanika i tri tovarna. Konjušar, govedar i dva đaka pojahaše konje i ispratiše stoku na pojilo.
— Čuvah stoku u strani više našega sela, pa zaspah. Kad se probudih, a ono stoka otišla na njihovo polje. Potekoh onamo i opazih Iliju
Stoka je pasla nalijevo. On se ušunja u stoku i uznemiri je. Na to čobani poustajaše i jedan reče: — Da nije zvijer? — Ne bih rekao! — odvrati drugi.
— A je li tako? — Jest! Uznemirio sam stoku navlaš, da vidim ko ste! Evo me na vjeru, sama! I on priđe pred naperene cijevi, dodav: — Ja sam Marko Jokašev Njeguš.
Milićević, Vuk - Bespuće
Oni prelaze preko strnjišta, punih stogova, u čijoj hladovini izvaljeni momčići i psi čuvaju stoku. U daljini vide se konji kako oblijeću po guvnima i čuju se uzvici.
Sremac, Stevan - PROZA
— Zadocnio. — A gde si zadocnio? — Nisam mogao da dođem. — A što nisi mogao da dođeš? Jesi l’ pogubio stoku, ja l’ ovce... pa ih tražio... pa se smrklo dok si ih pokupio? A? — Bole me noga. — A što te bole?
Radičević, Branko - PESME
al' još nije dosta, Još ne pušta Rajko svoga gosta, Te ga vodi u svoje šljivike, I na njive i u uljanike, Pokazuje stoku nebrojenu, I ostalu pustu carevinu. Još da vidiš pustoga veselja, Kada dođe ta sveta nedelja!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A zato valjda što se on time, švercem, nije ni bavio, već je samo dolazio da preko braće joj kupuje švercovanu stoku za svoju kasapnicu; on kao da je bio za nju nešto, ali o tome ona nije smela da misli, niti je opet zato imala kad.
Od tada je Ita prestao da od braće joj kupuje švercovanu stoku, niti je dolazio više... Posle za njega ništa nije čula do samo to da je tom čoveku, za koga su je dali, Ita pobratim;
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Seljak postane bogat. Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu. Ali jedne godine baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao
Božji anđeo prekrsti polje štapom, a to sve mesto golubova ovce: tu su stanovi, jedne žene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne skorup skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se načini i kozara, jedni
Onda onaj podeli sve po redu, pa svak svoje uzme preda se. Neradin uzme za stoku govedara, za konje konjušara, za ovce ovčara, za koze kozara, za svinje svinjara, za čele kovandžiju, pa im reče: „Ostavljam
Kad on to čuje i vidi da su ovce brata njegova dobre da ne mogu bolje biti, ne htedne dalje ni ići da gleda drugu stoku, nego odande upravo otide k bratu. Kad ga brat ugleda, ražali mu se i zaplače: „Kamo se od toliko vremena?
Ugleda to čobanin, pa brže bolje prileti, zgrabi ćemer, poćera stoku pa bježi ondale. Taman čoban zamače, dok eto ti đe se pomoli uz polje jedan star prosjak.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sve grli mir i san. Po kašto zaurla samo Susedov stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I đeram škripi sve i voda žuboreć' pada. LAKU NOĆ! Laku noć, laku noć!
Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje. A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
kažnjavao sam gazdu čija je stoka, a gazdu čija je njiva pregažena upućivao sam da premlati prošcem stoku koja mu je ušla u njivu.
AGATON: Zvao bih smesta podnarednika, dao mu još jednog žandarma i rekao bih mu: idi tamo i rasteraj onu stoku! ADVOKAT: Znači, ja bih tako trebao da postupim? AGATON: Mogli bi, ne kažem da ne bi mogli.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
i municione kolone, koje su bile spremne za prelaz, okretoše unazad i u besomučnom naletu, bez komande i reda, gazeći stoku i ljude, poleteše ka onom jedinom prelazu na mrtvoj reci Bitvi. A tu se sudariše sa novom kolonom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Mi stradamo, ovaj... i kako ću reći, onogaj... kao dva mučenika. Jutros nas gaze, bratiću, i tuku kao stoku, kao ovaj... Ih, šta tu !... Kralju, bratiću, pravo ti Kralju! obrte se on Gojku.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Danas je stigla vest — produži on govor — da su noćas potukli mnoge porodice, popalili mnoge domove i zaplenili mnogu stoku! — To je strašno!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne zaborav' sablje i miždraka i tvojega biča paklenoga, jer su Vlasi uši podignuli, da okupiš stoku u torinu. Vuci su ti ljuto pogladnjeli; nek ti sine sablja damaskija, da ne laju paščad na Proroka!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Istina, od skora se doselio iz Turske, ali još tamo po granici drži hanove i prodaje stoku turskoj vojsci. Ovde u varoši od skoro je sa kućom u donjoj mahali...
U tom otac ubrzo umro, te on preuzeo kuću voditi. Poče jače da se druži sa Arnautima i da prodaje stoku za tursku vojsku. Ali jedno sve pokvari.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Krupni čovjek iđaše najpotonji, i kao neotice, mahaše čibukom — te je nagledilo kao da javi stoku pred sobom. Kad minuše most, on se protište kroz gomilu i ode na desno, put Praćišta, predvodeći svoju četicu.
Ilija skoči kao pomaman za mnom, grdeći i nazivljući me svakojakim imenima. Ja se i ne obazrijeh, no stadoh da javim stoku. On spopao ponajboljeg brava.
A djevojke, obično odvojene od momčadi, ali ne toliko da im se pogledi ne mogu susretati, i one čuvajući stoku, uz ženski rad, zabavljaju se šalom i pjesmom, a kad nogama dojadi mirovanje, onda poskaču, i zametnu kolo.
Divlje patke i vranji padahu po močvarama. Čobani već sjavili stoku s planina. Snijeg još nije panuo, pa ima otave po okrajcima, a u prisojima trave do koljena, te živo pase; a i čobani
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
TROJAN U gradu Trojanu, na Ceru, živeo je nekakav car Trojan, koji je imao tri glave: od njih je jedna jela ljude, druga stoku a treća ribu. On je danjavao u svom gradu na Ceru, a noćivao u gradu Širinu, na Savi.
Ugljenom solila, pepelom smočila, vratilom se opasala, užetom se poštapala! B) ZA STOKU OD UJEDA ZMIJE O nebo nebu, o zemljo zemlju, kumim te Bogom i svetim Jovanom!
’Ajde, baš, našem Jovu. Zdrav si, Jovo, srce sokolovo! Bog ti dao: šupalj nos do očiju; plodnu ženu, neplodnu stoku, — žena ti se bliznila, stoka jalovila; u kući ti se rađalo ženskinje, u toru muškinje; iz tora prodav’o, iz kuće
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Onda onaj podeli sve po redu pa svak svoje uzme preda se: neradin uzme za stoku govedara, za konje konjušara, za ovce ovčara, za.
” Kad on to čuje i vidi da su ovce brata njegova dobre da ne mogu bolje biti, ne htedne dalje ni ići da gleda drugu stoku, nego odande upravo otide k bratu. Kad ga brat ugleda, ražali mu se i zaplače: „Kamo se od toliko vremena?
” Božij anđeo prekrsti polje štapom, a to sve mesto golubova ovce: tu su stanovi, jedne žene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne skorup skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se načini i kozara, jedni
Divljan već vidi da mu od mnoge stoke ne može ništa, pa pođe na vrata od pećine, otvori jedan kraj od vrata i počne stoku vabiti da jedno po jedno izbaca.
Kad se đak dohvati poljane, i vidi svu stoku pred sobom, vikne divljana: „Ne traži me” reče, „ja sam već na polju.” divljan kad vidi da mu je utekao, domisli se što
se što će, otvori vrata sa svijem, i pruži mu jedan štap govoreći: „Kad si mi već utekao, na ti ovi štap da ćeraš stoku, jer ti bez njega ne će nijedna krenuti.
Onda se | počne divljanu rugati i smijati ćerajući pred sobom stoku. Divljan onako slijep pristane za njim, te tako dođu do jedne velike vode i đak vidi da će ga već moći u vodu utopiti,
Onda đak s mirom i s Bogom oćera stoku i dođe zdravo kući, ali bez popa. 39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. Bio jedan car koji se zvao Trojan.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
S njim je i putovao. Dva puta idoše zajedno čak do Zadra! On ga je od duga oslobodio, on mu je krov popločao, on stoku kupio, njegova ga je preporuka digla na kneštvo itd.
korijena ne zaviđahu Kušmelju toliko ni jedeno jelo, ni putovani put, ni oduženi dug, ni pokriveni krov, ni zapaćenu stoku, ni stečeno kneštvo, sve mu to ne zaviđahu toliko, koliko nješto čemu se Kušmelj nadao.
Čmanjak, najstariji Kušmeljić, gurio se tijeh dana u jednoj pudari, čuvajući stoku. Kroza suhe grane, kojima bješe pokrivena koliba, proticala je kiša, te Čmanjak prozebe, tako da ga čas obuzimaše
Ali jednog večera, smrklo se uvelike, a Čmanjak ne javi stoku kući. Tada otac otide da ga traži i nađe ga nesvjesna. Osinjača odmah pogodi šta mu je: „Nagazija je nisritnik!
Tada knez poče pričati šta je radio u mladosti sa čuvenim stricem Juretom; kako su „privaćali“ stoku po okolini; kako su jednom odjavili plug volova iz dvorišta, pa su, pored sve potjere i pucnjave, spasli sebe i
Vozarima svanu što se ta dvojica moradoše otkaniti ribanja. Govedar je bolje pazio stoku, a Škeljo konje. Baleganu se uze ključ od pivnice. Đakon i đaci počeše redovnije pohađati skulu.
Njeki su gonili tovare na konjma i magaradi, njeki nošahu o ramenima kokoši i tuke, drugi gonjahu stoku i svak će se obazrijeti na lijepoga konja i konjika.
Ćosić, Dobrica - KORENI
puta, svejedno u koje doba noći i po kakvom nevremenu, a da ga ona nije budna dočekala, vratnice mu otvorila, ispregla stoku i nahranila, njega toplom večerom ponudila, obuću mu izula, i noge oprala, kao dete smestila u čist krevet, i posle ga
Oči i ruke izgorela sam na ognjištu. A san mi traje samo između drugih i poslednjih petlova. Svinje ti hranim, stoku nadgledam, pomažem u trgovini, kopam s nadničarima, svađam se sa slugama, krivo merim... Izelice!
Da nije plakao, ne bi ga ni našla žena koja mu je dala ime Luka. Tog dana bio je Sveti Luka, a docnije, kad je stigao stoku da čuva i ore, Prerovci su njegovom imenu dodali — Došljak. To mu je prezime ostalo do smrti.
Neke je sretao po mehanama i čaršijama, neke su u sutonu vodu nosile sa izvora gde je on stoku pojio. Prve dve jeseni išao je pešice, samo sa Stojanom, Tolinim odem.
Pali, Mijate, rodio mi se unuk! A posle idi i dovedi sve svirače koje znaš. A ti, Đorđe, zovi Tolu, koljite stoku za vesele. — Nekoliko suza sakri se u bradu; on mladićki skoči iz sedla. — diži se, Đorđe, danas se ne sedi!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tu, gde je sad Narodna skupština, kupio je, vrlo povoljno, nešto stoke kojom će početi da trguje. Onaj od koga je tu stoku kupio, neki inače trezven Užičanin, pričao je posle da je tom mladiću, najviše zbog one dobrote na njegovom lidu,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sve grli mir i san. Po kašto zaurla samo Susedov stari pas; il' pozno došavši s rada Ispreže ratar plug, i stoku umornu poji; I đeram škripi sve, i voda žuboreć' pada. V.
Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje... ...A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Deca se nasmejaše i ne zameriše mu njegovu nehatnost. „Kad isterivah“, nastavi on, „našu stoku na pašu, ja se čim stigoh onamo, zadubih u ponesene knjige toliko da ne primetih kako mi se stado razbeglo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Već su se jasno videla četiri svetla oka kao žeravice. Kurjaci se približiše oboru, pa stadoše da razgledaju stoku, jer i oni ne uskaču u obor gde ima volova, naročito bikova.
Sklonili su njega dobro... — veli jedan Đuričin sused. — More, šta ti govoriš ? — Deca mi sinoć kažu, kad dognaše stoku, da su ga videla u Pašinim livadama.
— Nije, Đuro — upade mu kmet u reč — ovo smo mi tek ’nako... samo da ga zaplašimo, da bolje čuva stoku... Ne bih ja to dao, Bog s tobom. — Kako ti je osekô kukuruz ? — obrte se Đurica Milošu. — Pa...
Kad mu poraste Mileta, najstariji sin, poče da pati mnogu stoku, koja takođe veliki prihod donosi. Tako je, postepeno, došao do velike tekovine, kakva se retko viđa po selima.
neke šljivare, koje je zakupio za zeleno, i da posvršava neke druge poslove, a Miloš je, kao obično, imao da obiđe stoku i radnike na livadi. Đorđe obiđe vrt, razgleda povrće, pa ode na svinjac.
— Ostavi sad to — viknu Đurica. — Daj mi one pare što si uzeo za stoku i ječam. — Kako ? Nije, braćo, nije Boga mi!.... Nema... — Šta nema ... ti tvoga! — viknu Đurica.
obrne, a oko poneke podignuti su u prostranu dvorištu koševi za kukuruz, stogovi slame, sena i šaše, košare za stoku i ostale potrebe dobre zemljodelske kuće.
kolima i saonama, jure gospoda na sankama, i sav taj svet ide veselo i slobodno, pevajući pesme ili podvikujući na stoku, niko se ne boji policije ni pandura, ne boji se tuđega pogleda... i on zavidljivo gleda ove bezbrižne i vesele putnike.
Ali mi se sve čini, da se mi svi bojimo od prazne puške. On je, brate, nas uzjašio, pa vodi kud hoće, kô stoku... a mi se plašimo ni od čega. Vidimo da je pametan, pa sve mislimo da on drma celom vojskom.
još onda, kad je počeo da razmišlja o svemu; kad gledaše noću kako mu otac donosi tuđu stoku, a majka mu vesela lica podnosi ukusno jelo od te stoke...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Seljak postane bogat. Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu. Ali jedne godine, baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao
Onda onaj podeli sve po redu, pa svak svoje uzme preda se. Neradin uzme za stoku govedara, za konje konjušara, za ovce ovčara, za koze kozara, za svinje svinjara, za čele kovandžiju, pa im reče: —
Kad on to čuje i vidi da su ovce brata njegova dobre da ne mogu bolje biti, ne htedne dalje ni ići da gleda drugu stoku, nego odande upravo otide k bratu. Kad ga brat ugleda, ražali mu se i zaplače: — Kamo se od toliko vremena?
— I tu joj popriča kako ga je otac oterao, kako mu ni para ni sena nije dao, i kako mu na proleće mora svu stoku živu da vrati. — E ludo moja, pa to je lasno, — reče mu devojka. — Ti imaš toliki mal, a ne umeš da se pomogneš.
Ja ću da te naučim. Siđi ti u selo, pa uzimaj pare pod fajdu, na tolike ovce svaki će da ti da. Ishrani stoku, a na proleće će ti stići jaganjci i vuna.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nedaleko od Idvora, istočno od ovih kukuruznih polja, nalazilo se jedno rumunsko naselje čuveno po lopovima koji kradu stoku.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sobom povedoše krupnu i sitnu stoku i sve ono što su u bijegu na sebi mogli ponijem. Ne bi oni to bili uradili da ih na to ne nagna ljuta nevolja. ...
Za to vrijeme braća okupiše stoku, pa, ni časa ne počasivši, porodipa krenu prama visovima staroga zavičaja, otkud se Nikolin otac iselio, a kuda se oni
nad njima i najviši visovi i sve se zaodjenu surom svjetlošću, koja je obavila i njihove tugaljive prilike i ogladnjelu stoku, i izjednačila ih u boji s tvrdim, surim stijenama. Otac razmišlja što će od svojih i od sebe.
Gleda puste njive, obrađena polja, i sjeća se truda i znoja dok ga je obradio; i gleda pred sobom ogladnjelu stoku što na goleti skapava — nema čega da , se maši.. .i smrče mu se u duši.
Bilo je kao poplašeno: nekako nemiono i ubojito pogleda ispod sebe. Gospodar odredi da čuva stoku povrh grada, po visovima i glavicama. Tamo, ujedno sa stokom, i stanovaše.
pričanju, ponajviše o vojnicima što su po tvrđavama živjeli, oko kojih je bila najbolja paša, i kuda je gospodarevu stoku gonio.
Dolje, ispod tvrđave, gospodarev je zagon za stoku: s njome se i on u nj za rđava vremena i studeni zaklanjao, odmarao se i prospavao bi uz vatru.
Tu je zagnao dotjeranu stoku, a izveo na pašu onu što ga je, ogladnjela željno iščekivala. Vraćaju se istim putem gore na brijeg… — Zar smiješ tu
— odgovara on. — Možeš svugdje, osim ondje gdje je zagrađeno, i pokaza joj rukom ogradu, pa ode da naredi stoku. Kad se povratio reče joj: — Ti ćeš da ideš.. . elate! — i htjede da se k stoci povrati.
Poslije se on na paši sam vježbao, i nauči ubrzo sricati. Jednoga dana ostavi stoku. Gospodar bješe našao drugoga čobanina, a njega ostavio kod kuće da iz magaze iznaša robu i da poslužuje.
Tamo, na tome školju, odgajaše stoku, pa novoj unajmljenici povjeri službu čobanice. Tako se curica nastani na školju, usred mora, u jednoj potleušici do
Dolazilo je na školj i druge čeljadi iz sela da pripaze stoku i mazge, puštene pustopašice po šikarju. Uokolo, po ratima i u uvalama, viđevahu se „ribarice” iz kojih izlažahu na
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kad se već poturčio, hteo je da bude slobodan i bez stege: nije valjda mogao gledati da mu Ljumljani i dale otimlju stoku i presecaju globu. Naprotiv, postao je hajduk da sam šale raboše za globe i da pokaže kako se otimlje.
objavljivala i posle završnoga dana bilo je dopušteno da u tuđe vinograde ulazi ko hoće i bere koliko može, pa čak i stoku uvodi.
Umreš i pogrebu te kao raba božija, a ne kao stoku... Ne boj se, jaka je vjera naša, silno je vjerovanje sirotinje raje, moćan je Gospod — doći će oslobođenje, viđećeš što
njeno, iako stvarno od svega toga beše još Gračanica, u koju se leskovački muhadžiri spremahu da uskoro zatvaraju svoju stoku... Po navici zadrhtasmo od prijavljene rane posete.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne čaplje. Hrane se isključivo insektima koji idu na
Hrane se isključivo insektima koji idu na stoku. Odmah po podne pojavljuje se jedna košuta i ide pravo k nama na svojim vitkim nogama.
da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja znam naše seljake, oni ne mogu gledati mirno da im vojnici na oči ubijaju njinu stoku. — Pa šta, po vašem mišljenju pametnije bi bilo ostaviti vojsku da gladuje, a tolike svinje lutaju po šumi?!
— Ono tako je, i vi ste tako i vojnicima rekli: »Bolje da vi pojedete tu stoku no Turci.« Ali vojnici mogu rđavo razumeti te vaše reči: »Bolje vi no Turci.
smo sad mi, pasti Turcima u ruke, da će ovdašnje stanovništvo morati naglo da beži pred Turcima, te neće imati kad ni stoku da istera, jer kako bi inače ova stoka mogla pasti Turcima u ruke. — No! šta vi to govorite?!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Imao je nameru da izvrši smotru nad ljudima u pozadini, da vidi kako čuvaju stoku i materijal. Smatrao je da je to dužnost revnosnog starešine. Ljudi su ljudi.
Francuz je protestovao što su nas uputili bez ikakve pratnje. „Kao da sprovode stoku!“ — ljutio se. A kapetan broda, Italijan, sa lulom u ustima, stajao je na komandnom mestu, miran i priseban.
Šofer je očajno trubio i zaustavljao auto. Seljaci mlitavo sklanjali stoku, gledajući mrzovoljno i auto, i šofera, i putnike.
Pred nama je bilo neko naselje. Vođa nam objasni da je to selo stočara, koji napasaju stoku na padinama Kajmakčalana. Prisetio sam se tada da nam je kapetan Radojčić objašnjavao kako izgleda kajmakčalanski
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
KOPRIVA Brenneѕѕel (urtіca urenѕ). Kopriva, žara. Kopriva ima jaku apotropajsku moć. Ona brani stoku od činilica, i u tome cilju, da se stoci ne bi oduzelo mleko, mažu se stoci o Đurđevdanu (negde i o Svetoj Jevdokiji, 1.
P. se leči konj od gonturaća (da bi se naterao da kašlje, ib., 333). Njome valja nakaditi stoku protivu vaši (SEZ, 13, 430). Upotrebljuje se i kao spoljnje sredstvo kad konj ne može da mokri (SEZ, 14, 351).
s.). Muslimani oko Vareša gone stoku tisovim prutovima i veruju da će im tako stoka bolje napredovati. U Vlasenici nose tisovinu u novčaniku, jer će se tako
U C. Gori o zdravstvenoj snazi c. l. nema se najbolje mišljenje. Gazda pogodio slugu da mu čuva stoku, s tim da mu za hranu daje hleb i c.
luk, i, ako bude u stanju da na Đurđevdan brav po brav celu stoku prenese preko struge, da svu stoku dobije, a ako ne prenese, da u ime najma ne dobije ništa.
luk, i, ako bude u stanju da na Đurđevdan brav po brav celu stoku prenese preko struge, da svu stoku dobije, a ako ne prenese, da u ime najma ne dobije ništa. Tri godine sluga nije mogao učiniti ništa.
da ostavlja u neko šuplje drvo. Sluga posluša. Posle nekoliko dana drvo se osuši, a idućeg Đurđevdana sluga prebaci svu stoku i tako je dobije (narodna priča, SEZ, 48, 55). ČEŠLjIKA Kardendіѕtel (dіpѕacuѕ ‹ѕіlveѕter›).
U Visočkoj nahiji o Đurđevdanu »žene narezuju vinovu lozu i hvataju sok, koji upotrebljavaju u čaranju za stoku« (SEZ, 61, 1949, 135); u okolini Zaječara upotrebljava se kao lek od obolelih očiju sok uhvaćen u toku Velike nedelje sa
(ili zaselak), na raskršću bace sve lile na gomilu i zapale veliku vatru, igraju, preskaču preko vatre i preteruju stoku preko nje. Od sakupljene hrane naprave zajedničku večeru u jednoj kući.
na dan Trnove Petke, »protinjačka« (tako tu zovu ovaj običaj) izvedena je na taj način što su domaćini proterivali stoku sa zapadne na istočnu stranu kroz rupu duboku oko 1 m (umesto nekadašnjeg tunela) sa nastrešnicom od vrbovog pruća:
(»beleške«) sedeo je dečak Stojan, a levo, takođe pored vatre i naramka č., devojčica Stojanka, i oni su stoku na izlazu garavili (= beležili, otud naziv: beleška za č.) nagorelom č.
) nagorelom č. po krstima, a zatim je sveštenik škropio stoku osvećenom vodom (GEM, 20, 1957, 154 id). Kolika je moć pripisivana č.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Prošloga leta, u osvitku dana, poginu to momče od žandarske puške. Preko noći pazio je na stoku, a opirao se lugaru i žandarima, jer mišljaše da nije na tuđemu no na svome; s njime bila je cura mu Janja — oboje k'o
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
o ratu, nego svaki čas zaskaču žene gde god stignu, a žene im opet rađaju nasred njive, na pašnjacima gde čuvaju stoku. To je kod njih kao od šale. Žena pričučne, porodi se i nastavi da radi kao da se ništa nije dogodilo.
Meropsi su izbegli ispred poplave, oterali im svu stoku i naselili se, dok se voda ne povuče, na padinama Vresnice. Sukobio sam se sa igumanom.
u bujnoj vratimljskoj dolini propalo je u poplavi, pa su ljudi, dok su bili u izbeglištvu na padinama, morali da hrane stoku bukovim granjem, tek toliko da ne poskapa od gladi.
Još u samom početku ja sam skrenuo pažnju Dadari da će biti za nas pogubno ako stoku ostavimo bez hrane. Nije me slušao. Pitao sam ga, šta će biti kad stoka počne da nam lipsava.
od granja i bujadi, sagradiće brvnare, kolibe od oblica, sazidaće kamene kuće, izdubiće sobe u steni, zapatiće stoku. Oživeće prazna, nekorisna šuma. Jer, to su očajnici koji znaju da će ili pocrkati ili uspeti.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sve grli mir i san. Pokašto zaurla samo Susedov stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I đeram škripi sve i voda žuboreć pada. 1883.
Zatim se razgovor čuje. To se komšija Panta, sigurno, iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje. A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
sa mnogim svojim sunarodnicima ispred turskog besa, a trgujući konjima i stokom, kako to bar svedoče njegovi žigovi za stoku koji su se, još dugo posle njega, očuvali u porodici.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I sad, ovako stara, tamo u selu, dok bi moji sinovi i snahe orali i kopali, ja bih morala po brdima sitnu stoku da čuvam i pasem. TAŠANA (raspoložena): Hajde, hajde. Ti kada počneš, sve jedno te jedno.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Uzela je u administraciju sve veliko i raznovrsno imanje svoga muža, zemlje, ljude, žene, decu, stoku, novac, kupce i prodavce, posrednike, advokate.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A Nemci neprestano Tuku iz aeroplana mitraljezima stoku iz zaprege u klisuri. Komordžije se razbegle. Levo teče bujna reka, desno se digla planina. Kolona kao da se skamenila..
Na samom prevoju zastadosmo, dok kijamet mine. Vetar je kovitlao, dižući čitave vihore snega i zasipajući ljude i stoku. Ruke se ukočile od zime, da ni dugme ne možemo zakopčati.
Iz susednog sela vratili su se oficiri i vojnici i pričali da tamo nema hrane ni za ljude, ni za stoku. Vojnici su sedeli skotureni oko vatri, dok su konji brstili trnje. Preko noći pade kiša.
Ljudi su drhtali. Hleba niko nije imao, ni čaja, ni šećera, ni slame, ni hrane za stoku... Neki bi trčali, ne bi li se malo zagrejali. Ali nisu imali snage za takav napor.
Prelaz je predviđen samo za pešake, i sada se dogovaramo, kako stoku da prevedemo. Najzad je rešeno da se stvari prenesu preko mosta, a konji da se prevuku konopcima.
Žene plaču. Deca teraju stoku I viču za njom. Svi napuštaju poslušno svoja ognjišta, kao da im neka bujica preti poplavom.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A onom Stamenku kaži: živ da me ne čeka, ako i on sada ode od kuće i zapije se. Tu da je! Kod kuće! Stoku neka gleda i čuva. VASKA Hoću, oco. (Odlazi.) TOMA (za sebe): »Gosti... kuća... stoka«... A moje? Sve ode.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Oni su na silu odgovarali silom. Turci su pljačkali, uzimali od naših ljudi hranu, odelo, novac, stoku, otimali žene i decu i prodavali ih kao roblje; hajduci su u zasedama na drumovima sačekivali turske putnike i vojnike
podrumima ili po drugijem zgradama, a noću se časte i pjevaju uz gusle, a gdjekoji preobučeni u proste haljine čuvaju stoku kao sluge.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ta zato poljar i postoji na ovome svijetu da pripazi da mu dječaci ne puštaju stoku u tuđe usjeve, da ne kradu voća, da ne love riba, da ne preskaču živica...
Oni su bili desna ruka okupatora. Umjesto njega i za njegov račun oduzimali su oružje, vojničku spremu, žito, stoku, premlaćivali i mučili ljude, palili kuće. Preko njih je osvajač htio da porobljeni narod natjera u strah i pokornost.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ko li ti daje kišu iz oblaka, sneg i krupu, zemljano radilstvo i š nje hranu, i razliku stoku i zverad: vodu ribnu, nebo ptično, i k tome znati svakojake majstorije u ruku, naseljanja, adete, zakon, građane, lep i
IZ VERGILIJA Kakus bijaše harambaša; bijaše svu stoku Gerkulosovu zaplenio i saterao u goru u svoju pešterinu. A taj Gerkules veliki na glasu junak bijaše.
»I on, reče, ovde druge vode nije imao krome toga mu bunara, te sva mu kućnja čeljad odovud su grabili vodu i svoju stoku tu su pojili.
A onaj pak: »Ja sam trgovac zanadžija li, orač, kopač, vojnik, herak, petak li bio, ženu, decu imam, mnogu kućnju čeljad, stoku, milkove i dosta mi je belaja na vratu.
je tamo takvih, kojino bole su vešti i znaniji da mogu i kadri su boljma ugojiti na paši stado i popretiliju učiniti stoku) ...
mnogo zlato, srebro, drago kamenje, biser, lepe ađijare, gizdavo odelo, hubave i visoke polate, mnoge milkove, konje, stoku, tafru i pompu, gospodstvo.
Pustiću vam rđu na zemlju, na gore, na žito i na vino, na voće i na sve što god zemlja iznosi; na vašu stoku i na sve poslove vaše o čemu god se trudite i radite.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kapetal, bre, jedan!... dućan! Dućan da si otvori i sortira sas onuja silnu stoku! ... Ela, Perso, viknu si ja domakicu mi. Ela ovamke da si vidiš rabotu odi toj tvoje „dete“! Nov adet da vidiš!