Jakšić, Đura - PROZA
Da, da, vaš glas nema više zvuka, nema jasnoće, baš kao što vam i život beše nejasan; život vaš beše zagonetka našega stoleća, sluga mračnjacima, a gospodar slobodnjacima...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ustima ko je pre pola veka (a žedno ih razjapio) prineo lonče mleka sad ga do dna iskapio! Ko je pre stoleća izbriso Sim... sad stiže i ...eun da izbriše. Ko je pre stoleća iz lule dim udahno, sada ga izdiše.
Ko je pre stoleća izbriso Sim... sad stiže i ...eun da izbriše. Ko je pre stoleća iz lule dim udahno, sada ga izdiše. Ko tamne započe mostove temenom sad ih pridržava.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Međutim, ako primete da ih lažu i varaju, da im data reč nije održana, to pamte. U stoleća! Sa Turcima se – tvrdio je Engelshofen – nose, oko nekog Kosova (Engelshofen je pisao: Cassova) već nekih trista šeset
Iako to nije imalo nikakve veze sa franceskim filosofima tog stoleća, njemu bi žao tog deteta, pretvorenog u neku suklatu, prema ceremonijalu njenih gospodara. Ona dakle nema sna.
Da nije bilo Tekelije, Turska bi bila trajala još stoleća. Pa zar nije nepravda da se ime Tekelije ne zna? Austrija Tekelije nikad nije pominjala. Eno Tekelije sad u Rosiji.
A priče, koje su čitale, bile su gromke priče, koje je bila skupila, pre nekoliko stoleća, jedna franceska kraljica. U njima su bila opisana čuda.
Kostjurin je želeo da ih vidi. Za vreme tih selidbi, u Rosiju – sredinom osamnaestog stoleća – ti serbski oficiri, koji su iz austrijske vojske išli u rosijsku, o rosijskoj vojsci, malo su znali.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
knjigu obogatiti, i, nadahnuti njome, otkriti nove mogućnosti likovnog izraza; zamisli vaspitača, pak, tokom dva i po stoleća neće se bitnije izmeniti.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Još jednom taj vrv u žilama, Na strmoj kosini stoleća. Treperi skazaljka proleća Među mrgodnim silama. (3. VI 1989) OKTAVE O LETU Kad već početkom leta senka čvrsne i
Bolest obnavlja se. Pa zašto onda u tminama, Bože, Zašto, krtice, ruješ po svom mulu I razgrćeš ga? Stoleća se glože I drhti žižak na tankome ulju; Zelena plesan obrasta naforu, Vlaga budućih kiša je u zraku — A ti razaraš
U godini do dvesta kišnih dana, A stoleća od isušenog blata; Brodovi širom sviju okeana, Čuda slikana bojom smeđeg zlata.
I proći će mnoga stoleća, ko pena, Kako reče pesnik u samrtnom znoju, U vrućici rujnoj; al velika smena, Koju sanjao je, još gine u stroju.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Negde, na primer, na starom gazu zaglibi turski top, a nakon toga, stoleća drugog, upade pijan pop. Stoleća trećeg, ovoga danas, tamo su digli ćupriju za nas.
Negde, na primer, na starom gazu zaglibi turski top, a nakon toga, stoleća drugog, upade pijan pop. Stoleća trećeg, ovoga danas, tamo su digli ćupriju za nas. A juče, kume, šta li se desi, da zineš odistinski!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne... Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde spomenici
5 Sin majke Agare i prezreni Juda, Sa pobožnim strahom obilaze tuda: Smrt slaveći tvoju, na koju se seća Toliko stoleća! 6 A i na što crnog kiparisa grana?
Pet stoleća već se bori Mračno ropstvo i sloboda; Al' već danas Srbin slavi Vaskrsenje svoga roda — I ako mu nisu ovde U Kruševcu
Pusto počiva Tulbe i nad njim orlovi kruže, A vetar poljanom duše i guste leluja ruže, Spomenik prošlosti burne, stoleća Minulih davno, Osamljen svedoči tako za delo božanski slavno. Mir vam junački preci, što samrt primiste časno!
Izgleda, kao da čovek ni rukom dotak'o nije, Što su stoleća burna odbila u mračnom hodu Sa kula i platna gradskih. Tu gnjezdo jeina vije, I zmija odvratno mili i gušter po travnom
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Znoj i sirotinja i mržnja što tinja u stidu zgarišta i stena. DITIRAMB Stoleća te digla razapetog. O rode blagosloven bol. Slavu sam pevo mira svetog, koje toči ubica ohol.
Bio sam tipični smetenjak svog stoleća. Bio sam lakomislen, kao što samo priliči pesniku, i čvorku. Na nasušni hleb, i zaradu, nisam mislio.
„Rasno, jasno, prosto“ u umetnosti ne pomaže ništa. Sve je to dao Vitmen, pa ipak je, pola stoleća, bio, za Amerikance, budala. Postoje neminovnosti. Nepopularnost najnovije poezije, i kod nas, svojevoljna je!
Kao što verujemo u dublji, kosmički, zakon i smisao, radi kojeg se tuga, iz Kamoenjšovih soneta, kroz tolika stoleća, prenosi u nas. Ako su feljtoni literatura, onda moderna poezija postaje ispovest novih vera.
je najviše, to, sad, ovde, vidim: da nevidljiv, i divan, uticaj vesele mladosti (tvrdim da od njega zavisi čar svakog stoleća), kod nas, uvek, kod svakog pokolenja izostaje.
Niko neće da uvidi da je trebalo ti podsmesi čovečanstvu, ta zaleđena gorčina, te iskrivljene maske, kroz stoleća, da se skamene.
Oni su svi visoki i tihi, i ponosito govore o normanskoj gotici katedrale; o prozorima iz šesnaestog stoleća, koje će mi, sutradan, pokazati, i spominju Vobana, koji je rekao da je ta kula najčudnije delo ljudske ruke.
Ti pevaš vedro, sa grmljavom dalekom, i tkaš u stoleća, sa munjama, i svoju nit. U Tebi nema moje ljudske tuge. Ti imaš streljača pogled prav i nem.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
MAČKA Na rubu šume: crna mačka. Ah, ta upornost posmatračka! Da li je zaspala? Ili se seća Onog dalekog, mutnog stoleća O kojem, u sate nesuvisle, Mačke, u prirodi, vole da misle?...
Ranije beše šibljak. Još ranije, pustara. Pre toga: kamen, prašina, krš i smeće, Duga stoleća... Ali hrast, koji je leti, Stajao, na istom mestu, godine 1bOZeće, Zašumi, odnekud, i traži da ga se neko seti.
U dva udaljena stoleća, dakle, Mi smo dve barice koje se cakle Na dva ničija, crna poseda, Al u njima se jedno sunce ogleda: Sunce ljubavi
Rakić, Milan - PESME
mrtvom, gde se mrzne more, Gde nijedna tica propevala nije, Gde prastare šume nikad ne šumore, I gde snežne jele što stoleća broje Kao bele duvne nepomično stoje...
Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada. To nad Večnim Gradom, kao mora, pada Teška tradicija bezbrojnih stoleća... TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE Taj ogromni mesec limunove boje Što ko avet luta nad gorama našim, Sipajući mirno
Pandurović, Sima - PESME
O SVRŠETKU 89 JESEN NA TERASI 91 MІЅERERE 92 SEVERNA NOĆ 95 ZABORAV 98 POTRES 100 MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOGA STOLEĆA 102 NEMIR MRTVIH 104 GODINE 107 NA KAMENOJ KLUPI 108 JESENjA SVEČANOST 110 KRONIČNA STAROST 112 II 114 NA
Vidim malu paralizu, — Znak poslednji groznice života. MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOGA STOLEĆA I posle ručka tako mnogo jêla I pića stoji na stolu.
Jesu protekla proleća Nemirna, lepa; ali neka živi Sumorna mis’o i našeg stoleća! Zamagljen pogled, bled oblak na čelu Naših dama jednu malu tajnu krije: Odricanje némo, jednu čežnju svelu, Strast
Izgleda da danas više ne zanima Nâs, umornu decu ovoga stoleća, Drugi i lepši pol; da se ne prima Nas nada i čednost budućih proleća.
miris ljubičica Starih, i ljubav, i nadu proleća, Pa ma i mlada a uvela lica, — Mi, po milosti božjoj, deca ovoga stoleća.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
— sudija kazanije — priča kalabaluk — množina, navala, zbrka kalavrtski — kalabrijski Kaligula — rimski car iz V stoleća kalpagdžija — majstor za izradu kalpaka (kape) kalpak — kapa, šešir kamara — soba kamarad(a) — drugar kamilavka —
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Od početka ovog stoleća naziv Dorćol proširio se na sve ulice na dunavskoj padini od Kalemegdana do Francuske i od Vasine do obale.
Može se pretpostaviti da to ipak nije sasvim tačno, jer su, u usmenom predanju Beograda s kraja prošlog stoleća, sačuvana kazivanja koja su se i onda, samo retkima, činila zanimljivim.
sasvim sličnu onoj pod crepovima, ulazi u Dositejevu Veliku školu, a prepodneva traju, naizgled ista kao ovo, a stoleća odmiču, naizgled svako različito, a neka se prašina valja prema Dunavu, koji se vidi i drukčije, i bolje i više nego
i, obojica, sa smislom za paradokse u istoriji, možda bi mu pomogli da iskaže ono što ga muči već više od jednog stoleća: otkud to da njegova nepatvorena sklonost ka skladu izazove tolike smrti?
Svud oko njega su i hrast, i brest, i glog, a nad njim polako odmiče poslednja četvrt osamnaestog stoleća i klizi, iznad pašnjaka i pustara, ispod velikog neba nad Beogradskom tvrđavom, zlo, crno doba, puno muke.
Reklo bi se da i danas senka te strave katkad promakne tu, ispred Stambolkapije, koje nema već više od stoleća; promakne tu gde je sada prostor pod travom i šibljem, ni park ni skver, i gde vrvi od prolaznika.
Hodao je sve sporije, kao da je osluškivao neki od onih razgovora koji će se voditi, o njemu, posle više od jednog stoleća.
se razbistravala, prepoznavanje trajalo: imao je deset ili jedanaest godina, izmicala je sedma decenija osamnaestog stoleća, sva teskobna, nad selima u Bosni i Srbiji smenjivale su se i mahnitale morije, svakovrsno tursko nasilje opet je ušlo u
uglednici, u kojoj je umro Dositej, postala je, u toku decenija koje su sledile, tekija, i srušena je krajem prošlog stoleća. Na mestu gde se nalazila, danas Studentski trg 18, uređen je mali prostor sa popločanim stazama.
Ponekad Kapetan Miša dođe na Studentski trg. Nikako ne gleda u svoje Zdanje koje, obnovljeno 1964, već više od stoleća služi na polzu naroda, nego šmugne u park da posmatra decu u igri.
Tridesetih godina prošlog stoleća prvi je ovu svetlost primetio Duka Pešika, trgovac od ugleda i Cincarin, koji je u Staroj čaršiji imao magaze, nekako
u onaj krug što se, svako podne, razaznaje na središtu dorćolskog raskršća (tada, a to su kasne četrdesete prošlog stoleća, sokaci koji ga čine zvali su se Vidinski i Dubrovački) i da neprekidno kruži padinom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
309 CLIX NA BRODU 310 CLX USEDELICA 313 CLXI MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOG STOLEĆA... 315 CLXII SVETKOVINA 318 CLXIII UNUTRAŠNjI DIALOG 321 CLXIV „PUČINA JE STOKA JEDNA GRDNjA“ 325 CLXV RODOLjUBIVA
A dole sa strašnim šumom Vardar se peni, i stiže I pada kroz uske klance u sinje Jegejsko More. O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube, I kao talasi tonu u more večnosti tavne.
V. Petrović CLXI MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOG STOLEĆA... I posle ručka tako mnogo jela I pića stoji na stolu. Kroz stakla Prozorska, jesen, uvela i bela, Srca se naših,
Pa ipak nismo mi ni za šta krivi, Gospodo. Jesu protekla proleća Nemirna, lepa; ali neka živi Sumorna mis'o i našeg stoleća!
Izgleda da danas više ne zanima Nas, umornu decu ovoga stoleća, Drugi i lepši pol - da se ne prima Nas nada i čednost budućih proleća.
miris ljubičica Starih, i ljubav, i nadu proleća, Pa ma i mlada, a uvela lica, Mi, po milosti Božjoj, deca ovoga stoleća. S.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To je Monte Kasino. Osnovao ga je početkom šestog stoleća Benedikt iz Nurcije, i to baš na onom mestu gde se nekad nalazio hram Apolonov.
No upozorio bih vas na nešto drugo. Princip o održanju energije, najznačajniji fizikalni princip našeg stoleća, imao je, u stvari, pet takvih pronalazača, Karnoa, Koldinga, Majera, Helmholca i Džaula.
Petković, Vladislav Dis - PESME
GROBNICA LEPOTE Da li znate zemlju s grobnicom bez kraja Gde stanuje duga i život proleća? Noći gde ne beše već tol'ko stoleća? To je zemlja njene lepote i maja.
Izgubljeni ljudi i stoleća, Kao reči, k'o oblici zvuka; Izgubljene pesme i proleća, Borbe, strasti i zavičaj muka. U baštama mirnog zaborava, U
PRVA PESMA SREĆE Moje srećne oči narodu se dive, Što ostvari snove, duge pet stoleća, Što unese opet duh drevnog proleća U ravnice puste i gudure sive, I obnovi dane što podižu žive.
Moje srećne oči narodu se dive, Što ostvari snove duge pet stoleća, Što unese opet duh drevnog proleća U ravnice puste i gudure sive. I obnovi dane što podižu žive.
Kroz moju dušu prošla su stoleća, Njih pet na broju, s topuzom i đordom, Spaljena leta i mrtva proleća, Podignut narod sa ljubavlju gordom.
Sad nema Turaka, Nema ni Slivnice, ni besa Bugara. U ime slobode i večnog morala, Na koje čekahu pet dugih stoleća, Vi ste svoju braću oprostili zala, Probudili zemlje i nova proleća.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ovo novo saznanje bilo je drugo veliko otkriće devetnaestog stoleća. Divne i neverovatne stvari koje su došle odmah iza ovog otkrića, i pre završetka devetnaestog veka, potvrdile su
u vašoj sopstvenoj laboratoriji uspeli da učinite jedan vrlo značajan prilog razviću jednog od velikih čuda našeg stoleća, radiotelefona.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pri tome se i za jednu i za drugu knjigu, kad ih posmatramo sa samoga kraja stoleća, može reći da su od trajne pesničke vrednosti.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Hej, ka’no što crna nojca Uzdiše za belim danom, Pet stoleća kroz grudi mi Uzdahuju nad Stevanom. — Koja vajda od uzdaha, Nad mogilom tvoga praha?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Puškaranje traje.) GLAVAŠ: Hajde, Hadžijo! Ti pobratime boljeg vremena, A nosioče novog bremena, Što ti stoleća narav surova Na muška leđa grozno tovari, Ne pitajući stare godine Hoće li veka teret strahotan Pomolit kosti
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
bila je, more ѕerbіco, bezmalo u potpunosti zbrisana do te opake mere da smo se čitavoga toga u poeziji zanimljivoga stoleća odrekli jednim mahom, velikodušno, kao da nam se zbilja presipa.
Jezik taj se ipak, pored svih apsurdnosti, izgrađivao tokom čitavoga stoleća i predavao s kolena na koleno kao najveća dragocenost književne tradicije.
iz njihova kruga pisali su doduše istovremeno i italijanski i latinski, ali onim latinskim koji je za sobom imao bogata stoleća književne produkcije, dakle pesničke upotrebe i prelivne izgrađenosti, i italijanskim narodnim, koji su oni počeli u
ѕі volet uѕuѕ Quem peneѕ arbіtrіum eѕt et іuѕ et norma loquendі. Međutim... Međutim, nesumnjivo je i ovo. Tokom stoleća, pored svega, i ovakav slavenoserbski ispunio se nekom sadržinom, smislom, — životom.
” Bitno je sledeće: pesma je Dositejeva, ne Marmontelova. — Koliko je ona bila poznata još i sredinom prošloga stoleća najbolje pokazuje slučaj Nikole Borojevića, koji je u pesmi Ogledalo sadašnjosti, Serpski narodni list od 22.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ: To možemo, Al’ više?... Oče! Orlu su silnom krila slomljena Sa gavranova jatom garavim Užasnu bitku tužnog stoleća Na visovima bijuć kamenim, Odvojen s svetom, i sa orlići, Bez hleba, gladan... Ah oče! Oče!
medenom Zasladi gorke zbilje opore, Koje na sebi nosi istina; Poslušaće te, kaži sve: Da nije prava imô goniti Stoleća tužnog sedu starinu, Koji je svojih grudi izvorom U godinama žarke pripeke Vrhova ovih kamen rosio...
Bojić, Milutin - PESME
Zato nama nisu okeani strani, Ni grobovi starih umrlih stoleća; Mirni smo na gozbi u svetskoj dvorani I kad nebrat pije miris našeg cveća.
Stražari u svečanom opelo nek otpoje Tu, gde se vali ljube! Jer proći će mnoga stoleća, kô pena Što prolazi morem i umre bez znaka, I doći će nova i velika smena, Da dom sjaja stvara na gomili raka.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
u srpskohrvatskom jezičkom prostoru: ijekavska verzija karadžićevskog književnog jezika učvrstila se krajem 19. stoleća kod Hrvata, zahvativši i pre toga bosanskohercegovačke muslimane i Srbe u zapadnim krajevima, uključujući tu i Crnu
Ponikao iz tradicije 19. veka, on je po svojim satiričnim vizijama uistinu pisac 20. stoleća. Najviše raznolikosti u temama, postupcima i stilu pokazali su Simo Matavulj (1852-1908) i Stevan Sremac (1855-1906),
Ilić, Vojislav J. - PESME
) 131 TURSKA 132 JUTRO NA HISARU KOD LESKOVCA 133 ČETIRI PESME KALIFE ABU-EL-RAHMANA 134 (STOLEĆA DREVNA SU PROŠLA...) 141 VEKOVNI STRAŽAR 142 U SPOMENICU PRIJATELjU J. M. M. H.
Sumorna starost tu se sa bujnom mladošću srela, I sanjalački - tužno stoleća nad njima lete... Grobnice kanova silnih trava je visoka splela, I drevne palate njine, i njine pagode svete I Ganges
O, putnici ždrali! S ove sure stene, Mahovinom sedom što se krije sva, Valovi stoleća o koju se pene, Ostavljen i tužan dozivljem vas ja: Vas progoni zima u predele juga, Iz predačkog kraja mene goni tuga.
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne... Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde spomenici
Umreće istine ljudske, i more stoleća tavni' Pokriće grobove njine. Al' svetli živi Kron, I s njime, kraj zračnog trona, u čistoj, nebesnoj pravdi Živeće
5. Sin majke Agare i prezreni Juda Sa pobožnim strahom obilaze tuda: Smrt slaveći tvoju, na koju se seća Toliko stoleća! 6. A i našto crnog kiparisa grana? Dan pomena stiže.
I pominjući prošlost, venac je od njega plela, I on je mirisô blago sa svetlog njezinog čela. Stoleća drevna su prošla i noći minuše sretne, Sad, sretna, grljaše dragog pod nebom Palmire cvetne.
Izgleda kao da čovek ni rukom dotakô nije Što su stoleća burna odbila u mračnom hodu Sa kula i platna gradskih. Tu gnezdo jeina vije, I zmija odvratno mili i gušter po travnom
(STOLEĆA DREVNA SU PROŠLA...) Stoleća drevna su prošla od Rahmanove vlade: Boabdil pobeđen beše, i slavna Kordova pade.
(STOLEĆA DREVNA SU PROŠLA...) Stoleća drevna su prošla od Rahmanove vlade: Boabdil pobeđen beše, i slavna Kordova pade.
Da buktinja svesti jasna Na slavu nas večnu seća Kao zvezda neugasna Kroz godine i stoleća. 1891. U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po
Pusto počiva Tulbe i nad njim orlovi kruže, A vetar poljanom duše i guste leluja ruže, Spomenik prošlosti burne, stoleća minulih davno, Osamljen svedoči tako za delo božanski slavno. Mir vam junački preci, što samrt primiste časno!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tri stoleća iza toga opusteo je Vavilon i raspao se tokom vremena u gomilu praha i pepela. Ista sudbina zadesila je i ostale velike
Učinimo, dakle, opet skok od 22 stoleća natrag u prošlost. Posle zajedničke večere, povukoše se stariji članovi učenog kolegija Aleksandriskog muzeja na
Ljubopitljivo smo osluškivali sve razgovore vođene u toj prostoriji. Doznasmo - to beše pred kraj drugog stoleća pre Hrista - da je cela pergamonska kraljevina potpala pod rimsku državu, a Pergamon postao glavni grad njene provincije
Onda bismo videli ovo. Iz stoleća u stoleće, bivaju, sa svakim korakom u prošlost, leta u tome kraju sve toplija. To tako ide sve do 9500 godine pre
Ali su kasnija neumitna naučna ispitivanja, naročito ispitivanja prošloga stoleća, porušila njegove granice i, u vremenskoj pozadini njegovoj, otvorila široku kapiju, kroz koju ćemo da prođemo na našem
Dve pune nedelje — čitava večnost. Vi se smešite i mislite na večnosti o kojima sam češće pisao. Da, draga moja, stoleća su za vasionu trenutci, a, za nas smrtne, minute postaju katkad večnosti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
sa: „Malo se šta zna o događajima toga doba“ ili možda ovako: „Druga polovina memfijskoga perioda, vreme od nekoliko stoleća, pokriveno je tamom i skoro bez ikakvih spomenika“.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kosovo polje... Suzama je zaliveno, pesmama je opevano. Muževna stremljenja nebrojenih generacija su kroz stoleća bila usredsređena na njega.
Prastare planine zaklonile su grbinom svojom nebo. Izborane i izbrazdane, prkose one tisućima godina, a već stoleća su se slamala o njihove urvine i klisure.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— šapnu brezica, ali se u istom času začu nečiji ushićen glas: — Kakav lepotan, ljudi! Sigurno mu je više od stoleća! Orah od čuda zadrhta. Zar to o njemu govore? Okrete se da još jednom pogleda brezu, ali vremena za osvrtanje nije bilo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Sav heroizam, sva stradanja, sve želje utkani su u te likove. Između mnogobrojnih podviga u toku decenija i stoleća narod je izdvajao najznačajnije, između nebrojenih patnji najtipičnije, između najrazličitijih herojskih crta
i takva shvatanja narodnog pevača koja su danas zastarela i nazadna, ali koja su bila sasvim prirodna pre nekoliko stoleća. To su, uglavnom, shvatanja o državi i crkvi. U pesmi Uroš i Mrnjavčevići Marko istupa u ulozi čuvara Dušanovog carstva.
A možda ih je narod i izmislio — u želji da proslavi što veći broj boraca za slobodu. U toku nekoliko stoleća neravne borbe sa Turcima, koji su bili i brojniji i bolje naoružani, narod je mogao da se pouzda samo u sopstvenu
međunarodnim okolnostima u kojima se tada našla Crna Gora (napad na samoupravu Crne Gore ispoljen sredinom XVII stoleća, pojačane feudalne dažbine nad stanovništvom, tj.