Obradović, Dositej - BASNE
Nek' der se i ja počnem ulagivati, ne bi li što bolje bilo.” Kako upazi jednom svođa gospodara pred kućom na stolici u hladu zaspata, privuče se | lagano, nasloni mu glavu na rame kod uha, pak zategne koliko mu god grlo može: „Hiaa!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja pređem u Zabrežje u kuću Pantelije Ružičića, i na maloj stolici klečeći pišem noću, a Pantelija drži sveću; pisao sam kako sam umeo.
Sedeći mi na stolici, a i ona na astalu u samovaru čaj kuva i daje nam te pijemo, a ona jednako, kako popijemo, opet nasluži; po tri li po
Siroma Verhovni Vožd, sve jednako jecajući i držeći ruku na očima, na stolici sedi. Ja uprav da kažem od plača jedva sam progovarao za utešiti Vožda, i reknem mu: „Gospodaru, nije fajde plakati,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A čime drugi svet svoju decu hrani? — Jeste, ali ako ja uzmem sirotu? Moja mati se isprsi na stolici, uozbilji se i svečano me gleda: — Bog s tobom! Neka je ona srećna i valjana, pa kud ćeš većeg bogatstva?
Na jednoj stolici za stolom, leđima okrenut vratima, sedi moj otac. Obe ruke do lakata naslonio na sto, a na ruke legao čelom, pa se ne
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A gospoja-Sidi milo, bože, pa se sve namešta na stolici, a trbuh joj se trese od zadovoljstva, pa je teši: — E, gospoja-Perso, tako vam je to u ovom svetu.
— Ju! A zar smo vam mi neprijatelji? Je li, Julo — pita je Melanija iza gostovih leđa ljuljajući se na stolici — je si l’ti neprijatelj gospod’na Pere? — Nisam... a zašto bi’ bila?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zatim ga je ostavila, pažljivo, na zemlju, kao neku kolevku, pa je, sedeći na stolici, počela da diže i namešta kosu. Svetlost je pala na njeno lice i Isakovič skoro urliknu. Video je svoju Bečliku.
A sebi je stalno zadizao kilote i zadevao makaze, u kosu, a češljeve, za uvo. Pavle se, međutim, bio zavalio, na stolici, i predao svoju glavu u ruke berberinu, sklopivši oči kao da će mrtvog da ga friziraju.
Teodosije - ŽITIJA
ne goneći čast nego čašću gonjen i jedva umoljen, ne primivši ljudsku nego božastvenu od Boga blagodat, tako da na stolici svetiteljstva ne gubiteljski nego spasonosno sedi i hvali Gospoda.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Idite! ANA (ode). VI ANTA, zatim RINA i ANA ANTA (nervozno se kreće u stolici i velikom džepnom maramom briše znoj sa čela i oko vrata).
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zove se Rašida! - odmakoh takođe svoj tanjir trudeći se da ne gledam u Timotija. Po onome kako se on nameštao na stolici znao sam da će održati jedan od svojih govora ali sam se trudio da ne obraćam pažnju na to.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kakve figure izvađa Šamika, sve veze, plete, svak mu se divi! Pa kad Šamika sedi sa još jednim dos à dos na stolici sa igračicom, tu sumnje nema da će Šamika izabran biti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Gospoža Dafina, na jednoj visokoj stolici, pod kojom su se videle njene snažne noge, u nerandžastim čarapama i zlatnim papučama, sedela je naslonjena o prozor.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Trudim se . . . Onda su zaćutali. Jedanput, dok je bio još vrlo mlad, i dok je imao običaj da se klati na stolici i smeje bez razloga, video je dvoje stranaca kako sede jedno pokraj drugog i ćute. Zajedno, a svako od njih tako daleko!
– Briga me! — procedi Pufko. – Šta misliš kuda ide? – Zaveži! Bel Ami s naporom okreće telo u pletenoj stolici. Starac preseca snop svetla i jare izgubivši se načas u blesku izloga. – Traži nešto po džepovima ...
– A tako bi bilo dobro da pevuši Bel Ami protežeći se u stolici. – O, zaveži, molim te! — kaže Pufko. ČUDO SE DOGAĐA BEL AMIJU Kada su Pufko i Bel Ami seli pod suncobran kafane
Milićević, Vuk - Bespuće
On ga svuče, baci ga u krevet, ne mareći za njegovo mumljanje, i pokri ga. On odmah poče da hrče. U drugoj sobi, na stolici sa laktovima o stolu i rukama na licu, ona je plakala jednim tihim plačem.
I kad je pozvaše jednog dana iz učionice, ona siđe u sobu za razgovor: na stolici sjedio je njezin otac nešto omršavio i potamnio od pošljednjeg viđenja, malo pognut, sa rukama među koljenima, i sa šeširom
otac nešto omršavio i potamnio od pošljednjeg viđenja, malo pognut, sa rukama među koljenima, i sa šeširom i štapom na stolici pored njega. Oni se poljubiše i pošto izredaše obična pitanja, zaćutaše oboje.
I ona ga posmatraše, radeći preko volje svoj posao, na stolici pored sebe, gdje puši cigaretu za cigaretom, igra se s dimom i dobaci joj po koju ravnodušnu primjedbu ili obično
Sremac, Stevan - PROZA
Za koliko možeš da stigneš? — Za po sata! — reče Marjan, i stade se vrpoljiti na stolici. — A natrag? — Toliko isto! — veli i spusti ruke do sedala. — A koliko ima od one »Ruske krune« do ove naše kafane?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
O, ljudi, ljudi. S mnogo suzdržavanja komandant pritiskuje uzvrpoljenog Mikana da se smiri na stolici i natenane mu tumači šta je to muzej. Kad bi sve gotovo, Mikan prezrivo iskrivi lice: — Fina staretinarnica, to ti je.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Na pragu, do nogu Mitinih, sedela mu je mati. Čelo glave sedeo je na stolici omalen, crnomanjast čovek. To je valjda bio taj njegov drug, Ariton. Marike nije bilo. Sigurno je u kujni.
Kujnu i sve nas osvetljavala je lampa, postavljena na visokoj stolici. Od nje, dobro napunjene, zaudarao je proliven gas i vio se gust, čađav dim.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
To mora da bude. MAKSIM (uzme štaš): Ali to ne mora da bude, kad ja kažem. SOFIJA: Zaboravio si onu poslovicu o stolici? MAKSIM: O, prokleto đavolsko koleno, i ko te dovede na moj vrat!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Najzad, sve je spremno! Iznenada primećujem da je bakuta zaspala u stolici. Uvek joj se priknjava kad se čovek tome najmanje nada.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: Ah, ja bi volio sad gurabije nego sve karaktere na svetu! (Odlaze.) 2. (Soba kod Marka.) MARKO sedi na stolici a JELICA blizu prozora plete i knjigu čita. JELICA: Göttlіch, ah! Ѕehr göttlich! MARKO: Hm!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali mi je izgledalo da bi svaka moja reč izazvala još veću bujicu suza. Dohvatih je nemo za ruku. Sestra je privede stolici. — Primiri se — tešila je nežno moja mati. — Šta možeš. Sudbina... Promisao Božja...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pred školom seđahu, na jednoj klupi, nekoliko seljaka i malo podalje, na visokoj stolici, jedno lepo odeveno žensko čeljade.
A što, zar ja ne bih mogao biti onako okretan i živahan, kao Velja? Ne može da se smiri na jednom mestu, vrti se na stolici, igra mu, čini mi se, svaki mišić na telu. Mislim baš da bih mogao, kad bih se odlučio. Što, zar je to teško : vrd...
Ljubica sedi na stolici kao okamenjena, čak joj i glava ostala još malo zaturena, a ona samo gleda to uvijeno čudovište, koje joj je ovoga
Gojko se trže... pogleda i začudi se otkud on sad u svojoj sobi, sedi na stolici ispod kreveta, sav mokar, kao da je tek iz vode izišao, a Ljubica sedi prema njemu za stolom, gde je odmah po ručku
Prope se na prste i pogleda unutra... Eno je, sedi na stolici i plače, a on hoda po sobi i mršti se... O, pa ona strada!... I ona pati !... Pa što je dolazila ovamo... što je došla?
Gojko kucnu na prozor i dosta jasno viknu: — Ljubice!... Ljubice!... Ona se trže na stolici, skoči i pogleda na prozor, otkud se čuo glas. — Hajde... čekam te... Ljubice, druže !...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ja se ukipio na stolici, pa baš ni mrdnuti. Samo mi oči blude po tom čudnom krugu, po tim tamnim senkama, što ka' prizraci mrdaju tamo i amo,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
i premišlja, a jednako šilji brkove i šiljeći ih gleda im u vrhove, ili gladi brižljivo izbrijanu bradu, ili se tegli na stolici i gleda za Gizelom i rukne poneki put. On je jedini bio izuzetak u selu što se brijanja tiče među ostalima.
A ćir Đorđe koji je bio pobožan čovek, jer je svršio manastirsku školu u Sv. Pandokratoru, samo se vrpolji na stolici. Promeni se čovek lepo u licu, pa tek ujedared, na opšte zaprepašćenje i iznenađenje, planu.
Cigani zasviraše, a Mića i Ljubica zaigraše. Ćir Đorđe se vrpolji na stolici i tuži se na vrućinu i zaparu. Svet ih gleda. Mnogi zavide Mići. Al’ je žestoko igrao!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
dosadi, umori je, otupi, da, kad pade mrak, kada joj donesoše odelo, sapune, igle i češljeve; kako sve to ispred nje na stolici i po prozoru poređaše, i iza upaljenih sveća prisloniše veliko ogledalo, ostavljajući je samu, da se obuče i nakiti za
Počeše već i da je peckaju. — A, Todora, babo, babo, mnogo ti oko novoga prijatelja! Marko, sedeći na stolici, u čelu, sa rukom na kolenima, gologlav, uzdrhtalog grla i usta, nije znao kome više da se zahvali.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
malo zemnu koru čepalo, riječju; Petar, (još za života prozvan svetijem) bijaše taj čovjek što sjeđaše sad na drvenoj stolici, prema tinjajućem ognju u gotovo, praznoj sobi, oboren mislima. Da, čitaoče poštovani, to bješe glavom On.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe se zametnu na stolici, šubaru namače na obrve, dlanove ostavi na stolu pored čaše i, žmirkajući, promumla kroz zube: — Znam ja vas dobro.
Onda kleknu na pod, staklo razbijene lampe krcnu pod kolenima. Nemo se moli Bogu i zaklinje... Na stolici dimi lampa i šara tavanicu. Dimom obešen o tavanicu, njiše se veliki list senke. Đorđe kleči uz postelju.
— A ja? Šta misliš... Biće ti lakše kad me ne bude. Klatiš se. Sedi. Nemoj na krevet. Posađen, ne može da priđe stolici. — Bilo je onako... zato što sam te ja nagovarao. Kad sam bio pijan. One noći. Pa sam posle uobrazio.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sovjet je zahtevao da se Miloš povuče. Je li to što je ostao da sedi u toj stolici bilo izdajstvo ili mudar politički potez, jedini koji je ostao da se učini za spas dinastije Obrenovića?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pri tome mi padne pogled na jednog čoveka koji seđaše onde na stolici, baš ispod razapetog Hrista. Ja se trgoh od iznenađenja, jer, kao što primetih na prvi pogled, taj čovek beše pravi
„Ovo je“, poče on, „moja soba za rad i učenje, jer ostao sam učenik, autodidakt, do dan danas. Ležeći na onoj dugoj stolici, čitao sam knjigu za knjigom, vadio iz njih pribeleške, pročitane knjige slao sam u njihov magazin, a pribeleške smeštao,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jutro je bilo vedro, sveže i mirno. U nestrpljivom očekivanju i sedeći na maloj tronođnoj stolici koju mi vojnik iznese, okružen plitkim, u raznim pravcima izukrštanim saobraćajnicama, ja sam posmatrao krivudavu, u
Oh, vitlo! A veliki se ništa nisu bojali. Mišicama snažno obuhvate paoce, sede baš kao na stolici, samo zažmure. Onda vitlo, podmazano katranom, zaškripi.
Sedeo je Mitar na onoj stolici i čekao, dok su mu se minuti činili čitavi dani, pa mu se teški kapci zatvarali od strašnoga umora, koji ga je, posle
I predsednik se ugodno namestio u stolici sa visokim naslonom. „E pa, ajd’ sad, ne oklevaj, kaži šta imaš“, obratio se Đorđu.
Onda Ilija Vasić kao ostavlja novine na stolici pored sebe, i taman Sima da ih ščepa, a on uzima ponova, i dalje čas čita a čas razgovara, i sve tako zadugo i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Moja će bolničarka, iz počasti, kao čeljade iz grada, sjediti negdje u sredini, na nešto višem stocu ili na stolici s naslonom, jedinoj u kući, i voditi će glavnu riječ.
Na stolici pored nje, ili na daščici s nepotrebnim dugmetom sordine na kraju klavijature ležao je rastvoren papir s narezanom salam
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
“ Sada”, reče on, “Vi sedite u Faradejovoj (Faraday) stolici i uživate u viskiju koji je on obično pio.“ I na jednoj i na drugoj stvari moglo mi se zavideti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Starac, spazivši sve to, uspravi se u stolici, a preko lica mu prođe tih, ali krepak osmejak. On oseti da smo slabiji od njega i da smo ganuti njegovom pričom.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) ANČA: Majstorice, šta ćemo za ručak? FEMA: Uh! (Strese se.) ANČA: Majstorice! FEMA: Ju! Zaboga! (Treska se na stolici.) ANČA: Majstorice, vami je zlo? FEMA (đipi): Ta, skote ženski, što si ti, ta dokle ćeš me jesti?
RUŽIČIĆ: Da prilpnet jazik gortani tvojemu. JOVAN: Pani, prosim ih peknje, iz koje su oni stolici? Bohu prisam, ja sam mloge Slovake poznaval, ale taki razgovor ne ču sam.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Podnaredniče, vidimo... Sad možeš da se vratiš... Kapetan Radoslav sedeo je na tronožnoj stolici i razgledao neke hartije. Kroz otvor na šatoru spazismo veterinara gde spava.
— Neka škodi! — progovori promuklim glasom. — Našto živeti! Obuhvatio sam je ispod ruke i podigao, te je privedoh stolici i ona sede. — Evo, vi se bez razloga uzbuđujete... Verovaćete kad vam kažem da sam umoran...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Durma pišu, durma neke mape gledu, Celi dan na jednoj stolici provedu, Pre zore ustaju, u po noći ležu, Svlačili se nisu, u postelju bežu. Padne im na pamet štogod: „Pali sveću!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ovaj plan ti pare vredi. Samo, ne reče šta ćemo sa g. Žikom. (Potraži ga i vidi na stolici kako spava.) Znaš šta, nek ostane ovde kao rezerva. ALEKSA: A ja da pođem napred pa da se nađem tamo.
TASA: A danas, gospodin-Žiko, ukvasili oblande pa naređali po stolici, a ja seo pa se sav ulepio. Evo da vidiš, ako ne veruješ!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Svi ućutaše, nekoji samo uzvrpoljiše se na stolici i sve paze ko će da uzme riječ. Ustade vijećnik Keko, kretom glave povladi načelniku i, posmjehivajući se drugima,
— i nastavi podrugljivo: — Šjor Joli dobro bi dija doša. — Moje je ka i tvoje! — zaviče ovaj i uzvrpolji se na stolici. — Nije, baš kad hoćeš! — Je! — i diže se, okrenuvši se prama šjor Keku. — Ti si, bolan, doganac!
Sudac se nasmija prama zamjeniku državnoga odvjetnika. Uto i Ivo podiže glavu, popomjesti se na stolici. — Meni se čini, — reče naglo, da oni nijesu imali namjeru da koga oštete. — Vi uvi jek tako!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U našoj sali vladao je drugi ton. Patrijarh i desetak episkopa, svaki u svojoj stolici, sa visokim kamilavkama pokrivenim lakim svilenim velom, sa svojim zlatnim krstovima i ikonicama, izgledali su kao
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Tek što se smej stišao, u kavanu ulazi majstor Kosta, i pravo tome stolu i praznoj stolici do govornika. Ima tako trenutaka kad su pogana reč i kazna na dlaku blizu, pa se tek opet razmimoiđu.
Melanholija kod Josifa izbi sad svom silinom. Sedi na neudobnoj klavirskoj stolici, ćuti, ne jede, neće da spava. Sve „žitejsko” je u tolikoj meri iščezlo bilo iz potreba Josifovih, da se prosto nije
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
A reč može da se ispeče ako se zagreje stolica kod kuće, pa se na toj stolici sedi sve dok se ne ispeče reč i za to vreme se uči srpska gramatika, kao najvažniji predmet, pošto bez jezika čovek ne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Desno od ulaza bio je nahereni sto, za kojim je sedeo ađutant na tronožnoj stolici. Reče mi ađutant, kako me je komandant odredio da sprovedem sutra neku decu za Krf i predam komisiji koja je zasedala
neki vojnici, vraćajući se iz Soluna, rekoše da su videli Isajla u varoši gde sedi pred jednom gostionicom, zavaljen na stolici, i pije kavu. Da bi izbegao zadirkivanje, Luka otišao u trupnu komoru. Pronašli su ga i tamo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Od sreće žena zapeva, a pesma pođe niz livadu i šumu, zajedno s pričom o stolici. Tako i do grada stiže, do ušiju najbogatijeg čoveka u gradu. — Kakva je to stolica što izgleda kao cvet?
— Kakva lepotica! — vikale su gradske gospođe. — Ni u carskome dvorcu takve nema! Tako poteče priča o stolici, a kad priča jednom potekne, ne zaustavi je niko.
Princezi od uzbuđenja stede dah. — Kada se budem udavala, na ovoj stolici krunisaće me za Caricu! — reče Princeza i sede na stolicu, ali na njoj ne osta dugo.
Kao cvet! Gomila vatrogasaca i radoznalaca okrete se ka stolici, a jedan od mladića ustuknu. Ne sanja li? Prababa njegove bake spominjala je stolicu nalik cvetu, ali moralo je to biti
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Na sredi sobe, na dušecima, leži Stojan, opkoljen, ututkan jastucima i jorganima. Čelo glave, na tronožnoj stolici, poređani sahani sa raznim đakonijama, kiselim kruškama i grožđem iz »turšije«.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad je Dušan ipak posredovao za takvu ženidbu, Jugovići zamalo što nisu posekli cara u stolici. Što je do ženidbe najzad došlo, za to treba zahvaliti „knjigama staroslavnim“, koje su predskazivale „pošljednje
Kad začuše devet Jugovića, poskočiše na noge lagane, potegoše mače kovrdine — da pogube cara u stolici. Moli im se stari Jug Bogdane: „Nete, sinci, ako boga znate!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
svakom domu lepa i dobrosvidna se razlog i uprava ima; domaćin ja li posluje svoj zanat, ja li tek i onako na stolici sedi merkajući s pozorom na svoju čeljad što posluju.