Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Možda do jeseni? BOING, BOING Napred je koračao vodič — Stonjanin, spečen starac lisičijih kretnji, za njim mladi čovek, na kraju, posrćući, stjuardesa koja je stalno zaostajala zbog
Svaki bazen nosi ime nekog sveca, objasnio im je Stonjanin. Poslednji od njih zove se Mundo, što znači »svet«, a namenjen je sirotinji da iz njega besplatno uzima so.
Omamljeni avgustovskom jarom, gušteri su ih lenjo gledali svojim prepotopski starim očima sa vrelog kamenja duž puta. Stonjanin je vešto skakao s kamena na kamen.
— Eli, Eli, lama azavtani... – Šta joj je? — upita stjuardesa. – Poludjela — objasni Stonjanin. – Sirota! — uzdahnula je kaluđerica oborivši pogled. Otključala im je crkvu. – Pita Gospoda zašto je ostavio...
– Cvrčci! — reče mladi čovek. – To su kreštala... — ispravi ga Stonjanin. Kaluđerica podiže ruku, preprečivši put stjuardesi: – Ne možete goli u crkvu!
– Koliko smo dužni? — upita mladi čovek kaluđericu. – Ništa. Onda su Stonjanin i čovek nešto šaputali, pa čovek izvadi iz džepa novčanicu od deset hiljada i stavi na sto, pocrvenevši pri tom.