Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tako Hadži-Musta-paša osveti kneza Ranka i svima janičarima takav stra̓ zadade, da se ni ime janičarsko u beogradskom pašaluku nije smelo izreći.
Na tom pozorištu sveta je mlogo skupljeno bilo; jer i Srbi i Turci, da bi veći stra̓ od dahija imali, morali su doći da ove prve žrtve srpske gledaju.
i čujemo gde puške pucaju, a dotrča momak Crnom Đorđu i reče: „Udariše Turci mnogi a naši se tuku, ali su vrlo u stra̓u.” A gospodar Đorđe samo povika: „Potrči konjik, a i pešak brže hajde!” pa obode dorata i ode.
Ja onu noć u misli pođem sebe razgovarati i misliti koliko ću ja za stra̓otu znati? — toliko, koliko me od čadora odvedu; a kako sabljom udare, više (se) plašiti niti stra̓otu trpiti neću — to
— toliko, koliko me od čadora odvedu; a kako sabljom udare, više (se) plašiti niti stra̓otu trpiti neću — to će odma proći.
Ja onako čekajući toliko dana i svaku noć onaku stra̓otu oko sebe gledeći već sam sebe pregoreo, ali mi je žao momka, koji će s moje pameti poginuti, opet žalim i konja gde
ali nisu, no sam ja moji̓ 18 dukata potrošio, a da sam imao, i više bi̓ potrošio, gdi sam zapao i u kakvoj sam muci i stra̓u bio”. — A, kojekuda, ko tebe posla u Turke? Ti ide po Petroburgu, ide po Beču, pak ode u Turke da sve tajne pokažeš”.
— Stoje oni Pocerci u najvećem stra̓u, gledajući onu trojicu bez glava, dok jedan reče: „Gospodaru, nismo imali među sobom svoga vojvode, oprosti nam
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Letos sam, znate, izlazio u veresiju, pa stra'ota božija — samo da ste ondak videli. — Ama ko li to naredi da se baš u naš potes ukopa? — upita Manojlo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A Jula joj kaže da je snivala strášno. — »A ti uzmi, ’râno malo vode pa popi, to pomaže; odma’ će te proći stra’«, veli joj máma i kaže joj nek’ se prekrsti i nek’ prekrsti jastuk.
Sad već, boga mi, i ja vidim da mi je sav stra’ uzalud bio. Ništa od svega toga, moja Sido, nije istina! Kakav zub izbijen! Kakav zub! Kao da se tako lako vadi zub!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A ono, vidim, slobodnije od tebe! A ču i to, u mraku, kako mu mati odgovara: Stra me je! Sitnica je to bila u moru sećanja, ali mu je bila draga i sačuvao je u sećanju, zauvek.
A baba primeti to, pa će upitati, njegovu majku: Što je ovo dete vako ćudljivo? Zvera, kao da ga je stra! Njegova mati onda poče nešto da šapuće njegovoj babi, a baba se na to udalji nekuda i vrati sa dugim prutom u ruci.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— reče Sofra. — Plaču pa još da znaju što smo tu prekužili, umrle bi od strâ’ — upadne Krečar. — Kakav stra’ — kad smo pobeditelji? — primeti Čamča, pa opet otpoji „Vozbranoje”.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹⁶⁵ Postoje i mnoge basme, kojima se one izgone, kao što je ova: „Beži, moro, poseko te! Beži stra’u, izbaja te, iskara te, prekara te, prez gore, prez more!“ itd.
druga, veća deca uzmu za ruke malo dete koje još ne ume da hoda, vode ga i govore mu: „Cam, cam, cama, cama, mečku stra, tebe ne stra!“²⁶ Očigledno se ovom magijskom formulom dete oslobađa straha i tako mu se pomaže da prohoda.
deca uzmu za ruke malo dete koje još ne ume da hoda, vode ga i govore mu: „Cam, cam, cama, cama, mečku stra, tebe ne stra!“²⁶ Očigledno se ovom magijskom formulom dete oslobađa straha i tako mu se pomaže da prohoda.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SKOROTEČA: Zacelo. ŽUTILOV: Ali, evo u buletini drugojače stoji. SKOROTEČA: Ne znam, tek kod nas je veliki stra. ŠERBULIĆ: Zaboga, kud ćemo sad? LEPRŠIĆ: Ali kako može Sentomaš pasti? SKOROTEČA: Čujemo da su malo topova imali.
Radičević, Branko - PESME
Odo dole, dole — ali kuda? Ja se streso, stra mi stište grudi, Pa iz teška sanka se probudi. Probudi se, izbavi se strave, Fala, Bože, te nije na jave!
Svirac svira, Srce dira, Ruka s' diže na posao, Da l' će kome biti žao? Noga lupa, diže pra, Naokolo svuda stra. Noga laka, srce zdravo, Kolo leti, kolo đavo, Poskočica đavolica, Što je tela, to i smela, Al' je žeca odolela.
ogrejana Da donese nama bela dana, A meni se mlađanome čini Kao mačak noću na slanini, Kad što šušne, a on od stra skoči, Pa kroz tamu zasjaju mu s' oči. Oj davori, učitelji kleti, Da čudne ste i divne aveti!
' I unutra ulegoše — No da vidiš sreće loše! Oboje se skameniše A od čuda što spaziše, Od stra im se kosa diže — Deca jedno drugom bliže.
svet mi to odvuklo, Baš ceo svet, i ostavilo m' sama: Grdoba prazna, ja u njoj zrno prâ — Golemi, jezni mene prođe stra. 40.
dragog gledi, U njega gledi, pa drkće i bledi, I gledaše ga baš po sata duga, De srce njemu teška mori tuga, Pa od stra ljuta sva zadrkta mlada, Jer njega taka ne vide nikada.
Pade i ti, Sentomaše! A sa tobom, slavo mila, Skraše se Srbu krila! 35. „Izdaše nas!“ svud zaori, Svako srce stra poplavi; Nit ko misli da se bori, Samo gledi da s' izbavi... Oh, i Lale slavne naše Lađama se već nagnaše. 36.
101. Kako ode unapreda, Oh, pusto li svud bijaše! Kako vrata jedna zgleda, Kako dalje ne smejaše, Kako nakraj stra ga prođe, Te otvarat vrata pođe. 102.
Uh, što l' ovo tako jeknu? A taj žubor sve to jače! I sve amo bliže, bliže — Kosa mu se od stra diže! 110. Strašan žubor amo savi, Munja sevnu, a grom grunu, Bura s' diže, vijar zavi, A kroz izbu ledno dunu;
Ma što čini naša seka? 142. Bože mili, što da čini? U izbi se šćućurila, Drkće, strepi, stra je kini, Pa — No već je, braćo, sila... Zbogom, zbogom, ja vas slavim, Ali neću da zaglavim! UTOPLjENICA (1.
Kroz srce mu kô stra mili, Kao da ga nebo kara, Kô da nešto pregovara. XV Sad grom puče, sve zatrese, Zasinu mu ća u dvora, Malo što
Beše tamo mlogo muke, Zveke, cike, uke, buke, Jošte lišće, trava, cveće, Od golema stra trepeće; Ma već prođe, sve je tio, Bojak davno utolio.
Kostić, Laza - PESME
čuješ li pesme, znaš li kakve su?” delila čuje i delila zna, od opomene spopada je stra', od pomisli se krvca sleđuje, a kamo l' glasa tutnjavina ta, što zalečen tek bol pozleđuje, al' ipak veli: ne zna, ne
— al' presta rik, tišina, kamo lav? Ni glasa mu, — čuvara prođe stra': „Ni glasa više? — Ha-ha-ha-ha-ha!” V Askalon je divan grade, primorje ga više nema: dvor do dvora, hram do
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KUM: Ali šta sam ti onda tek propatio! Povučem, a meni sva kika ostane u ruci. Groznica me čisto uvati od stra, misleći da sam joj iščupao kurjuk, a ne sećam se, da je kosa tuđa.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Malo zatim PERSIDA). PELA: Ovakovog stra otkad sam živa nisam prepatila. Nije šala, navuče žena moje aljine, poveza se, pak kanda u vodu utonu, a mene ostavi da
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
) SOFIJA: Što ste me prepali! DROBAC: Plivaš i po noći? SOFIJA: Ko ste vi? DROBAC: Nije te stra? SOFIJA: Čega da me bude strah? DROBAC: Ko zna ko more iz ovog mraka da naiđe. SOFIJA: Pa šta ako i naiđe?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Samo da ne kaže onome... — Vala, brate, nek čini šta hoće, ali mene je stra', — veli jedan. — More, koga nije? Znaš li da mi duša ode u pete, dok smo prolazili onim đavoljim zakopanikom.
— Što se brukate, ojađenici; zar vas nije sramota, da se u 'volikom narodu bojite jednog čoveka! — Ljubiša, je l' te stra'? — upita neko. — Mene, vala, sve'dno, — odgovori on polako. Svi ućutaše. Zvezde pobledele.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zar mi i ti nijesi moj?“ Stana u isto vrijeme prostrijelja očima momka. On sjede snužden. „Ne, baš od stra’, no onako... Bogme djevojka prisijela za udaju, a ištu je“, doda Joka bojažljivo.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Oko neko doba noći pođemo kroz široki kanal; kad ti tu napadne na nas takova stra[h]ovita bura da niko nije već mislio glave na suvo izneti.
” ,.Šta će govoriti? Psuju se, eto ti ga! „O, impii homineѕ!” - rekao bi, pak opet počne čitati. Pravda da je bilo stra[h]ovito, no ništa manje morao sam se nekoliko redi mojega prelata viki i plašnji smejati.
Uz Dunav putujući, ide se lagano, no mirno i bezbrižno, niti je drugoga stra[h]a razve od komaraca, a njih tada jošte ne bijaše; sledovateljno dođemo mirno, sve časteći se i razgovarajući, do
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U mal’ što ne dođe do ruku. Bujas mu objasni: — Ma, ne veli on, Ive, da si strašljiv od stra, nego, znaš, od strica, da ne dozna, pa da te ne istira.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oprezno ću tada po mrazovom cveću Kucnuti na prozor. U prvome stra'u, K'o sad da te gledam, nećeš znati ko je, Kad iz mraka čuješ moje „Bau! bau!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Da mi je samo da ovo vide Makaroni i Mađaroni, stra’ u pete da im sateramo. Krv zlotvorska da im se sledi. Bre, bre, bre, veli, nikad kraja ovoj proceduri.
I prošle noći i koliko puta... Čuju se topovi? I ti uvek veruješ i ostavljaš me da luda od stra’ drhtim cele noći dok se ne vratiš. Ja slutim... Najposle će te uhvatiti, pa šta ću posle i kako me ostavljaš?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
– O, Met Firaja, a zar još šećeš po zemlji! — viknuh mu, i on stade kao ukopan, ali bez znaka kakvoga novoga stra– ha. — Skidaj pušku da se junački ubijemo! On gotovo nesvesno skide pušku i tupo me zagleda, ne govoreći ni reči.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
(pucaju) a selo da se čuri (gori, dimi), narod si ripnu da bega, ama sve beše sanjivo, brljivo, pudljivo, dečica nabrala stra' pa plaču, žene okaju (viču, kukaju), niko ne razbira što se pravi, a Turci zašli pa kolju.
Turci mu pobili sve ukućane, a kuću zapalili. Njega jadnika valjda je sam Bog spasao, ali je eto siroče od stra' poludilo, pa koja mu vajda sad i od života...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Batalijun! Batalij-u-n!“ Ječe, ljudi, gore i gudure — od stra'ote se božje ćuteći ne mere... Krpatim ja grčki, nanosim malo na arapski, zabrkljačim koju kaursku, a poneka se i
Uzjaši, sjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! Srce mu prepuče. Udari mu krv i na nos i na usta, i na uši i na oči. Stra'ota, braćo, pogledati! Šta bi vam, djeco moja i Srbovi moji, više duljio?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
— U Ostrovici (Sićevačka klisura) baje se divljom zevalicom (antіrrhіnum orontіum) kao »travom od stra« (ceterach offіcіnarum): suvu d. z. vračara umače u vodu i škropi bolesnika (GEM, 21, 1958, 225—263).
Ćipiko, Ivo - Pauci
„Dobro kad je i toliko!” opazi drugi. — „Ko može, i konj mu može!” Ja slušam ča svit govori, i, virujte mi, ni me stra'... Ako ča i bude, biće mala stvar. Govorim tako i dici; a oni su za pravo reći i predali... Ele, zivnulo i nas.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“ – Miš u lavljoj šapi poče cijukati Pola mrtav od stra' poče se pravdati: „O ti, silni lave, care životinja! Ja sam pogrešio, cela je istina, U tvojoj sam vlasti, možeš me
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I dohvatilo je ono njeno vazdašnje nerazumevanje bogatstva, nemar za bogatstvo, i kao neki strah od novca i imanja. „Taj stra' me je valjda i nagonio da pouzimam gomilu dece, da bi nekako spala s mene odgovornost zbog onoga što imam...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
I Robinzon Kruse na njega ne malo vpečatlenije učini. Toliko godina u pustinji bez ljudi, i potom stra od divjaka! — On zapita svoga poočima gde su ostrovi na kojima divjaci žive, da on k njima otide, pak da vidi bi l’ ga
je putanje birao; dobro je on znao: ne donna né tela comprar a lume dі candea (ženu i platno pri sveći ne uzimaj), no stra ako ovu priliku propusti, koja je jamačno volšebnica u preobraženom vidu, da nigda neće belog sveta vaditi, privole ga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
mogoh, pobego m. pobegoh, sastado m. sastadoh, nji m. njih, njiov m. njihov, samorana m, samohrana, snaa m. snaha, stra m. strah, pra m. prah, vala m. hvala, uvatiti m. uhvatiti, itd. itd. Vrlo su česti i zastareli oblici: njga m.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Mane, Mane, majka ti ne plakala! Što misliš? Ja sam si prosta žena pa se ič ne razbiram i ne znajem ovaj sagašnje... Stra’ me što ćeš sas men’ da naprajiš rezilak kako onaj tvoj Mitko čorbadži-Petraćov što napraji sas majku i tatka mu!...
Toj ti je, Jevdo, što kaza’, otoičke, naš k’smet!... — Ama, bata-Tasko, neje mi men’ muka ni stra’ za toj! Neje, dve mi oči! Ako što neće da me pituje; ako, bata-Tasko! Ta što da mi je pa za toj? Drugo zastupi sag!
“ Ama stra’ me da ne uzne inku belosvetsku... — E, aškoljs’n za taj reč! Toj me i men’ stra’, Jevdo! — odobrava čorbadži-Tasko.
“ Ama stra’ me da ne uzne inku belosvetsku... — E, aškoljs’n za taj reč! Toj me i men’ stra’, Jevdo! — odobrava čorbadži-Tasko. — Batisa ni se sve, snajke-Jevdo!
— „A ja si, reče Petrakija, ufati’ tag niki stra’ i zort; — zašto si premećem po moj pamet, pa ufati’ i priseti se za mnogo, ta reko’: More, neje bez ništo!...
Ne znajem si što se raboti i zbori po čaršiju... Pa ti da si raspitaš, da vidiš, demek, za Mana mojega... Zašto stra’ me; reče mi da će da se ženi, — a sag pa, kad mu reko’, — a on stanuja pišman!...
Zone, more, — reče dršćućim glasom i isprekidano Mane. — Ja si znajem sve... Teb’ te stra’ od tatka... Stareji tvoji, ete, ne davaju te... Ama, lasno za toj!
Ja si imam golemu rodninu... Ću te odvedem u kuću rodninsku; sedi si tamo sas svaki čes’ do venčanje... Od koga te stra’? Koj ti što može!? Ja si imam sijasvet kardaši i pobratimi; će izginemo, — a teb’ te neće davamo!... — Jok! — Zašto?