Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« Strahinja je bio od mlađih ljudi i vrlo pošten i pravičan; strašno je mrzio kaišare i seoske trgovce, dućandžije, i zelenaše.
Miluna već nije mogao da gleda očima. Kapetan Vučeta jako je voleo Strahinju, mada se nije umnogome s njim slagao. Strahinja mu je bio, štono kažu, desna ruka i kad se god desi kaka zapletenija i poteža stvar, Strahinja je raskrsti.
Strahinja mu je bio, štono kažu, desna ruka i kad se god desi kaka zapletenija i poteža stvar, Strahinja je raskrsti. Istina, ne svakad po volji kapetanovoj, tek kapetan mu neće pokvariti. Tokorse ga malo prekori, pa ćuti.
Istina, ne svakad po volji kapetanovoj, tek kapetan mu neće pokvariti. Tokorse ga malo prekori, pa ćuti. I tako Strahinja uze u ruke Milunov slučaj i Sretenovu parnicu, ispita još neke svedoke, pa naredi da dođu parničari i svedoci na
Posle duge vike, koja je trajala u sreskoj kancelariji, zapovedi Strahinja da i parničari i svedoci iziđu. I on uze pero i na aktu napisa ovako rešenje: »Da se Milun odbije od traženja; da
Nije obišla ni dve-tri igle, a bahnu ozdo iz bukvika Strahinja, te pred nju. — Uh, Strahinja, ala me uplaši! — reče Radojka i osvrte se plašljivo. — A zar ti ovde izjavila ovce?
Nije obišla ni dve-tri igle, a bahnu ozdo iz bukvika Strahinja, te pred nju. — Uh, Strahinja, ala me uplaši! — reče Radojka i osvrte se plašljivo. — A zar ti ovde izjavila ovce? — upita Strahinja smešeći se.
— Uh, Strahinja, ala me uplaši! — reče Radojka i osvrte se plašljivo. — A zar ti ovde izjavila ovce? — upita Strahinja smešeći se. — Prođi me se, more; tajka da me u top metne! — Znam, ne da ti da se sastaneš sa mnom.
Ostade kod kuće. Čini mi se pobi onu čeljad... Ja pobegoh da ne slušam. — Rčin čovek!... — reče Strahinja. — Htede se jutros pobiti sa čiča-Sredojem... — A zar je dolazio? — upita Strahinja brzo i kao trže se malo. — Ko?
— Rčin čovek!... — reče Strahinja. — Htede se jutros pobiti sa čiča-Sredojem... — A zar je dolazio? — upita Strahinja brzo i kao trže se malo. — Ko? — Pa čiča Sredoje. — Rano jutros; tajka se tek umio, a on dođe. — Pa?
Ako sam ti pomenuo, nisam ti glavu razbio...« I ode, a ne reče ni zbogom! — Odista veliš? — upita Strahinja kao ne verujući. — Bogami, odista. — Baš bih voleo da mi to nisi kazala... — reče i nešto se okari. — A što?
— reče i nešto se okari. — A što? — upita Radojka kao začuđeno. — Tako!... — odgovori Strahinja, pa se zamisli. Taman Radojka zausti da ga nešto upita, dok ti se pomoli ozgo putanjom Živan, pa podviknu: — A, tu li
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
sama sobom opominju zle sile da se ne šale s njihovim strašnim nosiocima jesu i ova: Dušman, Nebojša, Zlopogleđa, Mrgud, Strahinja, Samoglav, Srda itd. Mnoga lična imena nastala od imena životinja takođe služe da zaplaše zle sile i uroke.
Neki od najpoznatijih legendarnih junaka epske poezije (Miloš Obilić, Marko Kraljević, Vojvoda Prijezda, Banović Strahinja i drugi) ujedno su, kako to pokazuje jedno istraživanje, i najomiljeniji likovi među našom decom.
⁵¹ Banović Strahinja pleni ne samo svojim junaštvom, već i svojim čoveštvom. Njegova izuzetnost je u velikodušnom praštanju koje je retko u
⁶¹ Banović Strahinja, na primer, samo „jedanput britkom sabljom mane, / britkom sabljom i desnicom rukom, / pak dvadeset odsiječe glava“.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Čak i od ljudi, činilo se. Jedni su mislili da je to zbog toga što ga je poočim, neki Strahinja Čupić, imućan seljak iz Salaša Noćajskoga u Mačvi, kad ga je usinio, na osobit način provukao kroz nogavicu; drugi su
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
137. Matičina izdanja). Najzad, Jovićeva pesma je prevedena i na nemački: dr Strahinja Kostić, profesor Univerziteta, dao mi je podatak da se taj prevod nalazi u knjizi Serbische Dichtungen.
Janoš Herceg, književnik iz Sombora; Svetislav Marić, penzionisani profesor Više pedagoške škole iz Novog Sada; dr Strahinja Kostić, profesor Univerziteta iz Novog Sada; i dr Milorad Živančević, docent Univerziteta iz Novog Sada.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
MARKO KRALjEVIĆ I VILA 187 10 DEVOJKA NADMUDRILA MARKA 199 11 MARKO KRALjEVIĆ I VUČA DžENERAL 204 12 BANOVIĆ STRAHINjA 217 13 KLETVA KNEŽEVA (ODLOMAK) 251 14 CAR LAZAR I CARICA MILICA 253 15 KNEŽEVA VEČERA 259 16 KOSANČIĆ IVAN
Prvi uzrok je jako naglašen u nekoliko pesama, a naročito u pesmama: Banović Strahinja i Kosančić Ivan uhodi Turke. Turska vojska je kažu ove pesme nebrojena.
Banović Strahinja je onaj junak kome je turski derviš uputio laskave reči: Tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi.
(Ženidba Dušanova) Pomalo je takijeh junaka kâ što bješe Strahiniću bane. (Banović Strahinja) Sve je sveto i čestito bilo, i milome bogu pristupačno.
se bezobzirno zalažu za sebe u pesmi Uroš i Mrnjavčevići, heroj Strahinić ban i njegova kukavna tazbina u pesmi Banović Strahinja, izdajnik i branilac otadžbine u Kneževoj večeri, Marko i neki njegovi protivnici u nizu pesama, dobra i zla snaha u
barjaktara, Udaja sestre Ljubovića; opise opremanja konja u raznim pesmama o Marku; opise megdana u pesmama: Banović Strahinja i Marko Kraljević i Musa Kesedžija; opise bitke u pesmama: Ženidba Maksima Crnojevića, Ženidba od Zadra Todora, Bojičić
Kod nas su takve čitave pesme: Zidanje Skadra, Banović Strahinja, Musić Stevan, Kosovka devojka, Smrt majke Jugovića, Smrt vojvode Prijezde, Bolani Dojčin, Smrt vojvode Kajice, Sekula
To se jasno vidi iz pesme Banović Strahinja. U toj pesmi zajednica Juga i Jugovića pojavljuje se sa svim karakterističnim crtama patrijarhalne zadruge.
1 Kad je zet Banović Strahinja došao u goste, dočekan je da lepše biti ne može — sasvim po običaju koji vlada u patrijarhalnoj porodičnoj zajednici.
), Banović Strahinja, Marko Kraljević i beg Kostadin. To nije ni deseti deo naših boljih najstarijih junačkih pesama, dobrih devet delova
Marko Kraljević i Beg Kostadin je geografski neodređena, a ostale tri: Ženidba Dušanova, Sestra Leke kapetana i Banović Strahinja vezane su za središte nemanjićke države (Prizren, Prilep, Kosovo, Kruševac).
) prirode, koja (!) mijenja i razvija1 one koji mijenjaju“. Pesma Banović Strahinja, koju je Zogović svojom tvrdom analizom namučio više nego ijednu drugu, jeste pesma o usamljenom srpskom junaku, koji —