Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Jednako se strahivo pogledaju, sve im oči bježe na nj. A dok njega ne uočiše, bijahu se lij epo primirili — vrijeme bijaše zacijelilo sve
A kad se nađe licem pred ocem, pogleda ga strahivo i istisne razgovjetno: , —Ubio sam ga! — i osjeti u taj čas da je slobodnije odahnuo. —Ubio si ga!
Nekoliko puta, u odmacima, strahivo pokuca na niska vrata, zagrebe zaleđenim noktima, zove polako u stidu i strahu, pa kad ne dobi odgovora, šćućuri se uz