Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ljudi smo, pa pogrešimo. Mi smo se sklanjali od tebe, kao velimo: šta ćeš, stranski je čovek... Možda on mrzi kad se razgovara s njim... Ali sad ne brini! Ja, ja!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Moj dobri tetak to osetivši, uzjaše na konja, pak eto ti ga oko ponoći u manastir; dva igumna, domaći i stranski — jošte pri čašami.
Kako nas upaze s torbom na leđi, poznadu da smo stranski ljudi; ljubopitni za saznati uzrok našega stranstvovanija, zapovede nas zvati k sebi.