Radičević, Branko - PESME
me trže, Pa me dole u tavninu vrže, Sama tmina, sama tmina gusta I praznina oko mene pusta, Pute pusti, pute straoviti! O pomozi, Bože siloviti!
136. Pa s' ustavi — sad će biti! „Vos is ten tes?“ — To je dosta! Stade bojak straoviti... Od Srba je gospa prosta; Još umuknu kleta ona: Što će — dođe car od doma. 137.
XXIII Gle nad rekom tog grebena! Al' je gleda straoviti! Ona od njeg' uplašena Tuži, cvili, dalje iti. Stoji greben, gle ga samo!
XXV Pa možda se sad probudi, Pa ustade, pa njoj iti, Njoj, za kojom tako žudi — Ao Bože straoviti! — „Zbogom, mati, prosti, prosti, To za suze i sve trude, Za sve nege i milosti, Za nesane, za ponude, To ti samo