Jakšić, Đura - PROZA
Kad je videla Živka, ona mu pođe u sretanje, podiže svoje crne oči gore, u kojima su sve strasti ženskoga srca gorele, na belome licu zatalasalo se tanko rumenilo, a na usnama lebdeo je blažen osmejak. Lepa je!...
Kad je nju video arhimandrit, on ostavi nastranu brojanice, lice mu se zažarilo, a u očima mu se rasplamtaše želje i strasti, pa, i nehotično, duboko uzdahnuvši, izusti: „Stano!... Aa!...
Mnogi me ismevaju zbog moje strasti, mrze me... A ja, gospo, samo ljubim, ljubim svim srcem, svom dušom, ljubim moju divotnu devojku, moj svet, moju selenu!..
pa mu je ovaj nož za svakad utulio strasti nevaljaloga srca... Pa nemoj, sinko, da krv onoga podloga Švabe, koja je na tome nožu zarđala, sa tvojom plemenitom
Stojna ga kradom pogleda, osmehuje se na njega, ali on nju ne vidi, njegove su misli daleko od njenih strasti... Ona uzdahnu i obori oči, a jedanput prođe pored njega tako blizu da mu je svojim vrelim prstima ruku dodirnula.
Obradović, Dositej - BASNE
A naša nas baka uči da ako što u srditosti i strasti i rečemo da ćemo učiniti, kad se gnjev i strast utole, o tom ni da ne mislimo.
razumni i prilježni domaćini da imadu svoje potrebe, jedno prosto jelo njima je i slađe i zdravije nego bogatim deset. Strasti, popečenija, gordost, zavist, revnost, slavoljubije, koje razdiru srca i duše velikih familija, njima su sasvim
” Kad što možemo dobro učiniti, gledajmo sebe sa strane besmertija; a kad nas pak slabosti i strasti naše na zlo podstrekavaju, smatrajmo se kako malovremene i smertne na zemlji.
je ono zdravo i trezveno, i ona je takova, i sposobnije svoja djejstvija črez um ispolnjava, ako je samo odveć silovite strasti i pohoti s puta ne smeću.
Pervjej|še vozbuždenije i načalo ove strasti u nezlobivoj prirodi, ako se samo na zlo ne okrene i ne upotrebi, ne samo što nije zlo, nego dobro i polezno, jer je
ljuto vara, niti ima čisto ponjatije o bogu, o kojemu ovako valja misliti: mrziti, srditi se, zavidiš i pročaja, — to su strasti i nesoveršenstva, a bog je bestrastan i soveršen, on se nikada ni na koga ne može rasrditi, a ko čini zlo, sam ga sebi
oblada čovekom, zaslepi ga i ne da mu progledati; obače srebroljubije u ovom je otlično i gore od pročih: što druge strasti imadu, po višoj časti, svaka svoje vreme, podrže čoveka kao neka vrućičina, pak i puste, imadu snagu svoju i slabost,
Za ova dva uzroka: prvo, što je njihovo srce čisto i slobodno od premnogih strasti i zloba koje velikih gospoda i bogataca srca neprestano grizu i muče; a ftoro, što se zadovoljstvuju s onim što imadu.
Dučić, Jovan - PESME
I mladost moja nije više znala Za dane strasti i trzanja njina: U moju dušu njena sen je pala, Bleda i hladna, kao mesečina.
u jednom ribarskom selu na žutom Tibru; na Lidiju sa usnama koje su imale boju poljupca, i očima koje su imale boju strasti; na Lidiju sa kojom je provodio dane prve mladosti, on pletući svoje mreže, a ona pletući svoje kotarice.
sve spava, on je uhvatio za belo grlo, zario joj duboko zube u nj, duboko, da je udarila krv, i ona se počela kidati u strasti, bolovima, požudi.
Nebo je bilo puno svetlosti, strasti i požude, i kao da je iz njega padala neka nečujna azurna kiša. A kada se okrvavljeni i iznemogli rvači, učinivši svoj
koje su šire od sviju prostorâ, sunce koje je davalo dubinu nebeskom svodu, boju predelu, treptanje zvezdama, lepotu strasti i kobi u očima žene; i koje je sada svetlilo još samo duboko u večernjem sutonu jedne duše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali kako je ona svirala! — Ja sam odmah video i osetio koliko izraza, koliko srca, duše, plemenitosti, ponosa, strasti, svega velikog u onoj što tako s osećanjem oživljava i za nebo vezuje naš organ sluha.
Zar da se ponizi? Aja! Misli se isprekrštaju kao žice na šarenici, izaperu se, isplâču; umor savlada strasti, i ljubav, i mržnju, i glad, i žeđ.
Ona je probadala iglom bez ikaka reda. Da je uhvatim za ruku, da je poljubim hiljadu puta, pa da umrem. Talas strasti (ѕіt venіa verbo) sve mi jače dizaše grudi. Ja se nagoh njojzi.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Alka, kad vidi brata, optužuje Micu kako mnogo troši, luksuz tera, a on, siromah, danju i noću radi, samo strasti njene da zasiti. Kako se po varoši svašta govori o njoj i Marku, kako mrzi rodbinu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jer i ove silne strasti današnjice, sve ove sitne brige obnovljenog tako zvanog normalnog života, ponova počinju da grickaju i dosađuju i ovaj
Život taj samo je jedno sanjarsko lenstvovanje, nedostojno čoveka koji mora da voli onaj drugi, pun tragičnih, velikih strasti, jedan bujan ti buran, pobednički život. Ja ne znam i nikad ništa ne mogu znati.
Taj grozni metež, nečuvene, odlučne i najveće strasti, taj najpakleniji pakao koji je ikad jedna stanica doživela da vidi, taj užasni, zverski elan, sav u jezivoj strasti:
strasti, taj najpakleniji pakao koji je ikad jedna stanica doživela da vidi, taj užasni, zverski elan, sav u jezivoj strasti: dočepati se što pre komande, ispuniti dužnost; sve to nezapamćenom snagom provale i u jednom jedinom značenju:
I sav taj lom i urnebes i užas, pun ognja i krvave strasti, pa ono zaglušujuća, svojstveno gamensko zviždanje prstima, ona divlja dreka, gaženje, gušanje, gužva, trk ka vagonima,
i suviše mali da ulazim u sve one nedokučne i nerazrešljiva zaplete jedne duševne ličnosti koja ima svoj posebni stroj strasti... A možda je opet sve to prosto i pojmljivo. Ovaj čovek tu, u drugom šatoru, voli svoju ženu. Lepo.
Vijem se kao crv, previjam, štipam, onesvestim se, a taj zanos, ta groznica, ta strast... Eto u toj strasti, u toj groznici zarila sam juče onaj tvoj mali nož u ruku pa sam sisala svoju rođenu krv.
Njega je grozno mučio njen temperamenat, živ, bujan, i nemiran, pun tople strasti, sav vreo. On je hteo da ona nikad nikog ne pogleda, nikad ni s kim ne progovori, nigde ne izađe i da se, nikome ne
I u sav onaj mračni stroj mojih instikata, osećanja i strasti ja ne mogu ni da prodrem, nego, u mesto toga, osećam samo neko jadno mozgovno vrenje, dok se u duši sve nešto zgužvalo
Samo sušu neku osećam u duši, i mrak, i evo uvek, svuda puno nekog zujanja i gmizanja oko mene. To su strasti što se oko mene vulaju, viju, gmižu kao pravi pravcati crvi. Ili, možda, nisu strasti nego sve same sante leda.
To su strasti što se oko mene vulaju, viju, gmižu kao pravi pravcati crvi. Ili, možda, nisu strasti nego sve same sante leda.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič više nije bio željan u životu, ni žena, ni strasti, ni čulnih slasti, nego veselosti. Ni gospoža Evdokija – da je potegla do Kijeva – čega se sad pribojavao, ne bi bila
Teodosije - ŽITIJA
Jer varljiv je, reče, ovaj život, i sklona je padu priroda ljudska, i niko se neće udostojiti da ga strasti nikada ne dohvate i da nema učešća u poroku — osim Boga jedinog!
blagoizvole da se nas radi ovaplotiš; koji si stradanja sveta časnim svojim telom podneo, i bolove poneo, da nas od strasti greha oslobodiš I od bolesti smrtne izbaviš; koji si dopustio da budeš dodirnut i viđen, a nisi se odvojio od nebesa
Bogu za stado vaše, koje ste od duše zavoleli, za koje se čak do smrti podvizavaste, da se izbavimo od tame grehova i strasti, od svake obuzetosti zlim besima i krvnika i prevare.
plaču, i uzdisanju, u umiljenju i sakrušenju srca kroza sve godine življenja svojeg u pustinji sebe predade, iznad strasti grehovnih dobrim podvigom javi se, i dostiže do kraja svega željenog koji svi bogoljubivi da stignu u žudnji trude se, to
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kod svakog prevlađuje više ili manje duh, strasti i predrasude njihova doba, tako daje gotovo nemogućno biti potpuno nepristrasan.
Ova su osećanja življa nego kod Rusa, naročito velikorusa. Ona često prelaze u strasti i mogu se u unutrašnjim borbama izroditi u netrpeljivost.
To su glavni uzroci strasti koji pokreću dinarske ljude kao i uzroci sukoba koji se među njima javljaju; otuda proizlazi srećan ili nesrećan tok
Imaju takođe vrlo razvijeno psihološko osećanje: umeju da procene ljude, njihove osobine i strasti; ali dok ljudi dinarskog tipa često iskazuju svoja opažanja, ovi to čine samo izuzetno.
Čulni je život kod njih neobuzdan. U toj bujici od strasti žene daju ton. Izgleda da im ljudi samo sleduju. Uostalom ni u jednoj drugoj južnoslovenskoj oblasti odnosi između
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Crvena boja koja dominira, kao poznati simbol ljubavne strasti, erotike, takođe potvrđuje polnu zrelost momka. Trojanović uočava da je momčanik amblem seksualne zrelosti, odnosno
U strogoj, ozbiljnoj patrijarhalnoj zajednici, predavanje erotskoj strasti ili nežnom ljubavnom osećanju shvata se kao slabost, mekuštvo.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za sebarske žene rano udate, iz materinskog krila prenesene pod kamene usove strasti; za drevne u njima prošlosti ostatke, za uročice pod dečjim uzglavljem, za bosioke skrivene u krovu, za sebarki uzdahe
ruglu: mesečevu glavobolju, i sunčev optimizam, dobrotu njive, radoznalost voda, dušu zatvorenu, dušu što se lako oda, strasti staraca, ljubavi mlade penu, svačiju ubogost, svačiju veličinu, one što za druge žive, one što za druge ginu, delo
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Hvala! — reče on i nastavi: — Ko je rekao: »Bolje je zadaviti dete u kolevci nego negovati nezadovoljene strasti!« I šta dobijamo na završetku tog skupog, dugotrajnog procesa vaspitanja'?
Šest ili sedam istovetnih bračnih parova kojima se već povraća jednom od drugog, sedam parova koji se ševe bez strasti, iz navike, uglavnom polupijani, zamišljajući neke druge osobe kao svoje partnere, ako žele da dožive orgazam!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Moderni pesnik istovremeno je i kritičar, i to jedan od prodornijih, upućenijih u tajne izvore svoje strasti. Ukratko, moderna poezija kao da gine u bezmerju kojem se približila.
Sentimentalnost, zanosi i duboke sete, velike strasti, svemoć imaginacije, humor i fabula danas su, u poeziji, elementi lošijeg ukusa i duhovne neopreznosti.
U Vukovoj azbuci opevaju se znaci i slova; radost igre pojačana je do zanosa, do strasti. Tu se, zatim, javlja i rodoljubiva nota, koja se ogleda u velikoj nežnosti prema pismenima svoga jezika i svoga naroda.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Sve što je bilo dobro, opisaće istorija; ovde se samo predstavljaju strasti i sebičnosti. A da moja namera nije s otim ljagu bacati na narod, nego poučiti ga i osvestiti kako se i u najvećoj
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
razum«, rastapali se u tim »švermerajima«, maštanjima i sanjarijama, i »na gorama oduševljenja« buktali od »božanstvene strasti«.
Sve pesme iz prvog dela čine jednu moralnu celinu, u duhu antičkog stoicizma i hrišćanskog suzbijanja strasti. Hrišćansko nadahnuće je osnovno i glavno, ali obilato poduprto idejama i navodima iz klasičnih filozofa i pesnika.
je ceo jedan niz »pesama ustavovačkih«, dinastičkih oda, stihovanih brošura i pamfleta, koji su mogli zadovoljiti strasti onoga doba, ali koji nemaju književne vrednosti.
Sve dotle Jovan St. Popović je radio komediju karaktera, crtajući pojedine tipove i izobličavajući u njima ljudske strasti kod pojedinaca, sujetu, tvrdičenje, pakost, napućenost.
u ozbiljnim, hladnim stihovima on će pevati prolaznost svega na zemlji i večitost ljudskog bola, plitkoću ljudskih strasti i dubinu ljudske nesreće, taštinu svega ljudskoga, urođenu i neizlečivu rđavštinu ljudi, prazninu reči, obmane ideja,
Političko-nacionalni interesi i strasti kod njega su iznad evanđelskih hrišćanskih učenja, i on peva kako mu je turska krv kao žrtva milija »nego ulje iz kandila
slovenskog i srpskog, vraćanja ka narodu, kulta narodne prošlosti i narodne poezije, subjektivizma, vlade »božanstvene strasti« u poeziji.
se stare objektivne, bezlične, umerene i poučne poezije, no otpočinju poeziju svoje ličnosti, neobuzdane i bezobzirne strasti, kazuju sva svoja osećanja ne da pouče no da olakšavaju svome srcu, ne da prosvete no da zanesu.
sa svim dobrim i rđavim osobinama svoje jake pesničke individualnosti, uvek bujan liričar, uvek pesnik ličnosti i strasti. U prvom redu, iznad svega, i u svakoj prilici, on je bio liričar.
je u sebi veliku snagu koja ga je raspinjala, žudio uvek za nečim jačim, višim i lepšim, nije shvatao život bez velikih strasti i podviga, bio očajno i bolno razdražen što mora da gamiže po zemlji i u prozaičnom svakidašnjem životu, da tavori u
je na njega uticao i kao na pesnika i kao na slikara, i odista bilo je u njemu toga titanskog nezadovoljstva, žestokosti strasti, eksplozija gneva, bune protiv života.
Sve to može da bude dobro u lirskim stihovima i u patetičnim scenama, pri eksplozijama strasti i kada se mašta zavitla, ali te orgije reči i boja, ta visoko podignuta nota najzad zamara i čitalac zaželi malo više
Milićević, Vuk - Bespuće
dekoltovanih dama, kafešantanima, sa svojim bijesnim satiranjem života i novca; ženskim budoarima, punim parfema i strasti. I Milan se zaboravljao, pričao veselo, udarao punom rukom po stolu koji se drmao, i po sablji koja je zveketljivo tresla.
i koja protječe mirno i tiho, bistra i nevina kao plavetnilo djetinjih očiju, igra se oko kamenja, lagano i bez strasti, i pravi fine, blage bore, zaboravljajući i na kasnu jesen i na rano proljeće kad se, kao nesita i bestidna bludnica,
On je sjedio u sobi, zavaljen i opružen, još razigran njezinom ljubavi, punom strasti, mladosti i dobrote. I u jednom trenutku ogorči se na sebe, osjetivši u sebi strašnu malodušnost.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I prigrljenu, potpuno pripijenu uzame, držah te, osećah ti laku trzavicu i toplotu tela... Ah! I mesto radosti, sreće, strasti, mene luda i bedna, obuze beskrajna velika, teška, tuga... Suze mi navreše.
Međutim, samo je on znao koliko je osećao i patio od toga. S koliko je čežnje, vatre, strasti mislio na ženske, piće, ašikovanje! Naročito su mu teško padali proleća i jeseni.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Ovo su izvori iz koji(h) izviru sve strasti koje uznemiravaju rod čelovečeski i koje čine da čovek na čoveka mrzi, jedan drugoga huli, goni, udručava, ozlobljava,
Kostić, Laza - PESME
milina rastvori grudi sjajne, de izli na tebe ljubavni blagoslov, najplemenitije pleme raja svoga, čedo ljubavi, anđela strasti: vino; čisto ga gledam de ti se hvali rajem, de ti ga nudi, taj oduzeti poklon bogovske ćudi što sam u sebi
Nikada! — Nikad laskavim vigom nećeš domamit vojana strasti, da drugar bude rajskih ti slasti pod otim žigom! Pod otim žigom? — Oh, ne sećaj me!
ta nad je sve što narod ima mlad, u nadu tom i tvoja nam je sen. Paklenih strasti rajski care ti, razredi strasti golem komešaj u narodu što malom ovom vri: s visine svoje mirne, samotne, navada
ta nad je sve što narod ima mlad, u nadu tom i tvoja nam je sen. Paklenih strasti rajski care ti, razredi strasti golem komešaj u narodu što malom ovom vri: s visine svoje mirne, samotne, navada niskih slomi razdešaj, razmetljivih
Gle prokletnika! prevario me! Obazirem se, glenem u knjigu, i gle — početak strasti Hristove, izdajstvo Petra, petlov kukurik: zacelo je te reči pročitô pa, u brizi da čas ne propusti, po zakonu
A pozorište? Zar to nije hram? U njem se služi žrtva ljubavi. Iako se u njemu ne slave bogovsko-ljudske strasti Hristove, iako mu ne svetli sunčev plam, al' u njem trepte jasne zvezdice, samrtnih strasti besmrt-vesnice.
ne slave bogovsko-ljudske strasti Hristove, iako mu ne svetli sunčev plam, al' u njem trepte jasne zvezdice, samrtnih strasti besmrt-vesnice.
U delili se tako krenula, na pozivnu glavara zapovest, ispod srca životnih strasti mah: sramota, ponos, groza, ljubav, strah — no zazorna stišavaše ih svest u svetoj zbili hrama bogovskog.
” „Zar u tebi moja kosa? u tebi mi oči zar? pa na meni šta još osta da naknade bude dosta za te strasti nenažar?” „Oh, kam da je za odnetak ove kose silni spletak, žela mojih neprovir!
” Šesta noć se tako zbori, šesta noć se tako gori, šesta noć se tako mori, šesta noć: od naslade i miline verne strasti Deliline u junaku većem gine svest i moć.
„Na toliko moga žara zar se ništ ne odgovara? Na toliko strasti prave, na toliko zbiljske jave, zar odgovor lažni san? Ili možda nema vere da Mi ljubav nema mere ni u sjajnom očnom
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
STEVAN: Valjda joj je žao bilo što nas je toliko mučila. TRIFIĆ: Moja deco, ovom se nije čuditi. Strasti čoveka preobrate u zvera, sve mu prirodne čertice izvuku, postane skot a ne čovek.
Lalić, Ivan V. - PISMO
slike što boji se Sa nepoznatom da spoji se Ko duh i dah u pevanje O slatkom strahu viđenog Što neviđeno vraća se, O strasti koja plaća se Groznicom neprevaziđenog — Godine?
je da se zgusne Za trenut na dnu ogledala; Okom bez boje i bez zene Budućnost me je pogledala, Nemušto, mudro i bez strasti, Ko kućna zmija pod dovratkom; Ma da je sve u njenoj vlasti Još uvek bol je za povratkom Na sredokraću, ravnotežu, U
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Selenu hvata ljuta groznica. Od teške zveke sjajna nakita pucaju vene, drhti lozica. Ja trošim strasti prosca što skita: s međe mi grane rujna gorčica; kruni se oblak, krune se žita, kruni se u me ruža božica.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog. Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen, a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole, no stisak granja rumenog uvenulog. A kad te za mnom srce zaboli: zagrli i ljubi granu što vene.
A kad te za mnom srce zaboli: zagrli i ljubi granu što vene. Ah, niko nema časti ni strasti, ni plamena dosta da mene voli: No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi.
U strasti očiju plavih, i žilica jako ljubičastih, i grudi ko cvetovi što venu, cvetovi beli prvi... Markizom, što bleda od uživa
Tada, zalud širim grane na tebe golu. Sve mi se čini zbog tebe je jesen i čim zaspim u ludoj će strasti i bolu iz tvojih cvetova mlečnih jedna kap u jesen da kane.
čun Mesečev, od srebra, u novo more jutra i u trave, sednem na oblak, pa gledam svetlosti, što se na nebu, iz moje strasti, jave. A, mesto svog života, davno živim, bure i senke groznih vinograda.
Pokušavamo da, svesno, pokažemo te nove sastojke u ljubavi, u strasti, u bolu. Pokušavamo da oslobodimo, mnoge, bivših sramota, veza, zakona i zabluda!
Grčkost Versalja, bahanaliju, koja je postala svetkovina, razvrat, koji je postao mudrost, urlik očaja i strasti, koji je postao mutan, bolan osmeh. Režiser zna svaki kaiš Fedrinih sandala, ali nikad nije čitao uspomene Sen‑Simona.
Užasne ove žute vode, i modro stenje nose me mirna, ispružena, bez strasti i straha, nekud. Ljuljamo se, između stenja, sa ostrvima, u more, što se spušta sve niže, na rtove, koji se dižu sve više.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Razume se da o tome niko i ne misli, svi mu se »ponizno klanjaju«, a on, gord i zadovoljan, pun kipeće strasti, još izdaleka naslađava se pogledom na gojne krave... Nastupaju njive. Ulazimo u planinu od kukuruza.
Bio sam stvoren i za ljubav i za život, ali se taj vreli plamen ugasi, i na tom mestu, gde su buktale ognjene strasti, ostala je šaka vrela pepela, kojim se titra životni povetarac, te katkad raspiri neku neutuljenu žiščicu i ja mislim:
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Žalost je bilo pogledati! A međutim uvek je to tako kad se opaka Erida, božica kavge, nastani u kom mestu i kad se strasti, što rekli naši stari, »uzvolnuju«. I šta ti sve nije bilo.
A Sreta ih umiruje i veli im da se bar na današnji dan ne svađaju, nego neka stišaju strasti na ovaj dan opšte radosti. Moli za tišinu i čita dalje: »Iz Rio Žaneira javlja 4.
Rakić, Milan - PESME
u školjci huku morskih vala U našoj duši, gde će odsad rasti Niz crnih beda i staračkih zala, Prigušen šumor nekadanje strasti... LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi, i žudi Za bujnu ljubav, svetu bogom dana.
Bezbrojni jauci prate tvoje stope Kad ti, ko božanstvo strašno, siđeš k nama, I bezbrojne strasti zaplamte ko slama, I bezbrojna srca crnom krvlju lope...
— Kad pomislim, draga, da će doći vreme Kad za mene neće postojati žena, Kad će čula moja redom da zaneme, I strasti da prođu kao dim i pena, A da će, još uvek, pokraj mene svuda Biti mesečine pod kojom se žudi, I mladih srdaca što
To dolaze, draga, sve bliže i bliže Nečekani dani nemoći i bede, Sve se čežnje gase i sve strasti blede, I ko neman starost pre vremena stiže.
Propašću i ja, i sa mnom svi oni Rođeni s dušom nemirnom, u dane Ćiftinske strasti i namerne mane, Kad neobičan osećaj se goni! Takva je sudba!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Najveće svađe prilikom deobe imanja, najgore strasti i navike, kao i bolesti, u tajnosti su se čuvale. Ništa se nije smelo doznati, ništa videti.
rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u’skut, i znajući za Sofkine najtananije, najslađe i najluđe želje, čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza san oseća kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, čisto puca.
I to „Mito“ sve prihvatiše i počeše sa toliko čežnje, strasti, ludila da pevaju i izgovaraju, da i sama amamdžika, razdragana, smešeći se, morade da ode, još jače da pritvori spoljna
Kao da će ove noći biti sa drugima, a ne sa svojim muževima, tako će biti lude. Trista će čuda od besa i strasti činiti.
I onda, dobro nahranjeni, a već isušeni od silnih toliko uzdržavanih, radom ubijanih strasti, čežnje, tada bi sasvim padali, sasvim se zaboravljali ne mogući ništa razabrati, ništa razlikovati, ni rod, doba,
Odmah tada njegove crne oči tako široko i toplo počnu da sjaje, i, već drhteći od strasti za njom, za njenim toplim, jedrim telom, unosi se u nju i samo je pita: — „A, Sofke?
biti, kada on sasvim poraste, ojača, postane čovek, i kada se budu kod njega počele | razbuktavati njegove lične želje, strasti, ludosti. Ovako izučen od nje, kako li će je tek tada sam grliti, ljubiti!...
Pandurović, Sima - PESME
U moju se dušu nečujno uplela, Na plimi uzdaha nemih i beskrajnih, Sugestija tiha sa visina lednih, Dubinom strasti svih srdaca vernih I tamne noći — sugestija jednih Očiju bisernih.
Pored ljudskih srca ti prolaziš holo, Bez strasti, i mirna, ne znajući išta O tome da često pati ko te vol’o, — Sem milosti tvoje da ne traži ništa.
Zaboravili smo posle prve dane Vere i mira; sasekli smo brzo Mladačkih snova mirisave grane; Orkan je strasti dušu nam rastrz’o. Bili smo gluvi, ponosni kad bruja Na istom mestu staro: Aliluja!
Duša je prazna! Red prosjaka što je Stao pred mene, to su želje moje — Dobro ih vidim — moje nade, strasti I misli, kuku! kuku! kako jadne, Propale sada, izvan moje vlasti.
O, kako žudno strast nas goni žarka Svršetku, kraju. Pa i bol će proći; Sve, čak i ljubav. Gladne strasti gone, Gone po mraku grobu što Že doći; Posmrtna zvona u daljini zvone, A vetri huje ponosno i strasno Poslednju
Kad instinkt sa svešću stane da se bori, Kad se vani prospe mesečina bêla, Crven plamen mojih strasti uvek gori Na grešnom oltaru tvog mirisnog tela.
sto tamnih veza u nama se spaja: Veza ranih snova o večnoj lepoti, Veza našom decom, radosti i vaja, I perversne strasti i duše i ploti.
Ja vidim kako sve to žalosnu propast znači I niske strasti stalno kako me vuku dole, A horizonat misli lagano da se mrači.
gde sam mladost svoju prov’o; S gnušanjem, bolom u časima datim Za ljubav, ja sam smešan komplot kov’o U društvu strasti i gneva, da skratim Spomena starih vaskrsnuće novo, A sebi jadno ispaštanje ovo.
razdražljiv, što pije Moć nerava mi slabih, kao guje, K’o ženska tela, kad me s njima krije Noć u dubokom razvratu i strasti. Samo, ja danas u zabludi istoj Dolazim ovde, s pohotom, bez časti Da budem dete u prirodi čistoj.
veđa, Kad umuknu daljna zavijanja pasja I žagor, misao za mišlju se ređa; I gomilu želja sa dna duše krene, I povorku strasti romantičnih mami, I budi mladost, uspomene njene, I šarenu igru utisaka dâ mi.
Čudno se kolo strasti tada vodi Uz zlatne harfe i pesme na liri, U lepoj, čednoj, ponoćnoj slobodi, Dok ćelav mesec iznad kuća viri.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Da pojaše konja i trgne sablju pa predvodi vojsku, jali krstom u ruci a blagom riječi iz usta da ukraćuje uskipjele strasti ljudske, jali, kao šta ga jutros vidjesmo, misaona i udubljena u sama sebe!
Sveti Sava - SABRANA DELA
pa lice i slušaju igumana, a on ovako molitvu da izmoli od vas: „Molite se za mene u Gospodu, braćo, da se izbavim od strasti i sablazni zloga!“ A vi odgovarate: „Bog neka te spase, časni oče!
“ I zatim vi njemu sa umiljenjem kažete: „Moli se i ti za nas, oče sveti, da se izbavimo od strasti i sablazni zloga!“ Zatim se iguman moli i govori: „Bog molitvama svetih otaca naših neka vas spase!
A oni koji upadoše u rečene strasti, ispovedanjem i pokajanjem neka se požure kako bi se iz njih izbavili, i jedanput ili dvaput nedeljno da se pričeste, ili
Sve ovo ima svoje vreme, a sada je vreme ispovesti, isceljenja duševnih strasti. Te ako hoćete da govorite o nekoj srdžbi, sve poruge i uzroke greha, ma kakvi bili, pohitajte da sebi pripišete i
razglašava, ili štogod u ustavu narušava i svoju namećući volju, ili sve to pomešano sa pokazivanjem telesnih nekih strasti, i ako u tim nekim stvarima prebiva, ne odričući ih se, nego ih se još više drži, to bilo iguman da je, ili ekonom, vi
Telom iz krvi tvoje svete Bog, Oče, Slovo ovaploti se iznad tvari, Devo Marijo, kojega moli da tela moga strasti ugasi.
Potocima, oče Simeone, suza tvojih duševne strasti omio jesi, božastveno postade Duha pokojište, preblaženi. Bdenje krepko, klanjanje svagda spokojno i ljubav
Kao mnogoplodna loza grozd procveta, oče Simeone, pokajanja vino izlivajući i maglu strasti od duša naših odgoneći i srca vernih veseleći.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
da se [h]rani; a [h]rane mu samo toliko valja koliko da je jedva živ, jerbo je njemu potreba za osušiti sve človečeske strasti, osušiti sasvim telo svoje. Kromje jedne same haljine za pokriti telesnu nagotu, ništa drugo ne valja da ima.
Može ko lasno pomisliti da sam ja sad baš kao Omirov vitez od Scigje utekao, a upao u Harivdu, to jest da sam se jedva strasti putovanja izbavio i nama[h] zatim u nedug srebroljubija zapao, i da sam u ovom poslu pravi otac Mauk, kojega nos ne bi
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zapušten i ničiji ćorsokak, bila je mesto na kojem kao da su se gomilale, u otpacima, izanđale dorćolske strasti. Sad je to uredno prosečena i asfaltirana ulica, sa ponekom starom kućom, u kojoj se povremeno oseća dah i prah
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Gle prokletnika! prevario me! Obazirem se, glenem u knjigu, i gle: - početak strasti Hristove, Izdajstvo Petra, petlov kukurik; Zacelo je te reči pročit'o, Pa u brizi da čas ne propusti, Po zakonu
U vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom, Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena, i zveri. I drevne indijske gore oglašavahu krikom Ist
K'o crne njihove vlasi, tako se i žele njine Pletoše u jedan venac. Pod burom detinjske strasti, Podobno majskome cveću, oni se svijahu družno, Pijuć' iz zlatne čaše nevine ljubavne slasti.
Jesenje vode šumljahu zloslutno; I ja sam sniv'o i tužan sam bio. I moja mladost nije više znala Za vedre strasti i čeznuća njina; U moju dušu njena sen je pala; Bleda i mrtva kao mesečina; Ili k'o svetlost što u katedrali, Po
M. Rakić LXXVIII JESEN Prošla je bura, stišale se strasti, I ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada tvoje oči sjaju U njima nema ni sile ni vlasti.
Gomile jure, hude, pjane, plahe, Pomamno za njom, i ulice zvone Od pjesme, cike, i od strasti bone... Ah, - euhoe, Bacche, Bacche, Bacche! M.
A u toj svirci drkte bol i čežnja, Zanos pun strasti i ljubavi seta; Kao da kaže: „Ta zar nismo mladi? Pustimo ljubav slobodno nek' cveta. „Koleginice! ljupka, mlada ženo!
I daj da u krilo to položim usko Ovo ludo srce što prestaje biti, Što ga vihor strasti vekovima pljusk'o, Al' što osta časno, naivno k'o i ti. V. Petrović CLXI MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOG STOLEĆA...
M. Ćurčin CLXV RODOLjUBIVA PESMA O Rode! Pun si krupnih i sitnih ružnih strasti, Primljenih od otaca, i rođenih u tebi; Od njih te tuđa pomoć ne može nikad spasti, S njima te ka sebi svojski primio
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
je od ćudi, pruža joj nepokolebljivost i sigurnost u samu sebe; ona je mirnoća mora dušinog koja je, upoznavši svoje strasti, postala gospodar same sebe. Pravo blaženstvo je mirnoća, a nju daje samo saznanje“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sam se puta naprezao da zamislim: kako opet kroz san slušam onaj isti žumor svemira i osećam sav onaj, buran, pun strasti dah zore proleća, kad je vazduh sav od mirisa i od cvrkuta, zujanja osa, veselih uzvika, zvona, škripe kola, odjeka
Pa je besno zgrabih oko pasa. I dok se ona sva upijala u mene, ja sam je grizao u onoj bezumnoj groznici strasti koja — — — — — — — — —. 5 Sjajno sam se proveo u gostima, moje mi časti.
koščatih ruku rekonvalescenata što se sladostrasno protežu pored usijane plehane peći, i same pune neke dražesne strasti...
On je burne, ružne prljave prošlosti, odvratnog života, nemiran je i sav ogrezao u neizlečivoj strasti. On i ne teži da se popravi; pazi dobro! A nju voli, to podvlačim.
muzike, vrištanja, alkohola, dima od duvana i poljubaca, one raščupavljene kose, oni razbludni pokreti, onaj divlji plamen strasti u ludačkoj graji terevenke, sve to, i usred toga nekad čista i čedna, posle propala i nekriva Kaćenka, dopadalo se
Mislio sam o onoj mojoj neverovatnoj i neprirodnoj strasti za četiri žene i na to: kako da umirim, da povratim, da spasem kako bilo onaj bedni ostatak svojih sasvim poludelih
Naprotiv, volim ja da se podsetim i da se vratim u ono davno vreme, da pokušam izazvati ono drhtanje od strasti, iako više ne mogu da osetim one slane od plača suze u grlu. Sve je prošlo, mili moj, druže moj.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Istina, za to se već brine sama priroda snabdijevajući ih slabom plodnošću, smislom za strasti koje krate i sagaraju život, ukusom za tragična skončavanja, i tome sličnim. No to nije dovoljno.
Zanima nas samo čovjek, go živ čovjek, s njegovim srcem punim strepnja i nemira i strasti, s njegovim vječitim nespokojstvom i besprekidnim motanjem i treperenjem i svjetlomrcanjem čuvstvovanja u njemu.
S trpnjom se sjećam tog doba jetkih strasti, tih groznica htijenja, tih nemira krvi, i prezavog sna na preznojenim uzglavljima žudnja.
lešina — ispada nekako da se sve te hvale vrijedne stvari, u krajnjoj liniji, počinjaju radi udovoljenja onoj nedužnoj strasti lokomocije. Prastara ikarska težnja eto napokon utažena, osvojena tehnikom. Energumen za volanom — novovjeki Ikar.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Zanosna vatra ljubavne strasti obuzimaše ga sve više, i on već osećaše da mu Stanka nije ono isto što i čvorkovi, uviđaše da mu je mnogo više za srce
Petković, Vladislav Dis - PESME
Živi svedok silnih strasti, neuspeha i jauka. Luč nevolja stalno bukti i budućnost plamen liže, Dim zagušljiv, mutan, truo, nebo mi je zaklonio, I
Vazduh mokar pao. Neba nigde nema. Možda je propalo. Elementi strasti negde se još bore. Možda je i sunce ropstva nam dopalo. Znam, tog jutra zemlji nije bilo zore.
Izgubljeni ljudi i stoleća, Kao reči, k'o oblici zvuka; Izgubljene pesme i proleća, Borbe, strasti i zavičaj muka. U baštama mirnog zaborava, U podneblju umrlih opela Ženska kosa i lepota spava Sa tišinom i šapatom
Ja vidim sebe sa duše nimalo, I sumnjam da je nje ikad imalo; Ne čujem ništa osim svojih strasti. Kad spuste glavu u grob, da se smiri I srce moje, živeću u banji Tišine mirno: po mojoj lubanji Praznina će se k'o
Gde duh lagano, nečujno opada. Ja ne znam gde su moje noći sure I stare strasti, ma'ovina stara; I ne znam gde su moje avanture, I srce ludo, da l' se već odmara. Ja ne znam gde su moje noći sure.
Ja ne znam više da l' se sećam sada. Ni kad je doš'o oblik zaborava. I ne osećam strasti, ni oluje, Ni kako diše mir, daljina plava. I ja ne čujem suze, ni slavuje, Ni kad je doš'o oblik zaborava.
Ja danas imam jedno trulo vreme. S prestola tajni i snova i zvuka Ja sam se naš'o posred niskih strasti; Pod nebom crnim od ropca i muka Ja sam se naš'o u zemlji propasti S prestola tajni i snova i zvuka, Ja sam došao bez
Još imamo snage da se lepo sniva, Pokreta za šapat i poljupca glas, I strasti, u kojoj zagrljaj počiva. Još nam srca kriju izmirenje, spas I ljubav što prašta i jade odnosi K'o proleće zimu, kao mir
Apatija nesta i klonulost prođe, Al' podsećaj stoji da se išlo tamo. 1905. POGLED I Ideali, čežnje, ambicije, strasti, Nada, osmeh, radost i njeni izvori, I sve što čoveka potkupljuje, miti, Da korača, ide, kreće se i bori.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Na taj način sam kontrolisao i zauzdavao sve navike i strasti i ne samo što sam tako sačuvao život već sam izvukao ogromno zadovoljstvo iz onoga što bi većina ljudi smatrala
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Takve strasti postepeno nestaju na ovom blagoslovenom kontinentu. Ako sam išta doprineo ovom velikom pokretu, bilo kao useljenik,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sluša zadijevanje i smijeh: sami kihot života i strasti! — Ala večeras slijepe mladosti! — javi se obijestan glas. — A mi se patimo...
Dok drruča, zapuši lulu. Ovako situ, u samoći, u prisjenci, za nj je vrhunac sreće: ne osjeća ni strasti ni čežnja, ništa ga ne draži, pa kad ga u selu neko dokara radi psovki, uvijek smišljeno odgovori: „S vama se ne može
Gonio se on tada s njome po čitave sate, i goneći znojio se, i penila mu se usta od umora, žestine i strasti. Okretan, gibak, usrnuo bi u njenu čobansku kabanicu, povalio je u tren oka i silom pokrio kabanicom sebe i nju, i tako
Prostota i veličina pastira i junaka prvih vremena, pa divlja verska fanatičnost, pa velike strasti, pohote, blud i sjaj... Najlepše žene, najlepši i najjači ljudi. Vrlina i porok. Devičanstvo i razvrat.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nasuprot neredu svakovrsnih rušilačkih sila, bilo da dolaze iz prirode, iz nekontrolisanog ljudskog nagona i razuzdane strasti, bilo iz nerazumnih odnosa u društvu.
svetlost rađa“ – otima, osvaja i uspostavlja u „paroksizmu davanja i otimanja; nebo se otvara u grču zemaljske, bogohulne strasti“ (Mišić).
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali koliko god da je Sofka od strasti ustreptalo biće, ona je u isti mah i biće čijom voljom upravljaju isti oni porodični i moralni obziri koji su potpuno
ono što se u njima zbiva; sav je njihov unutarnji život uglavnom satkan od čulnog iskustva i bogatog opažanja, od strasti i emocija, i od priliva i odliva volje.
rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u skut, i znajući za Sofkine najtajnije, najslađe i najluđe želje, čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza san oseća kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, čisto puca.
usled dodira njenog raskošnog tela, ne oseća, kao što je celog života osećao grleći druge žene, one bezumne strasti i požude, nego sa neiskazanim blaženstvom oseća, grleći nju, kako mu se duša čisti, a telo, snaga, izumire, nestaje je .
I koliko je njihova u kritici jako isticana putenost, i „divlje” strasti, manje stvar temperamenta a više rezultat nakupljene, mnogobrojnim sociokulturnim zaprekama kumulisane čulne i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Plave oči — ogledala duše, More koje ne burkaju strasti, Na dnu biser tihoga veselja, Milje što se reč’ma ne da kasti.
Tu se splelo, tu se zagrlilo Što te mahom i ledi i zgreva — Prekip strasti i ponor propasti, Što se samo u ludilu sneva. „To zar đavo! — viknuše gospoda, — Te divote ni anđeo nema...
Čeka se, čeka se — Ali Boga nema. Još nisu presmagli Zadasi iz groba, Kojim’ smrde strasti, Kojim’ smrdi mržnja, Kojim’ smrdi zloba. Boga nema, nema; Ja se u noć skrivam, Srce mi još bije. Je li...
S kima te veza veže, tima si rekô ljut: Ovako s’ dalje ne sme, to nije srpski put! Zboriš im kome škodi stranačke strasti zor, Pokazuješ kud vodi zahukan nerazbor.
Na nama je mnogo rana; Te su rane naši trudi. Izdajnike štedeli smo — Jer imamo bližih grudi. Vežbali smo muške strasti — S kojim’ srećnik kukolj trebi — Kidali smo lepe veze: Još tupimo mač na sebi.
Izmami nas tišina, vedrina, Zavara nas daleko od brega, I tu s’ digne kao ala ljuta Bura naših, bura tuđih strasti, Bezdna zine da nas upropasti.
Koleba je svaka Demostena znala, Al’ je loša sreća Grčku sahrvala. U tiranskoj strasti Antipater pliva: „Hvatajte mi, sluge, Demostena živa!
!? KAD VEĆ MORA... Kad već borbe mora biti Među braćom jedne krvi, Bar da nije topom strasti Koja teži sve da smrvi.
Nikakove strasti neće nas zaneti, Ta među nas neće razdor stati kleti. Mi smo barem zreli, mi smo pri pameti.“ Tako jedra duša, tako
Al’ ove kandže ne puštaju lako. Teško si tebi u njegovoj vlasti I svakoj žrtvi kamatničke strasti! Jer ova avet, ovaj vampir bledi Ne pušta nikog dok ga ne iscedi.
Miljković, Branko - PESME
govorim ti kao što ptica leti kroz lišenost Ko ljubi opasnost ljubi izgubljeno vreme i plamen Slučaj živi u nedostatku strasti Ja preplivavam da i ne mora uzaludnog Treba ljubavi moja Objasniti miris Definisati vatru Malo dublje malo visočije
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pune oči žara; Puna usta slasti, Mirisava nedra Puna bujne strasti; Milo čedo, kome U pogledu piše, Da ni samo ne zna Za čime uzdiše; Što bi znalo čarne Ne sklapati oči Grleći,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ne strašit sja ona vlasti, ne borut ju ljudej strasti, carej, velmožej, niščih i knjazej istrebljajet, jedinim vzorom V javleni skorom odvodit.
Adovu bezdnu Orfej, ljubeznu vo ježe spasti, prešed bez strasti nevredim. Tak' ad i more, ognj i gore, preidu smelo za tvoje telo, ljubezna.
Otkako su oči tvoje men' serce urekle I sve strasti mog suštastva za tobom potekle, Meni drugi vozduh diše, drugo sunce svjetli, Drugi noćne prozivaju slatke čase pjetli.
grozda sladost, rosu zlatnog v'jeka; Gortanu mom med i saća nisu takve slasti, Slađi nije nježni pokoj nego tihe strasti.
Sluga bi rad bit gospodar, ovaj ište vlasti, A vlastelin da do cara pruža svoje strasti. Čovek hoće da je angel, angel se zlo gordi, — Da pogibnu svi lukavi s' svojima oskordi!
Za opkladu: ni u sv'jetlo serpskih cara vreme, Gdi se strasti blagorodne rvenijem streme, Od vašega veledušnje nije serce tuklo, Ni za opštu većma polzu grlo je promuklo.
I tiha reka stranima vodama Uvis dignuta, sopstvene bregove Obara, topi tuđe njive. Gibelj su strasti bez uma krepka. Beskrvne ruke onima v četi toj.
— — — — — — — — — — — 9. Besna, pusta neslogo, Kćeri adske zmije, Gdi bi znala živiti Da Srbina nije? Čedo strasti, nesrećo, Brza u slepoći, Kad Srbina nestane, Kom’ ćeš onda poći?
Hodite, setni potomci, spravljajte majci opelo, Snažna bivša negda, Srbija mrtva leži. Narod bez svesti stenje, jer strasti je trzaju mrtvu, I slepoća duha crni joj iskopa grob. Gdi je Srbije grob? Je l’ Kosovo? Marica? Prilip?
U suzama Dušan tone, Kotrlja se strasti smet, S prebijenom voštanicom Osvetljava genij klet. S tužnim srcem sad iščezne, Smrtni Srpstvu kuca čas; U prsima
zavist i kleveta niska Zubma otrovnim dobrodetelj griska, Tam’ slučaj preki il’ bolesti razne Sreću nam prazne. Strasti slepoća i nesitost želja Lakomo srce slavoljubljem strelja; Krade nam sanak, bode nas i muči, Dim da dokuči.
U Lazarevog carstva burnom stanju, Gde razuzdane strasti mnogih zala, U ličnoj borbi i hudom neznanju, Slobodu ruše, a lance vazala I ropstva kuju, da na trulom panju Svog
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Hrani kopilad! Ljubi ih, tepa, mazi, miluje, U punoj bolti svog suparnika Kupujuć sigre deci ljubljenoj: Medene strasti, šećer pakosti, Vojnike hitre, brzu osvetu; I na mekom ih krilu ljuljajuć Odgaja porod svoje bludnice...
Oh, sunce, ženo, jaoh, Svetlosti, Još ne znaš plamen moje milosti, Goleme strasti, želje nesite, Ljubavi silne, muke večite. Još nisi čula — ne znaš pakao?
kakvog vrelom iskricom Po nagoj koži nežnog ramena Potraži mesta svoje milosti, Po kojima si vrele poljupce Načinom strasti sina razmetnog U časovima bujne pohote Zanetim umom silno rasipô...
Bojić, Milutin - PESME
Sve kraj mene pada u njihove niti. Ala je užasno s drugim jednak biti! Krik jedan, pun strasti, začu se u noći. To vran jedan kriknu. Jato za njim grnu.
Mrzi blage noći kad mirišu strasti, Kad nebo treperi, kad blista vedrina, Kad se reka vala mračna kô sablasti I crni se borje, caruje tišina.
— — Sa svetinje brzo prah tajne je spao I osramljen idol drhtao je bludno: On je niskoj strasti ime Boga dao; Strast u njemu samo buktala je žudno. — — ''O, razbludna tajno, što ne osta tajna?
Od strasti su moja usahnula rebra. A danas mi oči ustreptaše besom I zazvoni duša ko harfa od srebra. Tvoje oko prosu drhtaj
Po pristaništima prljavim sam išla I tražila strasti u čamcima blatnim. S jutra straža bi me pijanu našla I šibala bičem po žilama vratnim.
O, drveta, puna mirisa i smole, Plodovi me vaši bludnoj strasti uče! Zrelost, draž, mekota! — O, milosti meni: Nemoć mi i pustoš prazno srce žuče.
A pod gustim hladom nerandžina granja Mladi ljiljan peva bogočasne psalme. Samo naša duša u tu večer strasti Mrka je i hladna kô nedra dubina, Vrh nas zaman loza prosula je cvasti: Nedirnut je gitar i pehari vina.
I zato danas neću čase jada I bolni uzdah cveta koji vene, Jer još si lepa, puna magle snene, Mada u meni krik strasti je sćutkan. Stog beži takva, maglena, prozirna, Da zapamtim te uvek takvu istu, Kao ikonu od zla što spasava.
I jednog dana Nimfa topla, meka, Dade mu pehar prepun čedne slasti, I on se opi od detinske strasti, I u trk pusti u polja daleka Zauzdan orkan i sunčane zrake.
Svršava novim poljupcima, da je To usklik žudi koja večno traje, Pesma usana što se krvlju rose I preko voda čežnju strasti nose, Kupeći sunca i cveće i kraje, Žud ludih noći kada razum staje Da spuste tebi na usne i kose I da usade u
I tad kao heroj posle strasne bitke Odmorišta hoću bez strasti i žara, Već da mi se duša na duši odmara I da miluju me blage ruke vitke. Jer u suton grudi pune su mi plača.
Smrt niti nam strasti niti srca reznu, Niti da u suzi oči nam zamagle: Naše su se oči s pobožnošću sagle Pred grobljem bogova što u srcu
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Iako preteže poezija sete, ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti, o duhovnom nadigravanju i prkosnom izazivanju momka i devojke, o pobuni protiv konvencija.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
i rastresenom kosom oko vrata, oko ušiju i po čelu, već mršenom i celivanom kosom; očima podbuhlim i umornim od strasti; ustima nabreklim i po vratu i licu tamnim, jedva primetnim pegama, naseljenom krvi od ujeda.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I leži to zapretano u duši, i kad se stakne, izbiva: i kod rođenja, i u strasti, i u smrti, i ispoljava se u tajanstvenom nagađanju i gatanju, u znakovima, počamši od nebeskih zvijezda do sitne,
sjećanje na Mašu iz detinjeg doba sazrijevaše, — i zametak što ga u sebi nosijaše, razvi se najednom i bukti plamenom strasti, i nadjača stid i strepnju.
Ko zna, zna li ona što je pravi život, što je slast i ljubav...? Možda njeno tijelo nije zagrijano žarom strasti, valjada nema duše...? I on ne može više da misli, bol ga savladava.
— Blago tebi!... Poznajem te, pun si života, zdravlja, strasti emocija. Možeš da uživaš. A to i je život! I ja sam davno za tim ginuo. — A ti nisi kušao!... — Ne!
što valja da radi: podati se ponovo životu i tako liječiti rane od samoga života zadate, ili ugušiti nadnaravnom snagom strasti života i trpjeti? Ali sumnja, koja ga je uvijek pratila, nije dala da se za što odluči.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kirča se toliko zauzeo oko vežbanja vojnika, toliko je uneo u sve to strasti, rešenosti i upornosti da je ubrzo Laušev odred konjice pod Kirčom postao sjajna vojska, mala, složna i odlično
Narod taj voli da gleda poniženja izabranih. Hoćemo li hraniti njegove bolesne strasti? Hoćemo li reći: Narode, od danas je sve dozvoljeno, jer ničega nema pod ovom kapom nebeskom što je ostalo čisto i
Nikako to nije ličilo na razgovor između jednoga muškarca i jedne žene, i nikakve tu prikrivene strasti i želje nisam primećivao. Ovako je to moglo da traje do sudnjeg dana, a da se ništa ne poremeti.
Ilić, Vojislav J. - PESME
II Burne su strasti izvor mnogih zala, Nesreći ljudskoj početak je strast; More života one strašno mute, Nad ljudskom dušom njihova je vlast.
Čudni su puti kojim strasti vode, Al' sve što živi ove pute zna: Sadašnjost njina nepobedljiv grad je, Prošlost je njina pepeo i pra'.
smoren putnik iz tuđine, Kome je mrzak život mlad, Na obalama bujne Drine Ja često sanjam onaj grad U kome buru prve strasti S veselom pesmom sretah ja, I san, ispunjen čudne slasti, I dan bez mira, noć bez sna...
- zanesen u samoći Sanjao strasnu, prvu noć... Al' vreme, vreme! Sve to presta Kô slatki sanak, slabi klik, „Plačevne“ strasti davno nesta, A s njome ode bledi lik!
u vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom, Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena i zveri. I drevne indijske gore oglašavahu krikom Isto
I divlji Gal, i Jelin, i Sarmat, i sila roblja, Kô tučne statue Krona pomamno stresaju koplja I već, u divljoj strasti, bez nežne tuge i straha, Kô crni gavrani kliču i Vuku lešinu Graha. 1889.
Istorija silnih strasti To je burna mladost moja, divlja, kao igra vala; Buntovnička, raskalašna Prava smesa raznih čuda, Polu—umna,
A njena mila, gola grud, S barjakom sramne strasti, Pozvaće k sebi zanos lud 3a roba svoje vlasti. Jer prvo pogled, posle nâd, Zatim se poljub daje A najzad...
Kô crne njihove vlasi, tako se i želje njine Pletoše u jedan venac. Pod burom detinjske strasti, Podobno majskome cveću, oni se svijahu družno, Pijući iz zlatne čaše nevine ljubavne slasti.
8. Suri spomenik starih pokolenja Nad sniskom humkom ugažena groba Živo me seti strasti i mučenja, I misô vrati u minulo doba. Tužni grobovi, gde vas jošte nije? I ko da priča istorije vaše?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Vidiš kolika si i kakva, Tašana? Oh, vidiš? (Pristupa joj, nadnosi se nad njom): Evo ne drhtim, ne klecam od strasti za tvojim telom, već samo osećam kako bi mi tu, kod tebe, bilo sve moje: i sreća, i mir, pokoj, kuća...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
zašto se zdravlja tako brzo potkopavaju? zašto roditelji ne žrtvuju svoje strasti, sujete i sebičnosti, mesto da žrtvuju svoju decu?
U gospa Noli počeli se sređivati nagoni, interesi, potrebe, možda i strasti, možda i egoizam žene. Te je večeri otpočela u toj jakoj i smeloj ženi njena prava funkcija, iz koje će zatim izlaziti
Svejedno, ona ima makar strast. Svako nešto ima. A šta imam ja, i šta sam imala ja? Kakve su moje strasti? Od muškog sveta, volela sam najviše oca. Ko ti zna, možda je tu bilo i nečeg grešnog.
Kaže se da veliki procenat Jevreja silazi s uma zbog neutoljenih ambicija. Žene njihove su čiste strasti ambicija, i utiču na muževe, braću, i decu ponekad i strahovito.
Ako je religija, na nož bi išli za nju; ako je nož, s nekim religioznim ritualom idu u strasti i nerede... Ja nisam video ni Španiju ni Palestinu, ali osećam da tima mojim drugovima zavičaj može biti samo Španija
Ima u svemu tome i tragičnosti. I strasti i novac i rad Jevreja guta Moloh, nešto nevidljivo i vansvetsko, tajanstvena rasa koja nema tendencija ni ka državi, ni
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ljubov je, naposletku, veliko i malo pismja O iz azbuke života našeg; sirječ, zaljubljen čovek, po moru strasti svoje leteći, jednako malo »o« u ustma nosi: »o, kako je lepa; o, kako bi srećan bio; o, kad bi se sudbina smilovala!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Sastali smo se u našoj bašti i seli na travu, a iz duša nam se otimao duboki uzdah strasti i čežnje. Ja izvadih iz džepa kutiju sa palidrvcima. — Šta ćemo sad? — pita Persa. — Da jedemo palidrvca.
Petrović, Rastko - PESME
O, ponekad mi se zbivaju čudne stvari, kao da se spuštaju sa drugoga sveta: dok me ponova ne obuzme veliki vrtlog strasti, sve žuto, crveno, zeleno pred očima; tamo, gde je nekada bio dugački vidik planina, jedna noga, jedna glava, jedno
Od ljubavi, U proleće ili u jesen Smrti dimnjačke zvon čućete; O basnoslovnom njegovom zvuku kriknuće sve strasti, mržnje... Ko? Dekameron!
ja ću baciti preko toga još ostatke svoje obuće i odela i slamarice i poroke, i šuplje vaše poglede, i pokrete vaše bez strasti, i pepeo i dim i makadam i zelenilo: sve ono što mi se sviđa ili što me gadi: samo da od nečeg sakrijem novorođenog, i
skrivah pogled na svetlost Njegovu sjajnu Nozdrve behu pune mirisa nekakvih šuma I sanjao sam divlje snove pune krvavih strasti I preskočio sam davno granice svoga uma Njegovoj željah samo izbeći vreloj vlasti O kako me je blažilo ipak blaženo
Bacih se na kolena, ispruženih ruku, u očajanju, Od strasti, muke, obnevideo; Bez reči, nem u svom urlanju Ja sam se večno dakle stideo: Šta sam učinio od svoje mladosti, čistote?
I to je Smrt, i to je Sunce, i to sve što u strasti Znam da nikada ne podležu, u takvom borbe času; I da bih prvi je srušio naporom ljudske vlasti.
Šantić, Aleksa - PESME
Mladost, ljubav, oganj, sve u grobu spava, Po kosama mojim popanulo inje... 1906. JESEN Prošla je bura, stišale se strasti, i ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada tvoje oči sjaju — U njima nema ni sile ni vlasti.