Radičević, Branko - PESME
92. Ta de li je, de se krije? Karaju ga milostivo, Da na zemlji degod nije? Pa ka zemlji sve strašivo Oboriše oči svoje... Zaman, zaman, zvezde moje! 93.
Ala, Bogo, ko da te ne fali! Što strašivo, veće poljem beži, Što slobodno, na zemljici leži, Još se samo nekoliko brane, Al' nijedan nije tu bez rane, „Dovde
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Evo ti, pobratime, ovo ćeš mi sačuvati za dogodine. Zaradio sam ga u dobra čovjeka, pa mi je sve strašivo da ga đegod ne propijem. Djed obrisa oba dlana o čakšire i primi sat pobožno kao naforu pred oltarom.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kupô bi se, a i ne bi, sa sviju strana šuma, pa strašivo da ga ko ne nađe i ne oglobi. Najposlije skine se i sve poostavlja daleko jedno od drugoga.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Evo ga gdi ide, baš dobro. Idi se ukloni, dok ja s njim svršim. VASILIJE (strašivo): Evice, nemoj se šaliti, ti znaš da me to vređa. Ja ću biti blizu, jesi li čula? (Udali se.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
VUK: E, e, da smešna čoveka! Kuda se đavo porebarke šunja, grickajući strašivo krajičak čupavoga repa, tu se on posadio!... Ma šta ćeš ovde, dobar čoveče?... RADAK: I baš na ronu ove provale?