Jakšić, Đura - PROZA
— Molujem sužnje šiljonske po Bajronu. — Bajrona nisam nikad čitao — ali ovo je strašna tamnica!... Šta znače ovi gvozdeni koluti na ovim mračnim stubovima?
Ah, poštovani sustradalniče muža moga, to bi bila strašna nepravda! I onda ću ja sa dvoje moje siročadi podići glas svoj i vikati: „Nasilje! Nepravda!...
može nikad biti zločinstvo, i to sam mislio; ali ovaka kao ova njegova, možda i stoga što je bila neobična činila mi se strašna; izgledao sam sâm sebi kao neki saučesnik u nekome ubistvu...
Obradović, Dositej - BASNE
Naravoučenije Valja znati da je krokodil jedna strašna zver koja živi u vodi i na suvu. Po vidu podoban je gušteru, ali je užasno velik. Neki su trideset nogu dugački.
U varvarstvu i u gluposti sva velika gospoda strašna su i užasna, a gdi sveta mudrost i prosveštenije carstvuje, onde najveća gospoda najbolji su ljudi.
Zec se upozna s jednim lavom, upusti se s njim u veliki razgovor, i među pročim upita ga: „Kako to biva da lav, taka strašna zver, pak se boji petlova glasa?“ „Tome se nije čuditi” — odgovori lav.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kao što vidite po samom imenu to nije ništa lepo, što bi se, na primer, moglo od kicošluka poneti. Roga je strašna stvar!
— Jest, ja — kit! — reče Marko i čisto se ošvanji što naiđe na takav čvor. — Hm, hm! Kit — ja!... To je, bogme, strašna zverka! — Znate li vi — uplete se učitelj — da su u kita usta kao ova mehana, pa samo hukne u se — a čovek uleti!...
Doveče će ga već spremiti u vodenicu... Odista je strašna ta gudura gde je vodenica zaroška. S jedne strane gusta šuma, i danju je mračno u njoj, a kamoli noću.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
SUBAŠA 9 3. JARANI 16 4. U KOLU 21 5. ZLOČINAC 28 6. PREOBRAŽAJ 32 7. SPLETKA 38 8. GROM IZ VEDRA NEBA 46 9. STRAŠNA ZAKLETVA 52 10. RASTANAK 56 11. DEVA 60 12. GORSKI CAREVI 65 13. PRVI MEGDAN 76 14.
I uzdrhta kao prut... To ga osvesti... Odoše mu mili snovi. On vide samo da je begunac i ništa više... Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet. — A ako ti nisi ubio Stanka!... Ako on bude živ, kud misliš onda?...
To ga osvesti... Odoše mu mili snovi. On vide samo da je begunac i ništa više... Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet. — A ako ti nisi ubio Stanka!... Ako on bude živ, kud misliš onda?...
A dok se oni smejaše, Stanko je muke mučio! Njegovo skoro detinjsko srce otrova najedanput ljubomora, silna, besna, strašna ljubomora... Dakle, Lazar ga htede ubiti zato da bi ga sklonio s puta!...
Dakle, Lazar ga htede ubiti zato da bi ga sklonio s puta!... I stvori mu se strašna slika pred očima: Kao on mrtav... Iz glave mu lopi krv i mozak...
Od tvoje kuće, Ivane, ostaće kućište, a od naroda iz doma tvoga strašna pripovetka!... Tako mi Gospod glasa ne čuo, tako me ne ogrejalo sunce sutrašnjega dana!... 7.
” Strašna ova slika ukoči ga. — Hajde! — zove Marinko. — Čekni! ... A što li me zove subaša? Čudan čovek beše Marinko!...
Nisu lenštine, kao onaj što na moj dom pljuje!... Hajdete, braćo!... I svi se krenuše kući njegovoj... 9. STRAŠNA ZAKLETVA Ljudi gledahu Aleksu onako rastužena, pa im se sažali... I samom Ivanu beše vrlo teško.
On se koprcao, otimao — ne pomaže. Ona strašna ruka stegla vrat kao što menđeli stežu ono što među njih padne... Izgubi i glas, ruke mu se uzeše...
Reče da upale žižak i da sede s njime u sobi... Ali nikako ne mogaše zaspati. Jer čim bi oči sklopio, ona se strašna slika obnavljala još strašnije.
Onda opet celiva krst. — Ivane! — reče pop. — — Ti si sad kmet. Kao sluga božjeg oltara, hoću da te opomenem da je strašna zakletva kojom si se danas zakleo pred bogom i pred nama.
Neka ga jeza hvatala od popinih reči... 15. DVA OCA Miloš se bio strašno poplašio. Onako strašna zapovest Kruškina nije mu dala nijednog trenutka mira. Išao je kao lud.
Dučić, Jovan - PESME
ČEKANjE Dugo se u potoku kupa Jutarnja zvezda; već zâri, A svud još strašna, i glupa, I nema apatija stvari. Prošle su zvezde i sati; I talasi pod lukom mosta; A svu noć ja čekah da svrati
Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna ponoćna klica Sve boje sunčanog leta... A strašna međa šta znači, Što deli pokret od mira? Šumna je reka, kad smrači, Od svojih obala šira.
I brodolom u osvit vedar, I očajnikov krik za snagom; I na Libanu sjajni kedar, I strašna vojska pred Kartagom. Gospod me seja celom šakom U času svetlu i golemu, Da budem jutro danu svakom, I njegov glas
Jug crn i seva; no, najednom, Dažd pređe preko vinogradi... I blisnu prema selu bednom Krvava, strašna, zvezda gladi.
Usamljen večno, strašna grmen, U prvi sunčev trenut sjanja, Niz ozarenu baci strmen Crni sen svoga očajanja. A noću nebu zavihori, Kad zna
I kao da leži iza brega tamo Bolno naslućena moja strašna tajna: Jer svaka stvar koju duša dirne samo, Kao ona sama, postaje beskrajna.
I strašna raskršća sunaca, i puti Kud oluj svetlosti neprekidno ide, Kroz nemi predeo gde vlada i ćuti Bog koji ubija oči kad
I kad najzad padne zadnja strašna sena, Znaću neumitnog očajanja radost: Da ima sto sreća, ali jedna mladost; Stotinu ljubavi, ali jedna žena.
Večna, Tvoj je udes pisan na čelu tvog sina, Na mač njegov reč ti strašna, neizrečna. Mlekom svoje dojke nas si otrovala, U bolu i slavi da budemo prvi; Jer su dva blizanca što si na svet
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Piju kavu, ćute kao Turci, samo karta klizi, i čuješ kako zveči dukat. To je bila strašna noć! Mi se s majkom zatvorili u drugu sobu. Ona više ne plače. Ni sestra.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
stvari, koje su verno ogledalo, verna slika društva; ima romana u kojima se bičem nemilosrdne i neumitne satire šiba strašna pokvarenost društvena. — Pa sad... ono ne kažem baš da nema; ono što ima bolje, tome čast i poštenje — veli gđa Persa.
I ne znam kako, već tada mu je padala na pamet strašna misao: kakva bi to velika nesreća bila da nešto kao pop ostane udovac, da mu — ne daj, bože, — umre takva popadija!
Ah, ne, ne! Ti si strašna kad nekog omrzneš. — Nije neg’ da se još izmirim valj’da! Ako ti ’oćeš, ja bome neću! Ja kad volem nekog, ja sam onda
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
rame uz rame, složno... sutra na Božić u Domu... čas je kucnuo... da grmne jedan jedini krik, da se prolomi strašna, očajna, gladna, uzvišena reč: u akciju!
Afrika
Toliko tela alera izgledaju ogromna i strašna u pokretu i toliko reka ima velike svetle odseve po tamnoj vodi. S druge strane reke je već dublja i jača gora;
Nema davno da su ih belci pokoravali oružjem tako efikasno da je sad svaki belac za njih strašna i opasna ličnost. Zavgele je inače još uvek jedno od najživopisnijih gnezda: suludih veštica, fetišera, ljudi–pantera
On je izgubio već jedno uvo, i sad mu otpadaju prsti sa ruke. Ima gubu koja će mu ko zna kad zgnječiti srce. Tako je strašna beda i nesreća i u ovome selu, da nema skoro nijedne kolibe od purpurnoga blata, a da se pred njom ne vide, čak i
“ To je bila moja pesma koju pevahu ovi crni mladići u noći; izgledala mi je čudna i strašna i tuđa. Nisam nikada imao takvo osećanje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tek posle u svojoj kući, u Bahmutskoj provinciji, u Rosiji, Pavle je, jedno veče, kad je napolju bila strašna zima, uz plamen panja na ognjištu, ispričao po nešto, o tom svom bekstvu, od kirasira.
U ruci je držala crnu lepezu. Iako je ta sličnost bila više njegovo uobraženje, nego stvarnost, Pavlu se učini potpuna, strašna, neverovatna. On se prema njoj, od početka, zbog toga, počeo da ponaša sa nekom neobičnom nežnošću.
Pričao je, šapćući, da sad u vojsci rosijskoj ima strašna strogost da zavlada, i, ko god bude lanuo, doživeće usekovanije jazikov.
svim varošima dakle, u svim traktirima, pa i po kućama u Kijevu, ima, uvek, po neka, takva, izba, u kojoj se oseti ta strašna samoća.
Bila je neočekivana, neshvatljiva, strašna. Oni su, tih dana, sa užasom, slušali priče, o tom, kako članovi carske familije Petra Velikog, iz Zimskog dvorca,
Čiju je drhćuću grivu voleo, kao neku žensku kiku. Životinja umna, verna, koja ume biti nežna, i strašna, brat i sestra čoveku, koja ga iznosi iz bitaka i ne napušta ga, ni u času smrti.
povlačenju Pikolominija, bila samo ogromna gomila odrpanaca, na konjima, sa kopljima turskim u rukama, to je bila, ipak, strašna konjica, koja je, kao vetar i oluja, zalazila, i klala, u turskim provincijama, ispod Beograda i Temišvara.
Ura! Ura! Činilo se da zemlja tutnji i da se trese, pod kopitama konja. Ta strašna gomila jurila je pravo na njega, na tribinu, kao neka oluja koja će odneti, kao poplava, i njega, i oficire, koji su
Uzalud je pokušavao da ga urazumi. Petar je stiskao dete na grudi, uveren da, jedino na njegovim grudima, ta strašna bolest može da se stiša, a nije osećao koliko je divalj i očajan, taj njegov zagrljaj, kojim dete stiska na grudima.
pukovski, felčer, Trikorfos, koga je Trifun dovezao, pred veče, u kuću, tešio je oca deteta da ta drhtavica, iako je strašna, nije ništa. To je, kaže, trag pakla. Žig našeg porekla. Šala Nečastivog sa ljudima. Predlagao je puštanje krvi, Petru.
Naslutio je, noću, kraj vatre, otkud ta strašna i tužna razlika, između one veselosti, posle manevara, pod Peštom, i te žalosti, ovde, i velike utučenosti.
Iako je u rosijskoj armiji, u to doba, bila zavladala strašna strogost, i prema strancima, planovi i predlozi Horvata, Ševiča, vladike Vasilija, pa i Bestuševa, odbačeni su tek
Teodosije - ŽITIJA
Sa mnogim umiljenjem hvaljaše Boga, koji ga je udostojio da i na taj željeni i sveti vrh uziđe i da se pokloni, i da takva strašna, čudna i sveta dela Božja na njemu vidi. Ispunivši se veseljem duhovnim, I veoma obogativši se, radosno u manastir siđe.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
I sveci su strašna bića, koja ulivaju u ljude strahopoštovanje i trepet. Slepa odanost i pasivca poslušnost veri — to je prva i najviša
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Čovjek s mišem nagnu se nad otvor, spazi u mraku džaka nekakvu neobičnu dlaku, uzviknu i toga istog trena desi se strašna stvar! Bijeli miš omače se iz svog sanduka i upade u sam džak! — U pomoć!
— Javljanje treća saveznika — Kruškotres Kukuruzović — Tajanstveni plan Kad zamrije tutanj čiča-Brkinih koraka, strašna tišina leže na njivu s kukuruzom i na ostavljeni džak, činilo se da se sve utišalo samo da bi se za koji trenutak moglo
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tek što su u Košici, ali napadne gospodara Sofru strašna srdobolja. Sad opet ne mogu dalje; moraju ga lečiti. Tu opet ostanu tri nedelje. Krečar se pomalo oporavio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
više kolena, pre neki dan, kad je počeo da skuplja delove puka, još se budi noću od bola, ali taj bol umine brzo, kao i strašna malaksalost i iznurenost u kostima, od umora.
Vuk je bio postao i pijanica i bludnik i kavgadžija strašna, a beše otežao kao neko bure. Tako ga i oženi, moljakajući za njega sve komande do Beča, podmitivši skoro ceo Osečki
kroz nerešljivi Virtemberg, kroz Baden i Hesen, da udare na Francusku, ne zaboravljajući da im je u leđima ostala strašna i gvozdena Pruska. Vojvoda bečkog dvora, Karlo Lotarinški, niti je žurio niti je hteo da vodi te mase.
Noću je uokolo bila strašna zapara, u blatištu, prepunom komaraca, a danju potpuna tišina u travuljinama, nad kojima se tek retko video po koji
Uostalom, pri samoj pomisli da je odbije, ona se dizala pred njim, strašna kao neka veštica, preteći, tako da mu je život postajao mrzak, čim bi se setio da ona može početi i kukati i
Tek jutro, kada se probudio na skeli osečkoj, da opremi puk za pregled u gradu, učini mu se strašna zbilja, svojom mutnom rekom, vlažnim travuljinama i drvećem, vodenicama, mostom i zidinama i bedemima gradskim i sivim
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
nju, opasno da ide bilo kuda izvan kuće jer se tih dana često javljaju veštice, vampiri, karakondžule i druge zle sile i strašna bića.
Matavulj, Simo - USKOK
Jedanak zagrmje osam pušaka, a za praskom diže se strašna vika i jaukanje, pa Nikšići nejednako zapucaše u goru. Od dima se na prvi mah ne raspoznade ništa, pa četnici vidješe
Milićević, Vuk - Bespuće
On je osjećao toliko tereta na sebi; sive, olovne čame koja je bila strašna, jer je bila nepomična i grozna, jer je bila neiskazana i nemilosrdna, jer se nije mijenjala, ostajući vječno ista.
Sremac, Stevan - PROZA
Kad me na ovom stepenu vidiš — mani me! Ja sam zver u piću. I »zver« se zaljulja i umalo ne pade sa stolice. Nastade strašna galama; domaćin se derao i galamio za šestoricu.
Radičević, Branko - PESME
Moma vezla — gotova je, Tura vezak pa ustaje, Gleda brdu, dvorom šeta, Al' odozgo jedna četa — „Bože, Bože, strašna čuda!
O pomozi, Bože siloviti! Vijar vije, a praznina reži — O straoto, srca mi ne steži, Bože — nebo — tamo — strašna čuda! Odo dole, dole — ali kuda? Ja se streso, stra mi stište grudi, Pa iz teška sanka se probudi.
oni ubavi majmuni, Vesla njima drvo odabrano, Pobratime, to jerje tanano, Krma beše debela jerina, A na krmi jedna strašna psina.
“ No dok tako mi tu govoramo, Ujedanput strašna buka amo, Ja ti brže onamo odšeta, Kad al' brate, dva-tri magareta, Puna štifla i puna štifleta, I šešira bečki i
Zbogom, zbogom, kleta noći, Ta kad ćeš mi opet doći? Noći, noći, kleta noći, Strašna li si u samoći! Brže amo, sunce moje, Da mi sine oko tvoje, Da odagna kletu tamu, Kletu tamu i pomamu.
Okle žubor i to uzdisanje, Da mi strepi, puca srce živo? A ta zvona što sad udariše Strašna l(i) su, vas mi svet se muti; Oh, strašna taka još ne biše, Bože, Bože, na što l' mi se sluti?
A ta zvona što sad udariše Strašna l(i) su, vas mi svet se muti; Oh, strašna taka još ne biše, Bože, Bože, na što l' mi se sluti? Ljupko cveće, ti još ne uvenu? A ti, zoro, opet iz sna prenu?
NEŠTO KRAJ BELA BUDIMA) Eto nešto kraj bela Budima: Kô šut jarac baš tako izgleda, Al' je čudo nad svim čudesima. Strašna brada u njega je spreda, Povila se ko zastava laka, Pod nju kupi on svoga honvèda.
XXVII Sad od zemlje besno đipi, K nebu strašne oči ita, Diže ruku, zubi škripi, Oh, da jada straovita. Drkće strašna, drkću usta, Al' iz nji se glas ne pušta, Al' i našta, kada pusta Već je sama kletva sušta?!
Ali laku noć! II Noći, negda tako mila Strašna l' si joj sada bila! Tek što leže, ao jade, Pa ustati već morade. Mora sveću već užeći, Mora dragu svom poteći.
Ta ti plačeš, što je tebe?“ Privuče je bliže sebe, Pa je glenu: „Ti si, ti si! Uh, moj Bože, strašna li si!“ To izusti, Pa se zgrozi, ruku pusti: „Bež' od mene, beži smesta!
— Ona pade, ma nje mili, — Docne momci priskočili —: Tamo ispod stene gole, Ukraj mora gleni dole, Tamo ona strašna smesa Od kostiju, krvi, mesa, Njegovo je telo, jao, Ko li bi ga sad poznao!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Prolazeći našim krajem, Mulić je najčešće svraćao kod mog kuma Rožljike, jednog brkatog delije strašna pogleda i krupne glasine.
Kostić, Laza - PESME
— To staro leto, stara godina! Kakva je strašna bila u životu, da kakva bi tek bila, žalostan, da još jedared ustane iz groba, da se povampiri! Strahota!
— Al' kad te kida, kada te treska užasni zveket okova teška, kada te jauk i vrisak cepa — al' si mi strašna, tišino lepa!
kostiju beli' što su ih po garu vetrovi razneli, po pučini crnoj prosute se Nižu, bledilom smrtnim kô da reči pišu, da strašna lista, da strašnijih slova što ih napisa pisac vekova! Al' šta to piše, šta li to veli, ta crna knjiga sa ti slovi beli?
te zar oči ispijene? pa te uši — taj nezgrap? Ista slika, bog i duša, na samrti njena muža, isti zelen, bledi vap! Strašna misô, ponoć nema, mali žižak dogoreva, u Delile duše nema, tek da samo iz vajata posrćući nađe vrata.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je! Kako aždaja iziđe, uhvati se s njim popojaske, pa se ponesi letnji dan do podne.
Aždaja mu se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, je! pa se uhvate popojaske te se ponesi letnji dan do podne.
Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je! Kako iziđe, uhvate se popojaske pa se ponesi letnji dan do podne.
Kad ona viđe, izvadi jednu dlaku iz glave, baci i oni isti čas uzraste strašna gora da ne znadoše prosci će će ni kuda će, no tamo amo te za njom, a ona opet daleko im odvojila, a oni obodi konje i
tamo i leže mlade, ali čim joj mladi odrastu da bi već mogli izletjeti i ostaviti gnijezdo, iziće ti iz jezera strašna jedna zmija šestokrilka, pa ujedanput, kada orletica ode tičićima po hranu, ispne se na jablan, i pojede sve tičiće.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Škoda, što nije i čauš tu bio! ŠALjIVAC: Sad se otvori strašna vika i buna. Perzerin poviče: „Nećemo strane, nećemo klipe i perle, nego oćemo da smo čisti od tuđinstva!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Okrenem se prema njemu, kad imam šta i da vidim — on nina-nana! Ujutro me probudi neka strašna škripa. Časovnik iznad nas cvileo je kao da ga kolju. — Na časnu reč, prijatelji će me ispljuvati ako doznaju!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U STRMOGLAVCU 267 BOSANSKI TRKAČI 272 PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA 274 MUDRE PORUKE ZA ŠTENE 279 PRIČA O KUPUSU 281 STRAŠNA NOVINARSKA PRIČA 284 NADRILEKAR JOCA 287 STRADANjE MLADOG PISCA 292 KAKVA JE JESEN 296 KOSMIČKI SAN 301 NAJBOLjI
njače, pijevac gromko kokodače, Žuća vije kao vuče, a Ciciban mijauče. Strašna jeza gazde hvata, natiskoše svi na vrata kao da je pukȏ grom, potrčaše snagom svom, sve po šumi stoji lom.
Zima im dojadi jaka i sila Sime dječaka. Žali se takav lav, tužan, očupan sav: „Strašna je, kaže, zima, kad stegne snagom svom, a još je gori Sima, bije nas — kao grom!
Kornjači nikad ne stani na put, jer oklop nosi, a nema kaput. Kvočka je strašna noću i danju, to ti je kokoš u besnom stanju. Prasetu svakom skloni se s puta, njegova mama vrlo je ljuta.
grdne sam bede dopao, tako kod vola, zeca, ugled mi vrlo opao, tako, kao baštovan, sasvim sam, kume, propao. STRAŠNA NOVINARSKA PRIČA Evo novine! Novine evo! Navali, rajo, pod parom punom!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Obukao sam se, uvio devojčicu u maramu i otišao pravo u noć. Evo po ovoj istoj vodi sam gazio. Strašna pomrčina je bila oko nas, svaki čas sam klizao i posrtao, iako sam stavio čarape preko cipela.
— To je bila stroga žena, tvoja mati. — Stroga? Strašna. Kada je sanjam samo, skočim. Nisam nikada razumeo zašto je bila takva. I koliko sam je poštovao!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
IV LASTAVICE — Lastavice, tico mila Kuda pružaš laka krila? Zar je zima strašna tako, Te razvijaš krila jako? — Za poljima, za gorama, Jarko sunce sija nama.
6 A i na što crnog kiparisa grana? Dan pomena stiže, Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašna panihida.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
stolu prvo o večnom danu onda o noći sneva i priklanja se zemlji Ona u naručje starca diže i slovi: vasiljena nije strašna ni ogromna kad je cela Inok Isaija nedostižno i nesagledivo čoveku suštim i telesnim obličjem izobraženo a
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
100 KRVAV TEKUĆI POSAO 105 NA UZORANIM I PUSTIM NIVAMA MAČVE 110 ALAL TI VERA, TOBDžIJA 121 PO ZAKONU OTPORA 129 STRAŠNA VEST 135 SELA SU GORELA 142 U IŠČEKIVANjU SMRTI 147 PA DOKLE ĆEMO?
Vidimo tamo neke nepomične prilike. Kada se još više razdani, naše slutnje postadoše strašna stvarnost. Mrtvi vojnici su ležali kao opalo lišće.
Nigde zvezde da bismo se malo orijentisali, a kiša lije, pomrčina je gusta kao testo i strašna kao smrt. Ordonansi zaziru od svakoga drveta, od svakoga žbuna, i niko nikom ne veruje.
Neki potrčaše u zadnji zaklon. — Eto ga! — viknu izbezumljeno stražar kod mitraljeza, kao da ide strašna avet od čijeg pogleda ljudi umiru. Stajao sam kao okamenjen, ne znajući ni kuda ću, ni šta da radim.
Zatim je čaj sručio u jednu flašu i na njoj zalepi hartiju, na kojoj napisa: „Na dva sata kašiku.“ STRAŠNA VEST Strašna vest je prostrujala kroz bateriju: nema više municije! Zamukla je pesma...
Zatim je čaj sručio u jednu flašu i na njoj zalepi hartiju, na kojoj napisa: „Na dva sata kašiku.“ STRAŠNA VEST Strašna vest je prostrujala kroz bateriju: nema više municije! Zamukla je pesma...
Tamo gore zapurnja zemlja, bateriju obavi taman oblak od dima i prašine, dok iz jedne kare suknu strašna eksplozija i crn, gust dim posuklja naviše. — Ura, ura! — viču vojnici razdragani.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona ne odgovori, ali obrte glavu i posmatraše kako se vrata lagano otvaraju i kroz njih prolazi ona poznata strašna figura.
Sad se sve promenilo. I kako to tako odjednom? Tek samo naleteše oblaci, natušti se nebo i prosu se strašna bura... Sad joj je i otac drukčiji, prostiji, ništavniji, a nekad je mislila da od njega nema važnijeg lica u selu.
I tog trenutka postade joj Gojko crnji od đavola, strašniji od pakla... U njoj se porodici strašna, nečuvena mržnja prema ovom jadniku, mržnja osvetnička, strasna, beskrajna... a vilice se tresahu od straha. — Pa...
Ona se nasmeši nekim bolnim osmehom, pa mu doviknu: — Stanite, kud bežite!... Zar sam vam još neprestano tako strašna i odvratna, te me večito izbegavate ?
pa se odmače i stade ga posmatrati... Kao nožem proboden, Gojko odjednom preblede, iskriviše mu se vilice od strašna bola, a oči se široko, začuđeno otvoriše.
Obrazi se okamenili, oči joj stale, razrogačile se i ne mogu nikako da se odvoje od onoga strašna pogleda... Samo se vilice ponekad zatresu i opet se okamene... A Gojkove oči gledaju...
A ja sam tada skočila i pošla sa njim po noći... zakipela je u meni nekakva strašna mržnja, i ja sam se spremala da ga ubijem... Šta nisam tada mislila, o Bože!... A on, jadnik, najedared klonu...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zdravo, svi, redom, gustih obrva, mutna oka, tužnih pesama, strašna braća. Ista je naša psovka prva, nož i devojka nasred sela i stid domaća. Zdravo, naše obesne žene!
Taj motor neprestano lupa i njegovo lupanje se čuje po vodi, na milje daleko. Sva je barka masna i strašna i zaudara od ribe. U kućici motora svakojaki plamenovi. Samo bog zna kako to funkcioniše.
Veneričnim. Jedan rumunski puk, iz Arada, uveo je modu trahom. Trahom je strašna, prilepčiva očna bolest, poreklom iz Egipta, koja je među sirotinjom u Podunavlju, u ono vreme, bila jako raširena.
A zvezda nikad nema. Iz stenja teče nešto, crveno kao krv, a stene su posute nekom žutom maglom, koja guši, strašna kao sumpor. Šest dana ćutim i živim u mraku.
Čega god se taknem, sve je ledeno i vlažno. Nigde jedan rumen kamen, nigde jedan bistar val, a i bela pena užasna i strašna, kao kreč. Ni jedan miran put, ni jedna dolina, sve same provalije i rtovi.
Međutim, bilo je nešto što je mene, iz Beograda, u Pariz, i oteralo. To je bila ta strašna glupost, podlost, ta etrašmi mržša literarnih fariseja, sa kojima sam se bio, prvi put, sreo.
PESMA Kad raširim ruke u žutom lišću, što zasipa jauke, sine neka strašna, mutna moć. I plane i drhti cela oko moga zavičaja nevesela u slasti ludoj, puna zvezda, noć.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Na prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se strašna graja, da uši čoveku zaglunu. Odsednem u jednu gostionicu baš prema pijaci i upitam mehandžiju što se skupio toliki
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Svetolik P. Ranković PRIPOVETKE Sadržaj JESENjE SLIKE 2 STRAŠNA NOĆ 31 POTERA 40 PROPAST 52 ZVANIČNA ISPRAVKA 61 U XXI VEKU 72 BOGOMOLjAC 80 PRVA TUGA 88 UOČI NOVE
Prolazi ponoćno doba, a sa njim i njegove strahote. A kako je strašna seoska ponoć!... To je doba kad se pojavljuju najveća strašila na svet i rade što hoće, sve dok prvi petli ne objave
Grlo mu se suši, a on ne sme ni da se nakašlje, boli ga jedna strana, on ne sme ni da mrdne — jer je strašna ponoć... Al’ veselim komišiocima, sakupljenim u velikom broju, razveseljenim pesmom, šalom i bardakom, ponoć nije
Al’ veselim komišiocima, sakupljenim u velikom broju, razveseljenim pesmom, šalom i bardakom, ponoć nije strašna. Oni je i ne osete kad nastupi, oni je se i ne sećaju tog večera.
Okrećem lice od tebe, berbo vinogradska, ne smem te više gledati, ni tebe, divna, čarobna seoska jeseni... STRAŠNA NOĆ Zvali su ga »vizantincem«, i čudo što mu je taj nadimak dolikovao.
Malo zatim pojavi se na kapiji, usede u kola i, kao čovek za kojim juri strašna nesreća, a on nema više nikakva izlaza do begstva, viknu: — Teraj! Konji pođoše brzim kasom.
Ljubiša bled kao platno, stoji i gleda u ovu crnu masu, koja je do ovog časa bila tako strašna, a sad, njegovom rukom, uništena. Zlikovac, kako je ležao na trbuhu, tako je i ostao obrnut zemlji licem.
otvarajući kad-što kapke samo toliko, da bi mogao rasmotriti ona mila mu lica, koja sad behu tako neobična i tako strašna....
Najteže je što se na nju, u ovim bonim trenucima, srušila beskrajna, strašna samoća. Toliki narod oko nje, a ona je tako usamljena, tako daleka od toga naroda. Dođe joj da vrisne.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Živela je u ispražnjenoj saksiji Dok su kraj nje auta i taksiji Promicali: strašna zveka metala Nimalo joj noću nije smetala.
Sad u nebo, a sad nadole! (Gledajući, vrat sam ušinô, I srce me, zbog zmije, zabole.) O, strašna orlušino! Gde li je samo iščačka? Šta je: smuk ili poskok? Sunce kad zađe, igračka Poslužiće mu za obrok.
Rakić, Milan - PESME
Sad na razbojištu leži leš do leša. Plemići i sebri. Leži strašna smeša. Noć se hvata, Samo munja katkad blisne. Dok poslednje žrtve stari krvnik veša, Nepregledna hrpa ranjenika kisne...
Zaljuljano carstvo survalo se s vama... Kad oluja prođe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strašna i porazom slavna. Kosovski junaci, zasluga je vaša Što poslednji beste.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VEČE 156 GORSKI VIJENAC POSVETA PRAHU OCA SRBIJE Nek se ovaj vijek gordi nad svijema vjekovima, on će era biti strašna ljudskijema koljenima.
Krv pravedna dimi na oltare, ćivoti se u prah razvijaše. Zemlja stenje, a nebesa ćute... Luna i krst, dva strašna simvola — njihovo je na grobnice carstvo.
Pandurović, Sima - PESME
nit’ se živi niti časno gine, I gde se kopni, povodi i grca; Gde crna čama stalno sipi na nas, K’o sitna kiša, k’o strašna fatalnost, Nekad k’o juče, juče kao danas... Samo ne ovo, samo ne banalnost!
Nas predvodi prošlost, budućnost i nada Tamo gde već pljušti kiša oštrih zrna, Gde potmulo grmi strašna kanonada, I zastava smrti leprša se crna; Gde zlokobni jaram još robove tišti, A zemlja od kiše i od krvi pišti.
Jer svet je teška, strašna ludnica, Svirepost, očaj, nesreća i vaj. Ili će uvek sve biti tek plen Surove smrti; a večno roblje Života neće
prelije U trci dana, u lutanju tom; I svet je greha i razvrata dom, Gde vlada lupež, ili bludnica; I svet je teška, strašna ludnica, I bolnica, i tamnica za roblje, I tužno, večno, prekopano groblje. REDOM...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
4. DEČJA STRAŠILA BAUK Bauk, kako ga dete zamišlja, neodređena je oblika i izgleda. To je neka strašna neman, mračna kao pomrčina, bezdana kao prostor, — koja uništava život, naročito deci, pogotovu kad su ona sama,
Njemu dao bog ruke pune, a srce veselo, te se stida ne zastidio, a strašna ne prepanuo, već svakome doranio, i darivao časti i ljubavi, ka’ i nama danas.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Aždaja se odzove: „Sad ću, carev sine, sad.” Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je! Kako aždaja iziđe, uhvati se s njim popojaske, pa se ponesi letni dan do podne.
” Aždaja mu se odzove: „Sad ću, carev sine, sad.” Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je! pa se uhvate popojaske te se ponesi letni dan do podne.
” Aždaja se odzove: „Sad ću, carev sine, sad.” Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je! Kako iziđe, uhvate se popojaske pa se ponesi letni dan do podne.
Onde je onu noć još veću stravu pretrpeo nego pređašnje obe noći: tu je bila strašna lupa, vika, zveka lanaca i strašni glasovi: „Taj hoće moje carstvo da primi!
kao što Gospod Bog zapovijeda, nego naumi da vjenča aždaju kako će više zlo činiti, i uputi se u nekaku pustinju đe su strašna jezera, ali ne pogodi puta, i tako ga noć stigne te u nekakoj pećini zanoći.
Kad ona viđe, izvadi jednu dlaku iz glave, te baci i oni isti čas uzraste strašna gora da ne znadoše prosci đe će ni kuda će, no tamo amo te za njom, a ona opet daleko im odvojila, a oni obodi konje i
Sveti Sava - SABRANA DELA
čuvate sebe, braćo, tvrdo, jer je sveto i strašno što se na njoj ispunjava, pošto se na njoj više od drugih drži i vrši strašna i prevelika pravoverna tajna, nazvana, kako rekosmo, božastvena i prečasna liturgija prečasnoga tela i krvi Gospoda
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Zašto je strašna zverka revnost za pravoslavije a bez razuma! Da je u ovom veku moda bila sabore kupiti i, ko svašto ne veruje, proklinja
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ Bakonjine oči govorahu: „Strašna ženo, ja sam u Cvitu tako zaljubljen da ne bi na to pristâ kad ona ne bi bila tvoje dite, kad ne bi znâ da je ona na to
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Onda bez glasa i bez ruha (Nevidljiva i sasvim nema) Lutaš po jami moga duha Ko bespomoćna, strašna tema. Iako znam da tamo ležiš Rasuta sva do zadnje truni Osećam kako amo bežiš. To tražiš ležaj u mom telu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Hiljade se zmajeva kovitla, otkidaju se komadeške oblaka, pramenje fujuka pada po zemlji, bitka je stvarno strašna a onda Baš-Čelik, taj nepobedivi, sa likom Turčina, propada u sunovrat i Vasa, dečak u košulji slepljenoj od rose, car
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
K'o starog leta mrtvo telo, ispucano, crno, Što spaljuju da vampir ne bude... To staro leto, stara godina! Kakva je strašna bila u životu, Da kakva bi tek bila, žalostan, Da još jedared ustane iz groba, Da se povampiri! Strahota!
I ne znaš da nije Ni sad ispijena ta čemerna čaša, I svirepi otrov jedne ironije; I da će nas večno strašna prošlost naša U nemirne noći da trgne i seti, Kao zveket lanca starog robijaša.
Zaljuljano carstvo survalo se s vama. Kad oluja prođe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strašna i porazom slavna. Kosovski junadi, zasluga je vaša Što poslednji beste.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Snom je čovjek uspavan teškijem, u kom vidi strašna prividjenja, i jedva se opred'jelit može da mu biće u njima ne spada.
šesti dio nebesnog voinstva: lišio ih blaženstva svetoga, u mračno ih carstvo povukao na bez konca mučenija strašna. Znaćeš i vam' što je uradio!
gordosti metnemo granicu, da s gordijem vlacem nebesnijem dijelimo vladu i mogućstvo, da imamo svi jednaka prava. Strašna sudba prvijeh nebesah, o kojoj je pomislit užasno, ona dade smjelom grabitelju slučaj zgodan te prostor zavlada, i
Treće jutro pozorišta strašna kad zaigra u polja nebesna, Adam s likom svojijem odstupi iz nesrećna boja pogubnoga sa dubokim duše pokajanjem.
Strašno bješe ludu prestupniku svevišnjega oca mogućega obučena gnjevom pogledati! Poslje strašna njegova karanja, koga nebo jošt viđelo nije, legioni dva vjerne vojvode zabunjena pognaše Satanu i njegovu izgubljenu
oblaka, bijeloga, u jednojzi masi, tronodržnu svu obuze goru; u vidu se uredi vijenca pravilnoga, no debljinom strašna, pa se poče vrćet sa hitrinom na zefirna razljućena krila oko trona i gore sveštene sa potresnom preužasnom jekom.
iz mračne tavnice, na zemlju je puštit među njima, preodjetu u raznim vidima: neka stravom između njih trči, čineć strašna opustošenija.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Kakva je to neka besna žena?“ Ostala deca udariše u smeh i poučiše mališana da je kuga jedna strašna prelazna bolest.
“ „Rezultati mojih ispitivanja zgusnuše se malo po malo do neminovnosti da je pre ne suviše dugog doba strašna jedna katastrofa preobrazila lice Zemljino, uništila njen živi svet, a njegove tragove raznela po Zemljinom šaru.
„Moja bolest, valjda neko oboljenje organa za varenje ne beše Bog zna kako strašna; trpeljivo sam je podnosio“. Njegovo mučeničko lice ozari se blagodarnim osmejkom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A telefon je nervozno zvonio i uniforme su odlazile i dolazile. „Kreteni, bruka, magarci, sve je propalo, strašna sramota“, dopiralo je iz sobe islednikove.
Gospodina Leđenskog nije mučila nikakva strašna briga niti turobna misao. Jedna divno mirna savest, kojom se on uvek dičio, i jedno retko duševno spokojstvo, davali
tek što se nije sasvim utvrdio, pojavljuje se odnekud nešto fino kao svileni konac koji ja osećam i koji se kao neka strašna granica postavlja između ona dva stanja, te me opominje da se dalje nikako ne može i da od sna neće biti ništa.
U onoj odmornoj jutarnjoj napregnutosti, raspoznavala se jasno strašna glad njegova nagona. I tu snagu, toliko neodoljivu, ona je morala osećati na sebi.
i svi prisutni oživeše, pa se stadoše udešavati da pažljivo slušaju; svi se obradovaše nenadnom obrtu, i što će strašna monotonija biti prekinuta.
(i tada mu se tek brada Iketina, puštena se nije mogla obrivati, jer brivač u onoj brzini beše zaboravljen — učini strašna), da bude, dakle, prisebniji od Narodne odbrane, pa da o svemu dublje i patriotskije razmisli, a kad o svemu bude tako
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Ta neće me, valjad’, stići ... neću poginuti?« — misli on, i ova strašna misao daje mu novu snagu, i on trči, samo trči, ne znajući više ništa za sebe. — Stoj !
— Kad si sam potražio Boga, onda ga bar nemoj odsada vređati. Teška je i strašna kazna Božja za one, koji se titraju imenom njegovim... — Ćuti, pope! — viknu Pantovac — za to ti nisam došao.
Gotovo plašljivo, raširenih očiju Đurica pogleda popa. Ova strašna misao, koja mu dosad ne dođe na pamet, porazi ga kao grom.
XXVII Na belom hlebu!... Kako mu je daleka i strašna bila ta pomisao nekada, kako se zdrhtavao od užasa, kad je slušao priče o tome crnome danu...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je. gadna je! Kako aždaja iziđe, uhvati se s njim popojaske, pa se ponesi letni dan do podne.
Aždaja mu se odzove: — Sad ćy, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je. gadna je! Pa se uhvate popojaske, te se ponesi letni dan do podne.
Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je. gadna je! Kako iziđe, uhvate se popojaske, pa se ponesi letni dan do podne.
tamo i leže mlade, ali čim joj mladi odrastu da bi već mogli izletjeti i ostaviti gnijezdo, iziđe ti iz jezera strašna jedna zmija šestokrilka, pa ujedanput, kada orletica ode tičićima po hranu, ispne se na jablan i pojede sve tičiće.
KUĆU, PA NE HTIO Jednom kad je zimi veliki led i čič bio, pas se skupio u klupko na snijegu od zime; pa počne padati strašna mećava, a on reče: — Valaj, ako dočekah druge zime, neću je čekati bez kuće, no načiniti jednu malu koliko se mogu
U taj čas prikaže se strašna smrt, pa zaviče: — Evo me, ko me ono zvaše? Baba se prepane i pokaja se što reče, pa progovori: — Eno ono moje
Petković, Vladislav Dis - PESME
O, kad bi znala koliko si divna Onome koga smrt strašna ne boli, Čija je ljubav vedra i naivna, Koji tek misli da te dugo voli.
Prazna i strašna javi mu se soba. Samoća poče da ga peče, draži. On je ostavi. Kao duh iz groba Spusti se u mrak da melema traži.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Komarci, obadi, mušice i strašna, gotovo tropska vrućina, pretvarala su rad u nešto neizdržljivo. Često sam, terajući flegmatične mazge kroz usijana
Sve drugo izgubilo je za mene interes, ili mi je bilo suviše daleko da bih ga domašio. Strašna je stvar kad se izgubi oslonac koji čovek ima u sebi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
smrti: „Samo kad sagleda kuću i već ispred kuće upaljena dva fenjera, koja su gorela i treštala kao neka dva crvena strašna oka, a između njih se lelujao venac od šišmira i velikih belih ruža, kojim je bila okićena kapija, - njoj cela kuća,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Tad bi bila strašna bura, — Da užasna brodoloma! TRAŽE SREĆU (Od A. Roderiha) Hučno, vrevno, raskalašno, uz blagoslov vraži Jurnu u
Miljković, Branko - PESME
Smrtonosan je život, al smrti odoleva. Jedna strašna bolest po meni će se zvati. Mnogo smo patili. I, evo, sad peva Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva.
Krakov, Stanislav - KRILA
Izbrijani i rumeni oficiri došli su da svoj čaj popiju. Docnije će igrati pokera. Iz jedne sobe dopire strašna graja. Glasovi su oštri i piskavi. I obojena vlasnica morala je da pokrene uranjeno telo. Tada se graja pojačala.
Ništa se više nije čulo. Dugme je kvrcnulo i svetlost se upalila. Duško se izdigao u krevetu, i video dva strašna ukočena oka, i baronicu Ivon koja se nagla nad mrtvacem. Rus je bio nzdahnuo.
Neko je zamahnuo čašom koja je prsla na ivici lože, a vraćeni komad obranio basistu po glavi. Nastala je strašna graja. Ranjeni je zvao u pomoć, i hvatao za krvavu glavu, zavesa je pala, parter se komešao i praznio.
Gore su bile planine pokrivene snegom, a za njima su bile druge, isto tako bele na kojima se umiralo. Strašna dosada kao mora pritiskivala je ljude. Osetio je i Duško ovde u šatoru kraj već pijanog Rusa.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Toliko tela alera izgledaju ogromna i strašna u pokretu i toliko reka ima velike svetle odseve po tamnoj vodi. S druge strane reke je već dublja i jača gora;
Nema davno da su ih belci pokoravali oružjem tako efikasno da je sad svaki belac za njih strašna i opasna ličnost. Zavgele je inače još uvek jedno od najživopisnijih gnezda: suludih veštica, fetišera, ljudi–pantera
On je izgubio već jedno uvo, i sad mu otpadaju prsti sa ruke. Ima gubu koja će mu ko zna kad zgnječiti srce. Tako je strašna beda i nesreća i u ovome selu, da nema skoro nijedne kolibe od purpurnoga blata, a da se pred njom ne vide, čak i
“ To je bila moja pesma koju pevahu ovi crni mladići u noći; izgledala mi je čudna i strašna i tuđa. Nisam nikada imao takvo osećanje.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Šta je smislila? Sad kad joj sinu kolac spremaju? Tu nečeg ima!... (Glasno.) To mora da je strašna nesreća Što starost goni da metaniše Pred mrskim licem besnog Turčina?...
ISAK: Sve! Kroz pukoti sam zida debelog, Gde ključa nisam mogô dobiti Gledao njine blede obraze Na kojima je strašna očaja Duboke brazde urezivala; A nagog tela jadne ritice, Istruhle davno, u zakrpama, Sisahu vlagu mračne tamnice
Sad ga za ono drvo okači, Kako ga ne bi vetar predao Valima mutnim besnog Dunava!... Ala je strašna noć!... Sad, Rade, sad!... Opremi vesla!... Daske nameštaj, Kako će ljudi zgodno sedeti. Ha, tako!... Sad smo gotovi!
Te bog da prosti Moju krdžaliku!... ISAK: Tu se sad strašna diže lomljava: Buljuci lete s goli noževi, A okolina grada nesrećnog Kao da gori sva u plamenu, Iglu da vidiš na toj
GLAVAŠ: Hm!... Čuo je?... I ja sam slušô strašna nedela, Što ih je carski vezir činio. Na glavi mi se koža ježila, Pa i danas bih tvorca proklinjô: Zašto je čula
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pucnjava je bila tako strašna da sam mislio ovo je strašni sud i nijedan, koji je sad tamo na bojnom polju, gde se bije ova paklena borba, neće
Dok se ovo zbivalo na našem desnom krilu, na centrumu je tekla strašna borba. Turski lanac spočetka beše zaustavljen u svome napredovanju ali se naskoro opet krete. To kretanje išlo je ovako.
Šta li će sutra biti?! H Aleksinac 11 avgusta, u sredu uveče, 1876 g. Da strašna dana; nikad ga zaboraviti neću. On se duboko urezao u mojoj pameti; da ga zabeležim i u ovaj dnevnik.
opre se obema rukama o unkaš, nasloni se na ruke i čisto ce sav zgrči i pogrbi od bola; mora da mu je tada neka strašna misao čupala dušu.
Čerkez ima samo jednu zavetnu ideju, jedan sveti amanet, kojim još iz kolevke napaja decu svoju, a to je: osveta, strašna, krvava osveta Moskovu, koji ga je prognao iz njegove lepe domovine, osveta Moskovu — i svemu što je Moskovu srodno,
A kad posle vreloga dana i ovih strašnih prizora nastupi tija, prohladna noć, tebi u ponoćno doba još izlazi pred oči strašna slika smrti; goli kosturi u dugim redovima klize ti ispred zamućenoga pogleda i ti zaista čuješ klepet njinih suvih
mnom trčao i strašno vikao, najedanput nestade; posle se sećam da se iz turskoga šanca, koji je bio pred nama, začu strašna dernjava, da neki mnogi, mnogi ljudi poiskakaše iz šanca i poleteše nam na susret, da kod nas nasta metež, da neki Rus
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXII Svaku našu sreću Strašna avet vija; Ispod svakog cveta Skrivena je zmija. Svakom časku milja Neka kletva preti; Svaka radost naša Ljuto
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ovako, ubio sam ga... Ili bi on ubio mene. Ali je trebalo da dođe ona strašna noć pa da se u mnogih ljudi probudi savest njihova... Slušaj šta ću ti reći. Ti si artiljerac i ne znaš možda.
— Smrt je, druže, podjednako strašna i na Kavkazu, i na makedonskim planinama — dopunjuje Pera. — Nesumnjivo. Ali ako je čoveku suđeno da pogine, potrebna
Ili se tek začuje zvizak kuršuma. Negde pred nama prolomi se strašna eksplozija, da sam trenutno zastao. — Ne bojte se! — teši me vođa. — Bugarski merzer. On retko omane preko rova.
Pred ovom nepojamnom snagom prirode ljudi su izgledali sitni, a topovi, ta strašna oruđa, kao neke igračke. Front je zanemeo. Počeo je i neki vetar da duva.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
kakav je strah i užas narod trpio, dovoljno izjasniti se ne može. Sama pomisl na kugu strašna je, a kad jošt okolo nas vidimo nesretne žertve, koje ot ove strašne bolesti padaju, zdrava čoveka, pri samom pomislu,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Knez Đurđe, kapetan Đuraško i mnogi drugi odlaze.) JEDAN STAR SERDAR: Ta reč je strašna: „prognati“. Njega prognati! Hej, druže stari! Ti si na presto njega dognao — A on je tebe starca... prognao...
Je l’ zaslužio Da ga u tebe moli gospođa?... O, gospodaru! Ti se ne sećaš — Kad ono strašna sila udari Na kršnu zemlju Ivan-begovu, Da je obori, da je razori — I silan paša riknu užasno Hrapavim grlom šeset
Ili upravo on je pred njima — Jer najpre idu munje, gromovi, Pa posle toga hučno dolazi S vihorom silnim strašna bujica... Jesi li čula? Šeset tisuća!... Pred njima besni uvređen lav!... JELISAVETA: Tvoj mili brat.
“ JELISAVETA: Mrtav i živi? Oh, strašna časa! Kad s oštrim mačem mrtvi ustanu I bezbroj žive vojske podignuv Mrtvačkim glasom drsko zaištu Nepogrebeno
Bojić, Milutin - PESME
Čelo puno zmija kô strašna Meduza, Klecave su noge, sparuškane dojke, Crne žile — okov samrtničkih uza. * Ucvala je loza, mirišu devojke,
Ali ovo groblje, gde je pogrebena Ogromna i strašna tajna epopeje, Kolevka će biti bajke za vremena, Gde će duh da traži svoje korifeje.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U isti mah lepa i strašna, bosanska se priroda kod Kočića kao elementarna snaga stapa s čovekom u otporu protiv tuđinske, imperijalne
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
U ljude se uvukla strašna mora. Slutnja pošasti koje će se izliti kao kazna za svetogrđe. Dimitrije Porazila me je Prohorova smrt.
Možda ovo iz mene progovara žuč. Strašna zavist. Ja, sitan, čvrgav, hrom. On, lep, silan, bikovit. Ja plašljiv. On junačan.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kakva strašna misô: sve što vidim, čujem, Smatrati za simbol, koji drugo znači: Nagoniti razum da večno tumači, Te da kratki život
„Kako da kaznim ljude? iskô je mišljenje moje, A ja ga svetujem lepo: - „Štampajte stihove svoje. Drskost i strašna zbilja u burnom vrtlogu svome Sve većma obalu plàve, i slabe ustave lome, I čovek s prepašću gleda prljavih talasa
Kosu je đenijalno rasturio, a za ušima ima držalje i pero. Strašna julska žega i mori i pali, Snuždio se listak, ne žubore vali, I kad vetrić pirne kroz tu žegu ljutu, Vreo prah se diže
Napolju mrtvačka tama... Silvije bezumno viknu, Kad strašna, čudesna slika s mramornog podnožja sađe, I tiho pristupi njemu. „Čudiš se!
“ I strašna, mramorna žena raširi kamene ruke I pritište ga silno. Na usne njegove mlade Ona ledene usne priljubi bezumno, strasno, I
A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče. Jednog dana, dosta davno, teška njena brava škrinu I tavničar bledog
šumi, i u šumu mutnih vala Jecanje se noću čuje s mračne kule i obala A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče. 1892. USAMLjENI GROBOVI 1.
“ I kmet je, najposle, čovek; pa tako i samog njega Ljubopitljivost strašna ovaj put obuzme svega, Nadviri u okno prvo, pa rukom lupati stade.
I ona, umorna teško, sad k nebu podiže ruke, A vetar, u tome času, pronese potmule zvuke, Nalik na zvuke zvona. Oluja strašna se diže, No udar crkvenih zvona do njenih ušiju stiže, Kô težak, gromovit prekor.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Iz njih veje svežina Vaše duše i svežina skandinavskog vazduha. Baš sada besni, ovde kod nas na jugu, strašna vrućina, pa sam zato mogao tim lakše da razumem Vaše ushićenje hladovinom norveških fjordova.
Nije lako snaći se ovde; varoš ima skoro pola miliona stanovnika. Pre dvadeset i jednu godinu besnela je ovde strašna kuga, a godinu dana za tim razorio je nezapamćen požar velik deo varoši, uništio preko trinaest hiljada kuća i skoro
To su bila, kako im već samo ime kazuje, strašna doba. Opisaću ih sa nekoliko reči. Topla, skoro žarka klima, vladala je pre njih u Evropi.
Taman sam dovršavao ovaj životopis Sunca i Zemlje, a zatrubi strašna truba. Ja pretrnuh, misleći da je to truba sudnjeg dana, ali se brzo pribrah.
Tu vlada strašna zima, i tu se morala kondenzovati sva vodena para, ako je ove uopšte ikada na Merkuru bilo. Zbog svega toga nema na
Stanković, Borisav - TAŠANA
Čuvaću te ja. PARAPUTA Ne bojim se. Jer i ti si zemlja kao i ja. TAŠANA Oh, jeste. Zemlja i to kakva strašna, crna zemlja. PARAPUTA Zemlja! Zemlja!
Bojimo se da ne iziđe pa da je vidimo. MARA Ama, nije ona tako strašna. I nikada ona ne izlazi. Ni ja je nikad ne vidim. Hajte.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sve novine, mađarske i srpske, zabeležile su slučaj i kaznu. U ono vreme, beleška u novinama bila je strašna stvar. A i bez novina, kud ćeš većeg užasa: sin na robiji. Majstor Kosta je poavetio.
Valjda je tamo što prodrlo. — Varkale se tako žene, nagađale i promašale. Gospodin Joksim se smeška: — Radoznalost je strašna energija. Poznato je da se njoj ima zahvaliti za mnoge izume u nauci. Žene bi dakle trebalo pustiti u nauku.
Kao da se iskrao iz života, on, koji je živeo s tako mnogo buke i tegoba. Teško je bilo verovati da će se ta strašna soba isprazniti. Kad se ispraznila, gospa Nola tek onda pravo pogleda u Julicu.
Udaće se treći put, uzeće muža mlađeg od sebe, uzeće možda kockara, i biće možda opet rob i mučenica... Ona strašna noć u njenom detinjstvu pogasila je u njoj mnogo, snagu i otpornost, i ostala samo jedna strast...
Pričala mi je jedared dugo, i svaka peta reč bila je: propao, bolestan, strašna bolest, umro. Možeš misliti kako je kad mati tako govori detetu. A ipak, ona samo za mene živi, i samo mene voli.
Možda i zato što nemaju državu... Igra kompensacija, gospodin Joksime, strašna je i skupa je. — Čujem da vam je i teza o Jevrejima. — Jeste. Jevreji između Dalekoga istoka i Grčke.
— Prof-Ćiri nisam mogao stihove odgovoriti, a tebi mogu. Dante, u Komediji, sa dva stiha, divna i strašna, ispriča: kako je„koplje jednim udarom probolo i čoveka i njegovu senku na zidu”. Lepo rečeno, je li?
Otuda pojava, i neverovatna i strašna: da ljudi vreme svoje, mašte svoje, daju tuđim životima. I šta je tu, na kraju krajeva, glavni uzrok, i šta je sve
je pocrvenela od nekog otpora, od energije ne hteti, koja je već kod male dece velika, a kod odraslog čoveka može biti strašna... „Videćemo...” I videli su da se još može, videli opet nekako istovremeno na obe strane.
Taj poslednji čisti Grk bio je sasvim sam, i vrlo bogat, dakle još jedared sam. Jer novac — strašna avet kad padne noć i čovek ostane samo s njim — novac ni dušu ni lepu reč nema.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
To su slike i u svesti neprijatne, a tek kako mora biti strašna stvarnost. Planine su se izdigle jedna nad drugom, kao da je zemlja nekada bila uzburkana pučina, pa je promisao nečija
Ama na jedan mah, čim smo se ugledali. Pod vrelim zracima sunca, u ustreptaloj jari, vodila se strašna moglenska bitka.
Neki su u bunilu. Potpukovnik Petar poziva trupnog lekara i pita: koje su preventivne mere da bi se zaustavila strašna bolest. — Jedino hinin... — Ili rat komarcima — dodaje Luka.
Petrović, Rastko - PESME
sav će, sav će sklad da razdere Ogromnost njena i tuga: O, ja slobodom ništa nisam stekao Ni nazreo dno ponora strašna, Pa bolje da sam u hlebari nekoj pekao i žvakao Lepinju od zemlje i brašna, Kotao supe da sam ispio, Zagnjurio glavu u
More: ono, ono! svud more! Mi smo se peli uz planine A kroz granje i kroz gore Modra, Strašna - riblja - večera. Čudo bože! ogromnog čuda! Reči nam zvižde brže no kuršumi; Bože, spasi dušu našu u prašumi!
na život upne se da me probudi; I dugo čeznem da svetlost u mene naiđe, Razjedinjenja zbriše kroz glavu i kroz grudi: Strašna glavobolja i umor nad otvoren grob me zanesu, I senke zbrkanih stvari na ruke mi nanesu.
O, strašna, ti! Po večeri jednoj ipak iziđoh iz tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački lik
ga da ne odmiče se, veče to, od mog spavanja, Pa ako primeti plavilo lica, sam me probudi; Ne pomogne li glas mu znan, strašna će možda šibanja: Jer žudim (ako ozdravim) da vidim Je još jednom kako rudi.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pomoću njega on bi se spustio niz kulu. Nekako bi došao do princeze. Kako je strašna kamena šuma, kad ka njoj pogledaš iz svoje kule ka tebi ponori zevnu. A gore visoko u kuli samuje začarana princeza.
Šantić, Aleksa - PESME
1904. NOĆ Ukočila se Noć, kô avet strašna, Zaprla nogom u zemlju, a glavom U crni prostor neba nedomašna, Pa šiba vjetrom i munjom krvavom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Taj poklič, predavan od veka veku, od kolena kolenu, razlegao se po celoj našoj zemlji kao nemilosrdna poruka, kao strašna opomena, rastao i granao se i najzad bio izliven u gvozdene, uništavajuće Njegoševe reči: U pamet se dobro, Crnogorci!
E smo našu zemlju opustili, slomila se zemlja u svatove, osta zemlja pusta na krajini, zemlja naša strašna od Turaka, od Turaka preko vode sinje.
Još nariče Milić barjaktare: „Čarna goro, ne budi joj strašna! Crna zemljo, ne budi joj teška! Vita jelo, pusti širom grane, načini mi zaručnici lada!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tepsiji, to bi, kazano na psećem jeziku, bila priča puna tihog cviljenja i čežnjivog zavijanja, priča više tužna nego strašna.
Sad je vidio samo tamne krošnje zgusnute sutonom, sanjive lijeske, zaspale bregove. Noć više nije bila strašna, bila je samo zamišljena, tiha, a ponekad i tužna. Nepoznati Neko nije mu više u tmini bio za petama.
u visinu i dizao se nad Golim brdom kao moćan crn stub, koji nadaleko i naširoko javlja ljudima da se selu primiče strašna opasnost.
— Rat! — potišteno se javi poljar. Rat! To li je, dakle, ta strašna neljudska neman koja iz rodnog kraja, iz gnijezda njihova djetinjstva, istrgne voljenu i poznatu stvar i za sobom ostavi
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Stade u gradu poče se razmišljati o tome kako to može biti. Govoraše sam u sebi.) Strašna je to vešt i beseda umlje mi nadilazi i nesvestica obujima o tome čudnome poslu. Kako je to?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Reči tetka Dokine mu jednako bruje u ušima i raspaljena mašta mu živo predstavlja tu scenu između Doke i Zamfirovih. Strašna mu je bila i sama ta pomisao da je Zona sve to morala čuti i videti, a još mu strašnija beše pomisao: šta je sve
GLAVA JEDANAESTA U njoj su neka strašna i luda priviđenja i snovi, što su bili prirodna posledica ispričana u prošloj glavi, a što će opet isto tako
I strašna mu beše i sama pomisao na to kako je smešan, kako bedan morao izgledati kad je ostao sam na sokaku onako gadno ismejan
I to je dalo povoda svakojakim nagađanjima, tumačenjima i pričama najčudnijim i najneverovatnijim. jedna takva strašna verzija bila je ta da je policija uhvatila neke lažne dvodinarce i, prirodno, posumnjala odmah na Manču.