Obradović, Dositej - BASNE
Nije mi toliko ni na strelu žao koliko na moje perje!” Naravoučenije Človek nepravedan i zao podoban je ove basne orlu.
Teodosije - ŽITIJA
Primivši od njih mnoge i korisne pouke, molitvu i blagoslov, i strelu revnosti u srcu noseći, vrati se u cvoj manastir Vatoped.
Radičević, Branko - PESME
Ao jade, ao gujo ljuta, Idi, kleta, oh idi mu s puta, Dajde, Bože, strelu gromovnicu, Da udarim ovu otrovnicu, Ao Čubro, našto li si stao?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ali onaj od braće zmajeva što bijaše dobar strelac odapne strelu i pogodi zmaja sedmoglava baš u srce, ovaj ispusti devojku ispod krila, te ova stane k zemlji padati, a za njom i zmaj
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Poglavica i u snu u ruci drži strelu, A ona buba još mu mirno šeta po čelu. KAKO SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT Na Dorćolu, Na
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Brže bolje jave caru kako su našli strelu, a car, kad čuje, odmah dovede devojke iz ona dva grada za dva starija sina, a za najmlađega donese onu žabu, pa ih
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Napravio sam raznorazne naprave i majstorije a među njima su bili najbolji lukovi za strele. Kada bih odapeo svoju strelu ona bi nestajala iz vidokruga i sa male razdaljine bi probila debelu dasku od jednog inča.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Idu bez tebe kak' jelen, v sebe imeja celu smrtnuju strelu gluboko. V zelenih gorah, v kristalnih vodah ne imam sladost, no bednu žalost bezmerno.
Horatіuѕ Pijeride! dajte lek! Napregnu vražja ruka ljutu strelu, Iznenada jazvi nas. Zar misli da ću pasti žrtva zlobe? Čija nosi bronju grud I danju, noću, v domu, polju, radnji?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bilo je potrebno da mu naga, nevina devojka protera strelu između rastavljenih nogu, na Ivanjdan, po mesečini, u ponoć. Vrh strele će biti zamočen u krv crnog jarca i okićen
lako pronaći crnog jarca bez ijedne bele belege, još teže devicu koja će dragovoljno pristati da vlastelinu protera strelu između golih gnjatova. Teškoće su ipak bile male u odnosu na ono čim je Lauš raspolagao.
Gurnuo je potom strelu u zasek na jarčevom vratu i dodao je Janji. Ona je klekla na jedno koleno, namestila strelu na tetivu, zategla luk i
Gurnuo je potom strelu u zasek na jarčevom vratu i dodao je Janji. Ona je klekla na jedno koleno, namestila strelu na tetivu, zategla luk i odapela. Strela je šišnula između Lauševih nogu i otišla u tamu šume.
odapeta na bludnoga sina koji je zbunjen i pokoleban, kome bi valjalo uputiti malo ljudskog razumevanja i saosećanja, a ne strelu. Vratiti ga kao zalutalu ovcu natrag u stado, a ne ubiti.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Njihove kosice bujne vetar je mrsio lako, A malu drvenu strelu od njih je držao svako I gađahu se njima. Upravo, Amor i Kića Gađahu pastirku malu umesto šarenih tića, A ticâ za jatom
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
da mu se pomenuta devojka u opasnosti biti viđaše, obode svoga konja preko, upravivši put besnom tom zveru; na njega strelu pusti, i tamo ga zgodi gdi je najnužnije bilo za oboriti ga na zemlju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
preskače konje i junake; pak doziva bega Kostadina: „Pobratime, beže Kostadine, idi, brate, bezistenu mome, donesi mi strelu tataranku, u kojoj je streli tataranki devet beli sokolovi pera; a ja idem s agom na kadiju, na mešećemi da nam
“ Metnu Turčin prvu belu strelu, strelu metnu, pak mere aršinom, prestrijeli sto dvadest aršina; metnu Marko prvu belu strelu, prestrijeli dve stotin'
“ Metnu Turčin prvu belu strelu, strelu metnu, pak mere aršinom, prestrijeli sto dvadest aršina; metnu Marko prvu belu strelu, prestrijeli dve stotin' aršina.
“ Metnu Turčin prvu belu strelu, strelu metnu, pak mere aršinom, prestrijeli sto dvadest aršina; metnu Marko prvu belu strelu, prestrijeli dve stotin' aršina.
Metnu Turčin drugu belu strelu, prestrijeli tri stotin' aršina; metnu Marko drugu belu strelu, prestrijeli pet stotin' aršina.
Metnu Turčin drugu belu strelu, prestrijeli tri stotin' aršina; metnu Marko drugu belu strelu, prestrijeli pet stotin' aršina. Metnu Turčin treću belu strelu, prestrijeli šest stotin' aršina.
Metnu Turčin treću belu strelu, prestrijeli šest stotin' aršina. Utom Marku i Kostadin dođe i donese strelu tataranku, u kojoj je streli
Metnu Turčin treću belu strelu, prestrijeli šest stotin' aršina. Utom Marku i Kostadin dođe i donese strelu tataranku, u kojoj je streli tataranki devet beli sokolovi pera.
Metnu Marku strelu tataranku, ode strela u pra i u maglu, očima se ne da pregledati, a kamoli premerit aršinom! Stade Turčin suze
Zlo si legô, a gore ustao! Kakvo čudo na šatoru tvome!“ Đipi Janko na noge junačke, pa on uze tu zlaćenu strelu, pa on misli, na jedno se smisli: „Zašt' da streljam sivoga sokola, kad sam i sam roda sokolova?
Volim streljat zmiju šestokrilu“. Zale strelu za zlatnu tetivu, pa on strelja zmiju šestokrilu; pisnu zmija, upusti sokola, zmija pade na zelenu travu, a soko se