Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
“ Zar je malo zabušanata? Evo ovde puna je varoš. — Uh, odvratni su mi, stresa se ona i ježi. — Pa ipak istrčiš po nekada na prozor! — Ja? i očigledna laž se zatitra u njenom glasu. Nikad!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Smejao se živini, što trči na zrna, kao da su s neba pala. Kad je ispraznio šaku kukuruza, počeo je da im stresa duvana i smejao se živini, začuđenoj čime je nebo hrani. Veli: ne valja to što Pavle radi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Jedak i zelen, stajao je kraj mrtvog tela, sve dok nije počeo da se stresa i da suzi. Najednom u kući bratovljevoj, učinilo mu se da je svemu tome samo on kriv, njegova podla požuda za telom
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mirisali su na kolonjsku vodu i kuvano vino. Čitava ta bujica strese sa sebe nemaštinu, kao što pas stresa vodu, pa se sjuri u centar podvriskujući i pucajući petardama.
Milićević, Vuk - Bespuće
oka, puna suza, uprta na njega, u kojima ima i tuge što ne može da pomogne, i sažaljenja i bola i prijekora, on se trza i stresa kao šibljika, ustaje i, u papučama, oblačeći kaput, diže zavjesu i otvara prozor.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— De, de, nemoj ti tu sad ...Đurajica, utočide mu jednu. Đuro, kao i svaki pjesnik, ispija do dna, stresa se, onda se široko osmjehuje i gleda po čitavoj družini blaženo, kao da je među anđelima.
Kostić, Laza - PESME
To vole ludi, vole robovi, al' Zej se stresa, bog nad bogovi'; stade mu reč u grlu uzanu, napitak mu na usni usanu, iz božje ruke pehar ispusti, od pehara se more
„Dobar veče!” avet me pozdravi; poznajem glas: kô ponoćnoga vetra piruk, kad inje stresa s vrba nadgrobnih; poznajem glas, tako je predisô u časovima svojim poslednjim Ruvarac Kosta. „Dobar veče!
Dok se tako krsti bula, u tom času u crkvi maloj na ikonostasu ikona se jedna stresa u okviru, ikona Đurđa, sveca namastiru, stresa se slika u tresu sve jačem, svetitelj Đurđe zamahuje mačem, zamahuje
tako krsti bula, u tom času u crkvi maloj na ikonostasu ikona se jedna stresa u okviru, ikona Đurđa, sveca namastiru, stresa se slika u tresu sve jačem, svetitelj Đurđe zamahuje mačem, zamahuje ljuto sve žešćim mahom, a konjic mu diše ognjevitim
Oh, — da poludi! Samson je pevô, ori mu se glas, bojeva smrtnih nekad živ užas nadjekuje okova tužni zvek, s tamnica stresa memlu kamena. Pa ni kamen mu mâ ne sprečuje, čak na dno pakla prodire mu jek, razbiraju ga dusi plamena.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Skita se mačak, nije ga strah, sa krzna stresa zvezdani prah. A neka gospa, prepuna para, čula za mačka, za slobodara, čula da oči zvezdane ima il nekad zlatne,
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere; I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas u meni dušu stresa, k'o lahor što stresa krilom Zeleni viti klas. GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div.
dušicu bere; I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas u meni dušu stresa, k'o lahor što stresa krilom Zeleni viti klas. GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neki konji plivaju i nečije ruke se očajno hvataju za vrat i grivu, ali životinja stresa ljude, koji se u samrtnome strahu hvataju za noge životinja i svi skupa tonu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mesec, što kotrlja, večerom, prazni svet svoj žut? Ona magla, i dim, što stresa, lukom srebrnim, kad razdire noć, na svetli, neznan, Mlečni Put, što se gubi u zvezdanim pustinjama crnim?
Koja čeka. To je moja mati. Kad je uzimam za ruku, osećam kako joj ruka drhti i kako se sva stresa. Ne plače, ali zamuckuje, dok mi kaže: samo kad je još to dočekala, samo kad sam se vratio, samo kad smo se vratili.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
On poče od muke da skače, da đipa, da se vrti oko sebe, da se stresa, naprežući se iz sve snage da otrese perje sa sebe, ali uzalud! Onda podiže oči svoje k nebu.
Anđeli?... Oni će mamu da vežu danas a mama će se setiti mene pa će plakati... Zašto nisam i ja tamo?... (Stresa se od zime.) Zima... ruke mi se mrznu, noge kao led... sneg mi ulazi u cipele... poderane su...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Miš ibrišimom ušiva kišu, Šav po šav, i pljusak sav Priši za zemlju. U gustišu Još mokru grivu stresa lav. Poslednje kapi, zrna bisera, Kiša niz okno prozora tera. Prestade pljusak.
Stanković, Borisav - JOVČA
Ubiću je, ubiću, i bar mrtvu da je imam, mrtvu da je ljubim. (Stresa se): Oh, oh, ubiću je, ubiću je još uveče i onda cele noći ću je ljubiti mrtvu, cele noći ću joj ljubiti usta, oh, ala
JOVČA (nateže rakiju, žudno otpija, stresa se; dohvata cigaretu i pali, guta dim; pruža noge te ga čivčika izuva, dopušta da mu svlači gornje odelo, raspasuje ga;
pa kao pošao da ga osveži, napoji... ali, evo gde si i ti (kucka noktom na jednom mestu). JOVČA (se stresa, hteo bi da ne gleda, ustrepti očima, zažmuri, opet progleda oštro). NAZA Evo, tu, između njih... i — ne davaš...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ih, kakva ću ja sila biti kad vi porastete. Na carevinu mogu da udarim! — Zima mi je, Tole, mnogo mi je zima. Stresa me... — Naložiću, usijaće se odžak. U Prerovu ima dosta plotova. Sve ću ih noćas počupati.
ciči u zvonari, leleče nad selom, stresa inje sa brestova, razbija svitanje u paramparčad čaša, litrenjaka, stakla kafanskog, onog jučerašnjeg, onog što je prošcem
Još dve i bio bi mrak. Čavka se stresa, bište se kljunom po trbuhu, zeva, tiho pisne pa ućuti. Aćim ne priklanja glavu. Čeka sunce. Ništa ne misli.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I, za tren, dok je senka tu, sve se sledi a svetlosti zgasnu. Čarapić osluškuje bruj od žurbe i od nestrpljenja, stresa se od mnoštva pokreta natopljenog svetlostima što padaju odasvud, po trgu, i misli kako je žurba uvek ista.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Dobar veče!“ avet me pozdravi. Poznajem glas: K'o ponoćnoga vetra piruk, Kad inje stresa s vrba nadgrobnih! Poznajem glas: Tako je predis'o U časovima svojim poslednjim Ruvarac Kosta. „Dobar veče!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
uf... uf... f... f... f... Pa se stresa kapetan Fikus, mokar kao amrel, i skida mekintoš sa koga se sliva voda i pravi barice po patosu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Katkad samo u tišinu ravnu Vetar stresa šum i šapat s granja; Vidim neku siluetu tavnu, Trag prošlosti, zalazak sećanja I sve reči da s oblikom staju Tu, preda
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Njoj pohvale zuje K’o lovački rog, Ona rado čuje Takav epilog; Njega groza stresa, Ali — šta će on Kad je već do besa Doš’o taj bonton! 1858.
slavno, Pokraj duha, pa i srca snage, S opsenljivim čin’ma, Da na javi, k’o kad smrtno spava, Sa očiju dremeža ne stresa, Već da žmire čami u nemaru Čekajući šta ćeš mu da pružiš: Pred očima stog si mi krvava.
Kad pogledi oko u oko, srce topi se; Oko vrata smesta pali bi jedno drugom. Kad li ruka ruku dodirne, sve stresa se telo, Svaka zadršće žila, noge s’ odseku taki.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Vujo, vode!... JELISAVETA: O! o! o!.... VUJO (za sebe): E žlje, pakosnice, ako ko boga vjeruje! Od krvi se stresa?... A onome ludome u bešici krv je ispila... Platila je, bog dâ, onoga svijeta!... E, opake vještice, žene nesrećne!...
Bojić, Milutin - PESME
O, kako jure, stižu, Stegove dižu, Viju, Riju, Krv se penuša, Gruša, Komeša. Leš do leša. Ciktaj stresa Složene 'rpe mesa. Trube trube, Oštrice telesa rube I snage grube U meso riju zube.
Jakšić, Đura - PESME
Ponoć gleda silu besa, Pa se ježi, strepi, stresa, Vihor diže urnebesa, Riče strašno, ječi, stenje, Lomi drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara, dima, žara
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
On, moj konjanik stoji nepomično, samo mu bojni konj striže ušima i nemirno se stresa kao pred polazak. Nozdrve mu raširene, para iz njih bije, koža podrhtava. Ali on, moj konjanik, je nepomičan.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tako u bledi suton na mirne i cvetne ravni Biserna rosa pada. I lahor svež i drag Kovilje gusto stresa i leti u beskraj tavni, I slatki miris budi i šumor, tih i blag. 1883.
Tavna prošlost Ponova sine, kao lepi san, Nebo se, možda, grozi, zemlja stresa, Al' roblje svoje ne ispušta van. 1883. GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, Kô crn i mračan div.
nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere, I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas U meni dušu stresa, kô lahor što stresa krilom Zeleni viti klas. 1885. ELEGIJA Prestaću i ja skoro.
majkinu dušicu bere, I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas U meni dušu stresa, kô lahor što stresa krilom Zeleni viti klas. 1885. ELEGIJA Prestaću i ja skoro.
Kô ravnim poljem zelen klas, Pod krilom od zefira, Sumorni spomen stresa nas U času blagog mira! I tavni spomen sreće zle Žalosti suzu sprema, I tajnom rečju zbori sve: Jakšića ovde nema!
Zamisliću Ture i počeću potom Što ću besno Ture da sravnim sa skotom. Potom ću da viknem, nek se nebo stresa: „Krvi, samo krvi, i još više mesa!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ti mene ostavio, osramotio i na ovaj Božji dan rasplakao, a tebe da Bog dâ, da Bog... (Stresa se): Oh, ne! Čekaj, bob da mu bacim! Da vidim šta mu stoji. (Odlazi i brzo se vraća sa sitom.
Pa zato sam ovde. Moram da te čuvam. Ne smem da idem... KOŠTANA (besno): Čuvaš me? (Stresa se.) Bojiš se da ne bežim? (Prkosno.) Neću! Evo, neću! (Seda.) Eto, čuvaj me. Neću ja ništa. Sve hoću! Gde su?
Sad ti kožu oderah! (Viče): Dajte kola! Ulaze kola, panduri, Cigani, svatovi, sa svirkom. KOŠTANA (stresa se). POLICAJA (Koštani, pokazujući joj kamdžijom na kola): Hajde!
Će prosiš, pa će se raniš!... Srce će da ti se iskida... KOŠTANA (stresa se): Dosta! Nemoj, gazdo! MITKA (zavaljuje se, gorko): Toj je! Zar ja ne znajem šta ide!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kao nestašna deca kad metnu konjsku muvu magarcu u uvo, pa ga time silno uznemire, te se, jadnik, uzaman baca nogama, stresa tovar i samar, ali mu sve to ništa ne pomaže, — tako i ovome samo puste u uši misao o ženidbi i ženici — i vi sutra