Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Turci bili su obrekli uveče sve dati; ali kad doznadu da će Fočić i novce uzeti i opet knezove poseći, onda Turci mome stricu to neće da kažu, ali uzme se svaki izvinjavati, da nema kod sebe novaca no da će do neki dan nabaviti i dati.
u našu vojsku u Grabovicu jedan sat do Valjeva, i odma odvojim najbolji̓ 200 momaka i sa Lukom iz Kutišice pošljem stricu na Svileuvu. Sutradan, 27.
dadoše Hadži-Zmijinjaka, i jošte jednog stara Šapčanina, i ja dadem dva momka da i̓ otprate do turskoga logora, a pišem stricu Jakovu i to ̓itro da dođe, i to noćas, i kažem zašto je.
(To je sve bilo naše Velike Nedelje pred Voskresenije 1804. godine). Ja kako dođem u Brankovinu, kažem mome stricu ugovor.
— „Imam” reče Karađorđe ,,Milenka bimbašu”. — I tako vezir napiše buruntiju Redžepovu stricu, da izda četiri dahije, da i̓ Milenko bimbaša pobije i glave donese.
Tako isto i Redžep-aga svome stricu piše: Ako ne pobije Fočića Memeda, Mula-Jusufa, Kučuk-Aliju i Aganliju, da će on od Bećir-paše poginuti.
(Dadu pisma bimbaši Milenku Stojkoviću, on uzme momke, sedne na četo-kaik, dođe u Adakale, pokaže pisma stricu Redžepovu, a četu je ostavio napolju.
kod Krnule, a dve da pošljem na veliki od Šapca drum da i onu ćupriju kod Mrđenovaca čuvamo, i odatle pišem na mezul stricu na Vračar, da su Turci u Šabac ušli.
A nigde se sa Turcima nije pobio. Ćurčija bio je iz Bosuta nemačkoga. Kako sam ja sa Dobrane javio stricu da su Turci u Šabac došli, i Jakov i knez Sima s vojskom po̓itaju, i kad čuju da sam ja na Novom Selu, tamo dođu.
popa Simu iz Brankovine, i malo za kuću naručim, pa onda uzmem prošenija koja su odavno bila gotova, i reknem mom stricu Jakovu: „Zbogom ostaj!” „Zar — veli — doista ode?” — „Odo̓ u ime Boga” — „A dadoše li ti novaca?” — upita me dalje.
U njemu smo sve iskali, a i da nas sasvim oslobodi ispod iga turskoga i proče. I kako meni i mom stricu Jakovu u istom mesecu martu dođe odgovor sasvim protiv naše želje da nam ni u čem pomoći neće, jerbo bi svoj
Pošlje dva momka u Brankovinu mome stricu Jakovu i kmetu Gliši Paviću, da mu priprave jedno goveče, vina i rakije i na 50 druga ̓lebac za ručak, inače preti, da
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
samoubilačkoj nameri skočio s gornjeg kata kroz prozor i ostao mrtav na mestu, o Đorđu što je radio s mojim ocem, o mom stricu koji se razboleo i umro čim je na staru kuću nazidao gornji kat, i još o mnogome koječemu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
prijateljstva – zur Befestigung mutueller amitié – ispričati o tom dedi Mijailu po nešto, a ispričati, po nešto, i o stricu Janku.
Matavulj, Simo - USKOK
da je posjekao dva francuska oficira) živ, ognjevit mlad čovjek, zasu pitanjima i ljubaznostima uskoka i pođe s njima ka stricu Savu. Savova kuća bješe poveća, otprilike koliko kneževa, ali je pod bio lijepo popločan.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
dalekim sjajem u kojem je učio da voli i da posmatra, pisac se, najpre, vraća omiljenim likovima svoga detinjstva — stricu Nidži, dedu radi, samardžiji Petraku, lopovu Savi, Petru Čobaninu, znatiželjnom Staniću, Maliganu Deliji: Tako, ponekad,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U mestu rođenja je svršio i nižu gimnaziju. Posle očeve smrti, u oskudici, ode svome stricu Serafimu, igumanu manastira Krupe, i tu se neke četiri godine spremao za kaluđera.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
TI SI KONj U našoj kući svaki član familije imao je svoje goste. Stricu Nidži dolazili su srpski dobrovoljci, američki rudari i nekakvi dosadni glagoljivci koji su „ganjali politiku“.
Oho, kad već on tako kaže, onda krupni mlini melju. Vilama se obično prijetilo mom stricu Nidži, starom vilovnjaku, spadalu i strmoglavcu, kad bi taj uletio u kakvu krupnu petljavinu, a on je, dao bog, čitavog
Vidi je kako se uprepodobila ko šokačka Gospa. Iznese cura „stricu“ i tronožac s jastučićem, pa šalicu varenike, pa ...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I uđe u sobu, stade između strine i strica. Ovoga uhvati za ruku, te se strina oslobodi i uteče. On tada pusti ruke stricu, stade preda nj, i otpoče ga moliti: — Nemoj, gazda, grehota je, nemoj — branio je strinu. — Ženska strana! ...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad car vidi gotov grad, vrlo se udivi pa reče stricu onoga deteta, svome doglavniku: — E sad šta da mu radim? Ovo nije čovek, bog zna šta je.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ne umeju da se smire i uživaju, na Severu — Šalju poklone (auta, ko nekad besne đogate) Pašenogu i bratu, kumu, stricu, deveru.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ona je svom mužu, Sofkinom dedi, padala kao neka rođaka, istina ne po krvi, po ocu i materi, ali ipak po nekom stricu. Grdan je novac morao da dâ dok se venčali.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad car vidi gotov grad, vrlo se udivi pa reče stricu onoga deteta, svome doglavniku: „E sad šta da mu radim? Ovo nije čovek, Bog zna šta je.
46. KO UMIJE, NjEMU DVIJE. Bio stric i sinovac, pa reče jednoć sinovac stricu: „Hajde, striko, da idemo u četu.” Stric pristane i pođu.
” Stric pristane i pođu. Idući putem sustignu jednoga čoeka đe vodi dva brava na uzlici. Tada reče sinovac stricu: „Hajde da ukrademo sna dva brava.” A stric mu odgovori: „Kako ćemo, jadan bio, ukrasti, kad ih vodi za uzlicu?
U tome | se oni prišuma pa odriješi dva brava i odvede stricu. Poslije toga pođu dalje stric i sinovac da četuju. Idući tako vide jednoga čoeka đe ore njivu su dva vola.
Idući tako vide jednoga čoeka đe ore njivu su dva vola. Tada reče sinovac stricu: „Hajde da mu ukrademo jednoga vola iz rala.” A stric mu odgovori: „Kako ćemo, jadan bio, ukrasti vola ispred čoeka?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Po smrti matere moje, dva brata moja, stariji Ilija i mlađi Luka, i ja, vratili smo se k našem stricu Grujici koji nas je kao roditelj primio. On je imao u domu jednu staricu sna[h]u s dvema sinovicama.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Po večeri žena bi započela: — Čmanjak nije za to! Aja, brate, aja, aja, aja! Ovako slab i beduast niti bi umija stricu čizme očistiti, niti bi mogâ vode doniti, ni kamaru pomesti, a kamoli da se diže u zoru da zvoni Zdravu Mariju, a
Čagalj upro kažiputom u svoje čelo pa kuca u nj. Osinjača reče djeci: — Ajte’ poljubite ruku stricu i recite: Vala naš lipi dujo. Čmanjak, Krivica i Galica učiniše tako a mati diže Škemba, te i on ćuki strika.
Obojica začavrljaše razmahujući rukama, dok, u njeke, starkelja izvadi kutiju i pruži je stricu, a stric uze među dva prsta crna pepela iz nje, šmrknu ga i kihnu. Stipan je na čudu bio da malome sve razjasni.
— veli knez. — Sutra zorom hoćeše ga Krkota odvesi na bosansku granicu. A znaš šta su bili smislili? Da slažu stricu, kako si ti izdâ konja drugim nikim lupežima! — O Isuse slatki, o Divice pričista!
Pritrpi se za viko vrime! — Neću valaj, ćaćo, nego, ako mi ne budu aljine do nedilje, ja ću kazati svu istinu stricu, jer najposlinakarce, ja sam zamiritâ ti deset talira...
Evo kako je Bakonja provodio vrijeme prve godine svoga đakovanja. Pošto bi odzvonio budionicu, obuću stricu i doneo mu vode, odastajao jutrenju pospremio stričeve ćelije, onda bi čekao svoga „vra“ (tako ukratko zvaše fra-Brnu)
, pa onda bi se opet vratio ka stricu. Sad, ako vra nadme obraze i pregne glavu, Bakonja dohvati sa police jedan tanki, odjeljeni prutić, pa ga lagano udjene
Sad, ako vra nadme obraze i pregne glavu, Bakonja dohvati sa police jedan tanki, odjeljeni prutić, pa ga lagano udjene stricu pod košulju i češka ga po plećima.
A mudri Kušmeljić odazva se najljubaznije stricu i pozdravi Roru, Rdala, Krkotu, Contronu, Čandrljoku i sve, sve sreda. Kad prispje vrijeme berbi, svi se iz manastira
Zlosrećni Čimavica, ne ustavi se ni na tome, nego pisa iz svoje kuće stricu fra-Pinjati Ćuku, koji u to doba držaše parohiju u O.
Oprosti šta ću ti rići, ali ima priči, mlogo priči stvari za koje bi valjalo da se brineš! Bujas je čitao stricu Blitvaru dokle bi ga uspavao.
— Šta se dogodilo? Da nije što stricu? Da nije umra? — Za meneka je umra — odgovori Bakonja, strovalivši se na klupu. — Ja s njim ne mogu više.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Napisao ga je moj poslednji gospodar, geometar, svom stricu Rehmozisu, svešteniku hrama Amonovog koji je ležao dalje nizvodno.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Moj djed je vjerovatno uvidio na mom ocu i na mlađem mu bratu, mom stricu, pogrešnost svoga koraka ka oplemenjenju soja, pa je pohitao da to ispravi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad car vidi gotov grad, vrlo se udivi, pa reče stricu onoga deteta, svome doglavniku: — E, sad šta da mu radim? Ovo nije čovek, bog zna šta je.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
da pogodi ribu pod takvim uslovima, ali sam ja na sebe preuzeo teži zadatak i do najsitnijih pojedinosti ispričao stricu šta smeram. Nameravao sam da iz praćke hitnem kamen tako da pogodim ribu, pribijem je uz stenu i presečem nadvoje.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Opa! — ote se Stricu oduševljen uzvik. Učitelj i sam pojuri prema prozoru, virnu napolje, pa se okrenu razredu i ljutito povika: — Hvatajte
— Znam, baš znam: Đoku Potrka i Lazara Mačka, eto ti! Obojicu je danas istuko. Eno ih, ostali su u zatvoru. Lukavom Stricu ništa drugo nije ni trebalo, nego da sazna ko je bio bijen u školi. Eto novih junaka u družinu.
— Samo dok vidimo kakvi su ovi naši drugovi, znaju li tajnu čuvati — opominje on Mačka. — Stricu bih već i mogao kazati za pećinu. Mogu i Vanjki i Niku. — Čekaj dok je mi najprije dobro izvidimo — predlaže Mačak.
Čim oni dođu, zna se, tu je već u blizini Lunja, jer ona je Stricu uvijek za petama. — Sigurno se ona skitnica Lunja šunja i provlači za nama — upozorava Stric Nikolicu, ali se mali
Nek oni nama vrate našu učiteljicu Lanu, pa neće biti ni bune ni bježanja. — Lanu, Lanu! — ote se Stricu. — Ćut, zarobljenik! — viknu knez. — Svi ćemo u varoš da tražimo Lanu natrag — dosjeti se djed Aleksa.
Prolazeći pored škole, šiban susnježicom, on je domahnuo oproštajni pozdrav Jovančetu i Stricu koji su stajali na vratima i neveselo zabrundao: — Dječaci, ode Nidžo u rat.
Dokle god bar jednog takvog vidiš, nismo sasvim porobljeni, upamti to, dječače. Kad je to ispričao Stricu, ovaj sasvim ozbiljno reče: — Vidiš da smo i mi jesenas dobro radili: pobjegli smo u šumu, nismo htjeli da se pokorimo
— Dobro, idem ja. Baš se tome veselim. — I ja ću tamo — javi se Lunja. — Pazi je! A zašto baš ti? — ote se Stricu. — Volim da ložim vatru — mirno odgovori djevojčica. — Umijem brzo da potpalim i sirovo drvo. — E, to je već nešto!
Jesi li ranjen? — Oho-ho-jooj! — ote se Stricu nešto između pokušaja da zapjeva i da zaplače u isti mah. Ležeći na Lunjinu krilu, milovan njezinom ručicom, on se od
— Dobro, pomagaću stricu Lijanu — reče ona jednostavno i prosto kao da je u pitanju jedna najobičnija stvar. — Ni ptica nam neće promaći u
Možda ti je kakva curica što god uvračala? Tu promjenu na Stricu najprije i najbolnije uočila je obavještajka Lunja. Brzo je saznala ko je bio uzrok toj Stričevoj neobičnoj zanesenosti.
— Lunjo, dušo, šta ti je? — Svi ste vi mene ostavili, čitava družina! — promuca Lunja. Jovanče se sjeti skorih priča o Stricu i Marici, pa reče s prekorom: — A zar sam ja svoju Lunju zaboravio? Zar sam nekog više volio nego nju? Koga, reci mi?