Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mnogo? A vidite li vi, ljudi, koliki je meni mal potrven? — viknu gazda Raka, pa poče trčati od oborena do oborena struka i dizati ih vičući: — Nuto! Nuto!
— Mnogo je četiri, čiča-Stevane, vere mi! — upade mu u reč Sima. — Evo u život, ako su moja nazimad i dva struka oborila. To mu je sve stara potra. — Ama vidimo mi to, Simo, brate, ali šta ćeš mu kad je taki!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je prala i rasplela svoju riđu kosu, a obukla toga dana, slučajno, novu haljinu, široku ispod struka, a duboko isečenu na grudima. U bojama bulki.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
bojča ili pregača, koja pokriva samo prednji i donji deo tela. Oko struka je vrlo prost tkani pojas. Gore je preko košulje suknena crna i kratka dolaktica, koja je nalik na mijačko „gunče“, sa
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Trebalo je da i ja to činim i Rašida je, možda, očekivala da joj stavim ruku na koleno, ili oko struka, samo što ja nisam bio raspoložen za to.
One sa velikim očima i bez nosa. Pekinezere, ah da! - Ovo je zgoditak broj jedan, Rašida! - zgrabih je oko struka i zavrteh na stazi između grobova. - Sada možemo bez brige na igranjac. Moj stari će sutra platiti karte!
Shvatio sam to, čim sam je tu, dole na ulici zasenjenoj kestenovima i potpuno praznoj, uhvatio oko struka za prvi okret. - Pa ti ne znaš da igraš? Zašto nisi rekla da ne znaš da igraš, a ne da si bosa, i Greta, i sve to?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Crnoj Gori kad deveri dođu po mladu, paze je od „zlijeh djevojaka da joj koja resu od struka ne zaveže u čvor, jer, ako bi to bilo, ne bi mogla s mužem biti, a i ako bi to, ne bi imala djece“.
Matavulj, Simo - USKOK
Svima stršahu „velje“ puške ispod crnih struka, svi pušahu iz predugačkih čibuka i kanda malo razgovarahu; svi, osim jednoga, imađahu fesove bez kićanka, a onaj
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
SLOBODAN JOVANOVIĆ Iako mu književnost nije struka, iako se književnošću bavio samo uzgred i po izuzetku, Slobodan Jovanović (rođen u Novom Sadu 1869*130) jedan je od
Milićević, Vuk - Bespuće
mahaše nogama nad vodom, i gdje korača preko kamenja unskom obalom, a on hita za njom, ne odvajajući pogled sa njezinog struka, ni sa pleća koja se provide.
Radičević, Branko - PESME
pleća, Glednu bolje, kad al' breme cveća, Kako dođe a on ga doiti, Pa cvetiće oko sebe iti, Amo do tri, tamo četir struka, U jedan čas okiti se luka, Zamirisa cela okolina, Bože mili, što ću od milina!
Rade divan a struka visoka, Lica bela, sokolova oka: U njega se Cveta tad zagleda, Zaboravi na meneka bleda. Krasan beše on junak na
10 Ja uzabra tri-četiri struka, Pa ti pođo onamo pred nju, Noga drkta, moja drkta ruka; Evo, sejo, ljubi — ljubi — tu... Tako muca ja u slatki muka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
se vraćao kući, snužden i primiren, diveći se božjoj premudrosti: — Eto ti je vidi, osnovato-nepotkato, ni kuka ni struka, ali joj dragi bog dao pamet. Vjere mi, ko je uzme, biće srećan ko jedan po jedan.
Kostić, Laza - PESME
Tako su i prosci Tvoji: — ko da bira ko da broji? — Koga takne Tvoja ruka, oko Tvoje kog prosuka, biće vredan toga struka, toga lica, toga guka, tih milina i tih muka, biće vredan, kako ne bi, — blago Tebi! Blago Tebi! Šta ću više?
Za stup zlatni Astarotin, što počiva na njem greda, a na gredi krov kristalov golemoga hrama sveta. Oko struka boginjina nevesta je ruke svela, samrtne joj kapi biju s obamrla bela čela.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ona odgovori: — Struka. — Budi što te majka rodila! — reče Grbo. Struka se pretvori u djevojku, iz djevojke izleće golubica pa reče Grbi:
Ona odgovori: — Struka. — Budi što te majka rodila! — reče Grbo. Struka se pretvori u djevojku, iz djevojke izleće golubica pa reče Grbi: — Hvala ti, Grbo, e si me izbavio!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) Ja sam reko da ne znam dobro srpski. Molim g. doktore, kako biva vetar? DOKTOR: To spada u fiziku, koja nije moja struka. MANOJLO: Hm! dobro bi bilo, te bi bar i ja naučio.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pre neki dan videh da moja mala Ana nosi onu široku trapezastu haljinu bez Struka, i učini mi se da je ne nosi bez razloga!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
šta se vidi ovde iznad zemlje pa do neba, korak po korak uz stepene dima: lebde tu glave i crkvice ko cveće bez struka, a dole samo sneg, sneg, sneg i preko vode, te osim mog traga s brda na breg drugi se tragovi ne vide.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Tunj, u to vreme vrlo proždrljiv, proguta gužvu, a ribar što drži u ruci kraj struka, osetivši trzanje struka, pažljivo privlači sebi ribu i ubacuje je u brod.
Tunj, u to vreme vrlo proždrljiv, proguta gužvu, a ribar što drži u ruci kraj struka, osetivši trzanje struka, pažljivo privlači sebi ribu i ubacuje je u brod.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
MUSTAJ-KADIJA Ne plač', majko, dilber-Fatimu: udata je, ne ukopata; ruža s struka nije pala svog, no u bostan prenešena svoj. Fatimu će Suljo držati kako oči svoje u glavi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
ne trče goloruci, niti se kupe u gomile, e ćeš ih vidjeti raštrkane, gdje stoje dupke, sa strukom na glavi, a ispod struka vire u crninu gdje se na nebu ukaže, kao da nagađaju hoće li se izjaloviti, ja će iz nje snijeg zamesti, snijeg, njihova
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
) a i iz drugih raznih izvora: iz života i običaja, ili načina življenja, zanimanja, profesija i struka, ljudskih zabava i poslova.
govorimo o rugalicama na račun fizičkih i psihičkih, moralnih i materijalnih, mana i nedostataka, kako pojedinaca ili struka i profesija, tako i njihovih staleža, ili i samih drugih narodnosti.
stokuća — žensko čeljade koje rado zalazi u tuđe kuće, i retko je kod svoje strv — ostaci od leša strmelj — stršljen struka — deo narodne nošnje; vrsta ogrtača stuha — v.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
sa čitom kubura za pašnjačom, držaše konja za uzdu, Kušmelj dopade, izvuče bratovu nogu, pa obuhvativ ga oko širokog struka, pomože mu da sađe. Pa onda se braća poljubiše usumit dva puta.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
s mukom od nje skriv'o, Te da ne spazi da mi dršće ruka, Dok bih joj uz put nevešto veziv'o Smaknutu svilenu vrpcu oko struka?... „Gde su trenuci kad se glasno divih Blistavoj draži njenih sitnih zubi! Kad svaki cvetak mirisaše: Živi!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Možda vitkost njenog stasa i tankoću njenog struka neko negdje ispašta medvjeđom tromošću kretnja ili iskrivljenom hrptenjačom.
A kad kosa baš potrefi kako treba, tačno u visini struka. Mladić će opet vještom piruet sretno iskliziti iz blistavog zagrljaja, okrznuvši možda tek leđima vanjsku, tupu stranu
Ti su ljudi u stvari virtuozi svoga ličnog ja. Sviraju po sebi kao po violini. Naša je struka kult svoga ja u najvišem stepenu. To vam i objašnjava zašto tako velik broj praznih ljudi ide baš u ovu struku.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
vršimo posla — promuca kmet, pošto se pribra od prvog utiska. — Jovane — obrte se Đurica onom siromašku — koliko ste struka našli?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ova odgovori: — Struka. — Budi što te majka rodila! — reče Grbo. Struka se pretvori u djevojku, iz djevojke izleće golubica pa reče Grbi:
Ova odgovori: — Struka. — Budi što te majka rodila! — reče Grbo. Struka se pretvori u djevojku, iz djevojke izleće golubica pa reče Grbi: — Hvala ti, Grbo, e si me izbavio, — a djevojka
stio — hteo stisnuti se (na koga) — baciti se stožina — kolac strn — klas koji ostaje na njivi pošto se žito požnje struka — ogrtač stupa — kučina suval — pitanje suvotovati — živeti o suvom hlebu suzovit — vlažan (kao da suzi) takum —
Krakov, Stanislav - KRILA
Zakoračio je, spustio se na sedište, i prikopčao široki pojas oko struka. Nije video bledo Sergijevo lice, mada se ovaj jednako okretao. Bora se smešio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Govorila je zadihano: — Ne, ne, molim vas, hladno mi je. Gospodine, branite me... Obuhvatio sam je ispod struka, pritegao na svoje grudi, i tako je izvukao iz Tominih ruku. — Hvala vam, gospodine!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kako holmi u Danice vzigravaju žaru, Tako u tvog ja pogleda vosijavam daru. Smjeh na licu i prijazan svega struka tvoga Netljena je, do dna serca, pažit oka moga; Gledeći te, ja utapam u plameno more, K'o što trepte kada sunce
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
On samo na krupno hvata. Njegova je struka politika i na njoj, bome, dobro zarađuje. Najviše zarađuje na dinastiji. Za njega je dinastija krava muzara.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Po b. vrše se i gatanja o udaji. Devojka, ako želi da zna za koga će se udati, uzme uveče uoči Bogojavljenja dva-tri struka b., ode na reku, nameni svaki struk ponekom momku, i pobode strukove pored reke.
Magičnim načinom se s pomoću b. leči i groznica: nađu se tri struka b. iznikla iz jednog korena, pa se sastave vrhovi, saviju na zemlju, pritisnu kamenom, i ispod njih ‹se› bolesnik tri
pritisnu kamenom, i ispod njih ‹se› bolesnik tri puta provlači; posle toga bolesnik strukove noceče, govoreći: »U tri struka posekoh tri groznice: kad se ova tri struka podmladila, onda se i groznica povratila« (ŽSS, 279).
tri puta provlači; posle toga bolesnik strukove noceče, govoreći: »U tri struka posekoh tri groznice: kad se ova tri struka podmladila, onda se i groznica povratila« (ŽSS, 279). Naročito je za lek dobar b.
Uoči Mladenaca (9. mart st. k.) devojke u okolini Đevđelije namenjuju tri struka k. trojici mladića: sutradan ‹svaka› pozove neku svoju drugaricu da odvoji jedan struk, i čiji struk odvoji, taj će
, koja će se posle, kad ozeleni, izneti na badnjidanski sto (ZNŽOJS, 18, 87). Uoči Đurđevdana izaberu devojke dva struka p.
dobro rodio, i oko struka sedeći pevaju, SEZ, 83, 163). Kupina. Oko k. se javljaju vampiri (SEZ, 66, 1953, 177). Njeno korenje veša se iznad
̓« (SEZ, 16, 362). Nalik na ovo je i vračanje oko poslednjeg struka kukuruza (SEZ, 70, 543; 83, 163). Više nego pri okopavanju vrača se o žetvi i vršidbi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Samo da dođe ta blažena kiša! — uzdisahu žene. — Drukčije za nekoliko dan' ni struka zeleni! Po bunarima i lokvama nestade ubrzo vode, pošto su se baš obilno škropili vinogradi.
Za njima plašivo vuče se stari „fratar” i moli da mu ga puste i jednako veli: — Prigladniće, nije ga se danas vragu struka okusilo! Uto za njim dobrzala ona razjarena ženska, žena mu. — Pusti, grdobo!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Trake su bile potpuno iste širine! To mi je tek sada sinulo u glavu. Sad znam da je i prepletaj struka bio izveden bez i najmanje pogreške. Ništa na tom užetu nije bilo urađeno površno i ošljarski, iako je bila noć.
On naglo popušta i u onom zaletu, oboje, padaju u vir. Zar će se podaviti? Ne. Držeći je jednom rukom oko struka, drugom pliva u snažnim grčevitim zaveslajima.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Šaka mu pravi buzdovan. Kad bi uzeo guščje pero da piše, morao ga je noktima držati. Žena mu je jedva stizala do struka. Voleo ju je, ali se nikada s njom nije savetovao ni o čemu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Naposledak ima jošt mlogo struka suza koje se na ovoj maloj grudvici zemlje viđaju, i koje u naš red ne prinadleže. Tako, na primer, često primečavamo
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Za ministra policije uzeli smo Simu Stankovića, sina jednog sreskog pandura, pretpostavljajući da je policijska struka u njegovoj porodici jedna tradicija i da je vaspitanje koje mu je njegov otac pandur mogao dati sasvim dovoljno da može
— stavlja svoj predlog Hezis. — Ne mora se bar mučiti da svrši škole. — Da, ali kakav činovnik, ima svakojakih struka i nisu sve jednake! — upada komšija bakalin. — Eto, na primer, carinik, a, to čast i poštovanje.
— upada komšija bakalin. — Eto, na primer, carinik, a, to čast i poštovanje. To je struka za moj račun. Pregleda tuđe stvari, hvata šverc i zadrži sve što se njemu dopada.
To priznajem, to je dobra struka, a dobro je i poštar. — Oh, to nije ništa, — primećuje Hezis — po ceo dan lepi marke pa mu se jezik uštirka kao
Šantić, Aleksa - PESME
Pogledaj! Ko je muško nosi kosu Preko ramena, a struka mu bedra Resama bije. Ženske, s njima što su, Grablje i vile drže; neke vedra I nejač malu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
niza odgovara suprotni detalj iz drugoga: gospođi kraljici ljuta Arnautka, meku dušeku studena ploča, čistoj svili crna struka, zlatnoj žici kupina, medu i šećeru ovseni skrob.
Takav je kod nas, između ostalih, opis cure Ljeposave: Čudo ljudi za đevojku kažu: tanka struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred obraza rumena
No kad bismo na trećem konaku, tu nas stiže i treća poćera — crna struka, a dugačka puška, pregorele noge do koljena; po jednom se vatrom preturismo, a po drugi biti započesmo, od njih, majko,
kazat: eno za te lepote đevojke u Zagorju, ukraj mora sinja, u onoga Vida Maričića; čudo ljudi za đevojku kažu: tanka struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred obraza rumena
Ivan, Supetar — sv. Petar) striliti — streljati stričević — brat od strica strmašce — stremen (v. uzengija) struka — vrsta ogrtača strun, strunjav — od kozje dlake Studenica — manastir koji je podigao Nemanja 1190, između Kraljeva i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
prepojasivali šnjime unakrst ka i đakon pred pričeštenje na leturgiji, — i to se je zvao poramnik, ako nije arnautska struka bila, čim je Lup sluga krv izatro, te je sva krvava bila); i on to uze i ponjavicu ispod njega što je i ona bila posuta
« Na to odreče on njojzi: »Da vrle lepote devojačka bezobrazna struka, podobna si onome što no je Adama izveo iz raja!« Sotim je zasrami te se već odbi od njega.
A kamo vam tanci i šnjima vrteži? Koliko put putem prohodeći s pogleda. s mirisa eda ti, liše obadvoje mlada struka, ne zatrepti li ti srdce i mnogo dobi ostane ti na misli? S jednim pogledom siromaše, zarobljen si ostao! ...
Samo o sebi jedna je tanka struka, a s pameću rasudno čatući ga, na dvostruko izlazi, te pismo je kano telo, a čovečje k njemu umlje, to mu je duša, te
Potporni nikakvih zbilja nejma — jedna sila tek božija sve to drži, kako je isprva bezdnu jednu vodu na mnogo struka razdelio te gore diže, mora, jezera, reke, potoke, izvore učini — tako i jednoviđen svet izrazliva svojom veštinom u
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
neki gospodin Milisav Jekonomija, koji se potpisivao „ovdešnji“, a nazivali ga Jekonomijom jer to mu je bila nekako struka, najmilija tema za razgovor, o kojoj je najradije u kafani, za stolom, s razumevanjem razgovarao.